Ju�na Karolina

Rat za zastavu

Zastava ju�nja�kih buntovnih konfederativaca ostra��enim poklonicima Konfederacije predstavlja ponosni simbol pro�losti, uspomenu na njihove pora�ene pretke

Vi�e od 130 godina po zavr�etku ameri�kog gra�anskog rata u glavnom gradu Ju�ne Karoline vodi se nova borba - zastava ju�nja�kih buntovnih konfederativaca, pobornika o�uvanja ropstva, jo� se vijori u toj dr�avi. U znak protesta, najve�a ameri�ka crna�ka organizacija NAACP (National Association for the Advancement of Coloured People) organizovala je bojkot turizma koji je po�eo ve� da uti�e na dr�avni prihod ove ju�nja�ke dr�ave.

Amerikancima afri�kog porekla "zastava zna�i isto �to i svastika jevrejskim gra�anima i jevrejskom narodu �irom sveta", ljutito je izjavio Nelson Rivers, portparol NAACP-a. "To zna�i ugnjetavanje, nepo�tovanje i zanemarivanje na�ih ose�anja. Pored toga, bio je to najgnusniji period u istoriji ove vlade i SAD kao dr�ave." Ali ostra��eni poklonici Konfederacije i mita o generalu Roberta E. Liju u zastavi vide ponosni simbol svoje pro�losti, uspomenu na njihove pora�ene pretke.

D�im Hod�is, guverner Ju�ne Karoline, poku�ao je da napravi kompromis i pozvao na okon�anje turisti�kog bojkota u zamenu za odlaganje zastave u Nacionalni muzej Ju�ne Karoline. Rekao je i da �e poku�ati da izdejstvuje progla�enje ro�endana Martina Lutera Kinga (mla�eg) za dr�avni praznik. Njegova ponuda razbesnela je obe strane, i poslu�ila kao sve� dokaz rasne podeljenosti koja ne jenjava. Rasizam stalno izbija na povr�inu, uprkos ciljevima koje je Pokret za gra�anska prava ostvario. Sporadi�ni doga�aji na jugu - kao �to je ubijanje obojenih ljudi od strane belaca u Teksasu - svedo�e o rasnoj mr�nji. Rasnu podeljenost je opisao pre�asni Stiv Hag, verski lider iz Ju�ne Karoline, iznose�i svoja iskustva ste�ena u radu sa obe strane u okviru programa grupe Changing Carolina'. "Radili smo zajedno, ali je ose�aj da ne�to stoji izme�u nas stalno postojao", ka�e pre�asni. "Potrebno je jo� mnogo toga u�initi da bismo zaista verovali jedni drugima."

"Ovaj guverner je zaista pre�ao crtu", besno je izjavio Ron Vilson, �lan nove grupe nazvane "Koalicija nasle�a Karoline". "Ako nastavi tako, ima�e privilegiju da sedi slede�e tri godine u svojoj fotelji, i to �e biti jedino �to �e ostaviti iza sebe." Crna�ki lideri ka�u da pitanje Kingovog ro�endana - obe�anje koje je Hod�is dao dosta davno, a nije ga ispunio - treba da ostane po strani, izuzeto od bilo kakvog re�enja problema. Ju�na Karolina je jedina dr�ava u kojoj se jo� uvek vijori zastava Konfederacije - plavi krst na crvenoj pozadini. U toj dr�avi zastava nije samo simbol poraza, lepr�a na sve strane, i mo�emo je videti na kamionima, kolima, �ak i na prozorima privatnih ku�a.

Organizacija NAACP nedavno je u znak protesta premestila svoje sedi�te u Severnu Karolinu. Iako je cilj organizacije NAACP upravo da bojkotom uti�e na belu populaciju, neki belci predvi�aju da to mo�e imati suprotan u�inak.

"Smatram da �e ovaj bojkot izazvati jo� ve�u podeljenost i pogor�anje me�urasnih odnosa koji su, sve u svemu, i bez kontroverzi koje je NAACP izazvao u konstantnom 'procesu izle�enja"', zadovoljno ka�e Deni Vernon, stariji �lan organizacije "Sinovi veterana Konfederacije".

Lokalni beli zvani�nici ka�u da je pitanje zastave zapravo pitanje �asti i istorije, i da nema nikakve veze sa rasizmom i mr�njom - takve stavove �ak upore�uju sa nacisti�kim."Vre�a me to �to pretvaraju moje nacionalno nasle�e u holokaust", ka�e republikanski senator D�o Vilson. "Smatram da je to uvredljivo, osim �to nije istinito. U biti Konfederacije i ju�nja�ke tradicije su �ast i ponos."

Me�utim, crna�ka populacija se ne sla�e sa tim. S obzirom na to da je dr�avi Ju�na Karolina uve�anje prihoda neophodno, nadaju se da �e pritiskom i bojkotom ubediti belce da njihov simbol ponosa treba ukloniti, kao �to je to u�injeno u drugim dr�avama. Sve�tenik Hag ka�e da bi obe strane trebalo da prihvate kompromis - preme�tanje zastave u muzej. "Istorija je samo zadocnela rasprava o tome �ta je trebalo u�initi", ka�e on. "I jednom kad pro�e, gotovo je. Bilo bi mi �ao da nakon 20 godina, kada se osvrnemo na dana�nje vreme, ka�emo da smo uprskali stvar."