Srbija danas

Nulti datum dreme�a

Srbija u dvehiljaditu ulazi ne samo u jadnom stanju nego s mo�da najcrnjim prognozama na planeti, a pri tom je ve�i deo stanovni�tva nekako isklju�en i ostavljen po strani, ne znaju�i �ta da misli i radi, po�to je unutra�nji problem zemlje postao spolja�nji i po�to su Milo�evi� i �e�elj sad nekako u nadle�nosti svetskih sila a ne gra�ana Srbije

Po�to �e ove nedelje najve�a vest bez sumnje biti ona od pre dve hiljade godina, to jest prosta �injenica da ulazimo u tako retko okruglu godinu, nema druge nego da se uklju�imo u �areno dru�tvo tuma�a zna�enja ove bezna�ajne pojave. Niti je ovo brojanje vremena po�elo ba� od stvarnog Hristovog ro�enja, niti je ovo stvarni kraj drugog i po�etak tre�eg milenijuma, a i da jeste, zar bi se o tome zbilja imalo �ta kazati?

Svejedno, svi smo nekako spremni da se izlo�imo uticaju "magije broja", svako ima neko mi�ljenje o milenijumu, a ko nema nikakvo mora to da obrazla�e. Najte�e je onima koji se spremaju da se provedu dve hiljade puta bolje nego za obi�nu Novu godinu, pa se boje da se ne zateknu na pogre�nom mestu i da sutradan ne shvate kako dvehiljadita nije do�la tu nego negde drugde.

Najspokojniji je onaj ko se do sada posebno provodio, po�to nema mnogo �emu da se nada i �ta da �eka. Tih nestrpljivih na�lo se mnogo me�u Srbima, te su se nekako bili slo�ili da u nekoliko godina pro�ive slede�i vek, �to im je po svemu sude�i i uspelo, pa narodu sad valjda predstoji samo neka vrsta istorijskog dreme�a. Hrvati su u tom pogledu pro�li ne�to bolje po�to im se bo�jom voljom ukazala makar mala neizvesnost i otvorila mogu�nost promene. Ali, �ta ako je to samo prividno?

Ako je Beograd sad znati�eljan da vidi �ta �e se desiti u Zagrebu ne bi li iz toga o�itao i vlastitu budu�nost, rekao bih da je to jalova nada. Prvo �to se tamo mo�da ne�e desiti ni�ta dovoljno krupno, a drugo, jo� va�nije, �ta god da se desi to sa Srbijom vi�e nema nikakve veze. Tu�manovim odlaskom pukla je poslednja i najperverznija srpsko-hrvatska spona, te �e od sada svaka sli�nost u sudbinama ovih naroda biti slu�ajna, a svaka razlika hotimi�na.

Dakle, �to se Srbije ti�e ovaj nulti datum nije se podudario ni sa kakvom unutra�njom promenom i zato ovim povodom nema mnogo razloga za zami�ljanje bilo �ega budu�eg, nego vi�e za jo� jedan pogled unazad. Ove godine Srbija se razi�la s Kosovom, �to je bio samo poslednji u seriji teritorijalno-nacionalnih razvoda okon�anih uglavnom ili isklju�ivo na srpsku �tetu. Ostalo je jo� da se razi�e i s Crnom Gorom, �to je donedavno izgledalo nezamislivo a sad gotovo neminovno.

U poslednjih deset godina Srbija je prosto tra�ila kavgu sa svakim, dok nije ostala sasvim sama. Mada nikad ne�u oprostiti NATO-u �to se poveo za Milo�evi�em, taj rat je Srbija svakako mogla izbe�i. Ali, za�to bi? �to bi propustila takvu priliku da bude bijena, kad nije propustila nijednu prethodnu, ni mnogo manju. Ne, ipak jeste jednu: Makedonci su se nekako izvukli od obaveze da na kraju ovog veka i oni malo ispra�e Srbe.

Mogu se navesti mnogi unutra�nji i lokalni razlozi za to �to su Srbi u rekordnom roku sakupili tolike poraze i poni�enja, ali sve se svodi na jasno, ve�inski donetu odluku da se u globalnom raspletu nikako ne bude na pobedni�koj strani. Nikad nisam na�ao potpuno zadovoljavaju�e obja�njenje za to, ali �injenica je da je u Beogradu upravo kad je po�injao raspad svetskog komunizma i kad je najavljeno ujedinjavanje Evrope nekako zauzet stav da se nipo�to ne prizna taj epohalni trijumf Zapada, demokratije, Amerike ili prosto kapitalizma, pod lep�im imenom tr�i�ne ekonomije.

Srbi su jo� nekako i mogli da vode svoje parnice s Albancima, Hrvatima, Slovencima pred kakvim neutralnim sudom da Milo�evi� ba� tada nije pru�io uto�i�te nacionalizmu i komunizmu, pa za njega vi�e na ovom svetu nije bilo neutralnog suda. Ceo dvadeseti vek protekao je u globalnim sporovima, krvavim i skupim, zapadnog, ameri�kog, merkantilnog liberalizma s nacionalizmom i egalitarizmom, i tek �to se sve to nekako okon�alo, tek �to su pale najve�e prepreke a trgovci jurnuli da osvoje nove prostore i profite, usamljeni glas Beograda povikao je "stoj, �ekaj, ne mo�e, ne damo, ne priznajemo, nije gotovo".

