Izbor "Vremena"

Deset li�nosti koje su obele�ile politi�ki �ivot 1999.

Izbor li�nosti koje obele�avaju '99. nije napravljen na osnovu uticaja niti sonda�e javnog mnjenja, ni po po�eljnosti, ve� po pojavama koje se u njima ogledaju - vlast koja brani glavu, potencijali re�ima, uloga vojske, opozicione dileme, spontani juri�i

Slobodan Milo�evi�

Na po�etku 1999. godine predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� izjavljivao je da Jugoslavija ne�e dati Kosovo "ni po cenu bombardovanja". Posle propasti pregovora u Rambujeu i Parizu i propasti pregovora s ameri�kim izaslanikom Ri�ardom Holbrukom ("znam, bombardova�ete nas, va�a misija je zavr�ena"), NATO 24. marta po�inje rat protiv SR Jugoslavije. Mada je me�u mnogobrojnim bombama ("za tri Hiro�ime") koje su u dvomese�noj kampanji ba�ene na Srbiju bilo i nekoliko onih koje su 22. aprila pogodile ispra�njenu rezidenciju predsednika SRJ u U�i�koj ulici, zapadnim politi�arima do sada nije ba� uspelo da doka�u kako su vodili rat "protiv Milo�evi�a" a ne protiv Srba. Da bi dodatno nekako poduprla tu ratnu platformu, EU je S. Milo�evi�u i �lanovima njegove porodice uskratila vize, a kasnije je ta lista pro�irena na 582 osobe bliske re�imu. Slobodan Milo�evi� i jo� �etvorica najvi�ih funkcionera SRJ i Srbije od 27. maja nalaze se na listi Ha�kog tribunala kao optu�enici za ratne zlo�ine po�injene na Kosovu.

Po�etkom juna Milo�evi� kao da se zaustavlja iza same ivice ambisa, prihvata mirovni plan koji su u Beograd doneli �ernomirdin i Ahtisari (Klinton: "U �emu je trik?"). Nakon �to su predstavnici VJ-a i NATO-a u Kumanovu potpisali vojno-tehni�ki sporazum s generalima NATO-a, a Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 1244, jugoslovenska vojska i policija povla�e se sa Kosova, sa vojskom i policijom be�e i kosovski Srbi i Crnogorci, a oni koji ostaju pre�ivljavaju stanje haosa koji na Kosovu nadgleda KFOR. Predsednik Milo�evi� objavljuje pobedu, najavljuje obnovu zemlje, a do kraja godine dodeljuje skoro pet hiljada odlikovanja.

Istog dana kada je na Dan VJ-a Milo�evi� unapredio 20 generala i odlikovao 3000 pripadnika VJ-a, Sveti arhijerejski sinod SPC-a zatra�io da u interesu naroda i za njegovo spasenje Milo�evi� i savezna vlada podnesu ostavke. Narednih nedelja u vi�e gradova u Srbiji po�elo potpisivanje peticije za ostavku predsednika Milo�evi�a, ali on ni�im ne pokazuje da �uje te zahteve.

Krajem septembra Milo�evi� je u Pan�evu ocenio da je obnova zemlje uspe�na i "pobedni�ka", a otvaraju�i novu �elezni�ku stanicu u Leskovcu, optu�io je organizatore opozicionih protesta da su "kukavice, ucenjiva�i i ulizice".

Krajem novembra uhap�ena je grupa "Pauk" pod optu�bom da je pod patronatom francuske obave�tajne slu�be planirala atentat na predsednika SRJ, �to daje �lagvort da re�imska propaganda razradi koncept borbe protiv stranih zavera.

