Intervju: �ivorad Jokanovi�, advokat iz Pri�tine

Kosovska odbrana

Po zadatku koji imaju UN i zbog strukture stanovni�tva, bez obzira �to je mali broj Srba ostao na Kosovu, bilo bi nu�no prisustvo lica srpske nacionalnosti u sastavu novih sudova koji �e biti u skladu sa na�im zakonom

Pri�tinski advokat �ivorad Jokanovi� vi�e ne �ivi u Pri�tini, ali jo� tamo radi. Brani Srbe pred novim kosovskim sudovima. Jokanovi� radi i u Srbiji, gde sada �ivi. Pred srpskim sudovima brani Albance. �ivorad Jokanovi� je jedan od retkih Srba koji sara�uju sa Misijom ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). On je �lan UNMIK-ove Pravosudne savetodavne komisije, koja na Kosovu stvara novi pravosudni sistem. Porodica mu je u Ni�u, a on uglavnom na putu.

JOKANOVI�: Do Merdara odlazim svojim kolima, tamo me preuzimaju kola OEBS-a. Ta kola imaju po svojim oznakama nekakvu za�titu, do sada nisam imao nijedan incident. U samoj Pri�tini se skoro ne kre�em izvan vozila. Boravim u selu na �etiri-pet kilometara od Pri�tine, u jednom motelu i sve to o svom tro�ku.

Ne pla�ite se?

Bilo bi nenormalno ne pla�iti se. Nemam ose�aj bezbednosti, ali eto, odlazim. Uvek postoji mogu�nost da do�e do ne�ega. Nikakvu posebnu za�titu nemam. Malo me ohrabruje to �to sam ja u proteklih 26 godina zastupao skoro pet hiljada Albanaca. Ni sa jednim od ljudi koje sam branio nisam se razi�ao u neprijateljstvu. Meni prilazi veliki broj Albanaca. Izra�avaju naklonost, nude i nekakvu pomo�, ali skoro svi me savetuju: "�uvaj se, vodi ra�una, i mi smo ugro�eni". Pri�tina vi�e nije ono �to je bila. Odmah posle rata na ulicama Pri�tine nisu se mogli videti Albanci koji su iz grada. De�avaju se ubistva, obra�uni izme�u grupa ubica.

Donedavno ste �iveli u Pri�tini. �ta je sa va�om imovinom tamo?

Srpska imovina na Kosovu je ugro�ena, ona je sva ili skoro sva uzurpirana. Moja imovina je sva uzurpirana. Moja supruga ima dve radio stanice, jedna je bila na albanskom jeziku, druga na srpskom. To je oplja�kano. Prostorija gde je bio studio je zauzeta. Imali smo jedan stan u Pri�tini, i on je zauzet. Porodi�na ku�a, kancelarija, sve je zauzeto. U mojoj ku�i �ivi Albanac �ije ime do skora nisam znao.

Ima li UNMIK nameru da po tom pitanju ne�to u�ini?

Imaju nameru da ne�to rade. Gospodin Ku�ner je �ak formirao i nekakvu komisiju koja �e raditi na problemu stanovanja i imovine. Sada su Srbi, vlasnici te imovine, u polo�aju da dokazuju da je to njihovo. Ima tamo falsifikovanih re�enja koje Albanci pokazuju. Oni se naj�e��e pravdaju pau�alnom tvrdnjom da im je dokumentacija uni�tena, od strane srpske policije. Ne ka�em da nema takvih slu�ajeva, jer su mi ljudi pri�ali da se to doga�alo. Ali to je sad paravan iza koga se kriju svi.

Ovde se veruje da UNMIK nema volje da za�titi prava Srba.

Takav zaklju�ak je nametnulo stanje. Jer, kako bi se nekom priznala volja, ako se vlasniku ka�e: "Donesi dokaz da si ti vlasnik", a uzurpatora niko ne pita sa kakvim je pravom tu? Najve�i broj lica koja su uzurpirala ne�iju imovinu otvoreno �e priznati da to nije njihovo. �esto oni ka�u: "Nemamo gde, izgorelo nam je". Jedna albanska porodica je, imam takav podatak, zauzela oko dvadeset stanova, a da im ni�ta nije izgorelo. Znam veliki broj Albanaca kojima je stvarno imovina uni�tena a nisu u�li u tu�e stanove ili, ako su u�li, u�li su uz saglasnost vlasnika i pona�aju se korektno i ljudski.

Sreli ste se sa ocem i �enom �oveka koji je sada u va�oj ku�i.

