Intervju: Sr�an Dragojevi�

Obra�un sa sobom

Mo�da sam prestrog, ali �ini mi se da postoji vreme kada umetnik mora da ka�e - MAR� STOKO!, ili da za�uti. Nema sredine

Sr�an Dragojevi� je oti�ao iz zemlje po�etkom godine nakon saznanja da vi�e ne�e mo�i da snima filmove. Nekoliko meseci proveo je u Njujorku, a sada je privremeno u Los An�elesu. Privremeno, jer planira da se vrati nazad u Njujork. "Los An�eles je udoban za �ivot, lepo je i�i na pla�u u decembru. Naravno, i �itava 'filmska nacija' je ovde, imam priliku da upoznam neke ljude sa kojima �u mo�da sara�ivati, upoznajem producente koji su zainteresovani da rade sa mnom ali i sa Miramaxom, i nude mi scenarije u nadi da �u se za njih zainteresovati i plasirati ih u Miramax", ka�e Dragojevi�.

"Me�utim, ima i gadnih strana na koje Evropljanin te�ko mo�e da se navikne -dosadno je i ose�aj izolovanosti je stra�an. Kao u jednom romanu Isaka Asimova koji se de�ava na planeti gde su distance toliko velike da ljudi ne komuniciraju fizi�ki ve� samo videofonom. �ovek mora da sedne u kola i vozi se do mesta gde �e da pro�eta... stra�no! Osim toga, pomalo mi i smeta �to su svi u filmu i oko filma i naravno - samo se o filmu i pri�a. To je fascinantno u po�etku, a onda po�ne aktivno da ide na �ivce. Sve sam ja to znao ali - ostati odmah u Njujorku je na neki na�in linija manjeg otpora, to je grad koji je bukvalno kao 'high-budget' Beograd, ista atmosfera, ljudi nadrkani, niko nikog ne po�tuje, nema ono la�no - 'Hiii!' sa izbeljenim zubima. Me�utim, Njujork nema zaista veze sa zemljom u koju sam do�ao na 'studijsko putovanje' i koju bih �eleo da upoznam, mislim na onaj kongloamerat svega i sva�ega koji se naziva 'Americana'."

DRAGOJEVI�: Motiva su dva - sna�niji od njih predstavlja saznanje da u svojoj zemlji ne�u biti u mogu�nosti vi�e da radim dok je ovaj re�im na vlasti (sve to pome�ano sa umorom i gor�inom u ustima zbog svesti o gomili stra�ene energije). Drugi motiv je izuzetno zanimljiva ponuda Miramax Filma da slede�e dve godine radim za njih, tj. da potpi�em ne�to �to se zove first look deal, �to ukratko zna�i da sam obavezan da prvo njima dajem sve �to me zanima da radim (moje ili pak tu�e stvari �ija se autorska prava mogu otkupiti). Ukoliko se to njima ne dopadne, slobodan sam da to ponudim i nekom drugom producentu. Istovremeno, oni meni daju materijal (pri�e, knjige, scenarije, pa i ve� snimljene filmove za mogu�i rimejk) koje procenjuju kao materijal dobar za moj "senzibilitet". I to me�usobno "nu�enje" traje dok se ne zaustavimo na ne�emu �to odgovara obema stranama. Zna�i, jedan dosta opu�ten odnos koji mi poma�e da se ose�am prijatno ovde, osim kada "proradi" se�anje na prvi motiv odlaska te po�nem da se ose�am kao klasi�an "pe�albar". No, �ak i to je u redu, ponosan sam �to sam jedan od nekoliko stotina hiljada ljudi sa podru�ja ex-Jugoslavije koji su pobegli od rata, geta i svako od svog "malog firera". I lep je ose�aj da ta "Juga" jo� uvek �ivi me�u emigrantima ovde "napolju", svuda u svetu gde sam bio. Pa i ako manjka Slovenaca i Hrvata, uvek se na�e neko iz "na�ih redova" da ih zameni, pa da budemo "kompletni", sa �est republika i dve pokrajine i nekad�njom "dinamikom" koja je davala �arm toj zemlji.