Mo�da Beograd i nije hteo ba� to da ka�e, ili barem ne toliko glasno, ali tako su ga razumeli, a svakako je najgore bilo to �to je trenutak bio jako pogre�an da se stavlja bilo kakva primedba. Moskva je bila upravo odustala i predala se bez borbe, i niko nije imao nimalo volje da se naknadno ube�uje jo� i s Beogradom. U svakom slu�aju, svi su se okrenuli i zaprepa��eno zagledali u mesto iz kojeg je dopirao taj usamljeni glasi�. I �ta je imalo da se �uje? Pa, uglavnom ono isto �to su pri�ale gubitni�ke strane iz svih svetskih, vru�ih i hladnih ratova ovog veka. Prvo, da su demokratije mlitave i nesposobne da se suprotstave nacionalnom fanatizmu, kao �to se nekad govorilo u Nema�koj, i drugo, da �e ti kapitalista prodati konopac o koji �e� ga obesiti, kao �to je tvrdio Lenjin.

Valja priznati da oba ova argumenta zvu�e zavodljivo i u raznim periodima ovog veka njihovi zagovornici imali su prili�no uspeha. Jedno vreme Evropa je bila sasvim podlegla i gotovo da se nije moglo na�i ni�ta tre�e, ni�ta osim fa�izma i komunizma. Ali, oni su tada ratovali jedan protiv drugog, pa su mlitave demokratije najpre uz pomo� komunista savladale fa�izam, a onda se pokazalo da Lenjinovo na�elo u stvari vi�e radi protiv komunista nego protiv kapitalista. Naime, mada su ovi drugi zbilja uvek spremni da prodaju pomenuti konopac, ispalo je da su prvi jo� spremniji da prodaju ne konopac nego sebe same, svoje zemlje i svu onu dru�tvenu imovinu zbog koje su nekad dizali revolucije.

Dakle, nema sumnje da se vek zavr�ava velikim trijumfom trgova�kog na�ela, zakona kupoprodaje, ponude i potra�nje, kamatnih stopa, akcija i dividendi, tako da su berzanski maheri prosto s istorijske scene pobrisali sve one herojske karaktere, svete ratnike, nacionalne krsta�e, idealiste-ubice, mu�enike, mistike, fanatike kadre da podnesu svaku muku. Jo� do pre tridesetak godina globalni junak bio je �e Gevara, a sad bi to bio, po prilici, Bil Gejts. Svet koji su stvarali revolucionari mo�da nije bio bolji nego zapravo mnogo gori, suroviji i naporniji od ovog koji, recimo, u Evropskoj uniji stvaraju monetaristi, ali kao ljudi prvi su svakako �ivopisniji i za dru�tvo zabavniji.

Ho�u da ka�em da niko ne mora da bude posebno odu�evljen ovako neospornom globalnom dominacijom trgova�kog na�ela, ali isto tako niko, pa ni Srbi, niti vladaju�a Familija, ne mogu da se pretvaraju kako druge formule nisu isprobane i kako se ne zna do �ega su dovodile. Sve �to ovde izgleda kao novo jeste savez levice i desnice, crveno-crna koalicija, ali i to je zapravo ve� mnogo puta vi�eno, jo� od pakta Molotov-Ribentrop na koji, izgleda, mnogi u Beogradu danas gledaju kao na najve�u propu�tenu �ansu ovog veka.

Ali, stvar je definitivno propala i te�ko da se tu ne�to mo�e popraviti, ma koliko uporno Milo�evi� i �e�elj odr�avali svoj mali pakt. Jedino �to se ovom platformom postiglo jeste da Zapad pristane da Srbiju ozbiljno shvati kao protivnika, pa je tako i tretirana. To zna�i da svi oni porazi, a na kraju i NATO bombe, poti�u pre svega otuda, iz tog rata protiv Zapada. Beogradu nije ni bilo stalo do tih lokalnih sporova i malih, �ivotnih interesa koliko do velike svetske polemike, pa je zato te male ratove i gubio, a veliki i glavni jo� nije. Sve �to se moglo smatrati nacionalnim interesima zanemareno je i propalo, ali re�im nije priznao svoj kona�ni poraz i nije prestao da izaziva i nervira Zapad.

U me�uvremenu, naravno, ni taj re�im nije odoleo svetskom trendu, pretvorio se u interesnu zajednicu i samo broji pare, ali na na�in patriotski, srpski i levi�arski. Sude�i po tome, moglo bi se pomisliti da su zaboravili oko �ega su se ono sporili sa Zapadom, ali ne, ispada da taj sukob postaje samo jo� �e��i �to vi�e gubi smisao i razloge. Bilo kako bilo, Srbija u dvehiljaditu ulazi ne samo u jadnom stanju nego s mo�da najcrnjim prognozama na planeti, a pri tom je ve�i deo stanovni�tva nekako isklju�en i ostavljen po strani, ne znaju�i �ta da misli i radi, po�to je unutra�nji problem zemlje postao spolja�nji i po�to su Milo�evi� i �e�elj sad nekako u nadle�nosti svetskih sila a ne gra�ana Srbije.

Prizna�u da nemam ni�ta protiv da se neko buni i osporava sveop�ti zapadni monopol, makar samo zato da se trgovci ne bi suvi�e osilili, ali vi�e bi mi odgovaralo da to radi neko drugi, ve�i i, naro�ito, dalji odavde. Prosto, bilo bi lepo tu slavu makar s nekim podeliti, ali niko da se javi, a vek odlazi.