Vojvodina - probudjene nade

Vreme broj 469, 1. januar 2000.

Vojvodina - probu�ene nade

Zahtev za zamodefinisanje

Nenad �anak, Jo�ef Kasa, Miodrag Isakov i Stanimir Lazi� o vojvo�anskom pitanju, saradnji opozicije i budu�nosti pokrajine

Jo� tokom ove poslednje jeseni XX veka vojvo�anske opozicione politi�ke snage stekle su daleko ve�e samopouzdanje nego �to su ga ikad imale u poslednjoj deceniji, jer je otpor Milo�evi�evom re�imu i poni�avanju nekada autonomne pokrajine - bio veoma �iv i iznena�uju�e bu�an, �ak masovniji od onog koji je organizovala opozicija u drugim srpskim krajevima. Nakon nedavnog Berlinskog sastanka i formiranja "trilaterale" za borbu za promene i demokratizaciju Srbije, autonomisti Vojvodine su posebno osokoljeni, po�to su, navodno, od velikih sila prvi put dobili signal da Zapad smatra da neka budu�a vlast u Beogradu "mora srediti odnose sa Novim Sadom" (navodno se tako nekako izrazila Medlin Olbrajt, dr�avni sekretar SAD). Naravno, u Novom Sadu je odmah poja�an pritisak da se oko revitalizovanja pokrajinske autonomije "Vojvodina pita", to jest istaknuto je da se za nju tra�i "pravo na samodefinisanje".

Taj polet vojvo�anskih autonomista u osvitu XXI veka, me�utim, tek treba da izdr�i probu i unutra�nje konkurencije, jer je sva�a unutar vojvo�anskih politi�kih stranaka i grupacija bilo i kada realno nije bilo ni u izgledu ne�ega oko �ega bi se valjalo glo�iti, pa je zbog toga zanimljivo da li �e "bolest srpske opozicije" (da se bori oko tek mogu�e budu�e vlasti) sada zahvatiti i Vojvodinu - kada se neki rasplet ipak o�ekuje. "Vreme" je otuda, u trenutku kada su vojvo�anske nade veoma narasle, postavilo ista �etiri pitanja �etvorici funkcionera razli�itih autohtono vojvo�anskih partija, da bi �italac mogao da proceni kako ove stranke gledaju na klju�na pitanja sada�njosti i budu�nosti Vojvodine.

Pitali smo, dakle, Jo�efa Kasu, predsednika Saveza vojvo�anskih Ma�ara, Miodraga Isakova, predsednika Reformske demokratske stranke Vojvodine, Nenada �anka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Stanimira Lazi�a, predsednika Politi�kog ve�a Vojvo�anskog pokreta:

Da li smatrate da �e 2000. godina biti "godina raspleta" vojvo�anskog pitanja?

Kako biste ukratko opisali dr�avnopravni status i politi�ki profil Vojvodine, one za kakvu se vi i va�a stranka zala�ete?

Kako gledate na delovanje drugih opozicionih stranaka u Vojvodini i sa kojim strankama ste spremni da zajedni�ki idete na izbore u Vojvodini, Srbiji i SRJ?

Kakve su se promene dogodile u Vojvodini na kraju 20. veka i �ta mislite da �e �initi njen identitet i u XXI veku?

Dimitrije Boarov

Nenad �anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine

Unutra�nja konsolidacija

Vojvo�ansko pitanje se ne mo�e rasplesti. Ono mo�e bolje ili gore da se raspli�e, ali nema takozvanog kona�nog re�enja, po�to bi to zna�ilo ili nestajanje Vojvodine, ili njeno pretvaranje u ne�to �to ona nikad nije bila. Vojvodina uvek mora biti u traganju za boljim i ljudskijim re�enjima. Kad to traganje prestane ili neko uspe da ga prisilno zaustavi - vi�e ni�ta nije va�no. No, niko u tome nije, niti �e uspeti.

Idu�a godina, me�utim, mo�e politi�ki biti vrlo zna�ajna, po�to je potkraj ovoga veka Vojvodina po�ela da dolazi u �i�u me�unarodnog interesovanja, hvala bogu ne zbog pa�nje i kamera CNN-a.

