D�ozef Heler (1923-1999)

Kvaka 22

Pitanje je da li bi ikada bio stvoren kult "Kvake 22" da se nije pojavila u vreme kad Sjedinjene Dr�ave otvoreno ulaze u Vijetnamski rat, ne prikrivaju�i vi�e svoju ulogu u njemu maskom koju �e Grejem Grin hladno razotkriti u liku "mirnog Amerikanca"

"Bila je samo jedna kvaka, i to Kvaka 22, koja je specifikovala da je briga za sopstvenu sigurnost pred opasnostima koje su stvarne i neposredne - proces racionalnog duha. Orr je bio lud i mogao je biti po�te�en letenja. Trebalo je jedino da zatra�i da bude po�te�en; ali �im bi zatra�io, ne bi bio vi�e lud i morao bi izvr�avati borbene zadatke. Orr bi bio lud kad bi izvr�avao borbene zadatke, a du�evno zdrav kad ih ne bi izvr�avao, ali ako je bio zdrav, morao ih je izvr�avati. Ako ih je izvr�avao, bio je lud pa nije morao; ali ako ih nije hteo izvr�avati, bio je du�evno zdrav i morao je. Yossarian je bio duboko potresen apsolutnom jednostavno��u te klauzule Kvake 22, i zazvi�dao je u znak divljenja."

Autor romana "Kvaka 22" umro je od sr�anog udara 12. decembra ove godine u Njujorku, u kom je 1. maja 1923. i ro�en. Uzrok smrti dokazuje bar jedno - da je D�ozef Heler imao srce. Toliko bi se moglo re�i iz perspektive njegovog junaka, ni�and�ije u bombarderima B-17 i B-25 ameri�kog ratnog vazuhoplovstva Asirca Yossariana. Taj se kroz 42 glave romana bori da ispuni normu bombardovanja kako bi bio demobilisan. Vojska se, istovremeno - u romanu je re� o Drugom svetskom ratu, bombarderskim operacijama u Evropi posle savezni�kog iskrcavanja na Siciliji 1943 - mnogo uspe�nije bori protiv Yossariana i uop�te ljudi koji ne bi da ostanu bez sebe ma o kako velikim i plemenitim ratnim ciljevima da je re�. U tom sukobu, kvaka - ovde bi se reklo "�lan", "paragraf" ili "zez" - 22 predstavlja vrhunski argument vojnog prava.

Ko leti u bombarderu mora da je lud, a ako je lud ne mo�e da postavi normalan zahtev za osloba�anje od letenja. U romanu, prvi put objavljenom 1961. godine, Yossarian �e na kraju uspeti da se od kvake otka�i, kao dezerter. Krenu�e, trkom, iz Italije put �vedske. Po objavljivanju "Kvaka 22" nije bila prihva�ena kao remek-delo, uprkos dobroj prodaji i plasmanu na liste bestselera. Pojedini kriti�ari su sumnjali i da je re� o romanu uop�te, mada je "Njujorker" u startu ocenio da knjiga ostavlja utisak ne da je napisana nego "ispaljena na papir".

Pitanje je da li bi ikada bio stvoren kult "Kvake 22" da se nije pojavila u vreme kad Sjedinjene Dr�ave otvoreno ulaze u Vijetnamski rat, ne prikrivaju�i vi�e svoju ulogu u njemu maskom koju �e Grejem Grin hladno razotkriti u liku "mirnog Amerikanca". U svom bekstvu od smrti Yossarian �e uspeti i u filmu, snimljenom 1970, ovog puta veslaju�i u gumenom �amcu za spasavanje. U oba slu�aja cilj bekstva je �vedska. U vreme objavljivanja romana literarna fikcija, kada je film prikazivan ta zemlja je bila jedno od retkih stvarnih uto�i�ta dezerterima. Otuda je, mo�da, "slu�beni" odziv na film bio sli�an "zvani�nom", poprili�no hladnom prijemu romana desetak godina ranije.

Jer "Kvaka 22" nije samo antiratna poruka - kakvih, i boljih, ima od po�etaka ljudske pismenosti - nego u mnogo ve�oj meri razotkrivanje stvarnog sadr�aja mitologije, teorije i prakse Patriotizma sa velikim P. Rat je samo jedan od oblika biznisa u kom razli�iti igra�i rade za razli�ite profitne stope, od igranja za �in vi�e do trgovine sa neprijateljem i bombardovanja sopstvenih skladi�ta, kada kvarljivost jaja zamenjenih za egipatski pamuk dobijen u zamenu za nema�ku topovsku mast i �varke na ameri�kim �iritima ugrozi cenu skladi�tenja. E sad, u tom poslu mora se voditi i neki, po mogu�stvu pravedni, rat. A u ratu, zna se, nije neobi�no poginuti. Nevolja je kad se u svemu tome na�e neki Yossarian, koji ba� i nije raspolo�en da gine, uprkos patriotskom pozivu. �to se toga ti�e, Heler je nedvosmislen i - za razliku od "nastavlja�a" koji su se posvetili umetni�koj produkciji tipa "M.A.S.H." ili "Air America" - nije "sme�an". Upravo obnuto, smrtno je ozbiljan.

�to se Yossariana ti�e, tako�e: on �e na kraju ozbiljno potr�ati prema �vedskoj. Nemogu�e je, naravno, utvrditi koliko u Yossarianu ima od Helera samog. Biografski podatak ka�e da je diplomac Heler mobilisan u ameri�ko ratno vazduhoplovstvo - kao ni�and�ija na bombarderu. Leteo je u 60 borbenih misija, sve pre no �to je napunio 25 godina. Po leta�kom iskustvu Heler je sli�an jo� dvojici pisaca, Antoanu de Sent Egziperiju i Ri�ardu Hilariju. Egziperi je napisao "Ratnog pilota" pre no �to �e 1944. poginuti na zadatku. Devetnaestogodi�nji Ri�ard Hilari je bio oboren u vazdu�nim borbama Bitke za Britaniju, na po�etku Drugog svetskog rata. Oporavljaju�i se, u bolnici je napisao "Poslednjeg neprijatelja", da bi na jednom od prvih letova po povratku u jedinicu bio oboren, ovog puta zauvek. Obojica su odluke o sopstvenom u�e��u u ratu doneli svesni besmisla i oslobo�eni patriotskih iluzija - kao li�ne odluke. Heler je, ne znamo po koju cenu, svoje letove pre�iveo. Kao i - valja se nadati - Yossarian.

Za nas ili protiv domovine