Tre�a postsovjetska Duma

Trijumf Putina

Novi sastav donjeg doma ruskog parlamenta ima�e najmanje �est frakcija, umesto �etiri, �to �e poslanike �initi nezavisnijima od Kremlja, ali �e ih prinuditi da budu kooperativniji u tra�enju kompromisa

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Tre�i demokratski parlamentarni izbori u postsovjetskoj Rusiji doneli su vi�e iznena�enja i politi�kih senzacija. Prva i najva�nija je neo�ekivan i izuzetno visok procenat glasova koje je osvojila provladina grupacija "Jedinstvo", osnovana po nalogu Kremlja, fakti�ki u poslednji �as, neposredno uo�i izbora. Iako bez istaknutih politi�ara, "Jedinstvo" je osvojilo drugo mesto, sa 23,37 odsto glasova.

Prvo mesto Komunisti�ke partije, sa jednim procentom glasova vi�e od "Jedinstva" (i dva vi�e nego na izborima pre �etiri godine), nije iznena�enje po�to se vi�e nije ni o�ekivalo. I lideri komunista su ra�unali na svoju tradicionalnu, uvek istu i uvek vernu izbornu bazu i sre�ni su �to se ona nije osula. Iako je lider KP-a Genadij Zjuganov veoma zadovoljan ishodom izbora, komunisti �e u novoj Dr�avnoj dumi imati do 150 mesta - to je za njega ipak poraz, s obzirom na to da je uo�i izbora tvrdio da �e levica imati svih trista poslanika.

Mada je tre�e mesto (sa 12,4 odsto glasova) zauzeo levocentristi�ki blok "Otad�bina-cela Rusija", za koji se predvi�alo da �e osvojiti drugo mesto, pravi uspeh predstavljaju nepunih devet odsto glasova Saveza desnih snaga, poznatog kao "liga mladih reformatora". Sa biv�im premijerom Sergejom Kirijenkom na �elu, ovaj blok okuplja mlade politi�are, uklju�uju�i "famoznog privatizatora" Anatolija �ubajsa (sam se, me�utim, nije kandidovao) koji nude novu koncepciju ekonomskog sistema Rusije. Na sve njih se Kremlj svojevremeno oslanjao, a potom ih je odbacio. Sada, ne samo zbog toga, za njih se ne mo�e re�i da su omiljeni u naj�irim masama pogo�enim njihovim reformama s po�etka decenije. Ali, uprkos tome, pa zato i prili�no neo�ekivano - njihovo �etvrto mesto predstavlja pravu senzaciju.

Iznena�enje je i fakti�ki poraz tandema koji stoji na �elu bloka "Otad�bina-cela Rusija", donedavno dva najpopularnija politi�ara - biv�eg premijera Jevgenija Primakova, koji je bio omiljen u celoj Rusiji, i moskovskog gradona�elnika Jurija Lu�kova, koji je bez premca u prestonici, gde je ponovo izabran za gradona�elnika. Njih dvojicu su nadigrali prvaci pokreta "Jedinstvo" Sergej �ojgu, popularan kao ministar za vanredne situacije i jedini ministar koji se odr�ao u svim vladama, po�ev od prve reformske, pre osam godina, i vi�estruki svetski �ampion u rvanju Aleksandar Karelin.

Od preostale 22 partije koje su u�estvovale na nedeljnim izborima samo su jo� dve presko�ile cenzus od pet odsto, �to je minimum za ulazak u novi sastav donjeg doma parlamenta: pokret "Jabloko" Grigorija Javlinskog, �iju sr� �ine desni liberali, uvek dosledni u kritici Kremlja, peti je sa 6,13 odsto glasova, dok je �esti (6,08) "Blok �irinovskog", �to je veliki uspeh i za njegovog kameleonskog lidera, i za tu grupaciju koja nosi njegovo ime.

