Jug Srbije - granica s Kosovom

Najvi�e je seoba

Krajnji jug Srbije, naseljen prete�no Albancima, mirniji je nego �to je Kosovo ikad bilo, ali na ovu malu teritoriju nemir mo�e lako da se uveze. Ovi ljudi su ozloje�eni i o�ajni pre svega zato �to su sada ve� trostruka provincija. To stanje ne mo�e da promeni ni �injenica da pored njih prolazi jedan od najzna�ajnijih evropskih magistralnih puteva, jer nikog nije briga za njih

"Pitate za incidente u Bujanovcu i Pre�evu? Poslednji se desio 21. decembra, kada je grupa specijalnih policajca, deo u Bujanovac tek pristiglog poja�anja, upala u jednu albansku piceriju, isterala goste i skoro dva sata psovala konobara i pretila mu", ka�e za "Vreme" Riza Halimi, predsednik pre�evske Partije za demokratsko delovanje, koja okuplja Albance sa juga Srbije. Istini za volju, za doga�aj o kome govori Halimi prvi put �ujemo. Na krajnji jug Republike, u podru�je ste�njeno izme�u makedonske, bugarske i novouspostavljene kosovske granice, doveo nas je niz incidenata koji su se dogodili prethodnih nedelja.

Najpre je pred pono� 23. novembra napadnuta policijska patrola kod sela Bresi� u op�tini Bujanovac, na magistralnom putu Bujanovac-Gnjilane. Lak�e su ranjeni pomo�nik komandira policije u Vranju �aslav Ivkovi� i policajac Zoran Stojiljkovi�. Slavoljub Mihajlovi�, istra�ni sudija Okru�nog suda u Vranju, izjavio je dva dana kasnije da je na osnovu uvi�aja na licu mesta utvr�eno da je najmanje petoro ljudi iz zasede ispalilo tridesetak metaka. Na mestu odakle je napad izvr�en prona�ena je "gomila �aura". Prema izjavama policajaca Stani�e Veli�kovi�a iz Bujanovca i Dragana Aleksi�a iz Vranja, koji su u trenutku napada bili u vozilu sa ranjenim kolegama, dva uniformisana lica sa amblemima U�K-a baterijskom lampom su dala znak da se vozilo zaustavi. Kada su policajci zaustavili vozilo, do�lo je do napada.

Sudija Mihajlovi� je pretpostavio da je zaseda bila postavljena za kamion u kome je bilo vi�e pripadnika MUP-a, koji je nai�ao odmah iza napadnutog automobila.

Potom je u Pre�evu, u no�i izme�u 7. i 8. decembra, na oko 150 metara od zgrade policijske stanice, eksplodirala naprava od plasti�nog eksploziva, o�tetiv�i okolne zgrade ali ne povrediv�i nikoga. Na kraju je 11. decembra, oko pola jedanaest uve�e, eksplodirala bomba u dvori�tu osnovne �kole "Branko Radi�evi�" u Bujanovcu, tako�e nedaleko od tamo�nje stanice policije. Popucala su stakla na zgradi �kole, preduze�u "Gumoplastika" i sportskoj hali.

UVEZENI TERORIZAM: Nijedan od ovih incidenata nije rasvetljen, ne znaju se po�inioci, ili bar MUP o tome ni�ta ne saop�tava. Napad na policiju kod Bresi�a desio se unutar tampon-zone �iroke pet kilometara, u koju Vojska Jugoslavije prema Kumanovskom sporazumu ne sme da u�e. Ovim pojasom patrolira srpska policija.

Riza Halimi nas obave�tava o jo� jednom incidentu u tampon-zoni, tako�e na teritoriji bujanova�ke op�tine, po�etkom novembra. "U Dobrosinu, selu na samoj granici sa Kosovom, do�lo je do pu�karanja izme�u jednog seljanina i policije. Policija se povukla, i na putu koji vodi do Lu�ana i izlazi na magistralni put svi seljaci koji su se vozilima vra�ali ku�i, a bio je pazarni dan, od policije su dobili dobre batine i na jednom vozilu su probu�ene gume. Istog dana �ene i deca iz Dobrosina su se povukli u susedno selo na Kosovu. Pri�alo se da su onda u selo do�li naoru�ani ljudi sa Kosova. Ne znamo ni�ta zvani�no ali, po svemu sude�i intervencijom KFOR-a, nakon tri-�etiri dana vratili su se civili u selo, a svi koji su do�li sa Kosova su se povukli", pri�a Halimi.

