Mitrohinov arhiv (9)

Bratske partije

Ideologija Kominterne gleda na politiku, �pijuna�u i rat kao na celinu zdru�enih sredstava klasne borbe. U staljinsko doba smatralo se za logi�no, prirodno i po�eljno da komunista, kao "�ovek posebnog kova", poma�e svojim drugovima �ekistima, jer - kona�no - i Feliks Edmundovi� �er�inski, osniva�, nazvao je �eku "ma�em revolucije". Komunisti�ke partije na Zapadu pru�ale su u tom smislu razne vrste pomo�i i usluga KGB-u. Tokom hladnog rata, me�utim, te su se komunisti�ke partije polako distancirale od SSSR: �to je vi�e Moskva pribegavala nasilju u o�uvanju Bloka, to je zapadnim komunistima bilo neprijatnije. Evrokomunizam je bio rezultat okupacije �ehoslova�ke 1968, ali je - na izvestan na�in - pomogao i Gorba�ovu da shvati gde se SSSR na�ao

Najve�i saveznik KGB-a u Sjedinjenim Dr�avama, kako je to 1951. primetio predsednik Hari Truman, bio je senator D�ozef Makarti. Njegova bezobrazna i niska kampanja "lova na ve�tice" u okviru Komiteta za antiameri�ke delatnosti Predstavni�kog doma Kongresa SAD iskompromitovala je stvarnu pretnju iz SSSR-a i otupela svest u javnosti o njoj. Progone�i liberalne i slobodoumne ljude �irom Amerike kao "komunisti�ke simpatizere", Makarti je samo zamutio vodu za uspe�niji lov. Moskva, me�utim, nije izvukla veliku korist iz te sramne epizode (osim propagandne). Poststaljinski KGB bio je optere�en paranojama; njegovi rukovodioci nisu ni�ta znali o �ivotu na Zapadu; dragoceni i iskusni obave�tajci stradali su u �istkama. S druge strane, tek nedavno se saznalo za veoma uspe�nu i dugotrajnu operaciju ameri�ke vojne obave�tajne slu�be DIA, pod kodnim imenom "Venona". Re� je o otkri�u i eksploataciji sovjetskih �ifara, �ime je kompromitovan znatan deo radio-saobra�aja KGB-a sa agentima i mre�ama u SAD. Eksploatacija tih de�ifriranih materijala bila je veoma oprezna; FBI, kao krajnji korisnik, vodio je ra�una da ni po koju cenu svojim akcijama ne pobudi sumnju.

DVOSTRUKI AGENT: Komunisti�ka partija SAD pomogla je NKVD/KGB na mnoge na�ine, a Moskva se odu�ivala finansijskom pomo�i. Po prirodi stvari, KGB je isporu�ivao novce. Kad bi se pri�e o "moskovskom zlatu" i pojavile u javnosti, bile su otpisivane kao makartisti�ke ludosti, ali je KGB bio ipak veoma oprezan, jer - pare su i�le na Zapad. Kad je posle neuspelog pu�a u Moskvi, avgusta 1991, vlada zaplenila arhive KPSS-a, otkrilo se da je Partija samo od 1980. do 1990. razdelila bratskim partijama najmanje 200 miliona dragocenih dolara. Pravi iznos ostao je nepoznat, jer su arhivari poku�ali da uni�te dokumenta, ali su spajalice blokirale ure�aje za rezanje papira, pa nisu stigli da uni�te sve.

