Veliko spremanje pravosu�a

Politi�ka odmazda

Skup�tina Srbije ekspresno razre�ila sudiju Ustavnog suda Slobodana Vu�eti�a, sudiju Vrhovnog suda Zorana Ivo�evi�a i sudiju Petog op�tinskog suda Bo�u Prelevi�a

Mar�al Tito mo�e mirno da po�iva. Istina je da njegovi narodi nisu po�tovali zavet o bratstvu i jedinstvu, ali su mnoge druge amanete ispunili. Ono �to je svojevremeno tek nazna�io zameraju�i nekim sudijama da se dr�e zakona kao pijan plota, postaje praksa i tamo gde se zakoni donose: u utorak 21. decembra republi�ka skup�tina je "konstatovala da je Slobodanu Vu�eti�u prestala funkcija sudije Ustavnog suda Srbije, zbog nespojivosti te funkcije sa drugom javnom funkcijom koju je preuzeo, a to je funkcija �lana Upravnog odbora organizacije G-17 plus". Na istom zasedanju razre�eni su funkcije sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivo�evi� i sudija Petog op�tinskog suda u Beogradu Bo�o Prelevi�, sa otprilike sli�nim obrazlo�enjem: obavljali su funkcije suprotno �lanu tom i tom Zakona o sudovima... Ivo�evi� je ina�e predsednik, a Prelevi� portparol Dru�tva sudija Srbije, �iji je �lan i Vu�eti�.

Skup�tina zaista bira i razre�ava sudije, i to nije sporno. Skoro sve ostalo jeste. Vu�eti�u je prestala funkcija zbog "nespojivosti sa drugom javnom funkcijom". Ustav, me�utim, predvi�a da sudiji Ustavnog suda funkcija prestaje samo penzionisanjem ili na li�ni zahtev. Sudija mo�e i da se razre�i, pod uslovom da je osu�en na bezuslovnu kaznu zatvora ili da je trajno izgubio radnu sposobnost. Istini za volju, po Zakonu o sudovima predvi�eno je jo� i razre�enje po osnovu pomenute "nespojivosti", ali taj zakon ne va�i za sudije Ustavnog suda.

"Ovde je iskori��en ustavni princip po kome predsednik Republike i sudije Ustavnog suda ne mogu da vr�e drugu profesionalnu ili javnu delatnost", ka�e za "Vreme" Slobodan Vu�eti�. "Re� je o falsifikatu, po�to �lanstvo u Upravnom odboru G-17 plus nije javna funkcija."

Osim toga, Ustavni sud bi trebalo da se izjasni postoje li razlozi za razre�enje, a Vu�eti� veli da je iz novina saznao da je sednica Ustavnog suda odr�ana (!?) i da je predsednik ovog suda poslao pismo skup�tinskom Odboru za pravosu�e tra�e�i da Vu�eti� ode s te funkcije. Sagovornik "Vremena" ocenjuje da zec le�i negde drugde:

"Oni se nikada nisu dr�ali procedure, ali je ovde su�tina u tome da su hteli da izvr�e politi�ku odmazdu nad nama zbog o�tre javne kritike re�ima i dr�avnih funkcionera. Drugo, hteli su da na ovaj na�in zastra�e sve ostale sudije da ne slede na� primer i da, po receptu iz doba komunizma, sudije i sudove pretvore u poslu�ne izvr�ioce volje vladaju�e partijske oligarhije. Tre�i cilj im je bio da se, u okviru cele lepeze mera �iji je cilj gu�enje slobodne javne kritike, u�utka i pravosu�e kao poslednja ustavna za�tita ljudskih sloboda i prava. Re�im je o�igledno u velikoj panici, jer ne raspola�e ni ekonomskim ni drugim sredstvima da sanira situaciju u ekonomski potpuno razorenom dru�tvu, niti da dobije bilo kakvu pomo� od razvijenog sveta. U takvoj situaciji pribegava jedinom preostalom metodu o�uvanja vlasti, a to je represija, �irenje straha, primena politi�ke i druge odmazde i medijska manipulacija kojom se svi politi�ki neistomi�ljenici progla�avaju za izdajnike, strane �pijune, neprijatelje naroda i dr�ave. Re� je o starom, oprobanom metodu staljinisti�ke vladavine koji ovde, na�alost, privremeno jo� uspeva."

Egzekutori su mogli bar da poku�aju da se dr�e kakve-takve procedure. U slu�aju razre�enja sudija Ivo�evi�a i Prelevi�a presko�eni su svi predvi�eni stepenici, uklju�uju�i i Op�tu sednicu Vrhovnog suda.

"Zaobi�ena je Op�ta sednica Vrhovnog suda Srbije koja, po izvr�enom uvidu u odgovaraju�e dokaze, utvr�uje da li razlozi za prestanak sudijske funkcije postoje ili ne", ka�e za "Vreme" Zoran Ivo�evi�. "Ukoliko razlozi postoje, Vrhovni sud o tome obave�tava Narodnu skup�tinu, da bi ona odlu�ila o samom prestanku sudijske funkcije, odnosno razre�enju sudije. Izgleda da je predsednik Vrhovnog suda procenio da bi na Op�toj sednici ponovo moglo da se desi da njegov predlog ne dobije potrebnu ve�inu glasova. Zato je Op�ta sednica presko�ena, �ime je u�injeno nasilje nad Ustavom i zakonom. Pretpostavljao sam da �e ovako ne�to da se dogodi, na to sam, uostalom, upozoravao reaguju�i na slu�ajeve sudija Milorada Marjanovi�a i Murata Balti�a."