Jednom sam u�ao unutra, drugi put su mi rekli da ne �ele da ulazim, jer "gazda nije kod ku�e". To se verovatno odnosi na tog, nema potrebe da navodim ime, za koga ka�u da je bio nekakav funkcioner U�K-a. Ja sam pitao njegovog oca: "Jeste li kupili ovu ku�u?". Rekao je: "Ne". "Jeste li je pravili?". Ponovo je odgovorio: "Ne". Pitao sam: "Kako ste u�li?". Rekao je: "Nama su je dodelili". Pre mene je vlasnik tog placa i stare ku�e koja se na njemu nalazila bio sve�tenik. Ku�a je bila stara oko 150 godina. Ja sam je sru�io i podigao svoju novu ku�u. Niko nije mogao da im je dodeli.

Jeste li prijavili slu�aj UNMIK-u?

Jesam, ali osim prijave nisam ni�ta poku�ao. Video sam da ta porodica ima nekoliko dece i nisam insistirao da se ta ku�a odmah oslobodi. Sigurno je da �u to na prole�e realizovati. UNMIK je na jedan broj prijava efikasno reagovao, verovatno kad je pravi vlasnik tamo i�ao �esto, molio, dosa�ivao.

Iako ste �lan UNMIK-ove komisije za pravosu�e, vi branite kosovske Srbe pred tamo�njim sudovima.

Moj uslov je bio da u Komisiji mogu raditi samo ako moj status branioca, �to radim 26 godina, ostane nepovre�en, tako da je meni napravljen ustupak. Trenutno u kosovskomitrova�kom zatvoru ima 27 zatvorenika koje ja branim. Ima ih devet u kampu Bondstil. Branim 11 lica iz Orahovca koja su u mitrovi�kom zatvoru. Najve�i broj ih je optu�en za genocid, nekoliko za ratne zlo�ine protiv civilnog stanovni�tva, za ubistva i poku�aje ubistva. Rad koji se do sada obavlja uglavnom se svodi na fazu istrage, do optu�enja. Nakon optu�enja produ�i se pritvor i �ekamo da se su�enja zaka�u, odnosno da se formiraju sudska ve�a, jer je sada�njima formalno istekao mandat.

Procesna prava optu�enih nisu nepo�tovana, ali ima jedna druga opasnost: sve te optu�be zasnivaju se isklju�ivo na svedo�enjima Albanaca, koja su �esto nelogi�na. Nekada se istrage iniciraju samo zbog toga �to je neko nosio uniformu. Ali, veliki broj svedoka Albanaca, ba� sa podru�ja gde je rat ostavio te�e posledice, ka�e da je regularna vojska pokazala korektan odnos. To se naj�e��e odnosi i na regularnu policiju.

Vi branite i pred sudovima u Srbiji.

Ima vi�e Albanaca koje ja branim u Po�arevcu, Ni�u, Leskovcu. Klijenti mi se nisu �alili na tretman, naro�ito ne nakon dolaska na teritoriju Srbije. Neki su uhap�eni tokom rata, na Kosovu, i normalno je da mi se nisu hvalili postupkom tamo, ali nekih drasti�nih primera zlostavljanja nema. Bar meni nisu rekli.

Bili ste i jedan od branilaca Fljore Brovine. Mnogi su zgranuti tom presudom.

Mislim da ta presuda ne�e opstati, naro�ito �to se ti�e odluke o te�ini kazne. Fljora Brovina je prvog dana pretresa izjavila da veruje u sud i dr�avne organe Srbije. Verujem da �e Vrhovni sud pravilno proceniti njenu krivicu.

Ta kazna je i na Kosovu i u svetu primljena kao prestroga, u najmanju ruku. Pomalo strahujem zbog tih osuda koje su izre�ene u Srbiji. Ne bi valjalo da se time povedu sudovi na Kosovu, jer utrkivanje sa o�trinom i visinom kazni bi deplasiralo ono �to je su�tina i suda i pravde.

Kakav je sastav UNMIK-ove komisije za pravosu�e? �ta ona radi?

Ona broji 11 �lanova od kojih su trojica iz redova UNMIK-a i OEBS-a, a osam doma�ih. U tih osam sedam je �lanova - Albanaca. Ja sam jedini Srbin u toj komisiji. Komisija je objavila oglas kojim se tra�e sudije za Kosovo. Sastav novih sudova bi�e u skladu sa na�im zakonom.

Taj oglas, na�alost, u Srbiji nije objavljen ni u jednom listu, ve� samo u kosovskoj �tampi na albanskom jeziku. Na oglas se javilo 700-800 lica, a do sada je obra�eno 450 prijava. Srba je jako malo. Za regione Pe�, Prizren, Pri�tina nema Srba, za sada. Prema nezvani�noj informaciji prijavilo se ukupno dvoje-troje Srba. U Komisiji je postignuto puno razumevanje da se neka mesta ne�e popunjavati, rezervisali smo ih za Srbe. Moje je mi�ljenje, bez obzira na to �to ne znam zvani�ni stav organa Srbije ili Jugoslavije, da kolege i koleginice treba da se prijave. Po zadatku koji imaju UN i zbog strukture stanovni�tva, bez obzira na to �to je mali broj Srba dole, bilo bi nu�no prisustvo lica iz reda srpske nacionalnosti. Ne mogu da zamerim ni kolegama koji ne �ele da se prijave. Veoma je te�ko, naro�ito iz bezbednosnih razloga. Imovina sudija Srba, njihovi stanovi, uglavnom su uzurpirani. Ne verujem da ima i jedan stan sudija koje je imenovala Skup�tina Srbije da nije uzurpiran.

