Teatar i protest

"Htedoh ne�to da vam ka�em..."

Oni koji su pre nekoliko godina urlanjem prekinuli predstavu "Sveti Sava" sada su na vlasti, a gledaoci koji su aplaudirali gestu glumaca iz "Bureta baruta" progla�eni su za nepozori�nu publiku. Zato mo�emo pretpostaviti da �e uslediti radikalan potez - smena publike

Na gostovanju Bureta baruta Jugoslovenskog dramskog u beogradskom Narodnom pozori�tu, u finalu, Vojislav Brajovi� �apatom izgovara svoj tekst: "Htedoh ne�to da vam ka�em..." i umesto da klone, on se uspravlja, razvezuje pojas oko bolni�kog mantila, skida mantil i publika na njegovoj majici prepoznaje znak stisnute pesnice iznad koje pi�e "OTPOR!", a ispod nje stoji natpis DO POBEDE! Glumci se klanjaju publici koja aplaudira, a Brajovi� podi�e ruku iznad glave. Ponovo stisnuta pesnica, no sada zajedno s njim gest ponavljaju i ostali glumci. To, dakle, nije individualni �in ve� stav ansambla. U sali su svi znali da je to deo najavljivane akcije kojom poznate li�nosti javno iskazuju neslaganje s politi�kim prilikama u zemlji.

PREDISTORIJA: Jo� je na premijeri bilo jasno da je Bure baruta nabijeno energijom i posebnom duhovito��u, da citatima i parafrazama, afirmi�e asocijacije koje posti�u ono �to je naizgled nemogu�e: pokazuje da u mno�tvu razli�itosti ipak postoji jedinstvena crta kojom se defini�e Balkan, ve�ita neuralgi�na ta�ka sveta, neuni�tivo bure baruta. Taj duh predstave se ubrzo seli s pozornice u �ivot. Metafore pisca Dejana Dukovskog i reditelja Slobodana Unkovskog funkcioni�u kao obja�njenje raspada na�eg dotada�njeg univerzuma, a akteri Bureta baruta pronalaze na�ine da, u skladu s atmosferom predstave, komentari�u dru�tvena de�avanja. Tako su u vreme masovnih protesta (1996/97) zbog kra�e glasova i "�etali" pozornicom JDP-a. I za taj je gest bio najpodesniji kraj predstave kada su - ne naru�iv�i smisao onoga �to je, u druga�ijem kontekstu, predvidela re�ija Slobodana Unkovskog - akteri �etanjem na sceni uspostavili luk koji povezuje poziciju bolesnika (koje glumci igraju u predstavi), preko asocijacije na robija�e u redovnoj �etnji zatvorskim krugom, do tada aktuelne beogradske situacije uslovljene zabranom demonstracija i svakodnevnim prisustvom policijskih kordona na prestoni�kim ulicama. Glumci su tako pokazali da je �etnja ipak mogu�a, a njihov gest, u skladu s duhovitim potezima organizatora protesta, zna�ajno je odzvonio u javnosti.

Najnoviji gest ekipe iz Bureta baruta valja sagledati i u svetlu istine da su glumci od po�etka dramati�nih de�avanja na ovim prostorima, valjda pou�eni iskustvom kolega iz ranijih, ni�ta manje burnih epoha, neprestano preispitivali svoju neobi�nu dru�tvenu poziciju, da su poku�avali da ostanu dosledno verni profesiji i glumi bez obzira na sve, ali i da iska�u privatni stav stvaralaca koji se bave specifi�nom umetno��u, pozori�tem, koje ne funkcioni�e u relacijama kakve podrazumeva ve�nost, ve� se svake ve�eri obra�a �ivim ljudima koji u teatar ulaze s ulice, neposredno su optere�eni �ivotnom stvarno��u koja, kao i uvek kada je umetnost u pitanju, istovremeno i mora i ne sme da bude prisutna u umetni�kom delu.

