Lik i delo: Bernar Ku�ner
Mirotvorac op�te prakse
Bilo da je re� o CNN-u, albanskom satelitskom programu ili RTS-u, bilo da ga hvale ili kude, Ku�ner se, jasno je, dr�i svetog pravila dobrog marketinga - "va�no je da se govori, pa makar i dobro"
Pri�a ka�e da je decembra '92,
kada su glad i gra�anski rat u Somaliji dostigli vrhunac, dr Bernar Ku�ner na pla�i u
Mogadi�u pozirao pred TV kamerama sa d�akom pirin�a na ramenu. Kriti�ki nastrojena
�tampa okarakterisala je ovaj potez kao samoreklamerstvo u zemlji u kojoj problem nije
bio nedostatak pomo�i ve� kako spre�iti naoru�ane bande da ne pokradu hranu.
"Ko me kritikuje?" uzvratio je tada Ku�ner. "Sigurno ne deca u Somaliji".
Danas, posle gotovo �est meseci "upravljanja" Kosovom, Bernar Ku�ner te�ko da ovako odre�ito mo�e odgovoriti na sve �e��e kritike koje sa raznih strana sti�u na ra�un funkcionisanja i u�inka civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), na �ijem je on �elu.
Naravno, i dalje voli kamere, ba� kao i �iroke gestove poput onog posle potpisivanja akta o formiranju privremene prelazne vlade Kosova kada je svojski ra�irio ruke kako bi u zagrljaj primio Ha�ima Ta�ija i poljubio ga u obraze - tri puta!
"UNMIK je prosto nesposoban, a Ku�ner se razume u upravu koliko se krava razume u muve", izjavio je direktor pri�tinskog dnevnika "Koha ditore" Veton Suroi za nema�ki "�pigl".
"Jugoslavija ne�e otrpeti da UN na Kosovu i Metohiji civilnim sredstvima nastave ono �to je Zapadna vojna alijansa zapo�ela, niti dozvoliti da Bernar Ku�ner bude Vesli Klark u civilu", rekao je potpredsednik Vlade Srbije Ratko Markovi�.
KOSOVO UMESTO SUDANA: Ono �to se dogodilo posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povla�enja VJ i policije sa Kosova, pogotovo egzodus 200.000 kosovskih Srba i pripadnika drugih etni�kih grupa koje su se na�le na udaru kosovskih (i drugih) Albanaca i nemogu�nost KFOR-a i UNMIK-a da bitnije promene atmosferu nasilja u pokrajini, sve �e��e je predmet kritika koje na pomenute adrese i �efu civilne misije sti�u ne samo iz Beograda. Sve vi�e je kritika koje UNMIK i Ku�ner trpe i iz krugova Ujedinjenih nacija i Evropske unije, a o�tro intonirani komentari uglednih zapadnih listova sve su �e��i, ba� kao �to se sve �e��e postavlja i pitanje - treba li smeniti Ku�nera. Tako se ve� spekuli�e sa mogu�no��u da ga na funkciji �efa civilne misije zameni Karl Bilt, �ovek koji je kako-tako ali ipak pomerio s mrtve ta�ke i dao zamajac funkcionisanju dr�avnih institucija u Bosni i Hercegovini. Obave�teni ka�u da Bernara Ku�nera na funkciji u Pri�tini dr�i jedino odlu�nost Amerike da ne dozvoli njegovu smenu.
Svi koji su nezadovoljni Ku�nerovim u�inkom i njegovim potezima na Kosovu mo�da ponajvi�e za to treba da krive Lionela �ospena, koji ga je imenovao za ministra zdravlja u svojoj (socijalisti�koj) vladi u junu 1997. Iz prostog razloga �to je samo tri meseca pre toga, po�to nije uspeo da na�e izbornu jedinicu u kojoj bi se kandidovao za parlamentarne izbore, Bernar Ku�ner najavio da napu�ta politiku i odlazi u Sudan da otvori bolnicu. Nije oti�ao u Sudan, ali je zato stigao na Kosovo.
Kada je po�etkom jula '99. doktor Bernar Ku�ner (Avinjon, 1. septembar 1939) imenovan za �efa civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), nalazio se na funkciji francuskog ministra za zdravlje.
Agencije su prenele da je re� o "otvorenom i borbenom �oveku prijatne spolja�njosti", "humanitarcu od akcije" i jednom od prvih koji je formulisao koncept "prava na humanitarnu intervenciju". Spretan u manipulisanju medijima, u Francuskoj je ve� imao status medijske zvezde. Ovakav status "kosovski administrator" ima i danas, bilo da je re� o CNN-u, albanskom satelitskom programu ili RTS-u, bilo da ga hvale ili kude. Ku�ner se, jasno je, dr�i svetog pravila dobrog marketinga - "va�no je da se govori, pa makar i dobro", o li�nosti ili proizvodu, svejedno. Mo�da zato nije davao pet para na �injenicu da ga kolege u vladi nisu preterano volele.