Izvori bliski ovda�njem MUP-u uveravaju nas, iako su po�inioci bomba�kih napada nepoznati, da je malo verovatno da su organizatori ovih nepo�instava sada�nji stanovnici Pre�eva ili Bujanovca. "Mi nemamo ni indicija da na ovom podru�ju postoji lokalna teroristi�ka organizacija", ka�e na� izvor. "Iako ve� du�e vreme u bujanova�ko selo Veliki Trnovac sti�u manje koli�ine lakog pe�adijskog naoru�anja, po �etiri-pet 'kala�njikova' u turi, to se sada smirilo. Na podru�ju ovih op�tina postoji oko hiljadu kriminalaca koji se bave �vercom i trgovinom narkoticima, ali bez jedinstvene organizacije, pa je svaki teroristi�ki akt najverovatnije uvezen sa Kosova. Ovde nema komandnog kadra", tvrdi ovaj funkcioner dr�avnih organa koji je �eleo da ostane anoniman. Ipak, kada bi do�lo stani-pani, ne bi bilo problema ni sa komandnim kadrom. Jedan pripadnik Kosovskog za�titnog korpusa, do rata stanovnik Pre�eva, ispri�ao je 30. novembra u Pri�tini novinaru "Los An�eles tajmsa" kako se od po�etka rata 300 mladi�a, samo iz Pre�eva, pridru�ilo U�K-u. "Mo�da je to neko hteo da se hvali", ka�e nam jedan Albanac iz Velikog Trnovca. "Niko ne zna koliko ih je bilo u U�K-a, sin ocu ne�e da ka�e da je bio tamo."

�ak je i bujanova�kim Srbima neverovatno da ovda�nji Albanci stoje iza eksplozije u dvori�tu �kole. Iako se Srbi iseljavaju iz Bujanovca, oni isti�u da na njih nikad niko nije vr�io pritisak da odu. "Ko god je oti�ao uradio je to samo zato �to je za svoju ku�u dobio debele pare", ka�e jedan bujanova�ki Srbin. "Za�to ne bih prodao neku ud�ericu za 500.000 maraka, kad za te pare mogu da kupim tri trosobna stana na Terazijama?"

NEPRISTUPA�NI KARADAK: Ni Albanci u Bujanovcu i Pre�evu nemaju ni�ta ru�no da ka�u na ra�un svojih kom�ija Srba, �ak ni kad je re� o radnicima lokalnih odeljenja unutra�njih poslova. Njima je nevolje doneo tek pre pet meseci zavr�eni rat.

Riza Halimi, koji je i predsednik op�tine Pre�evo, gde Albanci �ine oko 90 odsto stanovni�tva, tvrdi da je od 24. marta do juna ove godine oko 25.000 Albanaca sa podru�ja op�tina Pre�evo, Bujanovac i Medve�a pobeglo u Makedoniju. Dvadesetak hiljada ih je oti�lo iz Pre�eva i oko pet hiljada iz Bujanovca. "Iz Medve�e ih je tada oti�lo malo, uglavnom se radilo o odbornicima i politi�kim aktivistima kojima je uspelo da preko Sand�aka odu u �vajcarsku." Za odlaske Halimi krivi ratnu psihozu. Najte�e je bilo u pograni�nom delu pre�evske op�tine prema Kosovu, retko naseljenom kraju po imenu pre�evski Karadak. Tamo se, prema Halimijevim re�ima, za vreme rata dogodilo �est ubistava albanskih civila (ukupno 11 u sve tri op�tine). Halimi tvrdi da je bilo i slu�ajeva plja�ki imovine Albanaca. Ovda�njim Albancima su za vreme rata oduzeti legalno registrovano li�no i lova�ko oru�je i mobilni telefoni. Ni�ta od toga jo� nije vra�eno vlasnicima. Ni fiksne telefonske veze nisu funkcionisale tokom ta tri meseca.

