Profesija smrti

U svetu ove godine ubijeno 86 novinara

Me�unarodna federacija novinara (IFJ) saop�tila je da je tokom 1999. godine u svetu ubijeno 86 novinara, �ime je ukupan broj �rtava iz te profesije u protekloj deceniji dostigao 500.

Tokom ove godine, prema podacima IFJ-a, u SR Jugoslaviji je ubijeno 25 novinara i zaposlenih u medijima, me�u kojim i 16 poginulih u napadu NATO-a na zgradu Radio-televizije Srbije u Beogradu, i troje koji su stradali prilikom bombardovanja kineske ambasade u SR Jugoslaviji.

IFJ je saop�tio da je tragi�niji bilans zabele�en samo jo� 1994. godine, na vrhuncu sukoba u Al�iru i Bosni, kada je ubijeno 115 novinara. Pro�le godine je, na svojim profesionalnim zadacima poginulo 38 zaposlenih u medijima.

Nova vlada Makedonije

Ljup�o Georgijevski premijer po tre�i put

Skup�tina Makedonije je izglasala novu vladu sa premijerom Ljup�om Georgijevskim na �elu. Georgijevski je iz starog sastava izbacio �ak sedam ministara, a njih 12 je promenilo resore.

Novi ministar unutra�njih poslova postala je najbli�a premijerova saradnica �lanica VMRO-DPMNE Dosta Dimovska, koja je zadr�ala i mesto potpredsednika vlade. U novu vladu �e kao jedan od njena tri potpredsednika u�i i lider Demokratske alternative (DA) Vasil Tupurkovski, dok su svoje resore zadr�ali ministri inostranih poslova i odbrane, Nikola Kljusev (VMRO-DPMNE) i Aleksandar Dimitrov (DA). Ministarstvo pravde pre�lo je u posed D�aferijevog DPA-a pa je novi ministar pravde, na iznena�enje javnosti, postao D�evdet Nasufi. Dosada�nji ministar finansija Boris Stojmenov (VMRO-DPMNE) smenjen je nakon sva�e sa Dimovskom, a na njegovo mesto je postavljen dosada�nji ministar trgovine Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE).

Poslanici opozicionog Socijaldemokratskog saveza i albanske stranke Partije demokratskog prosperiteta glasali su protiv predlo�ene vlade navode�i da je vladaju�a "koalicija za promene pala na ispitu jer nema viziju vo�enja dr�ave osim �to �e Makedoniju pretvoriti u policijsku dr�avu sa autoritarnim vladanjem".

Nova makedonska vlada je tre�a na �ijem se �elu nalazi Georgijevski. Prva vlada Georgijevskog izabrana je 30. novembra 1998. godine nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedila izborna koalicija "Za promene" koju su �inili VMRO-DPMNE i Demokratske alternative i kojima se priklju�ila Demokratska partija Albanaca Arbena D�aferija. U maju ove godine Georgijevski je rekonstruisao kabinet, promeniv�i nekoliko ministara, a 23. decembra je podneo ostavku i od predsednika dr�ave Borisa Trajkovskog zatra�io i dobio novi mandat za sastav vlade.

Bez zelenog kartona

Promenjen re�im osiguranja vozila

Jugoslovenski voza�i �e od 1. januara pri ulasku u strane dr�ave morati da pla�aju posebno "grani�no osiguranje" jer "zelene karte" na�ih osiguravaju�ih dru�tava vi�e ne�e va�iti. To je posledica neizmirenih dugovanja. Naime, jugoslovensko Udru�enje osiguravaju�ih organizacija suspendovano je iz Saveta biroa me�unarodne karte osiguranja.

Saop�teno je da �e Udru�enje osiguravaju�ih organizacija Jugoslavije, u saradnji sa Saveznim ministarstvom saobra�aja i Privrednom komorom Jugoslavije, sklapati bilateralne sporazume sa odgovaraju�im institucijama u 17 zemalja koje su �lanice pomenutog biroa. Sporazumi su ve� sklopljeni sa osiguravaju�im biroima Ma�arske i Makedonije, me�utim gr�ka osiguravaju�a dru�tva nisu do sada pokazala zainteresovanost za potpisivanje sporazuma, navodi se u saop�tenju.