POLITI�KI REZULTAT: "Tre�a Duma" nove Rusije ima�e najmanje �est frakcija (poslani�kih grupa politi�kih partija koje su se "kvalifikovale" na izborima), umesto sada�njih �etiri. To �e zna�iti prili�nu prednost za sam parlament u odnosu na Kremlj, jer �e biti u poziciji da bude "manje poslu�an", to jest nezavisniji od izvr�ne vlasti. Uporedo s tim, sve grupacije u samoj Dumi bi�e prinu�ene da se pona�aju "konstruktivnije" u tra�enju kompromisa, jer komunisti - iako �e i dalje imati najvi�e poslanika - vi�e nisu sila koja �e, zajedno sa partnerima iz Saveza patriotskih snaga (uzgred, on se neposredno pre izbora i raspao), diktirati tokove odlu�ivanja. Drugim re�ima, u novoj Dumi �e se, po svemu sude�i, uspostaviti trostrana politi�ka ravnote�a izme�u provladinog bloka koji �e sa�injavati "Jedinstvo" i Vladimir �irinovski sa svojim novope�enim blokom, desna opozicija - Savez desnih snaga i "Jabloko", bez obzira na to da li �e nastupati zajedno ili svako za sebe, i leva opozicija - Komunisti�ka partija i "Otad�bina - cela Rusija".

Nije isklju�eno da �e se "Otadzbina - cela Rusija", kao i tandem Primakov-Lu�kov, raspasti na dve ili tri frakcije. Lideri svih tih grupacija ocenili su rezultate izbora kao "veoma uspe�ne" za sebe. �ef izbornog �taba Saveza desnih snaga �ubajs smatra da se dogodio "istinski prevrat u politi�koj strukturi Rusije", a lider OVR-a Primakov, pomiren s tim da mu je "Jedinstvo" otelo znatan broj bira�a, prihvata da je i 12 odsto realan uspeh. Javlinski tako�e ne smatra da je "Jabloko" pora�en, jer je "pokret sa�uvao izbornu bazu i pri tome nije izdao sebe".

Nasuprot takvim subjektivnim ocenama, prema kojima bi svakoga od njih trebalo smatrati pobednikom, �injenica je da me�u njima ima i gubitnika, bez obzira na to �to su presko�ili petopostotni cenzus. "Jabloko" je sigurno pretrpeo "moralno-politi�ki poraz" i zbog toga �e Javlinski sigurno biti jo� nepomirljiviji opozicionar, kako u odnosu na ostale frakcije u Dumi, tako i prema vladi i Kremlju.

Pora�en je i blok "Otad�bina - cela Rusija", naro�ito njegov nominalni glavar Jevgenij Primakov, za koga se mo�e re�i da je izgubio sve - visok rejting, izglede da uspe na predsedni�kim izborima, a verovatno i mesto na �elu OVR-a, �to �e se dogoditi automatski kad se blok raspadne.

FENOMEN PUTIN: Novi raspored snaga u Dumi mogao bi biti otprilike slede�i - po�to se kompletiraju pobednici sa partijskih kandidatskih lista (225 poslanika) i u trci u tzv. jednomandatskim okruzima (isto 225), me�u kojima polovinu �ine "nezavisni" kandidati, po pravilu tako�e predstavnici partija: Komunisti�ka partija Genadija Zjuganova - 160 mesta, "Jedinstvo" i Savez desnih snaga zajedno - tako�e 160, "Ote�estvo-Vsja Rosija" - 70, a preostalih 60 do 40 koliko ima donji dom parlamenta - "Jabloko" i "Blok �irinovskog", kao i oni deputati koji �e �eleti da ostanu stvarno nezavisni.

Posebnu zanimljivost izbora predstavlja "fenomen Putin", prvo zato �to rezultati u celini predstavljaju pravi trijumf ruskog premijera, a i zato �to je bilo njegova podr�ka jednoj ili dvema partijama, bilo podr�ka nekih partija njegovoj politici doprinela uspehu svake od njih. To �to su sve one (izuzev KP, naravno, a delimi�no i "Jabloka"), na ovaj ili onaj na�in, u svesti bira�a bile povezane sa imenom Vladimira Putina, trenutno najpopularnijeg politi�ara u Rusiji, odigralo je nemalu ulogu da dobiju glasove koji su im obezbedili ili veliki broj mesta u Dumi ili sam ulazak u Dumu. To posebno va�i za �irinovskog, koji je otvoreno podr�ao Putina, ne samo kada je re� o kampanji u �e�eniji nego i kao kandidata na budu�im predsedni�kim izborima.

Izvan Dume ostaje 20 od 26 partija koje su u�estvovale u trci i ve�ina njih je ili bila na suprotnoj strani barikade, ili se distancirala od Putinove vlade, ili svoj put do srca bira�a nije vezivala za premijera i njegovu politiku.

Za�to se - ostanimo samo sa onima koji ulaze u Dumu - jedni mogu smatrati pobednicima a drugi pora�enima?

Komunisti - kod njih je sve jasno. Oni su pobedili za toliko koliko je realno, jer su jedina istinska partija, sa sigurnom bazom, ali i zato �to nisu kritikovali vladu zbog vojne operacije u �e�eniji. Njihov glavni takmac "Jedinstvo" odnelo je nepredvidivu pobedu zahvaljuju�i ba� poziciji u "�e�enskom pitanju" i �vrstom antiseparatizmu. Savez desnih snaga, potpuni novajlija, ulazi u Dumu na talasu sna�ne podr�ke Putinovoj borbi protiv terorizma u �e�eniji i politici "smirivanja" Severnog Kavkaza, kao i �irinovski, koji sam ni�ta nije umeo da ponudi. Nasuprot njima je "Jabloko", koji se mo�e smatrati gubitnikom jer je u predizbornoj kampanji stalno "petljao" oko Cce�enije. Njegova pozicija se bira�ima morala �initi neiskrenom, �to je glavno, a verovatno je uticalo i to �to se njegov lider Javlinski uvek �uvao toga da preuzme i najmanju odgovornost. �e�enija je u znatnoj meri pomrsila ra�une i OVR-u Primakova i Lu�kova, koji su se odlu�ili da o�tro napadnu vladu zbog operacije u �e�eniji, za koju su tvrdili da je "rat protiv �e�enskog naroda, a ne protiv �e�enskih terorista"!

Katastrofu je do�ivela i nekada�nja "partija" vlasti - pokret biv�eg premijera Viktora �ernomirdina "Na� dom - Rusija". Za razliku od �ernomirdina, koji je li�no postigao veliki uspeh (75 odsto glasova u svom izbornom okrugu), NDR je jedva osvojio 1 odsto glasova, tako da �e morati da vrati dr�avi pare koje je dobio za predizbornu reklamu.

Kosovo - generalka za Rusiju

Kritika me�unarodne zajednice, posebno NATO-a i SAD, zbog njihovog anga�ovanja u re�avanju kosovske krize, nastalih posledica i uop�te zbog odnosa prema Jugoslaviji jedna je od ta�aka na kojoj su se pribli�avale pozicije gotovo svih 26 partija i politi�kih blokova. Njihov zajedni�ki imenitelj je da je Zapad iskoristio problem Kosova i da je njegova intervencija protiv Jugoslavije bila neka vrsta generalne probe za politiku prema Rusiji.

Komunisti su u predizbornoj kampanji koristili Kosovo kao klju�ni argument i primer da SAD i njeni evropski saveznici ne�e birati sredstva da podjarme svet i da im je Rusija u tom pohodu glavna prepreka. Uporedo s njima, lider novostvorenog "Bloka �irinovskog" - Vladimir �irinovski - iako va�i za saveznika Kremlja u svim va�nim pitanjima unutra�nje i spoljne politike, kritikovao je vlasti zbog, kako tvrdi, neodlu�ne i neefikasne uloge koju je Rusija odigrala u kosovskoj krizi.

Biv�i premijer i Jeljcinov izaslanik za Kosovo Viktor �ernomirdin, lider pokreta "Na� dom Rusija", lansirao je tezu da su SAD obe�ale da �e se druk�ije odnositi prema Jugoslaviji ako Beograd "ostavi na miru Kosovo". On ne ka�e u �emu se sa�toji to "druk�ije", ali tvrdi da Amerikanci i Zapadna Evropa ne ispunjavaju svoja obe�anja.

Blok biv�eg premijera Jevgenija Primakova i moskovskog gradona�elnika Jurija Lu�kova "Otad�bina - cela Rusija" zauzeo je poziciju sli�nu stavu komunista i predstavnika ekstremne levice: Primakov i Lu�kov zastupaju stav da Rusija, zala�u�i se za Jugoslaviju, brani sebe.

"Kremljovski adut" - pokret "Jedinstvo" - stvoren da se suprotstavi bloku Prtimakov-Lu�kov, nije ni izdaleka tako radikalan, ali tako�e kritikuje zapadne dr�ave i njihove lidere da na Kosovu deluju u svom interesu, zapostavljaju�i pri tome Rezoluciju Saveta bezbednosti.