Povremeno se u "filmskim krugovima" mo�e �uti da sada i drugi mnogo te�e rade jer, navodno, Ministarstvo kulture, RTS ili druge dr�avne institucije i preduze�a ne �ele vi�e da finansiraju filmove koji otvoreno ili prikriveno kritikuju aktuelnu vlast. Koliko to - pod pretpostavkom da to nije jedna od izmi�ljotina onoga �to se eufemisti�ki naziva "�ar�ijom" - smatra� vlastitim u�inkom?

Ja, kao rodona�elnik "ru�i�astog talasa" (novinarska izmi�ljotina, prete�no re�imskih novinara, ali zvu�i ljupko, mladala�ki i "kul"), imam pravo na obra�un sa samim sobom, u vidu "novog crnog talasa". Uostalom, za tu "evoluciju" u mom sagledavanju sveta oko sebe zaslu�na je prete�no porodica Milo�evi�. �to se �ar�ije ti�e, �uo sam za nezvani�nu izjavu na�eg divnog glumca i solidnog poslanika kako sam ja "kriv �to Ministarstvo vi�e ne�e da finansira srpske filmove". Po�astvovan sam, ali ne prihvatam odgovornost, ne�e biti da sam ja tako "va�an faktor" pored svih lopu�a koje oplja�ka�e novac od svega �to postoji, pa i od fonda za proizvodnju filmova. A �to se tih "filmskih krugova" ti�e, u se�anju mi je jo� uvek kako sam ba� od nekih "filmad�ija" bio opstruiran kada sam dao inicijativu za osnivanje "Beogradskog filmskog fonda" kao alternativi re�imskom. I jo� ima kod nas filmad�ija bliskih vlastima �to se obogati�e prave�i "govnjive" filmove i dobijaju�i od fonda za kulturu kad im se prohte. Vidim da se taj "trend" ni po�to sam oti�ao nije promenio.

Nalazi� li bilo �ta zajedni�ko sa ostalim rediteljima iz ove sredine (Paskaljevi�, Makavejev, �ijan, Kusturica...) koji, kra�e ili du�e vreme, �ive i rade na Zapadu?

Nije �udo �to producenti sa Zapada zovu umetnike sa Istoka i pla�aju njihovu "originalnu vizuru". Mi smo odrasli u sasvim druga�ijim okolnostima, "stimulusi" pod kojim smo se razvijali bili su intenzivniji, bizarniji, pa postasmo manje racionalni i prora�unati a originalniji i kreativniji u filmskom izrazu nego mnoge zapadnoevropske i ameri�ke kolege. �esto ti isti producenti na kraju shvate da na�e iskustvo, bez obzira na to koliko nas formiralo kao zanimljive osobe, nije ba� tako profitabilno. I to je normalno. verujem da svi ovi koje si nabrojao nose u sebi �elju da ipak rade filmove kod ku�e. Ja, li�no, nikada nisam ne�to ma�tao da radim na Zapadu. Da su mi okolnosti omogu�avale da snimam filmove na svom jeziku, ostao bih bez razmi�ljanja. Iako sam trenutno u Americi, sebe do�ivljavam kao Evropljanina i u�ivam u bizarnosti situacije da sede�i u Holivudu trenutno pi�em jednu pri�u sme�tenu u moju Crnu Goru za jednog engleskog producenta koji bi to da radi sa francuskim producentom. Posao reditelja je nalik �ivotu Cigana �ergara, i to je jedna od dra�i ove profesije.

Sa kakvim ose�anjem napu�ta odre�enu sredinu neko ko je tu ve� zapo�eo ne�to, snimiv�i nekoliko filmova koji su, u najgorem slu�aju, barem iziritirali one koji za �ivotni stav biraju konformizam?