Najsna�niji elementi ratne psihoze bili su satelitski TV programi i pozivi za mobilizaciju koji su albanskim mladi�ima po�eli da sti�u u aprilu. "Ljudi su preko televizije bili obave�teni o tome �ta se na Kosovu de�ava i �ta njima mo�e da se desi. U to vreme je preko ovih krajeva u Makedoniju tekla reka izbeglica sa Kosova", ka�e za "Vreme" Ze�irja Fazljiu, lider Halimijevog slabijeg ali radikalnijeg koalicionog partnera u Pre�evu Demokratske partije Albanaca. "Kulminacija je nastupila kada su mladi�ima koji deset godina pre toga nisu pozivani u vojsku po�eli da sti�u pozivi za mobilizaciju, tada je iseljavanje bilo najja�e", ka�e Fazljiu. "Jedan mladi�, �lan Predsedni�tva moje partije, dobio je poziv i pitao me �ta da radi. Nisam znao �ta da mu ka�em. Mi smo zauzeli stav da ako jedinice ostaju ovde, kao �to nam je bilo re�eno, ljudi treba da se odazovu. Neki su se i odazvali." Oni koji nisu be�ali su no�u preko makedonske granice. Od mladih Albanaca koji su se odazvali vojnom pozivu formirana je, kao i na mnogim drugim mestima u Srbiji, radna jedinica koja je ostala u Pre�evu. Ipak, Ze�irja Fazljiu uporno tvrdi da je cilj bio da se ljudi zapla�e. Za njegov opis "reke izbeglica" i Srbi iz Pre�eva ka�u da je ta�an, ali napominju da Albanci iz Pre�eva nikad nisu odlazili na takav na�in, masovno, u koloni.

Po ukidanju ratnog stanja skoro svi Albanci iz ovih krajeva vratili su se ku�ama. Oko dve hiljade njih je, ka�e Halimi, vazdu�nim mostom doletelo iz zapadnih zemalja, a 1230 ih se jo� uvek nalazi u makedonskim izbegli�kim kampovima kod Tetova i Gostivara.

EKONOMSKI RAZLOZI: Drugi talas iseljavanja otpo�eo je kad su se snage jugoslovenske vojske povukle sa Kosova i koncentrisale na samoj ivici tampon-zone, a policija poja�ala prisustvo unutar te zone. "Na po�etku se uop�te nije dozvoljavalo kretanje u Karadaku, �ija sva sela spadaju u demilitarizovanu zonu. Uop�te nije radio magistralni put za Gnjilane. Bilo je spre�eno i kretanje prema Makedoniji, kod Miratovca", pripoveda Halimi. "Bila je blokirana upotreba pa�njaka, kori��enje privatnih �uma, a u Miratovcu je bilo ometano i obavljanje poljoprivrednih poslova. Svaki dan je morao seljak da ode u �kolu, gde je bila sme�tena vojna komanda, da uzme potvrdu za kretanje za svakog �lana porodice koji izlazi u polje. I jedinica koja je ranije bila odgovorna za taj teren tra�ila je potvrde, pa �esto nisu priznavali potvrde koje je izdala ona druga komanda. Tada se iz Karadaka iselilo i dosta ljudi koji su se tek vratili iz Makedonije. Oti�li su za Gnjilane i Pri�tinu", ka�e on. Posle rata je i u Medve�i nastala situacija sli�na onoj u Karadaku i planinskom delu op�tine Bujanovac. U Medve�i se ve�ina naselja sa albanskim stanovni�tvom nalazi unutar tampon zone. "Iz op�tine Pre�evo se, kako sada stvari stoje, iselilo 3500 do 4000 stanovnika, a iz sve tri op�tine iznad 10.000 Albanaca, najvi�e iz Medve�e", ka�e Halimi.

Iseljavanje Albanaca sa juga Srbije jo� traje. Ipak, oni sami priznaju da je toga sada znatno manje i da se ljudi sele iz ekonomskih razloga, uglavnom na Kosovo. "Ljudi se sele u potrazi za poslom, pogotovo oni visokoobrazovani", ka�e Halimi. "Oni od '91. imaju probleme sa priznavanjem diploma koje su stekli u Pri�tini, u paralelnom sistemu �kolstva", nastavlja gradona�elnik Pre�eva. "Oni koji su �kole zavr�ili izme�u '91. i '99. nisu mogli ovde da rade. Sada imaju �anse da se zaposle na Kosovu. Ko na�e posao, odvede i porodicu, ako je re�io sme�taj."

Riza Halimi ka�e da ima slu�ajeva da su ovda�nji Albanci bespravno zauzeli srpske ku�e na Kosovu. "Mogu�e je da ima takvih slu�ajeva, ali ja znam mnogo ljudi koji su od Srba kupili ku�e, neki su kod ro�aka, a najve�i deo u kolektivnom sme�taju", tvrdi Halimi.