PREISPITIVANJA: Uvek iznova preispituju�i svoju odgovornost prema dru�tvu, pokatkad ne bez jasno uo�ljive mazohisti�ke crte rovare�i po svom odnosu prema profesiji kojom se bave, oni su protestovali, �etali, organizovano se okupljali i javno istupali, govorili na uli�nim skupovima, prire�ivali specijalne predstave i programe, nastupali besplatno i u dobrotvorne svrhe, demonstrativno �utali na ulici i urlali sa scene ili na mitinzima, zvi�dali na pozornici, igrali pod bombama i vedrim nebom, govorili �ekspirove stihove uvereni da saop�tavaju istinu koju je nemogu�e strana�ki zloupotrebiti, ali i bivali bezo�no bezbroj puta izmanipulisani... Slu�ili su se metaforama i asocijacijama koje nije mogao da razume svako, ali i dovikivali s pozornice tu�e re�i koje su gotovo svi prepoznavali kao dnevne istine o aktuelnim doga�anjima. (Pamti se, recimo, duhoviti potez Gor�ina Stojanovi�a, reditelja predstave U plamenu strasti koji je odredio da zatvorenik, kojeg je igrao Dragan Jovanovi�, na le�ima prugastog zatvorskog odela ima ispisan robija�ki broj 171196, �to je datum po�etka gra�anskog protesta.)

Dan ili dva nakon �to je na sceni pozdravio publiku stisnutom pesnicom, Brajovi� je u novinama rekao da pretpostavlja da �e reakcija publike na potez u Narodnom pozori�tu obele�eti njegov �ivot i njegovu karijeru. Upravo ta reakcija i jeste problem s kojim se moraju suo�iti oni koji bi sada da kvalifukuju taj doga�aj kao incident koji je provocirala mala grupa glumaca. (A najavljena kazna uistinu zvu�i zastra�uju�e, jer �e njih, glumce koji su se usudili da protestuju, kako je docnije sugerisano, sam teatar, valjda kao strano telo, istisnuti iz sebe.) Nevolja je, naime, u tome �to je na podignutu pesnicu i znak Otpora gledali�te reagovalo petnaestominutnim ovacijama koje �e neki od aktera predstave docnije opisivati kao jedno od najve�ih uzbu�enja koje je ikada do�iveo u teatru. Ako glumce bude odstranilo bi�e teatra (ma �ta se pod tim podrazumevalo), �emu da se nada publika koja im je aplaudirala. Istovremeno, saznajemo da je aplauz u Narodnom bio necivilizovan, neteatarski �in. Mo�da i jeste, ako se uzme u obzir da su huligani koji su urlanjem pre nekoliko godina onemogu�ili beogradsko igranje predstave Sveti Sava, u me�uvremenu dospeli na vlast (istini za volju kao koalicioni partneri). Zato mo�emo pretpostaviti da �e sada uslediti radikalan ali delotvoran potez - smena publike koja u teatru aplaudira. Umesto gledalaca koji "reaguju nepozori�no" i tap�u onome �to im se dopada, u teatar bi bili dovo�eni ljudi koji bi, u duhu ranijih poteza, bili ozna�eni terminom kontrapublika. S njima �emo najlak�e i najelegantnije u novi milenijum koji, kako smo mogli ovih dana �uti u jednoj novogodi�njoj �estitci (nemenjenoj samo onim studentima koji ne uzimaju drogu od profesora), po�inje za nekoliko dana. Kako li �e se samo ti �estitari iznenaditi kada 1. januara 2000. shvate da se ni�ta nije promenilo, �ak ni milenijum, a oni sami i dalje sede na buretu baruta.

Majica i pesnica

"Tim �inom glumci su sami sebe oterali sa na�e scene", odgovor je gospo�e Cisane Murusidze, direktora Drame Narodnog pozori�ta, na pitanje da li �e Jugoslovensko dramsko pozori�te gostovati na sceni Narodnog i nakon "striptiza na sceni", kako je gospodin �eljko Simi�, upravnik, po mi�ljenju gospo�e Murusidze, "su�tinski opisao" sporni doga�aj na predstavi "Bure baruta". Tim upravnikovim re�ima nema �ta da doda, osim da je "bila dobra volja na�e ku�e da pogorelcima ustupimo prostor ponedeljkom, kad nam je slobodan dan, a oni su nam gostoprimstvo uzvratili gestom koji je nedostojan glumca i ove umetni�ke ku�e, zato �to pozori�te nije mesto za politi�ke egzibicije. Eno im Trg preko puta pa neka se tamo skidaju i sasvim, ako ho�e."