Sve je jasnije da Vojvodina po�inje iznutra da se politi�ki konsoliduje. Ne mislim ovde na konsolidaciju politi�kih partija ve� na mnjenje ljudi. Mislim da ta konsolidacija vodi ka demokratskim i ozbiljnim re�enjima, pa �e u 2000. godini sigurno po�eti da se razgovara o �ivotnim stvarima: kako spre�iti dalju plja�ku i unesre�enje ljudi i kako da svi oni koji �ive u Vojvodini po�nu da �ive malo bolje.

Nije mogu�e govoriti o Vojvodini, a ne govoriti i o Srbiji. Dakle, promene u Vojvodini moraju biti povezane sa promenama u Srbiji. Mi se zala�emo za federalnu Srbiju konstituisanu u �est federalnih jedinica: Vojvodinu, �umadiju, Jugoisto�nu Srbiju, Sand�ak, grad Beograd i Kosovo. Samo tako Srbija mo�e nastaviti da postoji bez promene spoljnih granica.

Srbija bi imala dvodomi parlament sa ve�em gra�ana i ve�em federalnih jedinica (jer ne mislimo da bi sve federalne jedinice trebalo da imaju isti status). U takvoj Srbiji Vojvodina bi imala status republike sa tako�e dvodomim parlamentom, sa ve�em gra�ana i ve�em naroda. Ovakav koncept nekome mo�e izgledati komplikovan, ali samo kvazigenerali misle da se komplikovani odnosi mogu jednostavno razre�avati.

Decentralizacija i prenos na lokalni nivo svega onoga �to se mo�e lokalno re�avati, to ostaje konstanta na�eg na�elnog stava.

Pre svega da ka�em da su jugoslovenski izbori mogu�i samo ako Crna Gora sebe prona�e u nekoj Jugoslaviji, i u tom slu�aju sara�ivali bi i sa njenim demokratski opredeljenim strankama, kao �to uvek i svuda sara�ujemo sa takvim strankama. Mi ve� sara�ujemo u okviru i preko Saveza demokratskih partija sa nizom stranaka, a posebno sa dve zna�ajne stranke u Vojvodini, sa RDSV-om i SVM-om. Ta saradnja nu�na je radi prekida ove agonije u kojoj �ivimo. Modaliteti izborne saradnje zavise u na�elu od mnogo okolnosti, pa i mnogo okolnosti na koje mi ne mo�emo direktno da uti�emo (izborna pravila itd.).

Vojvodina sigurno nije ono �to je bila pre 10, 20, 50 ili 100 godina. Ljudi su, s jedne strane, do�li do toga da sada �ive veoma lo�e - ali su, s druge strane, do�li i do svesti da tako ne mora da bude. Vojvodina se mnogo promenila i u nacionalnom, i u ekonomskom, i u kulturnom pogledu, ali je ostala ta �elja svih nas, istorijskih do�o�a i ve�ito privremenih na ovome svetu, da nastavimo uporno da poku�avamo da od ovog mora blata, a Vojvodina nije ni�ta drugo, sa�inimo ku�u za neki dobar i po�ten �ivot.