Najvi�e para oti�lo je komunisti�kim partijama Francuske i Italije, ali ni KP SAD nije lo�e pro�la. Nesrazmerno visoka pomo� toj marginalnoj stranci odra�ava �elju Moskve da nekako o�ivi partiju skoro sasvim upropa��enu pedesetih godina. KP SAD odu�ila se pravoverno��u koja je Moskvi bila dragocena kad je u Evropi zavladala jeres evrokomunizma. Od 1958. do 1980. glavni kanal bio je Moris �ajlds, koji je novac primao u veoma pa�ljivo razra�enoj proceduri i prosle�ivao ga �uvenom Gasu Holu, predsedniku KP SAD. Aran�mani su i�li preko ilegalne partijske radio stanice; radista je od 1968. bio tajni �lan partije Albert Fridman, kodno ime "Ford". Fridman je izme�u dva rata, pod pseudonimom "Veber", bio radista i instruktor u �koli veze Kominterne. Kad ga je KGB 1969. pozvao u Moskvu da osve�i svoja znanja, instruktori su bili zapanjeni njegovom ve�tinom. Jedino �to nisu znali bilo je da je od kraja Drugog svetskog rata Fridman bio agent FBI-ja sa kodnim imenom "Klip" i da je ceo radio saobra�aj KP SAD-a bio poznat FBI-u. Tokom �ezdesetih, pomo� KGB-a KP SAD-u popela se na oko milion dolara godi�nje, da bi sedamdesetih do�la do dva miliona. Tolike sume u gotovom postale su fizi�ki problem prilikom primopredaje, pa se to radilo vi�e puta godi�nje po strogim pravilima i procedurama, a denominacije nov�anica pove�ane su sa 20 na 100 dolara. Novac vi�e nije i�ao Gasu Holu, koji je bio pod nadzorom FBI-ja i poreskih organa, ve� pouzdanim partijskim drugovima. Mitrohinovi papiri pominju sve te operativne detalje, procedure za komunikacije, susrete i mere bezbednosti. Jedini problem bio je taj �to su Moris i D�ek �ajlds, glavni posrednici i blagajnici KP SAD-a, ve� bili agenti FBI-ja... Ukratko, na kraju je ispalo da se CK KP SAD sastojao isklju�ivo od agenata KGB-a i agenata FBI-ja, od kojih su neki bili i dvostruki agenti. Sve to nije smetalo drugu Gasu Holu da 1987. zatra�i i dobije tri miliona dolara (200 dolara po �lanu) od KGB-a na ime "borbe protiv ameri�kog imperijalizma i politike predsednika Regana, u kojoj je na�a Partija nezaobilazan i neophodan faktor".

PANIKA ZBOG BERLINGUERA: U Evropi su stvari stajale druga�ije: ideja komunizma bila je u Evropi autenti�na, pa je do razo�aranja zbog sovjetske uzurpacije te ideje do�lo neizbe�no i brzo. Evrokomunizam, jeres koja je dohakala "vode�oj ulozi Prve zemlje socijalizma", pojavio se odmah posle okupacije �ehoslova�ke: KP Italije uskratila je pravo Moskvi da vojno interveni�e "u unutra�njem �ivotu druge partije ili druge zemlje". Me�utim, "duboke bratske veze" KPI-ja i KPSS-a nisu bile poznate ve�ini italijanskih (niti sovjetskih) komunista. Posle pukovni�kog pu�a u Gr�koj 1967, u strahu od sli�nog poku�aja u Italiji, Direkcija KPI-ja, konkretno �or�o Amendola, obratila se CK KPSS-u sa molbom za pomo� u pripremi partije za ilegalni rad. Taj zadatak poveren je, naravno, Prvoj glavnoj upravi KGB-a. O�as posla je KPI dobio tri posebno obu�ena vezista i tri tajne radio-stanice tipa "Selenga" za odr�avanje �ifrovanih veza sa Moskvom u slu�aju prelaska partije u ilegalnost. Osim toga, KPI je dobila programe obuke poverljivog �lanstva za falsifikovanje dokumenata, isprava, pe�ata i sli�ne ve�tine; ti su programi trajali do kraja sedamdesetih. Specijalisti KGB-a diskretno su proverili prostorije KPI-ja u potrazi za prislu�nim ure�ajima. Posle kra�eg prekida zbog otvorenog protesta KPI-ja protiv intervencije u �ehoslova�koj, saradnja je nastavljena. Naime, KPI je u velikoj meri ubla�io svoj stav. Nije ni �udo: 1971. KPI je dobio 3,5 miliona dolara kanalima KGB-a; 1972, zbog izbora, �ak 5,7 miliona. U toj sumi, kako ka�u Mitrohinova dokumenta, na�lo se i ne�to falsifikovanih nov�anica od 100 dolara, koje su vra�ene Moskvi. Procedure za isplatu novca u Italiji bile su jednostavnije nego u SAD: poverljivi drugovi u automobilima preuzimali su novac iz sovjetske ambasade u Rimu, uz temeljite mere bezbednosti koje su uklju�ivale i kontrolu radio-veze italijanske policije i tajnih slu�bi, ali i vozila sa pratnjom.