"Zelena karta" trebalo bi da se zameni "Potvrdom o osiguranju vozila", uz koju �e voza�i morati da pla�aju "dodatnu premiju osiguranja po posebnoj tarifi za osiguranje od autoodgovornosti u inostranstvu".

Milenijumska buba

Cena za prelazak u 2000. je 22,8 milijardi dolara

Mini intervju: Milan St. Proti�

Potez ohrabrenja

Novine od vikenda objavile su vesti o novom "kome�anju" unutar Saveza za promene. Kad bi bilo bar jo� jednog sastojka, bio bi na doma�oj politi�koj sceni popularan, novi konglomerat partija. Ovako, tek su se prisjedinili Srpski politi�ki klub "Odbrana" i "Nova Srbija"; Milan St. Proti� bi�e zadu�en za spoljnu politiku, medije i organizaciju u Beogradu, Velimir Ili� �e se baviti infrastrukturom i ekonomskim pitanjima. Govore�i o ambicijama takvog "projekta", Proti� za "Vreme" ka�e da su obe strane i pre sara�ivale, te da je logi�no do�ao trenutak i da se sjedine.

"Moja o�ekivanja su da je ovo prvi korak ka objedinjavanju opozicije i da �e na� potez ohrabriti i druge �lanice Saveza za promene, kao i druge stranke van Saveza da krenu istim putem."

Da li je slede�i zajedni�ki korak "Odbrane" i "Velike Srbije" ujedinjenje sa Gra�anskim savezom Srbije?

Za sada o tome ne mogu ni�ta da vam ka�em, odluku o tome treba da donese GSS. Ta�no je da ve� du�e vreme o tome me�usobno razgovaramo, ali se GSS jo� uvek o tome ne ogla�ava.

Na koji na�in bi potencijalno smenjivanje Zorana �in�i�a u Demokratskoj stranci moglo da uti�e na odnose unutar SZP-a?

Nadam se da smena gospodina �in�i�a ni na koji na�in ne�e uticati na na�e odnose. To je unutra�nja stvar DS i li�na �in�i�eva odluka. Smatramo da je neumesno da se me�amo u tako osetljivo pitanje, a pogotovo da o tome dajemo svoje ocene. Jedino �ta mogu da ka�em je da smo sa �in�i�em svi u SZP lepo sara�ivali, kao svi ostali me�u sobom.

Anketa "Vremena"

Da li se pla�ite milenijumske bube

Nata�a Pani�: Vidim da se u svetu podigla velika pra�ina oko tog kompjuterskog problema koji mo�e da ugrozi mnoge segmente dru�tvenog �ivota. Kod nas se niko mnogo ne uzbu�uje, valjda zato �to mi nemamo dru�tvo koje jo� ne�im mo�e biti ugro�eno. �ta jo� kod nas mo�e stati zbog milenijumske bube, kad ve� sve stoji zbog nekih drugih �teto�ina. One me vi�e pla�e.

�ivadin Milojevi�: Za�to bih se pla�io, na buvljaku ima toliko sredstava za uni�tavanje gamadi. A i ako nema, na�i ljudi �e ne�to efikasno da izmisle da i to �udo potamanimo.

Ivan Katani�: Koliko sam razumeo, taj problem ne ugro�ava ku�ne, individualne ra�unare ve� samo velike kompjuterske sisteme. Malo sam surfovao po internetu da se raspitam, za svaki slu�aj, kako da za�titim svoj ra�unar i ne�to sam skinuo �to bi trebalo da bude za�tita. Razumem razvijeni svet �to tro�i ogromne sume novca da se oslobodi te nevolje.

Milan Gruji�: Ma, ne pla�im se, nemam kompjuter a neka lupaju glavu oni koji se bak�u sa tim skalamerijama. Onaj ko je sve to izmislio, vidi� kako ga je sad stigla zaslu�ena kazna. Ko ne�to izmi�lja i siluje prirodu, ona mu se na kraju osveti. Ta buba je kazna Americi za razne neprirodne novotarije.

Velja Filipovi�: Na�e dru�tvo, sre�om ili nesre�om, nije informati�ko pa nas taj problem mnogo ne poga�a. Ipak, bojim se da i ono malo kompjuterskih sistema u zemlji ne zaustavi neke vitalne funkcije, na primer, elektroenergetski sistem. Vidim da se �eleznica hvali da je uspela da re�i taj problem.