Jo�ef Kasa, predsednik Saveza vojvo�anskih Ma�ara

Nije nam strana kantonizacija

Na�alost nemam u sebi toliko optimizma da sa sigurnos�u tvrdim, kako �e 2000. godina biti godina raspleta vojvo�anskog pitanja, zato �to je medjunarodna zajednica veoma spora i neodlu�na, s jedne strane, a sa druge, ima dosta problema u redovima opozicionih partija, �to smanjuje njihovu efikasnost u borbi protiv vladaju�e crveno-crne koalicije.Ve�ina opozicionih stranaka nema jasnu predstavu o budu�em polo�aju Vojvodine u dr�avnom ure�enju Srbije, odnosno Jugoslavije, ako �e ona uop�te opstati u dana�njim svojim su�enim granicama. Prema programima i zamislima ve�ine opozicionih stranaka, izrabljivanje Vojvodine bi se nastavilo jos intenzivnije nego danas, pod vladavinom postoje�eg re�ima.
Savez vojvo�anskih Ma�ara se zala�e za demokratsku i decentralizovanu Srbiju, kao dr�avu svih gra�ana , sa po�tovanjem individualnih ljudskih i kolektivnih prava svih entiteta koji u njoj �ive. U takvoj dr�avi Vojvodina mora imati najve�i stepen autonomije, no moram napomenuti da nam ni �vajcarski model nije stran. Formiranje desetak kantona, po principu prirodnih ekonomskih, kulturnih i politi�kih regija, verovatno bi ubrzano razre�ilo nagomilane napetosti i neravnopravnosti.
Veoma je malo pravih autohtonih demokratsko-opozicionih stranaka u Vojvodini i njihovi me�usobni odnosi nisu bez senke. No mora se te�iti saradnji i udru�ivanju snaga radi ostvarenja zajedni�kih ciljeva, �to je veoma lako i ostvariti. Naro�ito onda ako �e se shvatiti da autonomija etni�kih zajednica, kojoj te�i i ma�arski �ivalj u Vojvodini, nije nikakav bauk i nikakva te�nja za otcepljenjem, nego je to prirodna te�nja za ostvarivanjem ljudskih i kolektivnih prava. Sa vi�e me�usobnog poverenja br�e i lak�e se mo�e do�i do zajedni�kog cilja. Treba uzeti pozitivna ostvarenja iz zajedni�ke istorije i ve� smo bli�e re�enju postoje�e duboke krize u na�oj zajedni�koj dr�avi.
Nacionalna euforija potpirivana iz Beograda poremetila je i relativno dobre etni�ke odnose u Vojvodini. Vladaju�i re�im je zbog nacionalne isklju�ivosti izgubio Kosovo, na dobrom je putu da izgubi i Crnu Goru. Odnosi u Vojvodini jo� nisu toliko lo�i da budu nepopravljivi. Ne smemo dozvoliti da nas zavade, jer �e to imati nepopravljive posledice. Identitet Vojvodine mora biti zasnovan na po�tovanju razli�itosti jezika, kulture, vere, politi�kih pogleda... Tako smo bogatiji i tako �emo postati i ja�i i razvijeniji. Tako �emo postati i deo Evrope, te Evrope �iji smo ve� bili sastavni deo.

Miodrag Isakov, predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine

Sever kao novi region

Na�elno, vojvo�ansko pitanje vi�e ne postoji, ni na doma�oj ni na me�unarodnoj sceni. Vi�e od 80 odsto gra�ana Vojvodine definitivno se opredelio za njenu �to ve�u autonomiju, a stranke koje se sa najvi�e odlu�nosti i uspeha za to bore (LSV, RDSV i SVM) ubedljivo su najsna�niji, najpopularniji i najuticajniji blok u Pokrajini, sa tendencijom daljeg rasta. S druge strane, EU i SAD, pa delom i Rusija, raskrstili su sa svojim nedoumicama i dilemama o tome kakvu Srbiju i kakav Balkan �ele. Srbija �e biti demokratska dr�ava ili je ne�e biti. Neki od osnovnih principa demokratije su decentralizacija i regionalizam, a to pre svega zna�i po�tovanje pune autonomije Kosova i Vojvodine i sasvim izvesne autonomije Sand�aka, pa i �umadije i svih drugih regija koje to budu tra�ile. Ne bude li tako, nastavi�e da se cepa i raspada.

Prvi uslov za proces demokratizacije Srbije je odlazak sa vlasti Slobodana Milo�evi�a i njegove kamarile, ali ni neka budu�a vlast sa demokratskim predznakom ne�e biti amnestirana od obaveze koje taj proces podrazumeva, uklju�uju�i i decentralizaciju, a to zna�i i optimalnu autonomiju Vojvodine. U protivnom ne�e biti prihva�ena kao ravnopravni partner me�unarodne zajednice.