Zar nije odgovornost UNMIK-a da obezbedi bezbednost tim ljudima?

UNMIK po sopstvenom priznanju i po izve�taju o svojoj �estomese�noj delatnosti po�teno ozna�ava svoje propuste i priznaje da nije uspeo da obavi osnovni zadatak, a to je da sa�uva multietni�ki sastav stanovni�tva na Kosovu. UNMIK je pokazao nedopustivu toleranciju prema pona�anju Albanaca posle ulaska snaga KFOR-a na Kosovo. Mislim da se prenagla�ava "revan�izam". Mora se napraviti razlika izme�u �rtava u miru i �rtava u ratu. Sada imamo na stotine neka�njenih ubistava. Pona�anje pre rata i u toku rata bilo je rezultat oru�anog sukoba, jer su neki Albanci, pod organizacijom U�K-a, ustali protiv regularne vojske i policije, re�ima. Svaki re�im, pa i taj tada�nji, brani se. Mora se znati da su Albanci iz zaseda po�eli oru�ani sukob sa pripadnicima vojske i policije. Prve �rtve su pale na strani organa dr�ave. Normalno je da je bilo uzvratnog dejstva. Osim toga, pre rata i u toku rata, kada smo smatrali te oru�ane formacije teroristi�kim organizacijama, sigurno je da je moralo stradati i nevino stanovni�tvo, ba� zbog na�ina borbe. Zar nam iz Drugog svetskog rata nije poznato da bi posle partizanskih akcija �rtva bilo stanovni�tvo?

Moram da ka�em da vojna policija, u ovom slu�aju KFOR, nije ni podobna ni sposobna da uspostavi red u gra�anstvu. Ne mo�e policija raditi bez kontakta sa narodom. A na Kosovu postoji zid �utanja. Na nekoliko desetina metara od patrola KFOR-a doga�aju se ubistva, a ubica ostaje neotkriven. I gospodin Ku�ner je osudio ubistvo profesora Ba�i�a. On je osudio na�in na koji se masa prisutnih gra�ana ponela, ne po�tuju�i ni telo, a kamoli �ivog �oveka. Ipak, sve se naj�e��e doga�a u blizini pripadnika KFOR-a. Oni su zasada zatajili. Ne mo�e se to pravdati ni �injenicom da oni nemaju dovoljan kontakt sa masama.

Nijedan Srbin ne �eli da zauzme mesto u Ku�nerovom Privremenom administrativnom ve�u. Vi sara�ujete sa UNMIK-om.

Bilo bi korisno prisustvo srpskog predstavnika u tom ve�u, u cilju razja�njenja mnogih �injenica. Jer, imajte u vidu da su �etiri �lana ve�a stranci. Verovatno �e prilikom odlu�ivanja prevagu odneti oni. Pretpostavljam da �e njihov stav biti jedinstven. Ti ljudi ne znaju mnogo ni o Srbima, ni o srpskom pona�anju. Bilo bi dobro da se preko Komiteta savezne vlade za saradnju sa UNMIK-om i u saradnji sa njima predlo�i kandidat za mesto rezervisano za Srbe. Gospodin Vuki�evi�, predsednik tog komiteta, ostvario je dosta dobre kontakte. Koliko to daje rezultate ne bih ocenjivao, ali su njegovi predlozi vredni pa�nje. Znam da je reagovao na mnoge uredbe i odluke.

�ta mislite o odnosu dr�avnih organa Srbije prema kosovskim Srbima?

Ono �to ve�ina Srba sa Kosova misli, mislim i ja: dr�avni organi i Srbije i Jugoslavije su se nefer i neodgovorno poneli prema onome �to se doga�a. Pogotovo sam nezadovoljan na�inom na koji su povu�ene snage reda i vojska, bez pripreme, bez obave�tenja, bez ikakve za�tite stanovni�tva. Nisam zadovoljan ni stavom dr�avnih organa Srbije da se ljudi sa Kosova ne smeju primati u radni odnos u Srbiji. Bez obzira na to �to ovo stanje nije kona�no, njegova privremenost ne smeta da se ljudi uklju�e u proces rada, jer su bez svoje krivice postali �rtve.

Mogu li srpske vlasti sada ne�to da urade?

Sad bi trebalo i�i preko tog Komiteta. O�ekujem da �e UNMIK hteti i morati da u�ini mnogo vi�e u za�titi nealbanskog �ivlja. Oni sve vi�e shvataju da su Srbi zaista te�ko ugro�eni.