Profesija smrti

U svetu ove godine ubijeno 86 novinara

Međunarodna federacija novinara (IFJ) saopštila je da je tokom 1999. godine u svetu ubijeno 86 novinara, čime je ukupan broj žrtava iz te profesije u protekloj deceniji dostigao 500.

Tokom ove godine, prema podacima IFJ-a, u SR Jugoslaviji je ubijeno 25 novinara i zaposlenih u medijima, među kojim i 16 poginulih u napadu NATO-a na zgradu Radio-televizije Srbije u Beogradu, i troje koji su stradali prilikom bombardovanja kineske ambasade u SR Jugoslaviji.

IFJ je saopštio da je tragičniji bilans zabeležen samo još 1994. godine, na vrhuncu sukoba u Alžiru i Bosni, kada je ubijeno 115 novinara. Prošle godine je, na svojim profesionalnim zadacima poginulo 38 zaposlenih u medijima.

Nova vlada Makedonije

Ljupčo Georgijevski premijer po treći put

Skupština Makedonije je izglasala novu vladu sa premijerom Ljupčom Georgijevskim na čelu. Georgijevski je iz starog sastava izbacio čak sedam ministara, a njih 12 je promenilo resore.

Novi ministar unutrašnjih poslova postala je najbliža premijerova saradnica članica VMRO-DPMNE Dosta Dimovska, koja je zadržala i mesto potpredsednika vlade. U novu vladu će kao jedan od njena tri potpredsednika ući i lider Demokratske alternative (DA) Vasil Tupurkovski, dok su svoje resore zadržali ministri inostranih poslova i odbrane, Nikola Kljusev (VMRO-DPMNE) i Aleksandar Dimitrov (DA). Ministarstvo pravde prešlo je u posed Džaferijevog DPA-a pa je novi ministar pravde, na iznenađenje javnosti, postao Dževdet Nasufi. Dosadašnji ministar finansija Boris Stojmenov (VMRO-DPMNE) smenjen je nakon svađe sa Dimovskom, a na njegovo mesto je postavljen dosadašnji ministar trgovine Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE).

Poslanici opozicionog Socijaldemokratskog saveza i albanske stranke Partije demokratskog prosperiteta glasali su protiv predložene vlade navodeći da je vladajuća "koalicija za promene pala na ispitu jer nema viziju vođenja države osim što će Makedoniju pretvoriti u policijsku državu sa autoritarnim vladanjem".

Nova makedonska vlada je treća na čijem se čelu nalazi Georgijevski. Prva vlada Georgijevskog izabrana je 30. novembra 1998. godine nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedila izborna koalicija "Za promene" koju su činili VMRO-DPMNE i Demokratske alternative i kojima se priključila Demokratska partija Albanaca Arbena Džaferija. U maju ove godine Georgijevski je rekonstruisao kabinet, promenivši nekoliko ministara, a 23. decembra je podneo ostavku i od predsednika države Borisa Trajkovskog zatražio i dobio novi mandat za sastav vlade.

Bez zelenog kartona

Promenjen režim osiguranja vozila

Jugoslovenski vozači će od 1. januara pri ulasku u strane države morati da plaćaju posebno "granično osiguranje" jer "zelene karte" naših osiguravajućih društava više neće važiti. To je posledica neizmirenih dugovanja. Naime, jugoslovensko Udruženje osiguravajućih organizacija suspendovano je iz Saveta biroa međunarodne karte osiguranja.

Saopšteno je da će Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, u saradnji sa Saveznim ministarstvom saobraćaja i Privrednom komorom Jugoslavije, sklapati bilateralne sporazume sa odgovarajućim institucijama u 17 zemalja koje su članice pomenutog biroa. Sporazumi su već sklopljeni sa osiguravajućim biroima Mađarske i Makedonije, međutim grčka osiguravajuća društva nisu do sada pokazala zainteresovanost za potpisivanje sporazuma, navodi se u saopštenju.