Rat je Slobodanu Milo�evi�u kao vrhovnom komandantu oja�ao autoritet, a sa krajem rata i gubitkom Kosova obnovljena je rasprava o katastrofalnim posledicama njegove desetogodi�nje vladavine. Ose�anje poraza u zemlji, optu�nica za ratne zlo�ine spolja �inili su njegov du�i opstanak na vlasti te�ko zamislivim, ali, s druge strane, me�unarodna poternica homogenizovala je vrh re�ima i poja�ala motiv za odbranu vlasti, koja je sada postala odbrana �ivota, �to je prevremenu smenu Slobodana Milo�evi�a u�inilo manje verovatnom. Njegove unutra�nje protivnike mo�da hendikepira fakat da je politi�ka borba s njim sada svedena na neku vrstu potere za "ucenjenom glavom", a njegove pristalice, obrnuto, pokazuju se motivisanim da politi�ke protivnike prosto satru.

Za februar 2000. najavljuje se odr�avanje redovnog kongresa SPS-a; partijski izbori pred taj kongres su u toku, a u okviru toga iz vi�e organizacija SPS-a na terenu predlo�eno je da Slobodan Milo�evi� ponovo bude izabran za predsednika SPS-a.

Milutin Mrkonji�

Prvi preduzima� posleratne obnove zemlje je direktor Saobra�ajnog instituta CIP. Po�etkom decenije bio je zadu�en za "brze pruge" Srbije, projekat koji je opozicija koristila kao simbol la�nih obe�anja. Kao direktor Direkcije za obnovu zemlje obilazi gradili�ta i proverava da li su radovi na mostovima i stanovima solidarnosti "odra�eni pre roka". To radi sa zanosom, elanom i svakako demago�kim ume�em ("doma�ine, da li ste vi zadovoljni..."). Pokazuje da ima velika ovla��enja u koje spada i suspenzija izvo�a�a radova, �to pokazuje da re�im dobro kontroli�e tehnomenad�erski sloj. Mrkonji� je verovatno jedan od izbornih aduta SPS-a, markantno vlada TV kadrom, demonstrira sposobnost re�imskog aparata da kontroli�e situaciju i da izbegne katastrofalno stanje koje su oponenti predskazivali.

General-pukovnik Neboj�a Pavkovi�

Uo�i po�etka bombardovanja, 23. februara, Komandant Tre�e armije Vojske Jugoslavije general-major Neboj�a Pavkovi� pozvao je vojnike i oficire Pri�tinskog korpusa da, ako zatreba, "u rat krenu hrabro i juna�ki", "kako dolikuje potomcima kneza Lazara, besmrtnih Obili�a, Sin�eli�a, Vukoti�a, Tepi�a i drugih znanih i neznanih junaka"...

Posle rata izjavljuje: "Tre�a armija nije izgubila rat na Kosovu" i dodaje "ja ne mogu da prihvatim da neko sada omalova�ava rezultate na�e odbrane...". "Mi smo najkorektnije i najpo�tenije odradili svoj posao..."

U mirnodopskim mesecima ponavlja da je "VJ uz predsednika, uz vrhovnog komandanta u odbrani zemlje". Izraze lojalnosti vrhovnom komandantu dopunjavao je napadima na opoziciju koja je tra�ila ostavku predsednika dr�ave ili, kako general ka�e, organizovala "politikantske karnevale". Napadao je i biv�eg na�elnika V� VJ generala Mom�ila Peri�i�a, koji je sada u opozicionom Pokretu za demokratsku Srbiju. Peri�i� je za�titu potra�io na sudu, ali je sudija za prekr�aje odbacio njegovu tu�bu protiv "Politike" koja je objavila Pavkovi�eve re�i uvredljive po generala Peri�i�a.

Popularisanje generala Pavkovi�a personifikuje �injenicu da je vojska posle sukoba s vi�estruko nadmo�nim neprijateljem mo�da stekla samopo�tovanje, da je mo�da postala politi�ki zna�ajan faktor u zemlji i do preterivanja pokazuje da je njen vrh mnogo bli�i re�imu nego opoziciji.

