Univerzitet
Julovska racija
Posle Zakona o univerzitetu, suspenzija i najurivanja profesora iz nastave, prebijanja profesora po beogradskim ulicama, javnog prozivanja kao stranih "pla�enika" i "izdajnika", slu�aj navla�enja studenata na drogu do�ekan je na Beogradskom univerzitetu gotovo bez javnih komentara
Ovih dana Beogradski
univerzitet ulazi u novu fazu: opijumsku. Droga iz podzemnih �vercerskih i dilerskih
kanala dobija akademski predznak, a da to ne znaju ni studenti ni profesori. Ali ima ko
zna. Jugoslovenska levica, ta�nije njena predsednica Direkcije prof. dr Mirjana
Markovi�. Na sve�anosti u novim prostorijama Komiteta univerzitetske levice, a u povodu
pu�tanja u rad Radio stanice "Kul", dr Markovi� je pre neki dan upozorila
"studente, �lanove Komiteta univerzitetske levice (KUL), budu�e kreatore programa
istoimenog radija, ali i sve mlade Jugoslavije" ("Politika" 16. decembar)
na novu opasnost u liku pojedinih profesora koji u tajnim kontaktima studentima, umesto
nastavnih aktivnosti, nude drogu i devize.
TAJNI KONTAKTI: Kako su preneli dr�avni mediji ("Politika") - onim drugim medijima pristup proslavi nije bio dozvoljen - pri�a prve dame Jugoslavije i JUL-a o smi�ljenom drogiranju studenata ide ovako: "Na univerzitetima u na�oj zemlji u poslednje vreme mogu se uo�iti napori nekih pojedinaca da jugoslovenskim studentima objasne zbivanja u na�oj zemlji i svetu. Ti tuma�i naj�e��e nisu nikad i ni�ta studirali. Neki jesu, ali van ove zemlje, uz preuzetu obavezu da se jednog dana kada to zatreba revan�iraju onim koji su ih finansirali." Dr Markovi� tvrdi da su ti kontakti tajni i da se "umesto teorijskih, nau�nih i filozofskih razgovora sa njima studentima nude devize i droga". Sve to naravno rade "pod tu�om zastavom" sa novcem i po instrukcijama "dobijenim u ambasadama nekih stranih zemalja i stranim obave�tajnim slu�bama".
Ona je zamolila prisutne studente u koje, kako je rekla a Radio Beograd preneo, ima "veliko poverenje" da u kontaktima sa kolegama uvek isti�u da je sve �to se "u vezi s na�om zemljom doga�a, a pogotovo poku�ava da re�ava pod tu�om zastavom" protiv zemlje i protiv svih gra�ana Jugoslavije.
Posle Zakona o univerzitetu, suspenzija i najurivanja profesora iz nastave, prebijanja profesora po beogradskim ulicama, javnog prozivanja kao stranih "pla�enika" i "izdajnika", slu�aj navla�enja studenata na drogu do�ekan je na Beogradskom univerzitetu gotovo bez javnih komentara. Jedan akademik, koga smo zamolili da nam prokomentari�e izjavu dr Markovi�, �ak nam je rekao da "se on ne bi spu�tao na taj nivo" i da najnovija optu�ba "nije dostojna odgovora".
Pod sumnju su, dakle, stavljeni svi koji su studirali ili studiraju u inostranstvu. Gotovo je i nezamislivo da neko od univerzitetskih profesora nije u omra�enim nam zapadnim zemljama proveo izvesno vreme na �kolovanju ili specijalizaciji. To je prosto u neka pristojnija vremena bila stvar struke i nauke, i presti�a i �asti, pouzdan znak za mesto profesora na Beogradskom univerzitetu. Danas je strano priznanje ili diploma �uta traka za obele�avanje �pijuna, neprijatelja i univerzitetskih narko-dilera.
