Ime: Staljin

J.V.D�. Staljin je personifikacija "knutonostalgije", �e�nje za vremenima Stare Dobre Diktature, te psihosocijalne bolesti koja je prili�no ra�irena u neuspe�nim "tranzicijskim" dr�avama

Ima u jednoj knjizi Gorana Tribusona simpati�na epizoda negde iz poznih �etrdesetih: ponosni otac namenio svom netom ro�enom Prvoro�enom lepo ime Staljin, do�ao u mati�ni ured da obavi formalnosti, i na kraju ga ipak prozvao Sta... nislav. Avaj, nikako da se setim za�to - dal' ono upravo objavi�e Rezoluciju Informbiroa, a slu�benik ve� po�eo da zapisuje detetovo ime, ili �ta? U svakom slu�aju, mali Staljini i Staljinke, Traktorke i Petoljetke bili su i ovde poprili�no u modi sve dok manje prosve�enim roditeljima Drug Tito nije o�inski objasnio da na svetu ima i lep�ih imena... Nekima je to morao da obja�njava �ak i na Golom otoku, pod upeklom zvezdom, toliko su izvesni radni ljudi i gra�ani bili nedokazani. By the way, Mar�al se sa svojim nadimkom nekako nije "primio" u narodu glede ove imenja�ke tradicije: tek bi poneki na� veseli Rom nazvao svog sina Tito, a njegovu bra�u Nehru i Naser...

Agencija France Press izve�tava da u bratskoj Bugarskoj i dan-danas �ivi nekih dvestotinak ljudi s imenom najproduktivnijeg masovnog ubice dvadesetog veka: oko sto pedeset Staljina i pedesetak Staljinki. Uglavnom se radi o vreme�nijim ljudima, ali ima i prinova: najmla�a Staljinka, recimo, ima pet godina, i dobila je, ka�u, ime po - dedi (to ne zna�i, da se razumemo, da joj se deda zvao Staljinka). U isto vreme, predsednik Gruzije Eduard �evardnadze "podr�ava inicijativu za izgradnju nau�nog centra u Staljinovom rodnom mestu Goriju" koji bi se bavio prou�avanjem lika i dela najpoznatijeg Gruzina svih vremena. U Moskvi i drugim gradovima i varo�ima Rusije svako malo demonstriraju bizarni staljinonostalgi�ni likovi, nose�i velike uramljene fotografije D�uga�vilija; to je ina�e sve napadno produhovljena ekipa sli�na onim egzoti�nim prikazama sa dna srpskog dru�tvenog taloga koje su se onomad obrele na �uvenom beogradskom "kontramitingu" 24. 12. 1996, gde su obilno po�a��ene prigodnom "�estoaprilskom" dobrodo�licom i potom stra�arno provedene do izlaza iz Grada, da se ne zagube. Kad smo ve� kod nare�enog kontramitinga, ima u �ilnikovom dokumentarcu o tim danima jedan �i�a koji, upitan �ta (nas) je dovelo do ovih problema i sukoba, s neverovatnom ube�eno��u i samouvereno��u mirno odgovara: "Prevelika demokratija." "Treba to", ka�e �i�a, malo da se "stegne". Jerbo, "za nas je bi�", zavr�ava Kontramitinga� svoje umovanje osvrtom na primenjenu etnoantropologiju.

Hm, kakve sad to veze ima sa Staljinom? A s kim �e, molim vas, imati - s Pajom Patkom!? J. V. D�. Staljin je samo najidealnija personifikacija isto�noevropske knutonostalgije, �e�nje za vremenima Stare Dobre Diktature, te psihosocijalne bolesti koja je prili�no ra�irena u neuspe�nim "tranzicijskim" dr�avama. Oni koji su se re�ili diktature a nisu se (jo�) dovoljno prilagodili neizvesnostima �ivota na tr�i�noj vetrometini ne znaju �ta da misle o njoj: nedavno istra�ivanje u Rumuniji pokazalo je da Rumuni smatraju �au�eskua i najgorim i najboljim politi�arem XX veka. Sli�no je, u njihovim postojbinama, i sa Lenjinom, Titom, �ivkovim; u onim, pak, dr�avama koje su odmakle s tranzicijom i koje su - bez obzira na sve probleme - do�ivele ogromnu i svakovrsnu transformaciju tokom devedesetih, ovakve nostalgije su tek rubni "kontrakulturni" fenomen ni�ta zna�ajniji od sado-mazo bordela, perverzna zabava onih tu�nih �ovekolikih primeraka Aktivista Mesnih Zajednica, tih dokonih borniranih robota u godinama, soc-kom androida koje je Progresivni Sistem "programirao" jo� pre vi�e decenija, a sada vi�e niko ne ume da ih deprogramira - stari mehani�ari pomrli, novi imaju pametnija posla, �rafovi se zaglavili, ulje zaribalo, a nema ni rezervnih delova za transplataciju. Ostatak dru�tva grabi napred, a celokupna ikonografija i "idejna" skalamerija temeljito razmontirane Diktature slu�i mu tek za "postmodernisti�ko" kremp-sprdanje po galerijama, ali i kafi�ima.