Vojislav �e�elj

SRS je 19. februara pozvala sve "patriote i gra�ane Srbije" da se u slu�aju intervencije NATO-a odupru "naletu razularenog ameri�kog totalitarizma i hegemonizma", jer "sloboda, �ast i dostojanstvo Srbije nemaju cenu". �e�elj je �esto (i to naro�ito u periodima pre i posle ratnog stanja) prednja�io i u upotrebi ratne retorike za difamaciju politi�kih protivnika i nezavisnih medija. On je jedan od onih koji su 12. januara "otkrili" "tajni dokument CIA-e", jedan tekst svima dostupan na Internetu, na osnovu koga �iri optu�be protiv nezavisnih medija, sindikata itd. Posle ratnog stanja (kao i pre njega) �e�elj prednja�i u te�kim optu�bama za izdaju protiv opozicionih stranaka, studentskih organizacija, nezavisnih medija, sindikata i sudija... U tome zasad prevazilazi i profesorku Mirjanu Markovi�, koja preko Direkcije JUL-a najavljuje "dekontaminaciju" nezavisnih medija. Radikalska i julovska ratna retorika posle rata mo�da predstavlja sejanje demagogije, a mo�da i otkriva da paranoi�nost vlada u re�imskim redovima.

Jo� u toku rata, 27. aprila, Predsedni�ki kolegijum SRS-a izrazio je uverenje da �e se "Srbija i SRJ odbraniti od spoljnih agresora na vojnom planu, ali da �e imati snage i da se brzo i efikasno politi�ki obra�unaju sa njihovim malobrojnim pomaga�ima u zemlji". To je izre�eno u trenutku kada je Vuk Dra�kovi� tra�io brzo okon�anje rata, jo� dok je politi�ki �ivot u Srbiji bio zaustavljen, �to zbog ratne cenzure, �to zbog prili�no ra�irenog konsenzusa da se ne otvaraju politi�ki sporovi dok je zemlja u ratu.

Kada su 3. juna predsednik SRJ i Skup�tina Srbije prihvatili mirovni plan �ernomirdin-Ahtisari, poslanici SRS-a su glasali protiv, a 14. juna radikalski ministri su izjavili i da izlaze iz Vlade Srbije. Ostavke, naravno, nisu prihva�ene ("to oni misle da su podneli ostavke" - jedan socijalista), �tavi�e, uredbom predsednika Republike Srbije nalo�eno im je da i dalje budu ministri. Radikali su ne samo ostali u republi�koj nego su u�li i u saveznu vladu u kojoj su 12. avgusta dobili pet portfelja. Nakon posleratne krize, kada je po anketama javnog mnjenja izgledalo da radikali pla�aju cenu nacionalnog poraza, �e�elj je poja�ao antiameri�ku retoriku, nije vi�e potencirao razo�arenje u Rusiju koje je ispoljavao na kraju rata ("srce me boli kad pomislim na Rusiju") i sve �e��e je satanizovao politi�ke protivnike.

SRS je krajem jeseni najavio za februar 2000. odr�avanje Otad�binskog kongresa. U pretkongresnom periodu desetinama puta je ponovljen predlog da se �e�elj ponovo izabere za predsednika stranke. Ratni poraz i potpisivanje mira ugrozili su rejting radikala. Haos na Kosovu i produ�etak sankcija, taj produ�etak verbalnog ratnog stanja, radikalima pru�aju �ansu za oporavak.

Milo �ukanovi�

Crnogorski predsednik Milo �ukanovi� najte�i je unutra�nji protivnik jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a, ali u isto vreme i najugodniji. Najte�i utoliko �to Slobodan Milo�evi� o�igledno nema sredstava da ukloni predsednika �ukanovi�a, a najugodniji zbog toga �to personifikuje konfrontaciju dve federalne jedinice i krizu federalne dr�ave, �to Slobodanu Milo�evi�u daje priliku da se ponovo predstavi kao �uvar dr�avnog jedinstva.

Zbog toga �to je tokom bombardovanja SRJ razgovarao sa zvani�nicima zemalja koje u�estvuju u napadima na SRJ, Vlada SRJ je �ukanovi�a 28. maja optu�ila da, naru�avaju�i jedinstvenu spoljnu politiku Jugoslavije, poma�e agresoru i zatra�ila od dr�avnih organa da preduzmu sve ustavne i zakonske mere, no to je bila samo prazna tirada.

