Južna Karolina

Rat za zastavu

Zastava južnjačkih buntovnih konfederativaca ostrašćenim poklonicima Konfederacije predstavlja ponosni simbol prošlosti, uspomenu na njihove poražene pretke

Više od 130 godina po završetku američkog građanskog rata u glavnom gradu Južne Karoline vodi se nova borba - zastava južnjačkih buntovnih konfederativaca, pobornika očuvanja ropstva, još se vijori u toj državi. U znak protesta, najveća američka crnačka organizacija NAACP (National Association for the Advancement of Coloured People) organizovala je bojkot turizma koji je počeo već da utiče na državni prihod ove južnjačke države.

Amerikancima afričkog porekla "zastava znači isto što i svastika jevrejskim građanima i jevrejskom narodu širom sveta", ljutito je izjavio Nelson Rivers, portparol NAACP-a. "To znači ugnjetavanje, nepoštovanje i zanemarivanje naših osećanja. Pored toga, bio je to najgnusniji period u istoriji ove vlade i SAD kao države." Ali ostrašćeni poklonici Konfederacije i mita o generalu Roberta E. Liju u zastavi vide ponosni simbol svoje prošlosti, uspomenu na njihove poražene pretke.

Džim Hodžis, guverner Južne Karoline, pokušao je da napravi kompromis i pozvao na okončanje turističkog bojkota u zamenu za odlaganje zastave u Nacionalni muzej Južne Karoline. Rekao je i da će pokušati da izdejstvuje proglašenje rođendana Martina Lutera Kinga (mlađeg) za državni praznik. Njegova ponuda razbesnela je obe strane, i poslužila kao svež dokaz rasne podeljenosti koja ne jenjava. Rasizam stalno izbija na površinu, uprkos ciljevima koje je Pokret za građanska prava ostvario. Sporadični događaji na jugu - kao što je ubijanje obojenih ljudi od strane belaca u Teksasu - svedoče o rasnoj mržnji. Rasnu podeljenost je opisao prečasni Stiv Hag, verski lider iz Južne Karoline, iznoseći svoja iskustva stečena u radu sa obe strane u okviru programa grupe Changing Carolina'. "Radili smo zajedno, ali je osećaj da nešto stoji između nas stalno postojao", kaže prečasni. "Potrebno je još mnogo toga učiniti da bismo zaista verovali jedni drugima."

"Ovaj guverner je zaista prešao crtu", besno je izjavio Ron Vilson, član nove grupe nazvane "Koalicija nasleđa Karoline". "Ako nastavi tako, imaće privilegiju da sedi sledeće tri godine u svojoj fotelji, i to će biti jedino što će ostaviti iza sebe." Crnački lideri kažu da pitanje Kingovog rođendana - obećanje koje je Hodžis dao dosta davno, a nije ga ispunio - treba da ostane po strani, izuzeto od bilo kakvog rešenja problema. Južna Karolina je jedina država u kojoj se još uvek vijori zastava Konfederacije - plavi krst na crvenoj pozadini. U toj državi zastava nije samo simbol poraza, leprša na sve strane, i možemo je videti na kamionima, kolima, čak i na prozorima privatnih kuća.

Organizacija NAACP nedavno je u znak protesta premestila svoje sedište u Severnu Karolinu. Iako je cilj organizacije NAACP upravo da bojkotom utiče na belu populaciju, neki belci predviđaju da to može imati suprotan učinak.

"Smatram da će ovaj bojkot izazvati još veću podeljenost i pogoršanje međurasnih odnosa koji su, sve u svemu, i bez kontroverzi koje je NAACP izazvao u konstantnom 'procesu izlečenja"', zadovoljno kaže Deni Vernon, stariji član organizacije "Sinovi veterana Konfederacije".

Lokalni beli zvaničnici kažu da je pitanje zastave zapravo pitanje časti i istorije, i da nema nikakve veze sa rasizmom i mržnjom - takve stavove čak upoređuju sa nacističkim."Vređa me to što pretvaraju moje nacionalno nasleđe u holokaust", kaže republikanski senator Džo Vilson. "Smatram da je to uvredljivo, osim što nije istinito. U biti Konfederacije i južnjačke tradicije su čast i ponos."

Međutim, crnačka populacija se ne slaže sa tim. S obzirom na to da je državi Južna Karolina uvećanje prihoda neophodno, nadaju se da će pritiskom i bojkotom ubediti belce da njihov simbol ponosa treba ukloniti, kao što je to učinjeno u drugim državama. Sveštenik Hag kaže da bi obe strane trebalo da prihvate kompromis - premeštanje zastave u muzej. "Istorija je samo zadocnela rasprava o tome šta je trebalo učiniti", kaže on. "I jednom kad prođe, gotovo je. Bilo bi mi žao da nakon 20 godina, kada se osvrnemo na današnje vreme, kažemo da smo uprskali stvar."