Karakas

Katastrofa

Nakon stravičnih poplava koje su prošle nedelje zahvatile karipsku obalu, Venecuela pokušava da spase preživele i prebroji žrtve. U otklanjanju posledica polave, koja se u Venecueli ocenjuje kao najtragičnija elementarna nepogoda u novijoj istoriji, angažovane su i civilne i vojne vlasti koje danonoćno tragaju za preživelima i pomažu u evakuaciji stanovništva. Na hiljade ljudi čeka vesti da li su njihovi najmiliji u životu. Ministar spoljnih oslova Venecuele Hoze Vićente Rangel isprva je dao procenu da bi broj žrtava mogao biti između pet i dvadeset hiljada, ali je kasnije na konferenciji za štampu izjavio "da je svaka brojka u domenu spekulacija". Vojni zvaničnici potvrdili su da je pronađeno oko hiljadu tela, a venecuelanski predsednik izjavio je da postoji mogućnost da broj žrtava nikada ne bude utvrđen. Poplave su proterale više od 150.000 ljudi iz njihovih kuća, mahom siromašnih naselja i favela, koji se trenutno nalaze po planinama iznad Karakasa. Raseljena lica nalaze se i na aerodromu, u crkvama i školama - gde god postoji mogućnost smeštanja većeg broja ljudi. Predsednik Čavez upozorava medije da ne šire paniku koja otežava rad na otklanjanju tragičnih posledica poplava. U El Guapu, istočno od Karakasa, gde se pod naletom vode srušila brana, na hiljade ljudi iz okolnih naselja bilo je prinuđeno da se evakuiše i potraži utočište u bezbednijim područjima. Predsednik je ponovio da broj žrtava u El Guapu nije veći od dvadeset, a ne da je 2000 kako su javili mediji. Ali, čak i u zemljama sa naprednom telekomunikacijskom tehnologijom i dobro obučenim i pripremljenim službama civilne zaštite teško je obuzdati paniku.

Tinalinge

San

U selu Tinalinge na severu Holandije, gde se sa mahovine cedi vlaga a ulicama širi izmaglica, sve izgleda kao u bajci o Trnoružici. Dok se u Holandiji, kao uostalom i širom sveta, ljudi grozničavo pripremaju za doček nove 2000, u ovom seocetu vreme kao da je stalo. Selo je gotovo neizmenjeno već hiljadu godina, osim što su uvedeni struja i telefon. Meštani Tinalingea, inače poznati po čvrstoj tradiciji kalvinizma i dubokoj religioznosti, očekuju da će u novu godinu ući kao i u svaku prethodnu: u pomalo oronuloj seoskoj crkvi održaće se novogodišnja misa na kojoj će se okupiti pedesetak meštana, ili skoro svaki drugi stanovnik ovog sela. "Tako je bilo poslednje tri hiljade godina, što bi se sad nešto promenilo", nezainteresovano je rekao trgovac stokom Frans Šrajber, čisteći štalu. "Popiću piće sa ukućanima, možda ću prirediti deci vatromet, eto kako ću dočekati novu 2000. godinu", kaže on.

Seoski pastor kaže da će jedina novina za doček 2000. biti malo posluženje u crkvi koja je izgrađena 1250. godine. Meštani ne pokazuju znake panike ni kada se pomene čuveni kompjuterski problem koji će nastupiti sa dvehiljaditom - jer u selu postoji samo jedan računar. Holandska vlada je, inače, jedna od vodećih u Evropi kada je reč o sredstvima uloženim za otklanjanje 'milenijumske greške' u kompjuterskim sistemima, sa utrošenih 11 milijardi dolara. U Tinalingeu nema ni semafora, jer većina meštana nema automobil.

Korzika

Deobe

Verovatno potaknuta mirovnim procesom u Severnoj Irskoj, delegacija od 28 korzikanskih poslanika, koja uključuje i predstavnike radikalnih nacionalista, sastala se sa premijerom Francuske Lionelom Žospenom u pokušaju da dođe do političkog kompromisa. Delegacija se sastojala uglavnom od zagovornika čvršćih veza sa Parizom, ali je uoči susreta čak i korzikanska gerila najavila prekid vatre i pozdravila inicijativu za dijalog. Na potezu su opet Korzikanci koji bi trebalo da se sa Žospenom sastanu u februaru sledeće godine i da tada u Pariz ponesu konkretne predloge za ekonomsku, političku i kulturnu reformu. Ipak, Žospenov sastanak sa Korzikancima izazvao je negodovanje u Parizu jer kritičari smatraju da se separatistima suviše popušta. Korzika je oduvek bila kamen spoticanja za francuske vlasti, još od 1769. kada se Đenova odrekla kontrole nad ostrvom a Francuska ga je anektirala. Inače, iste godine u Ajaču se rodio Napoleon Bonaparta. Sukobi novijeg datuma rasplamsali su se nakon 1975, kada su korzikanski nacionalisti uništili vinograde Alžiraca, francuskih državljana, koji su se doselili na ostrvo. Od tada je ostrvom odjeknulo više stotina eksplozija, a bilo je pedesetak ubistava i atentata. Smatra se, međutim, da je korzikanska nacionalistička retorika samo plašt, i da su uzrok najvećem broju ubistava nerešeni sukob između mafije i suprotstavljenih klanova. Francuska vlada godinama ulaže velika sredstva da smiri situaciju na Korzici, a pomoć ostrvu kao 'nerazvijenom području' godišnje iznosi više od 1900 američkih dolara po glavi stanovnika. Stanje se zaoštrilo prošle godine, kada je ubijen prefekt Klod Erinjak, najviši službenik francuske vlade na ostrvu. Njegov naslednik Bernar Bone zaveo je red i smanjio kriminal i političko nasilje, ali je nedavno smenjen i nalazi se pod istragom zbog navodne umešanosti u podmetanje požara u restoranu koji nije imao dozvolu za rad. Nasilje se nanovo rasplamsalo prošlog meseca kada je podmetnuta bomba u vladinoj zgradi, i dvojica službenika francuske vlade u poslednjem trenutku su se spasli posledica eksplozije. Upravo je ovaj bombaški napad naveo premijera Žospena da zakaže hitan sastanak sa korzikanskom delegacijom. Korzika ubire visoke prihode i od turizma, naročito od državljana zemalja članica EU, koji otvaraju lokale i hotele širom rivijere, ali izgleda da upravo to Korzikancima i smeta, jer je turizam "tradicionalni način života". "Nacionalisti šalju stranim vlasnicima lokala i ostalim doseljenicima preteća anonimna pisma", izjavila je jedna Francuskinja koja se na ostrvo doselila još 1976. "Prete i nama da ne učestvujemo na izborima i ne glasamo. Na kuće onih koji ne poštuju pretnje puca se iz automatskog oružja, ili se bacaju ekplozivne naprave", žali se meštanka Kargezea. Sveštenik Markijano, koji se na Korziku doselio iz Italije 1968, pokušava da oživi duh tolerancije: "Korzikanci su ostrvljani koji i dalje tragaju za sopstvenim identitetom", rekao je. "Većina Korzikanaca su mirni i čestiti ljudi, ali malobrojni ekstremni nacionalisti pokušavaju da održe stanje straha. Ljudi se boje da otvoreno kažu svoje mišljenje."