Dr Ku�ner nije u�ao u politiku osnivanjem �uvene humanitarne organizacije Lekari bez granica. Taj anga�man, a potom i razlaz sa njima i osnivanje Lekara sveta, bio je priprema za ono �to �e uslediti posle 1987. godine, a �to je sam Bernar Ku�ner u knjizi "Du�nost uplitanja" formulisao kao parolu Zapada posle ere hladnog rata - "ljudska prava su iznad suvereniteta nacija". U njegovoj zvani�noj biografiji stoji da je kao ministar za humanitarna pitanja u vladi Francuske (1988-1991) pomogao "u ube�ivanju Ujedinjenih nacija da se po prvi put od osnivanja ume�aju u unutra�nje stvari jedne zemlje uspostavljanjem za�ti�enih zona za Kurde u severnom Iraku posle zalivskog rata 1991". Zlobnici tvrde da Ku�nerov "internacionalizam" vu�e korene jo� iz njegovih studentskih dana kada je bio naklonjen krajnjoj levici. Ipak je propustio vru�e parisko leto '68. Bio je u Bijafri gde je radio za Crveni krst. Upravo ga je nezadovoljstvo �to ta organizacija ne interveni�e kako bi pomogla civilnim �rtvama sukoba podstaklo da osnuje Lekare bez granica.
SAGA O PAUCIMA: "Me�anje" dr Ku�nera u zbivanja na Balkanu usledila su posle njegovog �etvrtvekovnog anga�mana u sli�nim poslovima u Bijafri, sredinom 60-ih, u Jordanu me�u Palestincima, u Krudistanu, Sudanu, Etiopiji, Jermeniji, Salvadoru, Somaliji, Indokini i Zairu. U vreme rata na prostoru biv�e SFRJ anga�man Lekara bez granica i samog Ku�nera �esto je bio predmet napada ovda�njih politi�ara i medija, od toga da "Srbima u Bosni nije dao ni �aku aspirina", do optu�bi da se u "kamionima sa humanitarnom pomo�i u stvari prevozi naoru�anje za Hrvate i Muslimane".
Ali, sve je to luk i voda prema onome �to je u drugom nastavku sage o "grupi Pauk" pre desetak dana najavio a u ponedeljak (20. decembar) na konferenciji za �tampu saop�tio savezni sekretar za informisanje Goran Mati�.
"Pripadnici organizacije Lekari bez granica �alju dnevne, nedeljne i mese�ne izve�taje, ali nije re� o informacijama koje prikupljaju lekari, ve� obave�tajci, odnosno analiti�ari", tvrdi Mati� i dodaje da se oni u stvari bave "prikupljanjem informacija o promenama u politi�kom, ekonomskom i socijalnom kontekstu, a koje imaju uticaja na stabilnost zemlje". Za samog Bernara Ku�nera Goran Mati� ne tvrdi da je "obave�tajac" ili "analiti�ar", ali zato ka�e da se Ku�ner na Kosovu "bavi lopovlukom i mafija�kim poslovima", da je on taj koji "pravi i potpisuje dokumenta na osnovu kojih se vr�i velika plja�ka, a koji se odnose na promet robe. Dovoljno je imati dokument sa njegovim potpisom i tako se uvozi roba za navodne humanitarne potrebe bez ikakvih taksi, a koja se zatim prodaje" i zaklju�io u stilu one o radu Trep�e i izgradnji Beograda: "Ceh pla�a stanovni�tvo, a Ku�ner se bogati."
Novinari su ostali pomalo razo�arani. "Zar je to sve", pitao je vi�e sebe nego saveznog sekretara jedan rezignirani strani dopisnik kome o�igledno nije bila dovoljna samo Mati�eva tvrdnja da je "Ku�ner �ovek francuske obave�tajne slu�be".
Pomenuta konferencija za �tampu je poslednji u nizu napada na �efa kosovske civilne misije. Naj�e��e optu�be su da "ne po�tuje rezoluciju SB UN 1244". Na jednom skupu u Beogradu posve�enom situaciji na Kosovu re�eno je i to da ni vlast SRJ nije sve radila po slovu pomenute rezolucije, jer "njom se tra�i samo da se povuku vojska i policija s Kosova, a ne i da odu i svi predstavnici dr�ave, administracija, profesori...", re�eno je tom prilikom.
Svakodnevno �itanje vesti sa Kosova, svako trezveno sagledavanje tamo�nje situacije ukazuje na to da sve i da UN smene Ku�nera i na njegovo mesto dovedu �oveka koga bi i zvani�ni Beograd primio ra�irenih ruku, malo bi se toga bitno promenilo. Mo�da ba� zato Bernar Ku�ner sve �e��e pominje potrebu da na Kosovo do�e jo� vojnika.
Du�an Radulovi�
