Primopredaja Makaoa i Panamskog kanala

Povratak matici

Za razliku od Portugalaca koji su priznavali da je Makao kolonija, Amerikanci su se trudili da to izbegnu u slu�aju Panamskog kanala

Odavno se negde nisu tako obradovali kineskoj vojsci kao u ponedeljak 20. decembra oko podne na Makaou, malom ostrvu preko puta Hong Konga, koje je dan ranije uz veliku pompu pripojeno matici Kini nakon gotovo 450 godina, koliko je bilo portugalska kolonija. Evropska zajednica se, makar formalno, tim �inom minimalno geografski smanjila, a Kina neprimetno pove�ala, ali je simboli�ki zna�aj pripajanja Makaoa Kini znatno ve�i.

Dok je kineska delegacija na �elu sa predsednikom �ijang Ceminom "primala" Makao iz ruku portugalskog predsednika �orge Sampaja, njihovi pogledi bili su zapravo uprti ka Tajvanu, ostrvu koje bi Kina najvi�e volela da vidi ponovo pod okriljem Pekinga, a koje se od matice otcepilo 1949. godine kada su se na njega sklonili pora�eni u kineskoj revoluciji. Nakon preuzimanja Hong Konga iz ruku Britanaca 1997. godine i proklamacije gesla "jedna zemlja dva sistema", Kina je pokazala da ume da se uzdr�i od ideolo�kih promena u timu koji uspe�no igra. Ukoliko se ne�to sli�no poka�e i na primeru Makaoa, nema vi�e nikakvog razloga da se Tajvan ne pripoji Kini u dogledno vreme, smatraju kineski dr�avnici ("vrlo brzo" pri�eljkuje predsednik �ijang u svom govoru).

No, adaptacija Makaoa pod novom upravom mo�e biti �ak i komplikovaniji posao od onog sa Hong Kongom. Za razliku od visokoindustrijalizovanog Hong Konga, Makao je grad kockarnica, a shodno tome i leglo poroka. Zaostav�tina prethodne vlasti tako�e se drasti�no razlikuje. Englezi su Hong Kongom vladali doma�inski, razvili su modernu mini imperiju baziranu na prozapadnom kapitalisti�kom dru�tvu. Predali su ga Kini u savr�enom stanju, manje-vi�e je sav posao obavljen skidanjem britanske i postavljanjem kineske zastave, a Britanci su se tokom ceremonije dr�ali poprili�no hladno. Makao je, s druge strane, ogrezao u kriminal i korupciju, �to je posebno uzelo maha sredinom devedesetih, a Portugalci su se vi�e bavili o�uvanjem svog kulturnog uticaja nego ozbiljnom dr�avnom infrastrukturom. Radost velikog broja gra�ana Makaoa (ima ih 430.000 i ve�inom su Kinezi) dolasku kineske vojske le�i upravo u �injenici da im je dojadio zulum kineskih mafija�a, zloglasnih trijada, i ne mogu da do�ekaju da nova uprava krene da ih vija po gradu.

AMBICIOZNI HO: Portugalska vojska povukla se iz Makaoa jo� 1974. godine, ostaviv�i ostrvu samo civilnu upravu. U aprilu 1987. postignut je sporazum sa Kinom o vra�anju Makaoa matici i preciziran je datum primopredaje. Dogovoreno je da Makao bude demilitarizovana zona, a da upravu postavlja Peking. U maju ove godine za prvog upravnika (gradona�elnika) sa kineskim aberom odabran je Edmund Ho, uspe�ni bankar. Ne�to pre toga kineski predsednik �ijang Cemin izjavio je da �e oni ipak poslati "ne�to vojske" na ostrvo tek da bi se, �to se ka�e, izbegla svaka eventualnost. Portugalci su ovo veoma lo�e primili, a predsednik Sampajo je �ak zapretio bojkotom ceremonije primopredaje. U me�uvremenu su se strasti malo sti�ale, verovatno i zato �to ideja o dovo�enju vojske na ostrvo nije nai�la na negodovanje gra�anstva, naprotiv. Za razliku od Hong Konga sa vrlo organizovanom policijom, gde se jedna kineska brigada na dan primopredaje provozala ulicama do kasarne, odakle se vi�e ne pomalja, na Makaou se o�ekuje ne�to aktivnija uloga.

