Gradac posvećen Hugu Pratu

Priče ne zastarevaju

Pratovi stripovi su superstrukture izvedene lucidnošću, smislom za humor, neobičnom erudicijom i fusnotama iz tridesetak hiljada knjiga biblioteke ovog strastvenog bukinera

"Umetnička proza se, ukoliko uopšte pretenduje da bude umetnost, obraća temperamentu. A uistinu ona mora biti kao i slikarstvo, muzika, kao sva umetnost, obraćanje jednog temperamenta svim onim drugim, nebrojenim temperamentima čija tanana i neodoljiva snaga obdaruje prolazne događaje njihovim istinskim značenjem, te stvara moralnu, osećajnu atmosferu mesta i vremena. Da bi jedno takvo obraćanje bilo delotvorno, ono mora biti neka vrsta utiska koji se prenosi čulima; u stvari ono se i ne može preneti na neki drugi način, jer temperament, bilo da je pojedinačan ili zajednički ne podleže ubeđivanju." Ove reči Džozefa Konrada mogu da stoje kao moto nad delom italijanskog strip autora Huga Prata. Oni koji ne mogu da učitaju mirise u "more tuša" njegovih tabli bolje da ni ne započinju putovanje.

Novi dvobroj čačanskog časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradac" posvećen je upravo Pratu. Miroslav Marić, priređivač ovog dvobroja, napravio je izbor tekstova iz nekoliko knjiga o Hugu Pratu objavljenih u Italiji, Francuskoj i Belgiji, i neke od njih po prvi put objavio kod nas. U ovom dvobroju se nalaze tekstovi Umberta Eka, Đila Dorflesa, Šantala Tomasa, Antonija Tabukija, Omara Kalabrezea i drugih, zatim tekstovi samog Prata, kao i izbor intervjua koje je sa Pratom napravio Dominik Ptifo, a koje je ovaj objavio u svojoj knjizi De L'autre cote de Corto. Naravno, sve je ilustrovano Pratovim crtežima. Munjevitom brzinom ovaj "Gradac" je u Beogradu rasprodat.

Prat je odličan povod. Pričajući o Pratu može se pričati o atolima Južnih mora, T.S. Eliotu i Konradu, kordopskim i venecijanskim vrtovima, Heseu, El Greku, bukanirima i flibustjerima, Feliniju, Parsifalu, Jejtsu, kinematografiji pedesetih, Rilkeu, Ksavantima sa ostrva Bananal, masoneriji, Kuomintangu, andaluzijskim Ciganima, kabali, Stivensonu, čudesnoj imaginaciji pretkolumbovske Amerike, Hajamu, Borhesu, crnogorskom kralju Nikoli, imperijalizmu i hegemoniji, sentimentalnoj geografiji, istoriji, i avanturi potrage i čežnje za celinom, kako glasi knjiga jednog njegovog junaka. Mogao bi tekst o Pratu da bude samo nabrajanje, inventar motiva rasutih po tablama njegovih stripova - Fort Vilinga, Pustinjskih škorpija, Korta Maltezea, Kato Zulua, Jezuite Džoa, Kapetana Kormorana, i taj popis bi ... govorio sam za sebe. Baš kao što je najlepši deo Ilijade slavni spisak brodova. Najbolji tekstovi koji se nalaze u koricama "Gradca" upravo su to.

Pratovi stripovi su superstrukture izvedene lucidnošću, smislom za humor, neobičnom erudicijom i fusnotama iz tridesetak hiljada knjiga biblioteke ovog strastvenog bukinera. Superstrukture ali i palimpsesti koji pažljivog čitaoca, ispunjavanjem lakuna, dovode do avanture otkrivanja tek naslućenih priča i značenja. Takva je, na primer, rekonstrukcija biografije Korta Maltezea, koju je sačinio Ptifo.Većina njegovih junaka, što primećuje i Umberto Eko, neočekivano je obrazovana, čak i ona baraba Raspućin je čitao Prusta, pa kratke replike junaka grade finu intertekstualnu nit sa Pratovim omiljenim autorima, čime se zatvara naročiti krug senzibiliteta, ili temperamenta. Uz humor i ironiju, i neverovatan talenat da stvori moralnu i osećajnu atmosferu mesta i vremena, Prat plete nit priče koja sadrži, baš kao i majanski glifovi, bar tri mogućnosti čitanja, u zavisnosti od stepena inicijacije tragača za izgubljenim vremenom.

Ali, naravno da magija Pratovih stripova nije samo u knjiškim kursevima kreativnog čitanja i u prustovskom zatvaranju u sobu obloženu plutom i madeleine putovanju. Naprotiv. U tekstovima skupljenim u "Gradcu" autori otkrivaju slojeve oniričkog, avanturističkog i angažovanog u stripu, sa ozbiljnošću koja strip kao medij definitivno diže iz supkulture na nivo desakralizovane mitologije karakteristične za XX vek. Ova desakralizacija vakuum ispunjava ideologizovanjem medija i građe, koja se često čita kao angažman. Pratovi stripovi su nastali na ehu entuzijazma šezdesetih, ali ne dele oduševljenje tada modernih levih ideja i ideologija. Što ne znači da je Prat desničar, već samo da zbog iskustva i inteligencije ima višak skrupula koje ga spasavaju banalnosti, dosade i zastarevanja. Pojam avanture ključan je za Pratove stripove, onako kako ga u svom tekstu izvodi Omar Kalabreze, ali i Milo Manara u svom najboljem stripu H.P. i Đuzepe Bergman, u kojem je jedan od glavnih junaka i sam Prat, Veliki gospodare avanture iz Malamoka. Manara istinsku avanturu nalazi u avanturi čitanja Pratovog stripa, dok se Bergmanovoj čežnji za avanturom, koju ovaj traži u bekstvu od banalne svakodnevice kraja XX veka, na kraju stripa kezi odvratno Belzebubovo lice.

Kako je u uvodu napisao priređivač Miroslav Marić, cilj ovog izdanja "Gradca" je da pokaže neke od pravaca i puteva kojima bi se posle čitanja ove sveske valjalo uputiti. Šteta što se u koricama nisu našli tekstovi Mišela Pjera i Huana Antonija de Blasa, priznatih pratologa, i što priređivaču nisu bile dostupne još neke važne i zanimljive knjige koje se tiču Prata i njegovog opusa, ali i bez njih će ovdašnji ljubitelji Korta Maltezea uživati u novom otkrivanju omiljenog im stripa, zadovoljni što ih se neko setio.

Pratova magija