Odnosi Beograda i Podgorice su se u me�uvremenu samo pogor�avali. Crnogorska vlada je 30. maja utvrdila "Osnove projekta za novo ure�enje dr�avnih odnosa Crne Gore i Srbije". U toku leta najavljeni su razgovori s predstavnicima vladaju�ih stranaka u Srbiji o novim odnosima u federaciji, ali su, posle upoznavanja s crnogorskim predlogom, beogradski zvani�nici poja�ali napade na �ukanovi�a uz odbacivanje crnogorske platforme kao separatisti�ke i suprotne Ustavu SRJ. U Crnoj Gori je uveden dvovalutni sistem i nema�ka marka je postala legalno sredstvo pla�anja. Crnogorska vlast se sve vi�e odvajala od savezne, kriza nedovr�ene dr�ave se nastavlja, ali nije sasvim jasno da li bi mogla eskalirati ili �e se nastaviti ta "koegzistencija nepodno�ljivosti". U samoj Crnoj Gori javnost je izgleda podeljena na tri dela: jedan je za postoje�e stanje, drugi je neutralan, a tre�i je za ja�anje samostalnosti Crne Gore ili za njenu nezavisnost.

Vojislav Ko�tunica

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko�tunica izgradio je sistemati�nu ekvidistancu i prema re�imu i prema zapadnim zemljama - zagovara saradnju s me�unarodnom zajednicom ali govori da u nju treba imati manje poverenja nego �to to pokazuju neke opozicione partije. Vojno-tehni�ki sporazum o Kosovu, potpisan u Kumanovu, me�u prvima je okarakterisao kao "korak dalje u pravcu gubljenja suvereniteta SRJ nad Kosovom" i kapitulaciju; me�u prvima je ocenio da se "na Kosovu, mimo rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, uspostavlja re�im vojne diktature NATO-a, u okviru kojeg ono �to se zove KFOR ne odgovara nikome, a svi odgovaraju njemu". Kritikovao je politi�are koji pozivaju Srbe da ne napu�taju Kosovo: "Ne vredi ostati ako zbog toga izgubite �ivot, a na Kosovo �e mo�i da se vrate samo oni koji sa�uvaju glavu."

Ko�tunica je kritikovao i srpsku vlast i me�unarodnu zajednicu jer nisu uspele da za�tite kosovske Srbe od egzodusa, ubistava, zlostavljanja i plja�kanja, te tvrdio da su "obe politike, kada je re� o Kosovu, proma�ene".

Lako je razumeti �ta Ko�tunica ne�e (kritikuje re�im, �ukanovi�a, zapadnu birokratiju, �ukanovi�ev re�im, ne�e izbore bez adekvatnih uslova). Malo te�e je razabrati �ta ovaj politi�ki i ustavno mo�da najobrazovaniji opozicionar ho�e. Mnogi od opozicionara pomenu�e ga sa izvesnom dozom ironije prigovoriv�i da je on od svih i svega po strani, te da "i iz pozicije ni tamo ni tamo" (Miodrag Vukovi�) svima dr�i lekcije. Po onome �to govore istra�iva�i javnog mnjenja (S Brankovi�) i socijalni psiholozi (B. Kuzmanovi�), javno mnjenje u Srbiji ve�inom ispoljava netrpeljivost prema zapadnim politi�arima, a istovremeno otkriva te�nju ka zapadnim demokratijama. U tom kontekstu Ko�tunica je obrazovani reprezentant preseka javnog mnjenja - to je razlog �to se on, uprkos prili�no ra�irenoj predstavi o ne ba� jakoj partijskoj infrastrukturi DSS-a i uprkos utisku da je usamljeni jaha�, redovno pojavljuje kao nezanemarljiva stavka u sonda�ama izbornih opredeljenja.