Kada je sredinom sedamdesetih Enriko Berlinguer, novi lider KPI-ja, krenuo u "istorijski kompromis", osnovu evrokomunizma, tvrda linija u Kremlju se uspani�ila, ali je KPI 1976. dobio 34,5 odsto glasova na parlamentarnim izborima, pa nije bilo pametno odse�i ga sasvim od Bloka. Zato je Prva glavna uprava KGB-a predlo�ila "aktivne mere" kojima bi se diskreditovalo Berlinguera (optu�be za pohlepu i korupciju), ali je finansiranje KPI-ja nastavljeno jo� velikodu�nije: samo 1975. partija je dobila 6,5 miliona dolara. Nastavljena je i obuka kadrova KPI-ja u raznim "crnim ve�tinama", u centrima za obuku KGB-a. KPI, me�utim, nije prestao da se udaljava od Kremlja; u tome mu je pomogla �ehoslova�ka slu�ba StB, koja je pomagala teroriste "Crvenih brigada", od �ega je KPI pobesneo. Rat u Avganistanu i kriza u Poljskoj kona�no su rastavili KPI i Moskvu, pa je jedini tvrdolinija� ostao Armando Kosuta, kroz �ije ruke su pro�le i poslednje sovjetske pare namenjene odr�anju u �ivotu lista "Paeze sera" i ne�to malo nostalgi�ara u KPI-ju: nekih 630 000 dolara 1987.

OTPU�TENI MAR�E: Sli�no je bilo i sa KP �panije, koja je primala pomo� preko KP Francuske do legalizacije. Verzija evrokomunizma Santijaga Karilja tako�e se brzo smu�ila Moskvi, pa je i novac presu�io.

KP Francuske bila je poseban slu�aj: najvernija od staljinisti�kih partija, pod vo�stvom nikad pokajanog staljiniste �or�a Mar�ea, ta je partija bila Moskvi najbli�a srcu. Me�utim, �im se u�vrstio na vlasti u CK 1970, �ak je i Mar�e po�eo da "skre�e sa linije proleterskog internacionalizma", kako je upozorio tada�nji rezident KGB-a u Parizu. Glavna uzdanica i saradni�ka veza KGB-a u KPF-u bio je Gaston Plisonije, preko koga su i�le i pare. Ve� 1976. XXII kongres KPF-a zauzima donekle evrokomunisti�ki stav, uprkos protivljenju Plisonijea. Mar�eove igre iz 1977. pribli�ile su KPF Miteranovim socijalistima mnogo vi�e nego �to se on nadao, a Moskva je krenula u protivofanzivu "aktivnim merama". Mar�eu je iskopan detalj iz Drugog svetskog rata, kada je dobrovoljno radio u Nema�koj; drug Mar�e je "revidirao" i po�eo �arko da brani sovjetsku intervenciju u Avganistanu. Zatim je napao "Solidarnost" u Poljskoj. Francuska politi�ka javnost kaznila ga je marginalizacijom: 1986, na parlamentarnim izborima, KPF je dobio samo 6,8 odsto glasova, najmanje od 1920; francuski komunisti uspeli su da sami sebe marginalizuju jer su odbili da vide �ta se oko njih doga�a. Tu vi�e ni KGB ni milioni dolara nisu bili od pomo�i: Mar�e nije video ono �to je video Mihail Gorba�ov. A Gorba�ova su mnogo vi�e zanimale �ive i ma�tovite jeresi nego skleroti�na pravovernost: odr�ao je odnose sa KP Italije koja je umela da se prilagodi; u �paniji je bio skloniji socijalistima Felipea Gonzalesa nego Kariljovom KPSS-u; �or�a Mar�ea pustio je niz vodu uz opro�tajni poklon od tri miliona dolara 1988.

Drug Gas Hol, lider Komunisti�ke partije SAD, napao je Gorba�ova 1989. kao revizionistu i izdajnika me�unarodnog proletarijata; priliv novca iz KGB-a odmah je prestao i KP SAD na�la se bez para. Nije pre�ivela.

Priredio: Milo� Vasi