�to se konformizma ti�e, to bira ve�ina ljudi i to je normalno - svet bi bio suvi�e "ludo" mesto za �ivot da u njemu dominiraju "nonkonformisti". Niti su meni konformisti smetali pa sam zbog njih oti�ao, niti ja imam ose�aj da sam svoju sredinu napustio, sve mi se �ini da sam samo privremeno odsutan, kao kad neko iza�e iz ku�e jer mu je po sobama isprskan "sprej protiv gamadi". I sve nekako, mo�da je tu moj optimizam u pitanju, imam utisak da je "deratizacija" ve� po�ela, samo gamad jo� nije toga svesna. Ja sam ih se, opet, dosta nagledao, pronalazio u supi i cipeli, pa sam se sklonio da tu supu pojedem na miru. A malo im i vi krckajte oklope, ja sam to dosta radio.

�to se "iritantne crte mojih filmova" ti�e, nadam se da ona nije dominantna - �ini mi se da moje filmove ljudi vi�e vole nego �to ih oni iritiraju. A i iritiraju pomalo, dabome, nadam se, jadna je umetnost koja to ne �ini.

Da li nekad ose�a� nelagodu zbog uticaja i uloge pojedinih filmova, uklju�uju�i i Lepa sela... ili Rane koji postaju deo kolektivnog pam�enja o nekim doga�ajima. Povremeno se sti�e utisak da je za stvaranje slike o ratu u Bosni bio presudniji taj film nego novinski tekstovi ili ud�benici novije istorije. Da li ta, sporedna ali i te kako delotvorna "funkcija" filma stavlja reditelja pred ozbiljne moralne dileme oko na�ina na koji �e prikazati neke stvari.

Moralne dileme postoje ali, na svu sre�u, dolaze naknadno. Da sam ih imao na po�etku, valjda te filmove nikada ne bih napravio. Snimanje filmova je stra�no komplikovan proces, �ovek razmi�lja o naoko neva�nim sitnicama koje se sklapaju u mozaik kao neki puzzle, i sve je to u�asno nepredvidivo. Uz gomile faktora koje ometaju i poma�u pravljenje filma tu je i bezbroj malih, ljudskih, sitnih dilema i nedoumica. I la�e onaj reditelj koji ka�e da usred tog haosa mo�e da razmi�lja o velikim, moralnim dilemama. Ili, ako razmi�lja, neka mu je Bog na pomo�i, napravi�e sranje, garantovano.

Nelagodu zbog uticaja svojih filmova nemam, naprotiv, pomisao da su ti filmovi "voljeni" daje mi slobodu da sam sebi ka�em: �ak i da ne uradi� vi�e nijedan film, ima�e� svoje mesto u kinematografiji svog naroda sa ova tri snimljena. Posebno je to lekovito u situaciji u kojoj sam ja sada, suo�en sa mogu�no��u da pravim film na jeziku koji nije moj, kada nisam ba� siguran da li �u ga ikada napraviti i, ako ga i napravim, ho�e li biti bar "podno�ljiv".

Nije li ose�anje poraza pred ovom i ovakvom ve�inom ne�to sa �im se moralo ra�unati od samog po�etka? Zar je to predstavljalo bilo kakvo iznena�enje? Da li si se mo�da nadao ne�em druga�ijem?

Pa, ja sam, kao �to rekoh, po prirodi optimista. Valjda mi je tako po�lo za rukom da napravim tri filma u �est najgorih godina na�e istorije, slu�aju�i pri tom kako mnoge moje kolege lele�u nad sopstvenom sudbinom (druga opcija je da radim za "debe", a po�to je ista (opcija) kod nas vazda popularna, slobodno i nju uzmite u razmatranje).

