Treća postsovjetska Duma

Trijumf Putina

Novi sastav donjeg doma ruskog parlamenta imaće najmanje šest frakcija, umesto četiri, što će poslanike činiti nezavisnijima od Kremlja, ali će ih prinuditi da budu kooperativniji u traženju kompromisa

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Treći demokratski parlamentarni izbori u postsovjetskoj Rusiji doneli su više iznenađenja i političkih senzacija. Prva i najvažnija je neočekivan i izuzetno visok procenat glasova koje je osvojila provladina grupacija "Jedinstvo", osnovana po nalogu Kremlja, faktički u poslednji čas, neposredno uoči izbora. Iako bez istaknutih političara, "Jedinstvo" je osvojilo drugo mesto, sa 23,37 odsto glasova.

Prvo mesto Komunističke partije, sa jednim procentom glasova više od "Jedinstva" (i dva više nego na izborima pre četiri godine), nije iznenađenje pošto se više nije ni očekivalo. I lideri komunista su računali na svoju tradicionalnu, uvek istu i uvek vernu izbornu bazu i srećni su što se ona nije osula. Iako je lider KP-a Genadij Zjuganov veoma zadovoljan ishodom izbora, komunisti će u novoj Državnoj dumi imati do 150 mesta - to je za njega ipak poraz, s obzirom na to da je uoči izbora tvrdio da će levica imati svih trista poslanika.

Mada je treće mesto (sa 12,4 odsto glasova) zauzeo levocentristički blok "Otadžbina-cela Rusija", za koji se predviđalo da će osvojiti drugo mesto, pravi uspeh predstavljaju nepunih devet odsto glasova Saveza desnih snaga, poznatog kao "liga mladih reformatora". Sa bivšim premijerom Sergejom Kirijenkom na čelu, ovaj blok okuplja mlade političare, uključujući "famoznog privatizatora" Anatolija Čubajsa (sam se, međutim, nije kandidovao) koji nude novu koncepciju ekonomskog sistema Rusije. Na sve njih se Kremlj svojevremeno oslanjao, a potom ih je odbacio. Sada, ne samo zbog toga, za njih se ne može reći da su omiljeni u najširim masama pogođenim njihovim reformama s početka decenije. Ali, uprkos tome, pa zato i prilično neočekivano - njihovo četvrto mesto predstavlja pravu senzaciju.

Iznenađenje je i faktički poraz tandema koji stoji na čelu bloka "Otadžbina-cela Rusija", donedavno dva najpopularnija političara - bivšeg premijera Jevgenija Primakova, koji je bio omiljen u celoj Rusiji, i moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova, koji je bez premca u prestonici, gde je ponovo izabran za gradonačelnika. Njih dvojicu su nadigrali prvaci pokreta "Jedinstvo" Sergej Šojgu, popularan kao ministar za vanredne situacije i jedini ministar koji se održao u svim vladama, počev od prve reformske, pre osam godina, i višestruki svetski šampion u rvanju Aleksandar Karelin.

Od preostale 22 partije koje su učestvovale na nedeljnim izborima samo su još dve preskočile cenzus od pet odsto, što je minimum za ulazak u novi sastav donjeg doma parlamenta: pokret "Jabloko" Grigorija Javlinskog, čiju srž čine desni liberali, uvek dosledni u kritici Kremlja, peti je sa 6,13 odsto glasova, dok je šesti (6,08) "Blok Žirinovskog", što je veliki uspeh i za njegovog kameleonskog lidera, i za tu grupaciju koja nosi njegovo ime.