"Sada imam veliku prednost jer sam stekao psiholo�ku podr�ku za drasti�ne promene u policiji", izjavio je Edmund Ho. "Ako mi sada (policajci) ka�u da nisu zadovoljni, da ne �ele promene i da odbijaju da rade svoj posao, odgovori�u im da je to sasvim u redu te da �e njihov posao od sada raditi vojska."

Ho misli da �e na taj na�in iza�i na kraj sa kineskim mafija�ima koji su gotovo potpuno preuzeli kontrolu nad gradom i kockarnicama, klju�nim izvorom prihoda na Makaou. Mafija�i su ubijali vladine slu�benike, rasterali turiste i donele revolvera�ke obra�une i automobile-bombe na ina�e mirne ulice.

"Trijade �e morati da nau�e da se pona�aju. Ne mislim da �emo i�i od ku�e do ku�e, hapsiti ljude i voditi ih u logore. Ali ako su oni podzemlje, onda neka ostanu pod zemljom", poru�io im je agilni 44-godi�nji gradona�elnik.

Njegovo mi�ljenje dele �ak i politi�ari koji bi imali sve razloge da se naje�e na pomisao o iskrcavanju kineskih vojnika na ostrvo. Nog Kuok �ong, koji je zbog svojih politi�kih opredeljenja svojevremeno izgubio posao u Kineskoj banci a danas je jedini predstavnik prodemokratskih pogleda u novoj upravi, sumnji�av je �to se dalje demokratizacije Makaoa ti�e, ali krivicu baca na nasle�e koje su ostavili Portugalci.

"Mnogi ljudi ovde se ne protive dolasku kineske vojske na Makao", rekao je Nog "Njujork tajmsu". "Oni veruju da �e Kina uspe�no iza�i na kraj sa kriminalom, �to Portugalcima nikako nije polazilo za rukom."

Sam �in primopredaje, iako spektakularan, odavao je izvesnu le�ernost i kod Kineza i kod Portugalaca. Kinezi su u preuzimanju svojih teritorija od biv�ih kolonista ve� iskusni, a i Portugalci su bili raspolo�eni da se ratosiljaju nasle�a sa kojim nisu umeli ili nisu imali volje da se nose. Sampajo je malo govorio o tome da su veze Portugala sa Makaom trajne i da su demokratija i slobode na Makaou nepromenjiva realnost, a �ijang Cemin je iskoristio priliku da pred o�ima celog sveta naglasi da se Kina pokazala spremnom i sposobnom da se vrlo brzo ujedini sa Tajvanom.

PREDAJA PRE ROKA: Samo nekoliko dana ranije, ta�nije 14. decembra, sli�na ali mnogo manje glamurozna ceremonija de�avala se u Panami. Nakon 95 godina uprave, SAD su predale Panamski kanal lokalnoj vladi. Zapravo jedina realna sli�nost izme�u Makaoa i Paname jeste na�in na koji je pitanje suvereniteta razre�eno. Zainteresovane strane, u ovom slu�aju SAD i Panama, sporazumele su se jo� 1977. da �e kanal pre�i u vlasni�tvo lokalnog stanovni�tva ta�no 31. decembra 1999. U to vreme predsednik Amerike bio je D�imi Karter, i ovaj njegov potez izazvao je buru nezadovoljstva me�u konzervativcima. Bura se nije sti�ala do dana�njeg dana, tako da je isti taj Karter, sada ve� u penziji, poslat da u ime Amerike izvr�i �to se mora.