A da kritikujem tu "�utljivu ve�inu" zna�ilo bi da kritikujem sopstveni narod, a to je (pa i kada za to ima osnova) po meni - neukusno. Nema tog naroda koji se ne bi "inficirao" mr�njom i "primitivizmom" uz takve monstrume koji su vladali televizijom od 1991. godine. Narod je jo� i dobar kakvim su ga "planski" pravili da bi sa njime, kao sa stokom, �inili �ta ho�e. Paradoksalna situacija (poznata svima u egzilu) da se zbivanja u domovini prate iz inostranstva vi�e no dok se tamo �ivelo ni mene nisu mimoi�la. No, te�ko je to sve podneti, �ovek se sa ove udaljenosti i vi�e nervira. Kada si tamo nekako te �titi "membrana okorelosti" i cinizma. Ipak, obraduje me pone�to: najava �in�i�a da ide, smatram to po�tenim, samo kad bi i gospodin Dra�kovi� odlu�io da ga sledi, poverovao bih da ima nade. Ovde bih stao, mnogo sam daleko od domovine da bih nekome u domovini "solio pamet".

Mo�da je neukusno kritikovati sopstveni narod, ali ovaj re�im nije pao s neba ve� je ovde ro�en i tu se ve� �itavu deceniju sigurno i udobno odr�ava. Za�to onda "pravljenje naroda" po meri vlasti - �to bi ina�e bio interes svakog ko vlada - nije �iroko rasprostranjena pojava u svetu?

Pa ja bih ba�, naprotiv, rekao da jeste. Sve pojave koje se ovde uo�avaju kao dramati�ne i (nama ponekad �udne) promene u ameri�kom dru�tvu jesu uzrokovane logikom velikog kapitala koji vlada. Na primer, liberalizacija homoseksualnosti i popularizacija homoseksualnih veza apsolutno su zasnovane na ekonomskim razlozima. �injenica je da homoseksualna zajednica (mu�ka ili �enska, svejedno) zara�uje vi�e nego heteroseksualna. Iz toga proizilazi da oni mogu sebi da priu�te vi�e, bolja kola, skuplje ku�e, oni su, sve u svemu, mnogo bolji potro�a�i od "normalnih". Osim toga, homoseksualci su i zahtevniji potro�a�i, njihov ukus je bolji te oni ispunjavaju onaj segment potro�nje gde spadaju umetnost, kultura, moda, dakle skupi i sofisticirani proizvodi. Pa zato nije �udno da se "homoseksualna kultura" etablirala i postala za�ti�ena sa najvi�eg nivoa...

Onda, ovde postoji jedan veoma sna�an proces pla�enja naroda kriminalom i nasiljem, to je stalno glavna tema u medijima, ide se sve do �tampanja fotografija nestale dece na pakovanjima mleka, i sli�nih stvari. I to se sve doga�a u trenutku kada je stopa kriminala ovde manja nego ikada. Zvu�i paradoksalno, zar ne? Ali, sve je ovo jedna ve�ta kampanja koja za cilj ima stvaranje straha i eliminisanje "suvi�nog izla�enja napolje", "spontanog i neproduktivnog", tako da gra�anin sve vi�e ostaje u ku�i, pred televizorom i tako se, s jedne strane, lak�e kontroli�e i, sa druge, ima vi�e prilika da vidi reklamnu poruku i da �opinguje.(Moram priznati, ugrizoh se za jezik po�to sam ovu teoriju izlo�io, jer je gra�a idealna za re�imske medije, zar ne?)

E sad, na vama je da birate �ta vam je dra�e - ovo ili RTS sa svojom ne�to manje suptilnom ali ni�ta manje efikasnom propagandom tipa - "bande usta�kih fanatika"... "nato protuve"... "uspe�na izgradnja i obnova"... Pretpostavljam da je zna�ajna i razlika �to ovde ljudi barem "�opinguju", a i ulja ima, ju�e sam bio u supermarketu i li�no se uverio.

Svojevremeno si se slagao sa jednim od tvojih junaka da je "stara dobra utoka bolja od �erpi i pi�taljki". Na osnovu tvog izbora bi se moglo pomisliti da je od utoke, �erpe i pi�taljke ipak bolje oti�i i gledati stvari sa strane.

