Karakas

Katastrofa

Nakon stravi�nih poplava koje su pro�le nedelje zahvatile karipsku obalu, Venecuela poku�ava da spase pre�ivele i prebroji �rtve. U otklanjanju posledica polave, koja se u Venecueli ocenjuje kao najtragi�nija elementarna nepogoda u novijoj istoriji, anga�ovane su i civilne i vojne vlasti koje danono�no tragaju za pre�ivelima i poma�u u evakuaciji stanovni�tva. Na hiljade ljudi �eka vesti da li su njihovi najmiliji u �ivotu. Ministar spoljnih oslova Venecuele Hoze Vi�ente Rangel isprva je dao procenu da bi broj �rtava mogao biti izme�u pet i dvadeset hiljada, ali je kasnije na konferenciji za �tampu izjavio "da je svaka brojka u domenu spekulacija". Vojni zvani�nici potvrdili su da je prona�eno oko hiljadu tela, a venecuelanski predsednik izjavio je da postoji mogu�nost da broj �rtava nikada ne bude utvr�en. Poplave su proterale vi�e od 150.000 ljudi iz njihovih ku�a, mahom siroma�nih naselja i favela, koji se trenutno nalaze po planinama iznad Karakasa. Raseljena lica nalaze se i na aerodromu, u crkvama i �kolama - gde god postoji mogu�nost sme�tanja ve�eg broja ljudi. Predsednik �avez upozorava medije da ne �ire paniku koja ote�ava rad na otklanjanju tragi�nih posledica poplava. U El Guapu, isto�no od Karakasa, gde se pod naletom vode sru�ila brana, na hiljade ljudi iz okolnih naselja bilo je prinu�eno da se evakui�e i potra�i uto�i�te u bezbednijim podru�jima. Predsednik je ponovio da broj �rtava u El Guapu nije ve�i od dvadeset, a ne da je 2000 kako su javili mediji. Ali, �ak i u zemljama sa naprednom telekomunikacijskom tehnologijom i dobro obu�enim i pripremljenim slu�bama civilne za�tite te�ko je obuzdati paniku.

Tinalinge

San

U selu Tinalinge na severu Holandije, gde se sa mahovine cedi vlaga a ulicama �iri izmaglica, sve izgleda kao u bajci o Trnoru�ici. Dok se u Holandiji, kao uostalom i �irom sveta, ljudi grozni�avo pripremaju za do�ek nove 2000, u ovom seocetu vreme kao da je stalo. Selo je gotovo neizmenjeno ve� hiljadu godina, osim �to su uvedeni struja i telefon. Me�tani Tinalingea, ina�e poznati po �vrstoj tradiciji kalvinizma i dubokoj religioznosti, o�ekuju da �e u novu godinu u�i kao i u svaku prethodnu: u pomalo oronuloj seoskoj crkvi odr�a�e se novogodi�nja misa na kojoj �e se okupiti pedesetak me�tana, ili skoro svaki drugi stanovnik ovog sela. "Tako je bilo poslednje tri hiljade godina, �to bi se sad ne�to promenilo", nezainteresovano je rekao trgovac stokom Frans �rajber, �iste�i �talu. "Popi�u pi�e sa uku�anima, mo�da �u prirediti deci vatromet, eto kako �u do�ekati novu 2000. godinu", ka�e on.

Seoski pastor ka�e da �e jedina novina za do�ek 2000. biti malo poslu�enje u crkvi koja je izgra�ena 1250. godine. Me�tani ne pokazuju znake panike ni kada se pomene �uveni kompjuterski problem koji �e nastupiti sa dvehiljaditom - jer u selu postoji samo jedan ra�unar. Holandska vlada je, ina�e, jedna od vode�ih u Evropi kada je re� o sredstvima ulo�enim za otklanjanje 'milenijumske gre�ke' u kompjuterskim sistemima, sa utro�enih 11 milijardi dolara. U Tinalingeu nema ni semafora, jer ve�ina me�tana nema automobil.

