Istraga u toku

Udar po "drugom ešalonu"

Kako je krenulo, telohranitelji opozicionih vođa moraće i sami da traže lično obezbeđenje

U poslednja tri meseca četvorica ljudi iz obezbeđenja opozicionih stranaka izgubila su život, a jedan je teško ranjen. Serija je otpočela 3. oktobra ove godine, kada su na Ibarskoj magistrali, pored direktora Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Veselina Boškovića, poginuli direktor SC "Tašmajdan" Zvonko Osmajlić, direktor hale "Pinki" Vučko Rakočević i Dragan Vušurović. Svi su bili članovi Srpskog pokreta obnove, a Osmajlić, Rakočević i Vušurović godinama su brinuli o bezbednosti lidera stranke Vuka Draškovića, jedinog preživelog u "saobraćajnoj nesreći". Nesreću je izazvao kamion pun peska, a SPO je ovaj događaj odmah proglasio ubistvom i atentatom na Vuka Draškovića (o svemu je "Vreme" već pisalo). Kako vreme i više nego sumnjiva istraga odmiču, sve više se čini da ova ocena nije preterana: paralelna stranačka istraga tvrdi da je kamion bio u vlasništvu SDB-a, zvanična istraga da nije, RTV Studio B gotovo iz dana u dan donosi izveštaje otkrivajući nove detalje koji najblaže rečeno izazivaju sumnju... Do danas se, bar zvanično, ne zna čiji je kamion niti ko ga je vozio.

Mesec dana kasnije, 4. novembra, pronađeno je telo Branka Vasiljevića (36), člana Demokratske stranke. Supruga ga je zatekla u njihovom stanu u Ulici Save Kovačevića, na krevetu, s pištoljem u ruci i prostrelnom ranom na glavi. Istražni sudija nije došao na mesto događaja. Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izjavio je da je reč o uzornom sportisti koji nikad nije bio umešan ni u kakve kriminalne afere, koji je iza sebe ostavio bebu i tek započet brak. Takav čovek nije sklon samoubistvu, zaključio je Đinđić i dodao da ne može da sumnja ni u koga, ali da garantuje da je reč o ubistvu.

Na mitingu saveza za promene u Nišu gradonačelnik ovog grada i potpredsednik stranke Zoran Živković takođe je izrazio sumnju u samoubistvo tvrdeći da su u Vasiljevićevom telu pronađena tri metka. "Tražimo od MUP-a da hitno kaže istinu o tome šta se desilo, ako to ne uradi, oni su ga ubili." Nešto uzdržaniji bio je potpredsednik DS-a Slobodan Vuksanović koji je izjavio da postoje nerasvetljene okolnosti, ali da stranka ne želi da politizuje taj slučaj s obzirom na okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Kako se nezvanično saznaje, ulazna rana na Vasiljevićevoj glavi nalazi se iza uha. Bez obzira na to, veruje se da je ipak reč o samoubistvu, mada ne može da se odbaci mogućnost izuzetno profesionalno izvedene i dobro maskirane egzekucije.

U novinskom oglasu povodom četrdesetodnevnog pomena između ostalog stoji: "Prošlo je 40 dana od kada su te ubili, a još nema izveštaja nadležnih državnih organa o ovom zločinu." Osim najuže porodice, oglas su potpisali - Vuk Drašković i Zoran Đinđić. To nije neobično jer se zna da je Branko Vasiljević svojevremeno bio član Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, da bi zajedno sa Vladanom Gajićem i Mikicom Markovićem prešao 1996. godine u DS. Po profesiji pravnik, radio je kao pripravnik u Petom opštinskom sudu, pa kao sekretar Skupštine grada Beograda u vreme kada je Đinđić bio gradonačelnik. Kasnije je prešao u advokaturu. Kao majstor borilačkih veština, pratio je Đinđića na putovanja, a brinuo se i o bezbednosti krunskog princa Aleksandra Karađorđevića prilikom njegove posete postojbini. Tri puta je bio na ratištu i nema sumnje da je bio blizak Osmajliću, Vušuroviću i Rakočeviću s kojima je po prirodi dužnosti provodio mnogo vremena.

Ako u prethodnim slučajevima i ima dilema, ono što se desilo Bogdanu Bojatu (23), šefu obezbeđenja koordinatora Saveza za Promene Vladana Batića, nesporno je. Bojata je u ponedeljak, 22. decembra uveče, na ulazu u zgradu u kojoj je živeo sačekao nepoznati napadač ispalivši na njega sedam hitaca od kojih su srećom samo tri pogodila cilj. Napadač je utekao, a Bojat je prebačen u bolnicu gde se sada polako oporavlja. Bogdan Bojat inače je student Više škole unutrašnjih poslova u Zemunu i u stranci tvrde da nikada nije imao problema sa zakonom. U saopštenju Batićeve Demohrišćanske stranke Srbije, izražava se očekivanje da "nadležni organi otkriju počinioce ovog zločina koji je jedan u seriji krivičnih dela sa političkom pozadinom sa očitim ciljem da se izazove uznemirenje javnosti i stvori atmosfera straha".

U svih pet slučajeva reč je o ljudima koji su brinuli o bezbednosti lidera opozicionih stranaka. Svi su bili majstori borilačkih veština; osim Bojata koji je premlad, svi su na početku višestranačja bili pristalice Vuka Draškovića i članovi Srpske garde; svi su bili veterani uličnih demonstracija ne samo u Beogradu, a neki (možda i svi) išli su i na ratište. Kad se sve sabere, neko zlonameran mogao bi da primeti da je neobično to što za kratko vreme, u trenutku kada kulminira medijska kampanja protiv opozicije, ginu i bivaju ranjeni ljudi iz "drugog ešalona", i to oni koji bi režimu mogli da se suprotstave ne samo rečima. Mogao bi da pomisli i da je reč o okrutnoj opomeni stranačkim liderima. I ne samo njima.

Nedavno razrešeni sudija Petog opštinskog suda u Beogradu Božo Prelević podseća na neke prethodne događaje: "Kada se na onakav način razrešava republički javni tužilac, kada se mimo Ustavom i zakonom određene procedure razrešavaju sudije, kada Skupština ne želi da raspravlja o kontroli rada organa bezbednosti što joj je ustavna dužnost - postavlja se pitanje kako nazvati bilo koju državu u kojoj se to dešava?"

Stvarno, kako?