Suo�ena sa takvim nedvosmislenim upozorenjima, postoje�a demokratska opozicija se, mada ve�inom nevoljno, sa time pomirila i mo�e se o�ekivati da �e, ako ona do�e na vlast u Srbiji, pitanje Vojvodine biti povoljno re�eno, tako da �e ona u novi vek i milenijum u�i slobodna, a to zna�i kao pokrajina Srbije sa najvi�im stepenom autonomije ili kao samostalan kanton odnosno republika u Srbiji ili Jugoslaviji.

Da bi mogla da iskoristi sve svoje potencijale i prednosti i tako zadovolji sve svoje dr�avne potrebe i obaveze, Vojvodina mora u svojim rukama imati zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast, ali i znatan uticaj na upravljanje dr�avom. Sa druge strane, da bi ostala dosledna principima decentralizacije i uva�avanja unutra�njih razlika i specifi�nosti, i sama mora biti regionalizovana i mora uva�iti odre�eni stepen autonomije najmanje svoje tri istorijske regije: Srema, Banata i Ba�ke. Reformisti Vojvodine razmi�ljaju i o jo� jednom regionu, uslovno nazvanim Sever, koji bi pokrivao severne delove i Ba�ke i Banata, zbog tradicionalnih ekonomskih, infrastrukturnih i kulturnih interesa koji ga �ine specifi�nim.

Demokratska Vojvodina posebnu brigu mora voditi o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina. Njena skup�tina treba da bude dvodomna. Pored ve�a gra�ana, treba da ima i ve�e regija, mada postoji i razmi�ljanje o ve�u nacionalnih manjina, �to potpuno uva�avamo.

Cenimo i smatramo dragocenim delovanje svih demokratskih partija u Vojvodini, onih koje po�tuju njene istorijske, ekonomske i kulturne specifi�nosti, te u skladu s tim - i njene posebne interese. U tom smislu otvoreni smo za saradnju sa svima. No, nama najbli�i i glavni koalicioni partner je LSV, a veoma dobre odnose i saradnju razvijamo i sa SVM. Sa ove dve partije, kao i sa SDU, Koalicijom "�umadija" i Koalicijom "Sand�ak" formirali smo Savez demokratskih partija koji veoma dobro funkcini�e i trenutno predstavlja jedan od �etiri najve�a demokratska bloka u Srbiji (uz SPO, SZP i DAN).

Tako mislimo i na izbore, u Srbiji u okviru SDP-a, a u Vojvodini u koaliciji sa LSV-om i u tesnoj saradnji sa SVM-om. U�ini�emo sve da i SDP i na�a vojvo�anska koalicija nastave saradnju sa drugim relevantnim politi�kim blokovima i da sa njima sinhronizujemo izborni nastup kako stvarna i relevantna demokratska opozicija ne bi na njih iza�la sa vi�e od dve do tri liste - a mo�da i sa jednom, u zavisnosti od izbornih uslova, izbornih jedinica i pona�anja re�imskih partija.

Sve preostale manje partije, koje jo� deluju kao slobodni strelci, po nama treba da se uklope u postoje�e blokove ili da se udru�e u neki novi blok, te tako doprinesu ra��i��avanju politi�ke scene u kojoj sada deluje preko 180 partija, �to je apsurdno i vi�estruko �tetno. Ako to ne u�ine, njihova misija �e biti definitivno jasna, a time i zavr�ena.

Vojvodina je izgubila sve �to je stvarala �itav ovaj vek. Sada je ponovo u situaciji da se u novim uslovima, �to zahteva i nova sredstva i nove metode, bori za svoju samostalnost, za identitet, za prava i slobodu, svoju i svojih gra�ana.

Za sada, ona ve�inski ostvarivanje svojih cilejva vidi u okviru stvarne i potpune autonomije, i ona �e to i ostvariti. Ako joj se to ne bude priznalo i ako joj se silom to i dalje bude uskra�ivalo, a nastavila plja�ka, omalova�avanje i marginalizovanje - i ona �e i�i korak-dva dalje. To je proces koji se vi�e ne mo�e zaustaviti.