Pa, i da i ne. Imao sam pro�le godine veoma jaku �elju da ostanem i da se, umesto filmovima, privremeno bavim politikom. Ali, kako tu uop�te po�eti, od �ega? Kako izbe�i da ne bude� samo iskori��en od ljudi koji se kao "de�urni" opozicionari obogati�e? I ko sam uop�te ja da oholo smatram da imam bilo kakve �anse i prava na takvu misiju? Sve su to pitanja na koja nisam imao odgovor. Ponekad pomislim da sam pogre�io, ali �ovek nema dva �ivota da to proverava. �to se gledanja stvari sa strane ti�e, voleo bih kada bi, makar na kratko, to mogao. Emocionalno sam prikovan za Beograd i sve �to se tamo doga�a, a to nije ba� dobra osnova da se ne�to ozbiljno ovde zapo�ne.

Da li �e� sada mo�i da ponovo snima� vesele, "fancy" filmove, budu�i da tvoje novo okru�enje dopu�ta i tu vrstu eskapizma?

E pa tu je pomalo neo�ekivana situacija. Za sada mi moj poslodavac daje veoma ozbiljne i umetni�ke scenarije na razmatranje, mada bih ja, prizna�u, pre snimio ne�to zaista eskapisti�ko. Ali, to �to me vide kao reditelja za "te�ke teme" mo�e, naravno, samo da laska. Uostalom, tek kada �ovek do�e ovde shvati za�to je te�ko napraviti "realisti�an" ameri�ki film - ve�ina stereotipija koje sam godinama sticao kroz filmove i literaturu pokazuju se kao tek povr�insko �kiljenje u jednu veoma druga�iju kulturu. Svestan sam da, i kada bih �eleo da napravim film koji se bavi "ameri�kom stvarno��u", tipa Election ili American Beauty, ne bih to bio u stanju da u�inim jo� godinama. Dakle, realnije je da svoj put tra�im u "�istom �anru" ili filmu koji je sme�ten u "period". "Period filmovi" su, me�utim, automatski skuplji, te zato i riskantni za producenta, a od �istih �anr filmova trenutno dominira romanti�na komedija. Ja, kao �to rekoh, vi�e nisam pravi �ovek za tako ne�to. Ali, imam neke svoje stvari koje razvijam, a o njima ne volim da pri�am dok se ne�to konkretnije ne desi. Mo�e se ispostaviti da je sve to bila samo magla.

Da li Amerikanci imaju razumevanja za planove i �elje nekoga ko nije Nemac ili Englez ve� - Srbin?

�udi me da ni vi iz "pametnijih" novina niste imuni na te "ma normalno, mrze nas ko Nemce, mamicu im... i to samo �to smo Srbi" kakva se o�ekuje (i u pregr�tima dobija) od re�imskih medija - moram ti re�i, u tvom pitanju pronalazim zama�nu dozu ksenofobije koja mi zloslutno odjekuje. Ipak, odgovori�u.

�ini mi se da ljude ovde generalno nije briga odakle dolazi� sve dok ih ne ugro�ava�, dok si fin, dok ne pljuje� na pod i naravno - dok si produktivan, dakle donosi� profit. Sla�em se da je mo�da to pomalo "suvoparno" i, iz na�eg ugla, �ak i ekscentri�no stanovi�te ali �ovek shvati da je ono poprili�no - fer. Ja, bar za sada, nalazim da je dosta "udobno" za �ivot... A takva promena i prija. �to se "srpskog pitanja" ti�e, vele mi ovde starosedeoci da su izme�u 91. i 94. sa ponosom pred lep�im polom isticali svoje nacionalno poreklo koje im je, automatski, obezbe�ivalo reputaciju "macho" tipova i "pravih mu�karaca" (kategorija koja je ovde zaista deficitarna) bez obzira na propagandnu "ofanzivu" protiv Srba. Ali, dodaju oni, nakon Krajine, Bosne i, posebno, "jakog nere�enog rezultata" na Kosovu, bolje ovda�njoj devojci re�i �ak i da si Slovenac nego Srbin.