Upravo u ovome treba tra�iti �alosnu politkulturolo�ku specifi�nost Srbije: jedino je ovde - i u Belorusiji, dodu�e - uvrnuta kultura komunostalgije dominantan ili barem preporu�ljiv obrazac, autenti�na kultura vlasti. I nema u tome, dakako, mesta za bilo kakvu ironi�nu reinterpretaciju, nego tek - u najboljem slu�aju - za ikonografsku "modernizaciju" Sekte. Ali, budu�i da je titoisti�ki komunizam ionako bio - po sovjetskim standardima - ekstremno reformisti�ki iliti "revizionisti�ki", �ak ni ova "modernizacija" nije ni�ta osim odr�avanja zate�enog stanja. Otuda su ovde problemi s pro�lo��u dijametralno razli�iti od onih koje imaju neke tranzicione dr�ave koje su se, reaktivno, bile nagnule malo previ�e udesno: ako tamo postoji nezdrava �elja za ignorisanjem ili retu�iranjem pro�losti, ovde se napadno ispoljava potreba Establi�menta za njenim konzerviranjem, �ak za balsamovanjem Starog Svetskog Poretka, retroaktivno progla�enog pravednim i dobrim zbog svoje razgla�ene "bipolarnosti". Po�to je to, dakako, danas u globalnom kontekstu veoma ekscentri�no pona�anje, sve �to Establi�mentu preostaje jeste da stvori Internacionalu Dinosaurusa, �lihtaju�i se �as Li Pengu, �as ba�u�ki Zjuganovu, �as Kom Jong Ilu, �as Fidelu Kastru. Tako je i ovaj javni izliv radosti i napad sre�e koji je julovce i kompaniju zahvatio zbog tzv. pobede ruskih komunista - koji su zapravo izgubili svu silu mesta u Dumi - izraz ne samo pragmati�nog veselja zbog "uspeha" ideolo�ke sabra�e ("isto se raduje istom", govorahu kvarni Latini), nego i izbruh iz podsvesti na povr�inu one duboko ukorenjene te�nje za neopozivim povratkom Reda, te omiljene malogra�anske fantazme koja je od Oktobra naovamo dobila i svoju "progresivnu" varijantu. Koja se u krvavoj stvarnosti umiru�eg veka, dodu�e, pokazala "progresivnom" samo u onom smislu u kojem to mo�e da bude, recimo, i paraliza. Istinski "sadr�aj" tog Progresa mo�e se videti na strati�tima �irom Evrope i Azije.

Zahvaljuju�i Titovom "revizionizmu" - sebi�nom do koske, dakako - ovde se odavno niko ne zove Staljin. Ali, potisnut tako sa povr�ine dru�tvene stvarnosti i iz idejnog herbarijuma "mesijanskih" genocidnih ideja, Staljin-kao-metafora se preselio u podsvest socijalisti�kog Ve�itog Malogra�anina, da odatle ispliva, paradoksalno, ba� onda kada je u ostatku isto�ne Evrope nestala ona "stega" o kojoj je tako zaljubljeno govorio onaj kontramitinga�ki �i�a. Otuda je sve ono �to nam se de�ava od davne pobede milo�evi�-markovi�evskih "zdravih snaga" naovamo zapravo okasneli trijumf revizionista jednog revizionizma, Permanentni Kontramiting, osveta onih kojima nisu dali da se zovu Staljin. Ko sad da im objasni da je i Stanislav sasvim pristojno ime?