POLITIČKI REZULTAT: "Treća Duma" nove Rusije imaće najmanje šest frakcija (poslaničkih grupa političkih partija koje su se "kvalifikovale" na izborima), umesto sadašnjih četiri. To će značiti priličnu prednost za sam parlament u odnosu na Kremlj, jer će biti u poziciji da bude "manje poslušan", to jest nezavisniji od izvršne vlasti. Uporedo s tim, sve grupacije u samoj Dumi biće prinuđene da se ponašaju "konstruktivnije" u traženju kompromisa, jer komunisti - iako će i dalje imati najviše poslanika - više nisu sila koja će, zajedno sa partnerima iz Saveza patriotskih snaga (uzgred, on se neposredno pre izbora i raspao), diktirati tokove odlučivanja. Drugim rečima, u novoj Dumi će se, po svemu sudeći, uspostaviti trostrana politička ravnoteža između provladinog bloka koji će sačinjavati "Jedinstvo" i Vladimir Žirinovski sa svojim novopečenim blokom, desna opozicija - Savez desnih snaga i "Jabloko", bez obzira na to da li će nastupati zajedno ili svako za sebe, i leva opozicija - Komunistička partija i "Otadžbina - cela Rusija".

Nije isključeno da će se "Otadzbina - cela Rusija", kao i tandem Primakov-Luškov, raspasti na dve ili tri frakcije. Lideri svih tih grupacija ocenili su rezultate izbora kao "veoma uspešne" za sebe. Šef izbornog štaba Saveza desnih snaga Čubajs smatra da se dogodio "istinski prevrat u političkoj strukturi Rusije", a lider OVR-a Primakov, pomiren s tim da mu je "Jedinstvo" otelo znatan broj birača, prihvata da je i 12 odsto realan uspeh. Javlinski takođe ne smatra da je "Jabloko" poražen, jer je "pokret sačuvao izbornu bazu i pri tome nije izdao sebe".

Nasuprot takvim subjektivnim ocenama, prema kojima bi svakoga od njih trebalo smatrati pobednikom, činjenica je da među njima ima i gubitnika, bez obzira na to što su preskočili petopostotni cenzus. "Jabloko" je sigurno pretrpeo "moralno-politički poraz" i zbog toga će Javlinski sigurno biti još nepomirljiviji opozicionar, kako u odnosu na ostale frakcije u Dumi, tako i prema vladi i Kremlju.

Poražen je i blok "Otadžbina - cela Rusija", naročito njegov nominalni glavar Jevgenij Primakov, za koga se može reći da je izgubio sve - visok rejting, izglede da uspe na predsedničkim izborima, a verovatno i mesto na čelu OVR-a, što će se dogoditi automatski kad se blok raspadne.

FENOMEN PUTIN: Novi raspored snaga u Dumi mogao bi biti otprilike sledeći - pošto se kompletiraju pobednici sa partijskih kandidatskih lista (225 poslanika) i u trci u tzv. jednomandatskim okruzima (isto 225), među kojima polovinu čine "nezavisni" kandidati, po pravilu takođe predstavnici partija: Komunistička partija Genadija Zjuganova - 160 mesta, "Jedinstvo" i Savez desnih snaga zajedno - takođe 160, "Otečestvo-Vsja Rosija" - 70, a preostalih 60 do 40 koliko ima donji dom parlamenta - "Jabloko" i "Blok Žirinovskog", kao i oni deputati koji će želeti da ostanu stvarno nezavisni.

Posebnu zanimljivost izbora predstavlja "fenomen Putin", prvo zato što rezultati u celini predstavljaju pravi trijumf ruskog premijera, a i zato što je bilo njegova podrška jednoj ili dvema partijama, bilo podrška nekih partija njegovoj politici doprinela uspehu svake od njih. To što su sve one (izuzev KP, naravno, a delimično i "Jabloka"), na ovaj ili onaj način, u svesti birača bile povezane sa imenom Vladimira Putina, trenutno najpopularnijeg političara u Rusiji, odigralo je nemalu ulogu da dobiju glasove koji su im obezbedili ili veliki broj mesta u Dumi ili sam ulazak u Dumu. To posebno važi za Žirinovskog, koji je otvoreno podržao Putina, ne samo kada je reč o kampanji u Čečeniji nego i kao kandidata na budućim predsedničkim izborima.

Izvan Dume ostaje 20 od 26 partija koje su učestvovale u trci i većina njih je ili bila na suprotnoj strani barikade, ili se distancirala od Putinove vlade, ili svoj put do srca birača nije vezivala za premijera i njegovu politiku.