Prema tome, u novi vek Vojvodina �e na ovaj ili onaj na�in u�i kao samostalna i demokratska vi�enacionalna zajednica, kao moderna, ravnopravna i otvorena evropska regija, koja �e vrlo brzo uhvatiti priklju�ak sa najrazvijenijim evropskim regionima i dr�avama. To bi moglo biti od vi�estruke koristi i za Srbiju, �to zavisi samo od nje i demokratskih procesa u njoj.

Stanimir Lazi�, predsednik Politi�kog ve�a Vojvo�anskog pokreta

Ravnica pripitomljava prido�lice

Ne smatram. Prvo, iskustvo upu�uje na zaklju�ak da se nijedno krupno pitanje u nas ne mo�e rasplesti za godinu dana, pogotovo ne ako re�enje zavisi samo od dobre volje onih u na�oj zemlji koji sada vladaju i od sada�njih najve�ih opozicionih stranaka. Potreban je i pritisak me�unarodne zajednice. Drugo, nezavisno od rezultata izbora, ako ih u narednoj godini bude, ne�e se znatnije promeniti sada�nji odnos prema Vojvodini. Jer, i stranke na vlasti i gotovo sve centralne opozicione stranke, posebno najve�e, ne podr�avaju na�e konkretne zahteve o autonomiji Vojvodine, bar ne konkretno. I dalje o Vojvodini govore u otrcanim frazama, u boljim slu�ajevima dvosmisleno, zbunjuju�i gra�ane u Vojvodini i obmanjuju�i svoje �lanove iz Vojvodine. U 2000. godini pove�a�e se samo broj onih gra�ana Vojvodine koji podr�avaju njenu autonomiju, a smanji�e se �lanstvo u vojvo�anskim ograncima centralnih stranaka. O�ekujem i poja�an pritisak me�unarodne zajednice na Beograd da promeni sada�nji odnos prema Vojvodini u korist njene autonomije. Me�utim, ni�ta se ne�e dogoditi bez odlu�nosti prvenstveno nas Vojvo�ana da sami sebi pomognemo.
Najpre, da ka�em da Vojvo�anski pokret nije nova stranka, ve� savez politi�kih stranaka, nestrana�kih organizacija i pojedinaca koji ne �ele da budu �lanovi nijedne stranke, ali podr�avaju ideju o autonomiji Vojvodine i voljni su da sara�uju u okviru Pokreta, pa i izborno. Pokret se zala�e za sadr�ajno odre�enu i jasno ustavno garantovanu autonomiju Vojvodine u demokratski ure�enoj Srbiji i Jugoslaviji. Ovakva autonomija Vojvodine je sadr�ajno i dr�avno-pravno odre�ena u Predlogu za promenu ustavnog polo�aja AP Vojvodine, dokumentu koji su jo� po�etkom 1997. godine, osim Lige Socijaldemokrata Vojvodine, potpisale sve tada postoje�e politi�ke stranke sa sedi�tem u Vojvodini. Jo� te godine Predlog smo poslali svim doma�im politi�kim strankama i institucijama vlasti i svim institucijama me�unarodne zajednice. Polovinom ove godine, Vojvo�anski klub je Predlog ponovo poslao na adrese 30 stranih vlada, me�u njima i vladi SAD, sve do UN-a. U Predlogu smo definisali oblasti autonomnosti Vojvodine, na primer, autonomno pravo Vojvodine i njenih op�tina da gazduju sopstvenim prirodnim i radom stvorenim dobrima i da raspola�u sopstvenim javnim prihodima, pravo AP Vojvodine i njenih op�tina da sopstvenim zakonima i propisima ure�uju oblasti privre�ivanja - posebno agrara, prostornog planiranja, �kolstva od pred�kolskog do univerzitetskog, socijalne i zdravstvene za�tite, penzionog osiguranja, statistike, sigurnosti gra�ana, njihove imovine i sli�no. Predla�emo da Vojvodina ure�uje me�unacionalne odnose a dr�ava da ih garantuje, da se i Autonomna Vojvodina regionalizuje na Srem, Banat