RAZLIKA U CENAMA: Halimi se �ali da su njegovi sunarodnici u Srbiji sada "getoizirani". "S jedne strane je granica prema Makedoniji. Da bi �ovek sa porodicom posetio ro�ake u Makedoniji, treba mu pola plate za izlaznu taksu. Prema Kosovu opet skoro klasi�na granica. Dobro, paso� ti ne treba i taksu ne pla�a�, ali postavljeni su policijski punktovi, mnogo kontrole ima i ima dosta problema oko toga", ka�e Halimi. Albancima posebno smeta policijski punkt kod sela Kon�ulj, na putu Bujanovac-Gnjilane. U policiji se, tvrde Albanci, posebno naljute kada saznaju da neki od njih ide na Kosovo kod lekara. Albanci nemaju naro�ito poverenje u srpske lekare, a skoro svi lekari Albanci iz ovih krajeva potra�ili su uhlebljenje na teritoriji pod jurisdikcijom KFOR-a. Albance brine i umno�avanje policijskih punktova. "Do skora smo na Kosovo i�li �umskim putem, ali sada je i tamo policijska kontrola", ka�e jedan Bujanov�anin. "Tu ipak nema smisla da se �alimo, jer ljudi mogu da idu na Kosovo", pomirljivo �e Halimi. "�ak trgovina i �verc funkcioni�u." On vidi drugu vrstu ekonomskih problema. "Od '92. smo imali stalni rast aktivnosti u zanatstvu, trgovini. Zato nismo imali naro�itih problema zbog plafona za finansiranje koje nam je postavila Republika. Uz takse sakupljene od sitnih privatnih preduzetnika moglo je ne�to da se radi. Ali u '99. dolazi do preokreta. Trgovinske i zanatske radnje svakim danom prestaju sa radom. Ranije si majstora mogao da anga�uje� za 25 do 30 maraka na dan. Sada se majstori na Kosovu pla�aju 70, 80, pa i 100 maraka. Mi smo imali muke da prona�emo majstore za neke sitne opravke u op�tini. Ekonomska degradacija Srbije se nastavlja. Na Kosovu nema nekog razvoja, ali ipak je u�la neka nov�ana masa dolaskom vojske i ceo svet se tu muva, tako da je do�lo do nagle razlike u cenama. Ovde je kilogram paprike u avgustu i septembru bio najmanje tri puta jeftiniji nego u Pri�tini. �im je malo proradila trgovina sa Kosovom i ovde su cene naglo porasle", vajka se Halimi, nagla�avaju�i da problem predstavljaju i prekinute kulturne, sportske i informativne veze sa ju�nom srpskom pokrajinom.

Me�unacionalni incidenti se i dalje doga�aju. U Veliki Trnovac, �isto albansko selo sa nekih devet hiljada stanovnika, 27. oktobra, u pola dva po pono�i, uleteo je vojni kamion sa petnaestak vojnika i dva oficira. Oni su, uz batine, isterali na ulicu goste �ajd�inice u centru sela. Zaustavili su tri mercedesa, koja su nai�la ulicom, izvukli iz njih voza�e i dvojicu dobro isprebijali. Izre�etali su automobile i bajonetima im isekli gume. Seljani ka�u da ih je lokalna policija obavestila da su po�inioci u pritvoru i da su te no�i bili pripiti.

Bujanova�ki taksisti, Albanci, nekoliko su se puta sukobili sa Srbima izbeglim sa Kosova, koji su nekoliko meseci bili sme�teni na tamo�njoj autobuskoj stanici. Mora se re�i da Albanci sa juga Srbije, iako njihove vo�e ka�u da �e se boriti za prava ravna onima koja budu ostvarili Srbi na Kosovu, nemaju razumevanja za polo�aj kosovskih izbeglica. "Sa Kosova su pobegli samo oni koji su tamo ne�to skrivili", ka�e jedan bujanova�ki Albanac.

Krajnji jug Srbije, naseljen prete�no Albancima, mirniji je nego �to je Kosovo ikad bilo, ali na ovu malu teritoriju nemir mo�e lako da se uveze. Ovi ljudi su ozloje�eni i o�ajni pre svega zato �to su sada ve� trostruka provincija. To stanje ne mo�e da promeni ni �injenica da pored njih prolazi jedan od najzna�ajnijih evropskih magistralnih puteva, jer nikog nije briga za njih. To je razvijenijim delovima Srbije ali i Kosova nepojmljivo, o�ajanje oni dele sa svojim kom�ijama Srbima.