Presedan je na�injen mesec i po dana ranije, na pro�loj sednici republi�ke skup�tine. Mada Op�ta sednica Vrhovnog suda nije odr�ana, skup�tina je razre�ila sudije Marjanovi�a i Balti�a. Vlasti su izabrale zgodan trenutak kada se opozicija bavila vanrednim izborima ne prime�uju�i �ta joj se pred nosom zbiva. Probni balon se pokazao uspe�nim, a osim ljudi iz struke - mahom upravo onih koji su sada "otpu�teni" - niko se nije previ�e bunio. Upozorenja da se na ovakav na�in ne samo zaobilaze Ustav i Zakon o sudovima, ve� i kr�i fundamentalno ustavno na�elo podele vlasti, pro�la su kao pra�ina na vetru. Tada je, u svom komentaru objavljenom u "Danasu", sudija Ivo�evi� detaljno razjasnio o �emu je re�: podela uloga izme�u Vrhovnog suda i parlamenta u postupku ga�enja sudijskog mandata garantuje nezavisnost sudske u odnosu na zakonodavnu vlast. Skup�tinu koja "sudije li�ava mandata brutalnim ga�enjem Ustava i zakona", mada ih je "sama donela na svet", uporedio je sa "izbezumljenom kujom" koja uni�tava "vlastiti okot". Tekst je zavr�io pitanjem: "Ko je slede�i?", mada je po svoj prilici odgovor unapred znao.

Tako se polako ali sigurno ostvaruje pretnja Vojislava �e�elja koji se nedavno hvalio da je vlada "zavela red" u univerzitetima i u informisanju, te da sada "veliko spremanje" �eka i sudove. On je jo� pre godinu dana najavio da �e u te svrhe biti donet novi Zakon o sudovima i sudijama. Novi zakon, me�utim, jo� nije stigao do parlamenta. Da li je dr Ratko Markovi� indisponiran, ili je u pitanju ne�to drugo, nije jasno tek - izborna godina je na pragu, a ova vlast poznata je po tome da ni�ta "ne prepu�ta stihiji". "Kada ne po�tuju proceduru i kada imaju skup�tinsku ve�inu, novi zakon nije im ni potreban", ka�e Bo�o Prelevi�.

Re�im se odavno okomio na Dru�tvo sudija Srbije, strukovnu i nestrana�ku organizaciju osnovanu u okviru Udru�enja pravnika Srbije posle izborne kra�e pre tri godine. Kad su probali da se registruju kao pravno lice, sa zasebnim �iro-ra�unom, Vrhovni sud im to nije dozvolio. �tavi�e, predsednik Vrhovnog suda Bal�a Govedarica pripretio je da �e svi �lanovi Dru�tva sudija biti razre�eni. Da bi evidencija bila precizna, predsednici sudova krenuli su pre otprilike dva meseca da primoraju sudije na izja�njavanje jesu li u nepodobnom Dru�tvu sudija ili ne. Sudije ponegde demonstrativno priznaju da su �lanovi, negde to kriju, a negde odbijaju da se legitimi�u na takav na�in u �emu �esto imaju podr�ku i kolega koji nisu u Dru�tvu sudija. Posle razre�enja onih koji su naglas tra�ili da se po�tuje nezavisnost sudstva, mnogi "tihi nezadovoljnici" posta�e jo� ti�i.

Za razliku od novembarskog razre�enja dvojice sudija, koje je pro�lo bez mnogo galame, ovoga puta svi su shvatili da je �avo odneo �alu. Demokratska stranka ocenila je da re�im priprema prostor za nove izborne manipulacije, a Gra�anski savez Srbije podse�a da su trojica razre�enih sudija ljudi od "velikog stru�nog ugleda... koji su vrlo jasno izra�avali svoj stav o va�nim �ivotnim pitanjima za sve gra�ane i uvek su to �inili na na�in primeren sudijskoj du�nosti". Po mi�ljenju Nove demokratije, razre�enje sudija je "akt pravnog nasilja", Socijaldemokratija ocenjuje da je upu�ena poruka ne samo sudijama ve� i svim gra�anima Srbije "kojom im se jasno stavlja do znanja �ta ih �eka ako druga�ije misle", a Demokratska stranka Srbije podse�a da "Preporuka o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija Saveta Evrope iz 1994. godine daje sudijama pravo da stvaraju svoja udru�enja". I tako redom. Vlast se za sada zadovoljava kratkim komentarima da "je sve obavljeno po zakonu" (Dragoljub Jankovi�, ministar pravde), odnosno da "sve pi�e u ustavu" (Goran Per�evi�, predsednik skup�tinskog Odbora za pravosu�e).

Slobodan Vu�eti�, Zoran Ivo�evi� i Bo�o Prelevi� osta�e u Dru�tvu sudija Srbije uprkos odluci Narodne skup�tine. Statut im to dozvoljava sve dok ne po�nu da se bave nekim drugim poslom. Onaj mar�alov plot oboren je u blato - da preko njega mo�e da se pre�e a da se cipele ne ukaljaju. Pijanci neka se snalaze.