i Ba�ku ili saglasno interesima op�tina. Tra�imo da u tim oblastima Vojvodina ima autonomnu zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast, utemeljenu u republi�kom i saveznom ustavu i samo osnovnim republi�kim i saveznim zakonima iz ovih oblasti. U Predlogu jasno isti�emo da pitanja vojske, dr�avne bezbednosti, monetarni sistem, spoljna politika i sl. budu u nadle�nosti savezne i republi�ke skup�tine. Zavisno od sudbine sada�nje Jugoslavije, preispita�emo i sada�nje na�e zahteve o autonomiji Vojvodine.
Opozicione stranke sa sedi�tem u Vojvodini, naro�ito one koje sada u�estvuju u lokalnoj vlasti, za sada i, na�alost, ne pokazuju nikakvo interesovanje za zajedi�ki izborni nastup. Vi�e brinu o strana�kim, a jo� vi�e o liderskim interesima. Utisak je da im je Vojvodina vi�e sredstvo nego cilj. Mogu sa �umadijom i Sand�akom, ali ne i sa svojima u Vojvodini. Verujem da �e Pokret i dalje nastojati da na�e mogu�i oblik saradnje. Uveren sam da Vojvodina ne mo�e ra�unati na podr�ku centralnih stranaka i zbog toga ni na njihove vojvo�anske ogranke. Mi treba da razgovaramo sa svima, ali na� prvi interes mora biti Vojvodina. Za nas u Vojvodini nije dovoljno sru�iti Slobodana Milo�evi�a, jer iza Slobodana valja se armija Milo�evi�a iz redova sada�nje tzv. demokratske opozicije. Treba nam i autonomija Vojvodine i zato se Vojvodina mora okrenuti sebi, i prvenstveno unutar sebe mora se i organizovati. O izbornom nastupu Vojvo�anski pokret se jo� nije opredelio i, imaju�i u vidu da je Pokret savez a ne jedna stranka, sada mogu da iznesem samo li�ni stav. Mislim da VP treba da se organizuje za samostalan izborni nastup. Zavisno od prilika kada izbori budu raspisani, od izbornih zakona i izbornih jedinica, VP treba da iza�e na izbore samo sa onim politi�kim strankama �ije je sedi�te u Vojvodini i na svim izbornim nivoima. Samo izvorno vojvo�anske stranke mogu biti pouzdani partner, mogu samostalno da odlu�uju i imaju iste ili bliske programe i ciljeve. Zajedni�ki vojvo�anski izborni cilj treba da bude, prvenstveno: da autonoma�i osvoje ve�inu u ve�ini op�tinskih skup�tina i u Skup�tini AP Vojvodine i da iz tih skup�tina ostvarimo autonomiju Vojvodine za kakvu se zala�emo. Kona�no opredeljenje zavisi�e od mi�ljenja organizacija-�lanica Pokreta i mi�ljenja op�tinskih odbora pojedinaca-�lanova VP.
U poslednjih deset godina Vojvodina je materijalno oplja�kana, kulturno unaza�ena i njene kulturne, esnafske i upravne institucije su veoma razorene. Me�utim, ostaci Vojvodine mogu biti osnova za obnovu identiteta Vojvodine. Taj identitet je utemeljen na neuni�tivom istorijskom nasle�u: bila je i bi�e vi�enacionalna i vi�ekonfesionalna - ljudi su na to navikli, okru�enje suseda upu�uje na re�enje osobenog statusa Vojvodine, ravnica na kojoj �ivimo smiruje ljudske strasti i prido�lice vremenom pripitomljava i primorava na po�tovanje vojvo�anskih pravila pona�anja, ako ne u prvoj, onda u drugoj generaciji. Tako je uvek bilo, osim u kriznim vremenima. Ali se Vojvodina uvek vra�ala sebi. Kona�no, normalni ljudi, a to je verujem ve�ina svugde pa i u Vojvodini, �ele da �ive ljudski. Shvati�e i dr�ava na�a da ne mo�e mimo sveta.

prethodni sadr�aj naredni