Vuk Dra�kovi�

Uo�i Krstovdana (18. januara 1999) u�ao u rekonstruisanu saveznu vladu kao potpredsednik "zadu�en za odnose sa me�unarodnom zajednicom". Na tom mestu ostao je manje od sto dana, da bi 28. aprila, zbog izjava datih u intervjuu Studiju B (tra�io da Srbija hitno prihvati ponude ruskog posrednika �ernomirdina i iza�e iz besperspektivnog rata), bio smenjen sa funkcije potpredsednika. Kasnije �e (16. septembra) izjaviti da je u vreme kada je bio potpredsednik u saveznoj vladi li�no spre�io da vlada donese odluku o vojnoj okupaciji medija u Crnoj Gori i da je spre�io likvidacije protivnika re�ima.

Posle rata '99. Dra�kovi� odbija da pregovara o ponovnom ulasku u saveznu vladu, tra�i raspisivanje vanrednih izbora, a na drugoj strani suprotstavlja se prevratni�koj retorici koja je izbijala u govorima lidera SZP-a, pitaju�i: "Ko �e sprovesti taj rumunski metod?"

Posle Preobra�enjskog mitinga 19. avgusta, na koji je SPO i�ao zajedno sa SZP-om, �ije su pristalice Dra�kovi�a do�ekale �estokim zvi�ducima, lider SPO-a je izjavio da ne�u vi�e u�estvovati ni na jednom mitingu sa drugim predstavnicima opozicije i da na izbore ide sam. Ponavljao je da su prevremeni izbori jedino mogu�e re�enje, prognoziraju�i da �e u suprotnom izbiti gra�anski rat. Osim dva mitinga u Kragujevcu i u Ni�u u toku leta, SPO je �ekao kakav �e rezultat dati protesti SZP-a.

Dra�kovi�evo pona�anje tokom rata, u�e��e u odbrani zemlje i plediranje za blagovremeni zavr�etak rata za�titili su njegovu politi�ku poziciju od olake re�imske satanizacije, no re�imski propagandisti su se ipak uhvatili za to �to je u Berlinu poljubio ruku Medlin Olbrajt, i to ponavljaju do besvesti.

Dra�kovi� je 3. oktobra lak�e povre�en u te�koj saobra�ajnoj nesre�i kod Lazarevca, kada su poginuli funkcioner SPO-a Veselin Bo�kovi�, brat Danice Dra�kovi�, i jo� tri �lana stranke. Taj doga�aj SPO tretira kao atentat na Vuka i progla�ava borbu protiv dr�avnog terorizma, koju stavlja na vrh liste prioriteta. Objavljuje se formiranje Sokolske organizacije i stvaranje "operativnih timova pod nazivom 'Srpski pokret odbrane'".

Po�etkom decembra Vuk Dra�kovi� je u ime SPO-a podneo Okru�nom tu�ila�tvu u Beogradu krivi�nu prijavu i zahtev za pokretanje istrage protiv �efova Dr�avne bezbednosti Srbije Radomira Markovi�a i Slu�be dr�avne bezbednosti Beograda Milana Radonji�a zbog atentata.

Dra�kovi� je na zasedanju Glavnog odbora stranke (11. decembra) postavio rok vlastima da se do 15. decembra izjasne o tome da li su za vanredne demokratske izbore, i najavio da �e u slu�aju negativnog odgovora "li�no pozvati lidere svih uticajnih i odgovornih opozicionih stranaka u Srbiji na zajedni�ki dogovor o strategiji delovanja". U me�uvremenu funkcioneri SPO-a po tribinama najavljuju da bi SPO mogao pristupiti organizovanju demonstracija koje bi za cilj imale i raspisivanje prevremenih izbora.

U�av�i u vladu Momira Bulatovi�a Dra�kovi� se izlo�io napadima iz opozicionih partija. Tako�e, njegovo odbijanje da odmah posle rata koristi vaninstitucionalna sredstva konfrontiralo ga je s najbli�im snagama u opoziciji, naro�ito onima iz SZP-a. Sada na opozicionoj sceni svi gledaju �ta �e u�initi Dra�kovi�.