Zašto se - ostanimo samo sa onima koji ulaze u Dumu - jedni mogu smatrati pobednicima a drugi poraženima?

Komunisti - kod njih je sve jasno. Oni su pobedili za toliko koliko je realno, jer su jedina istinska partija, sa sigurnom bazom, ali i zato što nisu kritikovali vladu zbog vojne operacije u Čečeniji. Njihov glavni takmac "Jedinstvo" odnelo je nepredvidivu pobedu zahvaljujući baš poziciji u "čečenskom pitanju" i čvrstom antiseparatizmu. Savez desnih snaga, potpuni novajlija, ulazi u Dumu na talasu snažne podrške Putinovoj borbi protiv terorizma u Čečeniji i politici "smirivanja" Severnog Kavkaza, kao i Žirinovski, koji sam ništa nije umeo da ponudi. Nasuprot njima je "Jabloko", koji se može smatrati gubitnikom jer je u predizbornoj kampanji stalno "petljao" oko Ccečenije. Njegova pozicija se biračima morala činiti neiskrenom, što je glavno, a verovatno je uticalo i to što se njegov lider Javlinski uvek čuvao toga da preuzme i najmanju odgovornost. Čečenija je u znatnoj meri pomrsila račune i OVR-u Primakova i Luškova, koji su se odlučili da oštro napadnu vladu zbog operacije u Čečeniji, za koju su tvrdili da je "rat protiv čečenskog naroda, a ne protiv čečenskih terorista"!

Katastrofu je doživela i nekadašnja "partija" vlasti - pokret bivšeg premijera Viktora Černomirdina "Naš dom - Rusija". Za razliku od Černomirdina, koji je lično postigao veliki uspeh (75 odsto glasova u svom izbornom okrugu), NDR je jedva osvojio 1 odsto glasova, tako da će morati da vrati državi pare koje je dobio za predizbornu reklamu.

Kosovo - generalka za Rusiju

Kritika međunarodne zajednice, posebno NATO-a i SAD, zbog njihovog angažovanja u rešavanju kosovske krize, nastalih posledica i uopšte zbog odnosa prema Jugoslaviji jedna je od tačaka na kojoj su se približavale pozicije gotovo svih 26 partija i političkih blokova. Njihov zajednički imenitelj je da je Zapad iskoristio problem Kosova i da je njegova intervencija protiv Jugoslavije bila neka vrsta generalne probe za politiku prema Rusiji.

Komunisti su u predizbornoj kampanji koristili Kosovo kao ključni argument i primer da SAD i njeni evropski saveznici neće birati sredstva da podjarme svet i da im je Rusija u tom pohodu glavna prepreka. Uporedo s njima, lider novostvorenog "Bloka Žirinovskog" - Vladimir Žirinovski - iako važi za saveznika Kremlja u svim važnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, kritikovao je vlasti zbog, kako tvrdi, neodlučne i neefikasne uloge koju je Rusija odigrala u kosovskoj krizi.

Bivši premijer i Jeljcinov izaslanik za Kosovo Viktor Černomirdin, lider pokreta "Naš dom Rusija", lansirao je tezu da su SAD obećale da će se drukčije odnositi prema Jugoslaviji ako Beograd "ostavi na miru Kosovo". On ne kaže u čemu se saštoji to "drukčije", ali tvrdi da Amerikanci i Zapadna Evropa ne ispunjavaju svoja obećanja.

Blok bivšeg premijera Jevgenija Primakova i moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova "Otadžbina - cela Rusija" zauzeo je poziciju sličnu stavu komunista i predstavnika ekstremne levice: Primakov i Luškov zastupaju stav da Rusija, zalažući se za Jugoslaviju, brani sebe.

"Kremljovski adut" - pokret "Jedinstvo" - stvoren da se suprotstavi bloku Prtimakov-Luškov, nije ni izdaleka tako radikalan, ali takođe kritikuje zapadne države i njihove lidere da na Kosovu deluju u svom interesu, zapostavljajući pri tome Rezoluciju Saveta bezbednosti.