"Vreme" bira presudu godine
Nevi�ena konkurencija
U jednogodi�njoj primeni Zakona o informisanju sve ukazuje na savr�enu uklopljenost u ono �to ovda�nja vlast, a �ini se i deo njenih protivnika, zami�lja kao "funkcionisanje pravne dr�ave"
�iri "Vremena"
na�ao se pred te�kim zadatkom da proglasi pobednika u izboru za presudu godine. Lista
kandidata obuhvata tridesetak presuda od kojih nijedna - uklju�uju�i i retke
slu�ajeve obustavljanja postupka - ne zaslu�uje odbacivanje u korist neke druge,
"bolje". Zakon je Skup�tina Srbije donela po skra�enoj proceduri 20. oktobra
pro�le godine; njime je okon�ana dvonedeljna vladavina prava u obliku Uredbe o posebnim
merama u uslovima pretnji oru�anim napadom NATO-a. Ve� prva presuda, beogradskom
"Evropljaninu", ukazala je na matricu koja �e biti primenjivana. Zanimljivi
tu�ioci (u pomenutom slu�aju Patriotski savez), ekspresno su�enje, drakonske kazne (2,4
miliona dinara), superbrza zaplena imovine. Ukratko, ga�enje novina.
Do kraja pro�le godine - ili za jedva dva meseca primene zakona - dr�ava Srbija ovajdila se za vi�e od 1,2 miliona maraka, ra�unato po zvani�nom kursu. Prema dostupnoj dokumentaciji, u 1999. godini udarni�ki rad prekr�ajnih organa proizveo je dvostruko ve�i dobitak, vi�e od 2,35 miliona maraka. Istini za volju, stvarna vrednost je verovatno manja, jer ni �lanovi vlade vi�e ne operi�u slu�benim kursom, ako je suditi po njihovim javnim izjavama. Bilo kako bilo, ka�njenima je svejedno: uslovi u kojima rade ovda�nji mediji ve� sam njihov opstanak �ine nekom vrstom �uda, �ak i da nije permanentne halabuke optu�bi da su izdajni�ki, pla�eni�ki ili bar nedovoljno patriotski.
Zakon o javnom informisanju savr�eno se uklopio u prethodno donete "telekomunikacione" republi�ke i savezne zakone, odnosno praksu u kojoj se dr�ava na po�etku pojavljuje kao (ne)milosrdni delilac dozvola, a na kraju kao onaj ko pleni imovinu i opremu nepo�udnih radio i televizijskih stanica ili obavlja njihovu imovinsku transformaciju, sve u prisustvu policije. Pro�le godine je srpski re�im svoju usredsre�enost na nezavisne elektronske pro�irio i na teren �tampanih medija. Neki analiti�ari srpske medijske scene dr�avni udar na �tampu tuma�e rastom njihovog broja, tira�a i, srazmerno tome, uticaja na javno mnjenje. U zemlji Srbiji kombinacija tira�a novina i pismenosti �italaca retko je proizvodila statisti�ki merljive i relevantne podatke, ali je neosporno da su neki nedr�avni dnevnici - "Dnevni telegraf" do ga�enja, sada "Blic", "Glas javnosti" i "Danas" - ozbiljno na�eli, ako ne i ugrozili monopol re�imske i prore�imske �tampe.