Zoran �in�i�

NATO intervencija u prole�e 1999. ugrozi�e funkcionisanje Saveza za promene zbog toga �to su dr�avni mediji satanizovali Zorana �in�i�a jer u toku rata nije bio sa svojim glasa�ima ve� se sretao sa zapadnim politi�arima koji su vodili rat protiv njegove zemlje.

Od juna do decembra 1999. �in�i� je u okviru Saveza za promene davao pe�at demonstracijama u desetak gradova u Srbiji; govorio je da "vlast mo�e da pobedi samo narod, a nikako partije", te da �e se "pojaviti glasovi u vojsci i policiji koji �e Milo�evi�u otkazati poslu�nost i koji �e shvatiti da im je skuplje da ga podr�avaju nego da ga se odreknu".

Uo�i po�etka serije mitinga oro�io je svoj opstanak na mestu predsednika Demokratske stranke "ako Milo�evi� ne padne do Nove godine". Po�to protesti SZP-a nisu doneli najavljeni rezultat, a ni SZP se nije pokazao kao neka naro�ito stabilna koalicija, o ovom obe�anju se krajem godine dosta govorilo. Na sednici Glavnog odbora DS-a krajem decembra usvojen je izve�taj o radu, �to indirektno mo�e zna�iti i da �in�i� ostaje na �elu DS-a kao va�an igra� na srpskoj politi�koj sceni.

Bilo bi povr�no re�i da je �in�i� delovao samo na ulici - uticaj Demokratske stranke mo�e se uo�iti i u ekspertskim timovima, aktivnim 1999 godine.

Uporno��u i u trenucima kada akcija nije obe�avala neki opipljiv rezultat �in�i� je uspeo donekle da poni�ti efekte re�imske satanizacije i vlastitih gre�aka. Verovatno je oja�ao uticaj Demokratske stranke, hendikepirane odsustvom iz parlamenta posle neuspelog bojkota 1988, ali nije uspeo da u Savezu za promene napravi "pobedni�ku kombinaciju".

Mla�an Dinki�

Koordinator grupe ekonomista G-17 Mla�an Dinki� od sredine juna se zalagao za formiranje prelazne vlade eksperata, i to je leta '99. bio "�lager sezone". Po�etkom avgusta Dinki� izjavljuje da su se opozicione partije iz bloka Savez za promene, Srpska pravoslavna crkva i G-17 slo�ili oko klju�nih pitanja prelazne srpske vlade eksperata predlo�ene "Paktom za stabilnost Srbije". Potom je na sastanku patrijarha srpskog Pavla i lidera opozicije u Srbiji, 9. avgusta u Patrijar�iji, postignuta saglasnost svih u�esnika o zahtevu za formiranje prelazne ekspertske vlade Srbije i o u�e��u na mitingu na Preobra�enje 19. avgusta u Beogradu.

I, posle neuspeha tog preobra�enjskog mitinga, Dinki� je jo� izra�avao uverenje da �e prelazna ekspertska vlada biti formirana. Dinki� je pozivao i poslanike vladaju�e koalicije da podr�kom Paktu za stabilnost Srbije "potpi�u svoja samorazvla��enja", jer je to "jedini realan na�in da se mirno i brzo okon�a" kriza u zemlji. Re�im za tu ideju nije hteo ni da �uje. I pored toga �to se formula ekspertske vlade te�ko prihvatala, Dinki�, Labus i drugi testiraju raspolo�enje u zapadnoevropskim prestonicama. U me�uvremenu G-17 postaje "G-17 plus" - u tu asocijaciju ulaze ljudi razli�itih profesija.

Dinki� za promociju koristi razna sredstva, uklju�uju�i i vlastiti muzi�ki dar (koncert "Pre roka", krajem decembra). Glavni uzrok neuspeha poduhvata vi�e je u utopizmu ideje - nije bilo realno o�ekivati da ideja vlade narodnog spasa bude prihva�ena bez izbora ili bez pu�a. Krajem 1999. godine ideja paralelne ekspertske vlade, narodnog saveta, koordinacije opozicije vi�e se vezuje za ime Dragoslava Avramovi�a, ali i u tom drugom slu�aju javljaju se stari problemi, po�to SPO ni g. Avramovi�a ne priznaje za opozicionog koordinatora.