"Droge, kao argumenta, bilo je i ranije", ka�e za "Vreme" profesor dr Vojin Dimitrijevi�: "Imao sam studentkinju sa sela kojoj bi posle svakih studentskih demonstracija kad bi oti�la ku�i baba pretra�ivala d�epove tra�e�i marke. Potom bi usledio zahtev da je pogleda kako bi joj videla ra�irene zenice, jer oni vam tamo daju pilule droge. Dakle, ta stvar je sada samo obnovljena i poti�e iz sklonosti ovakvih sistema da politi�ke protivnike stavljaju u du�evne bolnice po principu: ko je protiv ovog sistema - on je lud. Po�to je ludilu najbli�a droga, onda je to to."
DVOSTRUKI LJUDI: Ideju o drogiranju kao udarnom argumentu, za neprijateljski univerzitet na beogradskim fakultetima vezuju za skora�nju �pijunsku delatnost jednog od �elnika Elektrotehni�kog fakulteta bliskog JUL-u, koji je, upadaju�i u kabinet nepodobnog profesora, istog optu�io da je u njegovom kompjuteru na�ao neke sumnjive podatke i da je bio svedok kako profesor drogira mlade u svom kabinetu. Akcija se zavr�ila bezuspe�no po�to su u nare�enoj sceni mladi u profesorskom kabinetu bila zapravo njegova deca. Zagovornici ove teorije o pojavi droge u politi�ke svrhe tvrde, s obzirom na iskustvo, da se od pojedina�nog krenulo ka op�tem. Pa mo�da �e i da uspe.
"Sve ovo je samo jo� jedan nagove�taj onoga �to ve� znamo - sna o dr�avi u kojoj �e da izlaze samo jedne novine, da se gleda samo jedna televizija. A da bi to bilo mogu�e svi ljudi treba da idu u jednu, istu �kolu i da u njoj nau�e da primaju iste poruke i da isto govore", ka�e profesor Dimitrijevi�. "Pogledajte �ta je ura�eno sa univerzitetom. Kako mo�e da bude univerzitet ustanova koja upisuje nove studente bez prijemnog ispita, na kojoj predaju ljudi koji nisu pro�li nikakav konkurs, iz kojeg se isteruju ljudi iz razloga koji nemaju veze sa njihovom stru�no��u. Sve je obezvre�eno i postoji jedan vrlo cini�an odgovor mla�e generacije: 'ako vi stariji volite da �ivite u tome, a vi izvolite, a mi idemo u inostranstvo'. Da bismo dotle stigli mi �emo se pretvarati koliko god ho�ete. Peva�emo i JUL i KUL. Ne isklju�ujem ni mogu�nost da je u prepunoj sali KUL-a, prilikom otvaranja partijskog radija, bilo mnogo onih koji bi hteli da iskoriste sni�avanje kriterijuma na univerzitetu da bi �to pre diplomirali, a potom oti�li iz zemlje.
Ovakvi sistemi stvaraju te dvostruke ljude - homoduplekse, koji �e uvek jedno da govore, drugo da rade, a da misle tre�e. Oni prate levicu koja sem fraza nema ni�ta levo, i koju kao proleterski pokret prate najbogatiji ljudi u ovoj zemlji. Odlu�uju�i se za to i oni �e doprineti onome �to je kod nas najstra�nije, a to je da je Srbija za poslednjih deset godina protra�ila sve �to je stvarala 150 godina. Pri tom ne mislim samo na teritorije, na me�unarodni ugled, nego i na institucije: do�li smo dotle da jedan vrhovni sud nije to, da je biti �lan akademije nauka takore�i uvreda za �oveka, da Narodno pozori�te nije vi�e narodno pozori�te nego uzgredno zanimanje jednog ministra."
