Gradac posve�en Hugu Pratu

Pri�e ne zastarevaju

Pratovi stripovi su superstrukture izvedene lucidno��u, smislom za humor, neobi�nom erudicijom i fusnotama iz tridesetak hiljada knjiga biblioteke ovog strastvenog bukinera

"Umetni�ka proza se, ukoliko uop�te pretenduje da bude umetnost, obra�a temperamentu. A uistinu ona mora biti kao i slikarstvo, muzika, kao sva umetnost, obra�anje jednog temperamenta svim onim drugim, nebrojenim temperamentima �ija tanana i neodoljiva snaga obdaruje prolazne doga�aje njihovim istinskim zna�enjem, te stvara moralnu, ose�ajnu atmosferu mesta i vremena. Da bi jedno takvo obra�anje bilo delotvorno, ono mora biti neka vrsta utiska koji se prenosi �ulima; u stvari ono se i ne mo�e preneti na neki drugi na�in, jer temperament, bilo da je pojedina�an ili zajedni�ki ne podle�e ube�ivanju." Ove re�i D�ozefa Konrada mogu da stoje kao moto nad delom italijanskog strip autora Huga Prata. Oni koji ne mogu da u�itaju mirise u "more tu�a" njegovih tabli bolje da ni ne zapo�inju putovanje.

Novi dvobroj �a�anskog �asopisa za knji�evnost, umetnost i kulturu "Gradac" posve�en je upravo Pratu. Miroslav Mari�, prire�iva� ovog dvobroja, napravio je izbor tekstova iz nekoliko knjiga o Hugu Pratu objavljenih u Italiji, Francuskoj i Belgiji, i neke od njih po prvi put objavio kod nas. U ovom dvobroju se nalaze tekstovi Umberta Eka, �ila Dorflesa, �antala Tomasa, Antonija Tabukija, Omara Kalabrezea i drugih, zatim tekstovi samog Prata, kao i izbor intervjua koje je sa Pratom napravio Dominik Ptifo, a koje je ovaj objavio u svojoj knjizi De L'autre cote de Corto. Naravno, sve je ilustrovano Pratovim crte�ima. Munjevitom brzinom ovaj "Gradac" je u Beogradu rasprodat.

Prat je odli�an povod. Pri�aju�i o Pratu mo�e se pri�ati o atolima Ju�nih mora, T.S. Eliotu i Konradu, kordopskim i venecijanskim vrtovima, Heseu, El Greku, bukanirima i flibustjerima, Feliniju, Parsifalu, Jejtsu, kinematografiji pedesetih, Rilkeu, Ksavantima sa ostrva Bananal, masoneriji, Kuomintangu, andaluzijskim Ciganima, kabali, Stivensonu, �udesnoj imaginaciji pretkolumbovske Amerike, Hajamu, Borhesu, crnogorskom kralju Nikoli, imperijalizmu i hegemoniji, sentimentalnoj geografiji, istoriji, i avanturi potrage i �e�nje za celinom, kako glasi knjiga jednog njegovog junaka. Mogao bi tekst o Pratu da bude samo nabrajanje, inventar motiva rasutih po tablama njegovih stripova - Fort Vilinga, Pustinjskih �korpija, Korta Maltezea, Kato Zulua, Jezuite D�oa, Kapetana Kormorana, i taj popis bi ... govorio sam za sebe. Ba� kao �to je najlep�i deo Ilijade slavni spisak brodova. Najbolji tekstovi koji se nalaze u koricama "Gradca" upravo su to.

Pratovi stripovi su superstrukture izvedene lucidno��u, smislom za humor, neobi�nom erudicijom i fusnotama iz tridesetak hiljada knjiga biblioteke ovog strastvenog bukinera. Superstrukture ali i palimpsesti koji pa�ljivog �itaoca, ispunjavanjem lakuna, dovode do avanture otkrivanja tek naslu�enih pri�a i zna�enja. Takva je, na primer, rekonstrukcija biografije Korta Maltezea, koju je sa�inio Ptifo.Ve�ina njegovih junaka, �to prime�uje i Umberto Eko, neo�ekivano je obrazovana, �ak i ona baraba Raspu�in je �itao Prusta, pa kratke replike junaka grade finu intertekstualnu nit sa Pratovim omiljenim autorima, �ime se zatvara naro�iti krug senzibiliteta, ili temperamenta. Uz humor i ironiju, i neverovatan talenat da stvori moralnu i ose�ajnu atmosferu mesta i vremena, Prat plete nit pri�e koja sadr�i, ba� kao i majanski glifovi, bar tri mogu�nosti �itanja, u zavisnosti od stepena inicijacije traga�a za izgubljenim vremenom.

Ali, naravno da magija Pratovih stripova nije samo u knji�kim kursevima kreativnog �itanja i u prustovskom zatvaranju u sobu oblo�enu plutom i madeleine putovanju. Naprotiv. U tekstovima skupljenim u "Gradcu" autori otkrivaju slojeve oniri�kog, avanturisti�kog i anga�ovanog u stripu, sa ozbiljno��u koja strip kao medij definitivno di�e iz supkulture na nivo desakralizovane mitologije karakteristi�ne za XX vek. Ova desakralizacija vakuum ispunjava ideologizovanjem medija i gra�e, koja se �esto �ita kao anga�man. Pratovi stripovi su nastali na ehu entuzijazma �ezdesetih, ali ne dele odu�evljenje tada modernih levih ideja i ideologija. �to ne zna�i da je Prat desni�ar, ve� samo da zbog iskustva i inteligencije ima vi�ak skrupula koje ga spasavaju banalnosti, dosade i zastarevanja. Pojam avanture klju�an je za Pratove stripove, onako kako ga u svom tekstu izvodi Omar Kalabreze, ali i Milo Manara u svom najboljem stripu H.P. i �uzepe Bergman, u kojem je jedan od glavnih junaka i sam Prat, Veliki gospodare avanture iz Malamoka. Manara istinsku avanturu nalazi u avanturi �itanja Pratovog stripa, dok se Bergmanovoj �e�nji za avanturom, koju ovaj tra�i u bekstvu od banalne svakodnevice kraja XX veka, na kraju stripa kezi odvratno Belzebubovo lice.

Kako je u uvodu napisao prire�iva� Miroslav Mari�, cilj ovog izdanja "Gradca" je da poka�e neke od pravaca i puteva kojima bi se posle �itanja ove sveske valjalo uputiti. �teta �to se u koricama nisu na�li tekstovi Mi�ela Pjera i Huana Antonija de Blasa, priznatih pratologa, i �to prire�iva�u nisu bile dostupne jo� neke va�ne i zanimljive knjige koje se ti�u Prata i njegovog opusa, ali i bez njih �e ovda�nji ljubitelji Korta Maltezea u�ivati u novom otkrivanju omiljenog im stripa, zadovoljni �to ih se neko setio.

Pratova magija