Ivan Novkovi�

Tehni�ar TV u Leskovcu Ivan Novkovi� bio je nekoliko meseci simbol narodnog nezadovoljstva koje opozicione partije nisu uspele da artikuli�u. Novkovi� je 1. jula, u poluvremenu prenosa ko�arka�ke utakmice Jugoslavija - Nema�ka, prekinuo redovan program da bi u sedam minuta iskrenosti saop�tio svoj protest zbog pogibije velikog broja Leskov�ana na Kosovu i zbog lo�eg stanja u okrugu. Ozbiljan, sa kravatom, dok mu se papir tresao u rukama, Novkovi� se najpre predstavio, izvinio zbog treme, a onda pozvao na�elnika Jablani�kog okruga �ivojina Stefanovi�a da podnese ostavku, a gra�ane da se 5. jula okupe na centralnom trgu u protestu protiv lokalnih vlasti. Kada je sedmominutna izjava bila zavr�ena, Novkovi� je pustio spot Riblje �orbe "Pogledaj dom svoj an�ele" i i�etao iz zgrade.

Veliki broj Leskov�ana okupio se na trgu u �irokoj �ar�iji i ispred ku�e na�elnika Jablani�kog okruga. Za devet dana protesta uhap�eno je devetoro ljudi. Uprava TV Leskovac suspendovala je Novkovi�a i sve radnike koji su bili u smeni kada je Novkovi� pustio kasetu. Novkovi� je uhap�en u ku�i svojih prijatelja, gde se krio. Sudija Mirjana Markovi� osudila ga je na mesec dana zatvora zbog "organizovanja mitinga bez odobrenja nadle�nih organa". Su�enje je trajalo dvadesetak minuta. Posle prekr�ajnog Novkovi�a je �ekao i krivi�ni proces, koji jo� traje.

Novkovi� je nekako obi�niji od Bogoljuba Arsenijevi�a Makija, samoukog ikonopisca ro�enog 1955. godine, koji je 12. jula s Gra�anskim otporom Valjeva organizovao demonstracije protiv vlasti i opozicije, u kojima je grupa demonstranata poku�ala da u�e u zgradu Skup�tine op�tine, a policija intervenisala, nakon �ega su povre�ena tri policajca i najmanje pet gra�ana. Arenijevi� je �ovek nemirnog duha sklon javnim performansima - pre neku godinu je tada�njem predsedniku Srbije podigao spomenik u vidu velikog stilizovanog falusa, a njegovom najomiljenijem opozicionaru u obliku crvene zadnjice - i bio uslovno ka�njen. Maki je i nekako vi�e nastradao od Novkovi�a - prilikom hap�enja sredinom avgusta u Beogradu, po izlasku iz prostorija Pokreta za demokratsku Srbiju, brutalno je prebijen. Zbog preloma donje vilice i kontuzije ramena, preporu�eno mu je bolni�ko le�enje, ali je zadr�an u valjevskom istra�nom zatvoru i tek posle desetak dana operisan na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatolo�kog fakulteta u Beogradu. Sredinom novembra, Arsenijevi� Bogoljub, otac petoro dece, osu�en je na tri godine zatvora. Tako drasti�an tretman (prelom vilice, o�tra presuda), nakon relativno benignog incidenta, Bogoljuba Arsenijevi�a Makija predstavlja kao �rtvu paranoje re�ima. Novkovi� je vi�e simbol spontane pobune jednog od obi�nih ljudi. Spolja gledano, od vr�njaka ga mo�da izdvaja samo to �to likom podse�a na sada�njeg predsednika SRJ u mladosti, i zovu ga Cobi. Medijski on personifikuje novu opozicionu "uspavanku" u kojoj se govori o tome kako je politi�ka Srbija umorna od Beograda i kako se zdrave snage nalaze u provinciji - koju Rusi zovu "glubinka".