Otuda izme�u po�etka i kraja tu�ne pri�e o medijima nema bitne razlike. Milo�evi�ev uspon na vrhove vlasti po�eo je preuzimanjem klju�nih medija, �to se tada zvalo "rekonstrukcija" redakcija, a re�avalo smenjivanjem urednika i/ili uredni�kih kolegijuma. Danas ulogu medijskog higijeni�ara igra JUL, a njegov apel za "dekontaminaciju" medija realizuju dr�avni organi i njihovi �inovnici. Zna�ajnu promenu �ini to �to je sada napad usmeren i na "velike" i na "male" novine. Prekr�ajni organi odrezuju iste kazne i, ukoliko ima mesta nekom optimizmu, on le�i u �injenici da su re�imu danas opasna i lokalna glasila. "Kikindske" ili "Novine vranjske", na primer. Pro�le nedelje izre�ena kazna od 800.000 dinara "Vranjskim" ponovo je, kao i ona izre�ena "Evropljaninu" na po�etku, egzemplarna. Kako onda Patriotski savez, tako se sad - po prvi put, uzgred re�eno - u liku tu�ioca (podnosioca prijave) pojavljuje Vojska Jugoslavije, tj. vojna po�ta 3755 iz Ni�a. Organu za prekr�aje podneta je prijava zbog navodno po�injenih najte�ih krivi�nih dela (naru�avanje ustavnog poretka, izazivanje rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti) koja su po�injena - objavljivanjem izve�taja Helsin�kog odbora za ljudska prava Srbije. Sudija je, odre�uju�i kaznu, usput izrazio svoje zaprepa��enje �to je tu�ena redakcija kao svedoke pozvala dva - Albanca. I nikom ni�ta. To jest, "Vranjske" su ka�njene sa ukupno 800.000 dinara, �to njihov opstanak ozbiljno dovodi u pitanje, kako je izjavio vlasnik.
I po mnogim drugim elementima te�ko je odlu�iti koja je od izre�enih presuda najapsurdnija ili, mo�da ta�nije, vi�e u duhu Zakona o javnom informisanju. Ministarstvo za informisanje podnelo je nekoliko desetina prijava protiv �tamparije ABC "Glas", po kojima je danima radilo i jo� uvek radi 37 sudija, tj. polovina gradskog suda za prekr�aje. U novembru je visina izre�enih kazni - ne po svim prijavama - prema�ila iznos od tri miliona dinara, uz ve� rutinsku zaplenu opreme. Beogradska sekretarica za kulturu Ljiljana Blagojevi� tu�ila je neka beogradska glasila zbog preno�enja saop�tenja za javnost; lucidni dr Vojislav �e�elj uspe�no je primenio isti recept pre dve nedelje protiv listova "Blic" i "Danas", odnosno TV Studio B. U njegovom slu�aju smisao Zakona o informisanju potpuno je proziran: potpredsednik dr�avne vlade tu�i medije zbog preno�enja saop�tenja za javnost, i to - �inovniku kog ista ta vlada postavlja.
Na isti na�in, prostim uvidom, mo�e se odgovoriti i na pitanje kakav to medijski prostor i po�eljan sistem informisanja zami�lja vlast u Srbiji. Kazne po Zakonu o informisanju nisu izricane samo tokom tromese�nog NATO bombardovanja Jugoslavije. Istovremeno, pod bombama, ministar za informisanje i vlada narodnog jedinstva �esto su isticali da mediji rade kako treba. Prema tome, vlast je medijima zadovoljna u uslovima potpune cenzure, kada opozicija mo�e postojati samo kao "izdajni�ka", dok su vlast i narod jedinstveni ne samo u odbrani od svetske zavere nego i podr�ani od progresivnog dela �ove�anstva, gde god se taj deo nalazio.
�im je agresija okon�ana - pobedom, ostajanjem Kosova u sastavu Srbije/Jugoslavije i vra�anjem poljuljanog ugleda Ujedinjenim nacijama - sudije za prekr�aje nastavile su da ka�njavaju. Najnoviji veliki talas po�inje u oktobru, kada je izre�eno osam re�enja o ka�njavanju. Nastavlja se nesmanjenom �estinom u novembru, uzastopnim i za sada neprekinutim ka�njavanjem �tamparije ABC "Glas" zbog biltena "Promene". Visprenost zakonodavca i prekr�ajnog organa ponovo se pokazala i u za sada poslednjem slu�aju, kada je "Politika" oslobo�ena odgovornosti po tu�bi biv�eg na�elnika General�taba Vojske Jugoslavije, Mom�ila Peri�i�a. Ostaje, uprkos svemu, nejasno da li �e - ili, mo�da, kada �e - re�enja prekr�ajnih organa i slu�beno postati ne�to kao slu�beno uverenje o istinitosti informacije. To bi moglo znatno olak�ati pravilnu orijentaciju javnog mnjenja. Za po�etak, bilo bi dovoljno na naslovnim stranama novina �tampati i u najavama emisija pro�itati liste ka�njenih i oslobo�enih, crno na belo. I prosto.
Aleksandar �iri�
Dokumentacioni centar "Vreme"