Korzika

Deobe

Verovatno potaknuta mirovnim procesom u Severnoj Irskoj, delegacija od 28 korzikanskih poslanika, koja uklju�uje i predstavnike radikalnih nacionalista, sastala se sa premijerom Francuske Lionelom �ospenom u poku�aju da do�e do politi�kog kompromisa. Delegacija se sastojala uglavnom od zagovornika �vr��ih veza sa Parizom, ali je uo�i susreta �ak i korzikanska gerila najavila prekid vatre i pozdravila inicijativu za dijalog. Na potezu su opet Korzikanci koji bi trebalo da se sa �ospenom sastanu u februaru slede�e godine i da tada u Pariz ponesu konkretne predloge za ekonomsku, politi�ku i kulturnu reformu. Ipak, �ospenov sastanak sa Korzikancima izazvao je negodovanje u Parizu jer kriti�ari smatraju da se separatistima suvi�e popu�ta. Korzika je oduvek bila kamen spoticanja za francuske vlasti, jo� od 1769. kada se �enova odrekla kontrole nad ostrvom a Francuska ga je anektirala. Ina�e, iste godine u Aja�u se rodio Napoleon Bonaparta. Sukobi novijeg datuma rasplamsali su se nakon 1975, kada su korzikanski nacionalisti uni�tili vinograde Al�iraca, francuskih dr�avljana, koji su se doselili na ostrvo. Od tada je ostrvom odjeknulo vi�e stotina eksplozija, a bilo je pedesetak ubistava i atentata. Smatra se, me�utim, da je korzikanska nacionalisti�ka retorika samo pla�t, i da su uzrok najve�em broju ubistava nere�eni sukob izme�u mafije i suprotstavljenih klanova. Francuska vlada godinama ula�e velika sredstva da smiri situaciju na Korzici, a pomo� ostrvu kao 'nerazvijenom podru�ju' godi�nje iznosi vi�e od 1900 ameri�kih dolara po glavi stanovnika. Stanje se zao�trilo pro�le godine, kada je ubijen prefekt Klod Erinjak, najvi�i slu�benik francuske vlade na ostrvu. Njegov naslednik Bernar Bone zaveo je red i smanjio kriminal i politi�ko nasilje, ali je nedavno smenjen i nalazi se pod istragom zbog navodne ume�anosti u podmetanje po�ara u restoranu koji nije imao dozvolu za rad. Nasilje se nanovo rasplamsalo pro�log meseca kada je podmetnuta bomba u vladinoj zgradi, i dvojica slu�benika francuske vlade u poslednjem trenutku su se spasli posledica eksplozije. Upravo je ovaj bomba�ki napad naveo premijera �ospena da zaka�e hitan sastanak sa korzikanskom delegacijom. Korzika ubire visoke prihode i od turizma, naro�ito od dr�avljana zemalja �lanica EU, koji otvaraju lokale i hotele �irom rivijere, ali izgleda da upravo to Korzikancima i smeta, jer je turizam "tradicionalni na�in �ivota". "Nacionalisti �alju stranim vlasnicima lokala i ostalim doseljenicima prete�a anonimna pisma", izjavila je jedna Francuskinja koja se na ostrvo doselila jo� 1976. "Prete i nama da ne u�estvujemo na izborima i ne glasamo. Na ku�e onih koji ne po�tuju pretnje puca se iz automatskog oru�ja, ili se bacaju ekplozivne naprave", �ali se me�tanka Kargezea. Sve�tenik Markijano, koji se na Korziku doselio iz Italije 1968, poku�ava da o�ivi duh tolerancije: "Korzikanci su ostrvljani koji i dalje tragaju za sopstvenim identitetom", rekao je. "Ve�ina Korzikanaca su mirni i �estiti ljudi, ali malobrojni ekstremni nacionalisti poku�avaju da odr�e stanje straha. Ljudi se boje da otvoreno ka�u svoje mi�ljenje."