Nekoliko dana nakon poruke Voje Brajovi�a sa scene, �ulo se da �e Brajovi� biti ka�njen, da �e uprava Jugoslovenskog dramskog skinuti "Bure baruta" sa repertoara... Vladimir Jevtovi�, upravnik, ka�e kategori�ki "ne!": "Mo�da bi javnost htela neku pri�u te vrste, ne�to �to bi preraslo u skandal, ali ne�e je dobiti! Pozori�te je sada jedino zainteresovano da se predstava igra i da se, zato �to u Narodnom vi�e ne mo�e, na�e novi prostor. To je na�a najbolja predstava, najvi�e je pozivana na gostovanja, i u inostranstvo, i zato je ono �ime se trenutno bavim povodom te predstave pronala�enje na�ina da ona nastavi �ivot." Gospodin Jevtovi� ka�e da niko iz ansambla nije znao �ta �e se desiti. Smatra da se doga�aju daje zna�aj koji ne zaslu�uje: "�ta se, uostalom, tamo stra�no desilo? Jedan �ovek je usred predstave pokazao majicu, a posle su neki digli pesnicu!"

Koleginica Voje Brajovi�a glumica Mirjana Karanovi� (iz Budve gde gostuje sa "Evom Braun") potvr�uje da ima ljudi u pozori�tu koji misle da je to bila zloupotreba, a ima ih i koji misle da je trebalo da svi obuku majice", a li�no joj je drago �to se sa scene reagovalo: "Ja uvek volim da pozori�te reaguje na spoljne doga�aje. Bio je to jak gest i o�igledan. Dobro je �to se reagovalo zato �to je do�lo do nekog mrtvila, zato �to smo svi krenuli �ele�i da se ne�to desi, ali niko nije reagovao, niko nije ni�ta pokrenuo. Bilo je i ranije poruka sa scene, ali izgleda da je ovo vreme koje to ne toleri�e. Voja Brajovi� je svu odgovornost preuzeo na sebe, odlu�io je da on sam snosi sve eventualne konsekvence, i to je zaista hrabar gest. Eto, otvorilo se, izletelo je, i �ta je tu je."

A sve je po�elo od namere mladih ljudi iz "Otpora" da istaknu svoj znak-ideju. Zamolili su Voju Brajovi�a, znaju�i da je otvoren i spreman da pomogne, da zajedno smisle kako da se poruka njihove podignute pesnice �uje glasnije. Majicu je pre "Bureta baruta" Brajovi�u odnela Irina Ljubi�, i on ju je pokazao publici u momentu dok izgovara "Ho�u ne�to da vam ka�em", mogu�e naj�uveniju re�enicu predstave.

A zatim su po�ele reakcije. Slobodan Unkovski, reditelj predstave, poru�io je Voji Brajovi�u da je ponosan na njega zato �to je kona�no na�ao poruku, i da je miran, jer ako �e to pronala�enje poruke zna�iti kraj predstavi, bi�e to onda najdostojanstveniji kraj koji bi mogao da joj po�eli. A nekom drugom prilikom sre��e se opet, i napraviti novu predstavu koja �e po�injati upravo tim krajem. Profesor Predrag Baj�eti�, u �ijoj je klasi Brajovi� diplomirao, ostavio mu je poruku na telefonskoj sekretarici "Bravo Vojo!".

Marina Milivojevi�, novi P. R. pozori�ta, de�urna na predstavi u Narodnom 13. decembra, rekla je Brajovi�u da joj je bila �ast �to je imala priliku da u svesku de�urstava upi�e �ta se desilo.

"Moj gest nije nepozori�ni �in, ve� �in protiv nepozori�nih ljudi", ka�e Voja Brajovi�. "To je moj li�ni stav, i �ao mi je ako se neko osetio upotrebljenim. Ja nikog nisam zloupotrebio. Uradio sam to zato �to �elim dobro." Smatra da je poruka sa majice bila deo predstave. Tu re�enicu Ho�u ne�to da vam ka�em, re�enicu kojom ja izlazim iz lika i obratim se publici kao glumac iz predstave, nisam nikad zavr�avao re�ima nego sam svoju poruku prenosio emocijom. Smatram da je emocija ja�a od svake izjave i da mo�e da prenese svaku poruku. Jednom mi je gospo�a Marija Crnobori, iz svog �ivotnog pragmatizma, rekla Ali Vojo, vi morate njima re�i poruku. I, evo, sad sam je poslu�ao."