World muzic: Muzika

Zvuci pustinje

Zlobnici bi mogli da primete da je Toure iskoristio istu matricu za snimanje novog albuma Niafunke, s tim �to bi prevideli da su ponavljanje i mantri�ni ritmovi ionako su�tina ove muzike

Ni�ta nije slu�ajno, pa tako ni veliki uspeh i popularnost edicije kubanske muzike Buena Vista Social Club. Ry Cooderu je pre �est godina prvom po�lo za rukom da sa istinskim razumevanjem snimi plo�u sa jednim striktno etno muzi�arem. Mnogi pre njega su to poku�ali, s manje ili vi�e uspeha, ali su po pravilu odlazili u jedan od dva ekstrema. Ili su to bili dokumentaristi�ki snimci koji su od velikog nau�nog zna�aja, po pravilu neslu�ljivi i bez ve�e ambicije da zvuk li�i na ne�to, ili bi poput Petera Gabriela odlazili u drugu krajnost i od muzike stvarane vekovima, rastvaraju�i je u zvuku sintisajzera i modernih gitara, uspeli da naprave potro�ne artikle, plo�e za jednu sezonu.

Ry Cooder je majstorski uspeo da na�e ravnote�u izmedju tradicije i modernog, i uhvati u dobre sprave atmosferu Afrike i Ju�ne Amerike. Pre �est godina je na svojoj farmi u Teksasu sa �uvenim malijskim gitaristom i peva�em Ali Farka Toureom snimio prvi u seriji albuma za englesku etiketu World Circuit. Talking Timbuktu je ubrzo postao jedna od najprodavanijih plo�a World Musica. Devedeset pete je uspeh krunisan presti�nom Grammy nagradom. Cooder je ve� te godine planirao svoj put na Kubu, na koji je trebalo da krene sa Ali Farka Toureom, gde bi se ponovo srele dve kulture koje su bitno uticale jedna na drugu. Iracionalna politika davanja ulaznih viza izdala je pomenute Cooderu, njegovom sinu, �ak i producentu i vlasniku World Circuita Nicku Goldu, ali je Ali Farka Toure ostao kod ku�e. Za �etrnaest dana su u Havani snimljena tri albuma koja su ve� postala nezaobilazne reference. Ovih dana je iza�ao drugi Buena Vista Social Club cd, solo Ibrahima Ferrera.

Za to vreme je Ali Farka Toure predstavljao na koncertima diljem planete svoj disk. �oveku koji je su�tinski povezan sa svojim narodom i zemljom, uz to o�igledno vrlo inteligentnom, tabananje svetom i "zgrtanje" novca u �ou biznisu nije bilo glavna stvar. Vratio se u Mali i kapital, zajedno sa svojim gitaristom i �ti�enikom Afelom Boucoumom, ulo�io u poljoprivredu i melioraciju. Siroma�tvo, �iroko rasprostranjena nepismenost i bolesti svih vrsta (neka istra�ivanja ukazuju da je �ak 80% mladog stanovni�tva HIV pozitivno) stavljaju Mali u red najnerazvijenijih zemalja u svetu. I pored toga, malijski muzi�ari su u zadnje vreme u vrhu popularnosti na svetskoj World Music sceni. Super Rail Band, Oumou Sangare, mno�tvo raznih Kouyatea i Diabatea, pripadnika dve najpoznatije muzi�ke porodice, �esto su vi�eni na evropskim i ameri�kim festivalima, dok njihove diskove objavljuju najpoznatije izdava�ke ku�e.

Najbolji su �esto i najzahtevniji. Tako su pro�le godine Toure i Boucoum pozvali Nicka Golda da im se pridru�i u Niafunk�u, gde su planirali da snime dve nove plo�e. Ra��istili su nekoliko prostorija napu�tene poljoprivredne �kole, razvukli par kilometara kablova, postavili opremu i po�eli da snimaju materijal koji su spremili od prethodnog Toureovog izdanja. Svega stotinak metara od reke Niger, na vru�ini, pod najezdom komaraca, uz prekidanja deonica zbog prolaska automobila ili de�je graje i ponovna snimanja, rad je produ�en za jo� par dana. Ipak, muzi�ari su bili prezadovoljni jer nisu bili ograni�eni sku�enim i za njih stranim studijskim okru�enjem, �to je proizvelo fantasti�nu atmosferu, koja se svakako mo�e osetiti sa diskova.

Prvi je snimljen Alkibar, Boucoumov debi album. Alkibar na jeziku Sonrai zna�i "Glasnik velike reke", �to umnogome i obja�njava muziku i poruku koju svaka od pesama nosi. Afel Boucoum nastoji da muziku, koja je u Africi najmo�niji medij, iskoristi da prenese jednostavne i obi�nim ljudima razumljive poruke. Stoga on i peva na jezicima naroda koji �ive u Maliju i ostalim supsaharskim zemljama, ne svira elektri�nu ve� akusti�nu gitaru, a aran�mane ravnopravno sa gitarom raspodeljuje na tradicionalne instrumente nd�arku (afri�ke gusle) i nd�urkle (jedno�i�ana gitara sa dodatom rezoniraju�om �icom). Mo�da je ova plo�a ne�to te�a i manje pevljiva od Toureove, ali ona i nije prvenstveno namenjena zapadnom uhu ve� Boucoumovim sunarodnicima, kojima je ovo retka prilika da uz ljudsku produkciju mogu da �uju svoje zvezde.

Zlobnici bi mogli da primete da je Toure iskoristio istu matricu za snimanje novog albuma Niafunk�, s tim �to bi prevideli da su ponavljanje i mantri�ni ritmovi ionako su�tina ove muzike. U osnovi svake pesme je ritam odsviran na dembeu, kongama i kalaba�u, zavodljiva gitarska melodija, ukrasi na nd�arki i nd�urkleu i smireni glas Ali Farka Tourea. Bez �urbe i nervoze Ali i ekipa voze vi�e od sat vremena kroz vru�inu svog muzi�kog nasle�a. Ovim diskom se jo� jednom potvr�uje da su ljudi iz ovog dela sveta ro�eni gitaristi. Bez ikakvih efekata, gitara i Roland poja�ava�, u rukama majstora zvu�e tako �ivo i bogato, a sa druge strane veoma jednostavno, kao violina kod rumunskih cigana ili truba u rukama Slobodana Salijevi�a.

U�ivanju u muzici doprinose i fenomenalno dizajnirani omot i knji�ica sa fotografijama "studija", krajolika Niafunk�a i prelepih �ena niafuke�kih. U svakom slu�aju preporu�ljivo za letargi�ne letnje dane ispunjene mrzovoljom i bezna�em. Pre par desetina godina bi govorili "vekovno prijateljstvo koje spaja na�a dva naroda", da bi sada i na svojoj ko�i osetili kako to �ive narodi tre�eg sveta i uz to iskustvo njihovu umetnost shvatali mnogo dublje i bolje od sitih zapadnjaka.