"Ovo je sada va�e", poru�io je Karter nasmejanoj predsednici Paname Mireji Moskoso predaju�i joj formalno kanal i sve �to uz njega ide. A to i nije ba� tako malo. Za po�etak, Panama je i nastala oko kanala, otcepljenjem od Kolumbije 1903. godine, uz svesrdnu podr�ku Amerike i njenog tada�njeg predsednika Teodora Ruzvelta. Pod njegovom vla��u kanal je po�eo da se gradi 1906, a pu�ten je u rad 1914. godine. Duga�ak je 80 kilometara, a Amerikanci su imali tapiju na pojas od po deset milja (�esnaest kilometara) sa svake strane kanala.

Panama je za Amerikance od izgradnje kanala postala klju�no mesto u Centralnoj Americi. Tamo su locirane jedinice ameri�ke vojske koje su nadzirale sever Ju�ne Amerike i bile udarne u borbi protiv kolumbijskih narko-kartela. Otuda su, izme�u ostalog, poletali avioni koji su bombardovali destilerije i magacine kokaina duboko u d�ungli. Po odlasku iz Paname Amerikanci �e ne samo morati da prona�u novu bazu u regionu ve� �e izgubiti "za�titni zid" za prenos droge ka SAD, �to kanal jeste bio.

Pored toga, kanal je pro�le godine doneo preko 500 miliona dolara prihoda, a konzervativci upozoravaju da nova uprava ne�e biti sposobna da vodi tako va�an posao. To su neki od razloga za�to je aktuelni predsednik Klinton izbegao da ode na ceremoniju primopredaje, mada on to ne bi priznao ni za �ivu glavu (iz Bele ku�e je saop�teno da je razlog nedolaska spre�enost obavezama koje nisu politi�ke prirode). Dr�avni sekretar Medlin Olbrajt u poslednjem trenutku se izgovorila zauzeto��u, zbog pripreme samita izme�u Izraela i Sirije. I sama ceremonija je pomerena tri nedelje unapred kako bi se izbegla poklapanja sa milenijumskim aktivnostima.

PLANOVI: Panama ima velike planove sa kanalom koji je drugi najve�i izvor prihoda za ovu dr�avu, odmah iza velike bescarinske zone kod grada Kolon, ina�e druge u svetu po veli�ini posle Hong Konga. Vlada namerava da u narednih nekoliko godina pro�iri kanal i za tu operaciju anga�uje milijardu dolara kapitala. Predsednica Moskoso izjavila je da �e kanal biti apsolutno komercijalizovan i da ne�e biti predmet politi�kih trvenja bilo kakve vrste. Odagnala je svaku mogu�nost da sada kada su oti�li Amerikanci na njihovo mesto stupe Kinezi, �to je bio predmet �pekulacija jer jedna hongkon�ka firma kontroli�e pristupne dokove na obe strane kanala. Panamljani nisu propustili priliku da izraze svoje nezadovoljstvo �injenicom da im Amerikanci osim unosnog posla u amanet ostavljaju i stotine, mo�da i hiljade hektara d�ungle po kojoj su tokom brojnih vojnih ve�bi posejane bombe, mine i razna druga eksplozivna sredstva. D�unglu je, prema priznanju Amerikanaca, apsolutno nemogu�e o�istiti, sem da se se�e, a to bi ugrozilo sam kanal.

Za razliku od Portugalaca koji su otvoreno priznavali da je Makao njihova kolonija, Amerikanci su uvijeno (kako ve� umeju) pred svetom i sebi samima kao jedan od razloga za prepu�tanje kanala Panami naveli da se tu radilo o ne�emu �to je mo�da moglo da se okvalifikuje kao kolonijalizam, mada taman posla i - daleko bilo. Vreme kolonijalizma (sem nekoliko minornih primera) bi�e tako okon�ano sa dvadesetim vekom.