Mislim da se nismo razumeli. Pitanje je postavljeno zbog tvog ranijeg stava da "ne pravi� filmove za inostranstvo" i da je "dobro samo ono �to ide iz lokalnog". Zbog tvog takvog opredeljenja - a ne zbog navodne mr�nje prema Srbima koja postoji u svetu - �ini se da mo�e biti va�no da li je neko Srbin, Nemac ili Englez.

Hm, onda dobro, ali bez obzira na to �to je nesporazum, ne bi bilo lo�e da ovaj odgovor uklju�i� kao svedo�anstvo toga do kakve paranoidnosti smo dovedeni. Ja sam na takve stvari �e��e alergi�an, mrzim ta opravdanja kojima sebe te�imo i pravdamo. More, ne ide nam lo�e zato �to smo Srbi nego �to smo budale. I mogu ti re�i da sam se ovde uverio da nas niko ne vrednuje druga�ije samo zato �to smo Srbi. Evo ti jednog primera - dva "Anglosakson�i�a" se posva�a�e u �koli sa mojom decom i krene me�usobno "�a��avanje", i na kraju nazva�e ih oni - zlim Srbima. �uo to de�urni u�itelj, prijavio direktoru, napravi se skandal, hteli dva klinca da izbace iz �kole po kratkom postupku zbog "vre�anja po nacionalnoj osnovi". Morao sam da interveni�em i da molim direktora da to ne �ini, jer �ta su deca kriva pored roditelja izlo�enih tromese�noj propagandi koja je imala za cilj da opravda bombardovanje pred ameri�kom javno��u. Jedva mali "�ovinisti"ostado�e u �koli.

E sad da se vratim na tvoje pitanje, �to se "lokalnog" u umetnosti ti�e, i dalje to mislim, ali kada se radi o filmovima koji barataju "neposrednom stvarno��u". Zato �u mo�da i morati ovde da "pobegnem u �anr", jedan od projekata koji bih ovde voleo da radim zove se WESTWORLD, trebalo bi da to bude rimejk solidnog filma Majkla Krajtona iz sedamdesetih, se�ate se onog sa Julom Brinerom kao robotom nad kojim se izgubi kontrola. Vreme u kome �ivimo je �ak i idealno da se ponovo napravi takav film, jer kao da zabavni centri gde se ljudi ubijaju bez straha od kazne zaista i postoje, zar ne?

Mo�e li se uop�te ne�to raditi u sredini gde razlike ili bilo koju vrstu (autorskog) radikalizma gu�e kriterijum zarade i na�elo "politi�ke korektnosti"?

Pomalo je rano za takvo pitanje - verovatno �u do slede�e nove godine mo�i da dam odgovor koji �e se ticati samo mog li�nog "slu�aja". �injenica jeste da ovo nije najbolje vreme da se u Holivud do�e. Forman, Paser i Kon�alovski do�li su u jedan dosta "hrabriji" Holivud od ovog sada, koji je zaista pritisnut nekriti�kom kampanjom protiv nasilja, manijom "politi�ke korektnosti" i cenom filmova koja je u�asna zbog zvezda koje ko�taju bezobrazno mnogo. No, filmovi kao �to su Being John Malkovich ili American Beauty koji, uprkos odstupanju od stereotipnog ipak zara�uju novac, daju nadu da postoji put koji spaja autorsko i komercijalno. Ina�e, autora uvek ne�to "gu�i". Da li je to producent, komisija za moral, osiguravaju�e dru�tvo, "uvlaka� u bulju" iz SPS-a ili �lan bora�ke organizacije nebitno je. To je istovremeno i prokletstvo i sna�an podsticaj, te�ko je snimati film u sterilinim, bezbednim uslovima - pogledajte zapadnoevropsku kinematografiju danas, milioni ekija iz filmskih fondova, ali tek pokoji dobar film.

Koliko, s druge strane, tvoj aran�man ostavlja slobode ako bi po�eleo da uradi� ne�to �to u toj sredini nije "podobno". Da li bi - pod pretpostavkom da tako ne�to uop�te ho�e� - dobio novac da napravi� film o NATO intervenciji u Jugoslaviji na na�in na koji ti vidi� te doga�aje.