DROGA KAO PRIVILEGIJA: Pitali smo studente, i to pripadnike "najproka�enijih" studentskih organizacija i pokreta, da li im neko deli drogu ili pare. Student Vlada Radunovi� iz Studentske unije Srbije ka�e da je to najbla�e re�eno sme�no, ali: "Profesorka Markovi� je, mora biti, do takvog zaklju�ka do�la nakon kra�e analize stanja u kome se Univerzitet nalazi. Pretpostavila je, verovatno, da su zbog mizernih plata a zarad gole egzistencije profesori bili prinu�eni da neki dinar zarade rasturanjem deviza i droge. S druge strane, profesorki Markovi� je jasno da bi usled katastrofalnih uslova studiranja, a koje su pre svega prouzrokovali novi Zakon o univerzitetu i novopostavljena fakultetska namesni�tva, i op�ta beda, studentima jedini izlaz bilo drogiranje i halucinacije o nekim sre�nijim vremenima. Uprkos logi�nom zaklju�ku profesorke Markovi�, a na sre�u svih nas, takve stvari se ipak ne de�avaju, jer u ovoj 'prebogatoj prosperitetnoj zemlji visokog standarda i razvijene demokratije' korupcija i kriminal striktno su kontrolisani, te se rasturanjem droge i deviza ne mo�e baviti ba� svako, a kamoli profesori univerziteta."
Ivan Marovi�, iz Studentskog pokreta "Otpor", tvrdi da argumenti droga, vudu magija, gubavo inostranstvo dolaze kao izraz nemo�i re�ima. Posebno JUL po�to ni posle Zakona i silnih uredbi, vi�egodi�njeg razbucavanja profesorskih i studentskih organizacija, isterivanja ljudi nemaju univerzitet pod kontrolom.
"Osnovali su i levicu na univerzitetu, da bi ga razbucali. Ali, znate, nije im neko �lanstvo. Uostalom, odrasli smo ljudi i svako prema svojim afinitetima bira dru�tvo, pa i partijsko. Znate, upis bez prijemnog i sa prosekom dva iz srednje �kole za mnoge je bio i ostao veliki doga�aj. E, to vam je to. Pripadnost levici, ka�u, donosi privilegije. Ispada da nama sledi droga a njima radio KUL. Vide�emo ko �e biti drogiraniji."
Marovi� prime�uje da je i ovom prilikom profesorka Markovi� prisutnim studentima u sali KUL-a dala doma�e zadatke - definisanje levice za novi vek - a napala je samo profesore: "Kad god je neka studentska pobuna u toku, oni udri po profesorima. Mi se borimo za normalne stvari, na�i profesori su normalni i oni su uz nas, i mi to znamo. Ne moraju biti na �elu na�ih pobunjenih kolona. �ini mi se da su levi�ari iz JUL-a i ovog puta proma�ili �rtvu, zastra�uju�i i blate�i ljude koji �ak nisu ni direktni pokreta�i onoga �to se de�ava na univerzitetu. Mi �emo se boriti i dalje. Po kineskom kalendaru, a oni bi to morali bolje da znaju od nas, sredinom januara ulazimo u godinu Pesnice. Na� znak otpora �e do�i do izra�aja..."
Ako je suditi po javnim (ne)reagovanjima na najnovije optu�be, univerzitet se umorio od javnih saop�tenja. �ekaju se nove optu�be i prakti�ni potezi koji obi�no u ovoj sredini od re�ima slede posle javno izre�enih primedbi i uvreda. Predsednica JUL-a je rekla svoje o univerzitetu i dva dana kasnije uprili�ila susret sa rudarima. Nije pominjala drogu, ali jeste rudarski patriotizam i hraborst, te�ak �ivot. Darivala im je i julovsku parolu za slede�i vek: "Mali smo ali veliki."
A �to se dilersko-devizne prozivke univerziteta ti�e, gra�ani nisu ostali ravnodu�ni. Majka jednog studenta Beogradskog univerziteta javila se Alternativnoj akademskoj mre�i sa konkretnim pitanjem: "Gde dr�ite te �asove, da po�aljem sina. Ne interesuje ga droga nego devize...."
Branka Kaljevi�
