Košarkaška Evro-liga
Budućnost plaši Evropu
Sredivši unutrašnje odnose jugo-prvak je startnih 0-5 pretvorio u 5-5, a pošto će drugu fazu igrati u Podgorici, ulazak u četvrtfinale nije utopija već realnost
Na početku Evropske lige
jugoslovenski prvak Budućnost bio je oličenje odnosa Srbije i Crne Gore. "Dva oka u
glavi" bila su žestoko posvađana jer su "došljaci iz Beograda"
(Tomašević, Topić, Kuzmanović, Brkić) bili (pre)plaćeni u odnosu na domaće momke
(Šćepanović, Bulatović, Pajović, Vukčević, Radonjić), što je izazvalo zavist,
podozrenje, podele i neslogu i uslovilo seriju od pet uzastopnih poraza u pet prvih kola.
Izvesna olakšavajuća okolnost bilo je izgnanstvo FIBA, ali je uprava kluba katastrofalno
pogrešila birajući Sarajevo za "domaći teren". Više je u pitanju pogrešna
sportska nego pogrešna politička odluka, u Sarajevu košarka više nikoga ne interesuje
pa je onih 500 gledalaca u velikoj "Zetri" bilo izgubljeno jednako koliko i
igrači na terenu. Seoba domaćinstva u Budimpeštu pokazala se plodotvornom: sva tri
meča (Cibona, Efes Pilsen, Kaha San Fernando) su dobijena, a uz dve pobede na strani
(Ortez, PAF Bolonja) Budućnost je stigla na 50%. Istina, nije uspela da se ugura u prva
tri koji će u drugoj fazi, teorijski, imati lakše rivale ali ni Makabi (6. januara),
Vilerban (20) i Olimpijakos (10. februar) nisu rivali pored kojih Budućnost ne može da
uđe među četiri i time obezbedi plasman u plej-of, odnosno četvrtfinale.
SJAJAN SASTAV: Šta je dovelo do preobražaja Budućnosti? Važnu ulogu odigrala je uprava kluba koja nije pokazala znake nervoze posle početnih poraza. Dok je, recimo, Zvezda već promenila trojicu trenera, Miroslav Muta Nikolić dobio je podršku čak i kada je udaljio iz tima lokalnog ljubimca i jedinog crnogorskog ju-reprezentativca Vladu Šćepanovića.
"Jedino sam ja dovoljno lud da treniram ovaj tim", rekao nam je Muta Nikolić, trener kome se štošta može zameriti ali mu se nikako ne može osporiti znanje. Uz pomoć uprave složio je "rogove u vreći", popravio atmosferu i tokom dvodnevnog druženja sa igračima Budućnosti u Budimpešti prilikom poslednjeg meča sa Kaha San Fernando videli smo jedan ozbiljan tim koji polako postaje svestan svojih (velikih) mogućnosti. Igrači su shvatili da su "zajedno jači", zavist i podele ustupile su mesto zajedničkom interesu koji se izražava pobedama, a one vode u plej-of, možda čak i do Soluna gde se u aprilu održava "final four".
"Samo da se dokopamo trećeg mesta u grupi i izbegnemo Panatinaikos u četvrtfinalu... Ni njih se ne bojimo, ali mnogo su jaki i moćni, ne znam da li će nam biti "dozvoljeno" da ih izbacimo. U igri su mnogi interesi, ne samo sportski. Ali, o tom-potom. Sada je najvažnije da dobijemo sva tri meča u Podgorici i da ulovimo dva boda na jednom od tri gostovanja. Onda smo sigurno treći, možda čak i drugi", kaže Dejan Tomašević, po statistici prvi igrač Evro-lige u prvoj fazi.
Osim Barselone i Panatinaikosa, nijedna ekipa nema toliko dobrih igrača kao Budućnost. Plejmejkeri Pajović i Radonjić solidno odrađuju posao, spoljna bekovska linija Sćepanović, Brkić, Kuzmanović jedna je od najjačih u Evropi, a Kuzmanović se pretvara u pouzdanog defanzivca sposobnog da "uhapsi" najbolje protivničke bekove, kao što je to uradio sa Karlton Mejersom iz Bolonje ili Andre Tarnerom iz Sevilje. Krila Vukčević i Topić visoko lete, a centri Tomašević i Bulatović upotpunjuju sjajan sastav koji će u nastavku takmičenja biti odličan "za izbegavanje".
POTONULA ZVEZDA: I dok Budućnost realno može da razmišlja o plej-ofu (i šire), za Crvenu zvezdu bi bilo idealno kada bi takmičenje moglo sada da se završi. Istina, od Božića se bar neće maltretirati putovanjima do Beča kad je domaćin, ali u sportskom smislu igranje u Beogradu neće promeniti mnogo niti neka eventualna pobeda može bitno da popravi plasman. Zvezda se letos preračunala, potrošila je grdne pare ali je loše birala igrače, tim nema profil ni fizionomiju ali ima nervoznu upravu koja je stalnim smenama trenera samo povećavala razdražljivost. Zvezdino poslednje mesto u grupi nije bitno za iduću sezonu, još odranije se zna da Jugoslavija dogodine ima samo jednog predstavnika, odnosno prvaka, osim u slučaju da Budućnost uđe u finale ovogodišnje Evro-lige i ne bude šampion države. Dakle, Zvezdina evro-bruka nema direktne negativne posledice po jugo-basket, ali ima po klub i nikome ne može biti svejedno šta se sa Zvezdom dešava. Činjenica da dogodine u Evro-ligu ide samo prvak dodatno će opteretiti domaće prvenstvo mada je Budućnost bolja, utisak je, od Partizana i Zvezde zajedno i biće pravo čudo ako joj titula izmakne. Pod uslovom, naravno, da se prvenstvo regularno privede kraju i završi.
Vladimir Stanković