"Zelena karta" trebalo bi da se zameni "Potvrdom o osiguranju vozila", uz koju će vozači morati da plaćaju "dodatnu premiju osiguranja po posebnoj tarifi za osiguranje od autoodgovornosti u inostranstvu".

Milenijumska buba

Cena za prelazak u 2000. je 22,8 milijardi dolara

Mini intervju: Milan St. Protić

Potez ohrabrenja

Novine od vikenda objavile su vesti o novom "komešanju" unutar Saveza za promene. Kad bi bilo bar još jednog sastojka, bio bi na domaćoj političkoj sceni popularan, novi konglomerat partija. Ovako, tek su se prisjedinili Srpski politički klub "Odbrana" i "Nova Srbija"; Milan St. Protić biće zadužen za spoljnu politiku, medije i organizaciju u Beogradu, Velimir Ilić će se baviti infrastrukturom i ekonomskim pitanjima. Govoreći o ambicijama takvog "projekta", Protić za "Vreme" kaže da su obe strane i pre sarađivale, te da je logično došao trenutak i da se sjedine.

"Moja očekivanja su da je ovo prvi korak ka objedinjavanju opozicije i da će naš potez ohrabriti i druge članice Saveza za promene, kao i druge stranke van Saveza da krenu istim putem."

Da li je sledeći zajednički korak "Odbrane" i "Velike Srbije" ujedinjenje sa Građanskim savezom Srbije?

Za sada o tome ne mogu ništa da vam kažem, odluku o tome treba da donese GSS. Tačno je da već duže vreme o tome međusobno razgovaramo, ali se GSS još uvek o tome ne oglašava.

Na koji način bi potencijalno smenjivanje Zorana Đinđića u Demokratskoj stranci moglo da utiče na odnose unutar SZP-a?

Nadam se da smena gospodina Đinđića ni na koji način neće uticati na naše odnose. To je unutrašnja stvar DS i lična Đinđićeva odluka. Smatramo da je neumesno da se mešamo u tako osetljivo pitanje, a pogotovo da o tome dajemo svoje ocene. Jedino šta mogu da kažem je da smo sa Đinđićem svi u SZP lepo sarađivali, kao svi ostali među sobom.

Anketa "Vremena"

Da li se plašite milenijumske bube

Nataša Panić: Vidim da se u svetu podigla velika prašina oko tog kompjuterskog problema koji može da ugrozi mnoge segmente društvenog života. Kod nas se niko mnogo ne uzbuđuje, valjda zato što mi nemamo društvo koje još nečim može biti ugroženo. Šta još kod nas može stati zbog milenijumske bube, kad već sve stoji zbog nekih drugih štetočina. One me više plaše.

Živadin Milojević: Zašto bih se plašio, na buvljaku ima toliko sredstava za uništavanje gamadi. A i ako nema, naši ljudi će nešto efikasno da izmisle da i to čudo potamanimo.

Ivan Katanić: Koliko sam razumeo, taj problem ne ugrožava kućne, individualne računare već samo velike kompjuterske sisteme. Malo sam surfovao po internetu da se raspitam, za svaki slučaj, kako da zaštitim svoj računar i nešto sam skinuo što bi trebalo da bude zaštita. Razumem razvijeni svet što troši ogromne sume novca da se oslobodi te nevolje.

Milan Grujić: Ma, ne plašim se, nemam kompjuter a neka lupaju glavu oni koji se bakću sa tim skalamerijama. Onaj ko je sve to izmislio, vidiš kako ga je sad stigla zaslužena kazna. Ko nešto izmišlja i siluje prirodu, ona mu se na kraju osveti. Ta buba je kazna Americi za razne neprirodne novotarije.

Velja Filipović: Naše društvo, srećom ili nesrećom, nije informatičko pa nas taj problem mnogo ne pogađa. Ipak, bojim se da i ono malo kompjuterskih sistema u zemlji ne zaustavi neke vitalne funkcije, na primer, elektroenergetski sistem. Vidim da se Železnica hvali da je uspela da reši taj problem.