Ne verujem da �e bilo ko poku�ati da pravi film o tome, delom �to je ljudima ovde dosta doga�aja na teritoriji biv�e Jugoslavije (fimovi o tome se ne pokaza�e bogzna kako profitabilnim), delom �to je to ovde ve� "daleka pro�lost", ali delom i zbog toga �to ovde ipak postoji shvatanje da je to bio nepo�ten, prljav i nepotreban rat. E, zbog ovog tre�eg mislim da �e i vremenska distanca morati da se uspostavi - kao �to postoji u slu�aju filma Three Kings o doga�ajima u Zalivskom ratu (ina�e odli�nom i po�tenom filmu). Problem pravljenja filma o ovom ratu je i dramatur�ki - nema mnogo mogu�nosti za dramu (jer su protagonisti miljama udaljeni jedni od drugih), a sa druge strane suvui�e je mogu�nosti za pirotehniku i specijalne efekte, a to nije ne�to �emu sam ja posebno naklonjen. A i kakvu pri�u smisliti o tome - �ak i iz vizure Zapada, kakav je heroj pilot koji za�ti�en gomilom skupocene opreme vr�i egzekuciju nad ciljevima daleko dole na zemlji. Mo�da se o ovom ratu mo�e napraviti crna pri�a, tragikomi�na, neka vrsta Hellerove Kvake 22.

Osim toga, ja ovaj rat ne vidim kao dovoljan povod za �itav film - to bi vam bilo kao da po�nete da pravite film o Neronovom �ivotu, pa snimite samo scene u kojima Rim gori i ka�ete - eto filma. Pola godine nakon surovog bombardovanja jedne male zemlje isplivala je na povr�inu jeziva �injenica - taj rat je bio samo manje va�na epizoda u pri�i o demonskoj porodici koja uni�tava svoj narod. S druge strane, meni je i dosta svega toga, imate od mene Lepa Sela, imate Rane, ja sam ionako hteo da snimam Kova�evi�evog Svetog Georgija. I to �u da uradim jednog dana zajedno sa svojim prijateljima Du�kom Kova�evi�em i Batom Nenezi�em, postoje povoljne vesti od nekih evropskih kompanija koje su za tu pri�u zainteresovane. Paradoksalno je da se vi�e stranci interesuju za tu dramu koja je na�a klasika, srpsku pri�u na srpskom jeziku nego re�im. Valjda ni ja ni Du�ko Kova�evi� ne zadovoljavamo kriterijum "moralno - politi�ke podobnosti" koji je ponovo na snazi. Pa neka i jeste, mislim se, samo neka bar finansiraju par filmova pa makar i onih koji su njima po volji, neka bar time omogu�e sve malobrojnijim filmskim profesionalcima Srbije da se nekako prehrane. A i da nam se produkcija ne ugasi. �ujem da se snimaju ili se planiraju filmovi o bombardovanju. I treba, ali ba� me zanima kakav �e pogled na to imati autori... Ako ne spomenu koliko je re�im doprineo tom bombardovanju, ako ne ka�e� da su oni jadni ljudi poginuli u televiziji planski i svesno tamo �rtvovani, bolje da ih i ne prave. Mo�da sam prestrog, ali �ini mi se da postoji vreme kada umetnik mora da ka�e - MAR� STOKO!, ili da za�uti. Nema sredine.

�to se mojih "susreta sa ideologijom" ovde u Americi ti�e, stvar je slede�a - imao sam ponudu da radim film po istinitoj pri�i s kraja osamdesetih, o kubanskom pilotu koji u novom MIG avionu be�i sa Kube u USA, a posle tra�i od Kastra da pusti u Ameriku njegovu �enu i decu. Kada mu Kastro odgovori negativno, on pi�e Gorba�ovu da interveni�e, sve bez uspeha. Onda seda u iznajmljenu "cesnu" i ide na Kubu da sam spasi svoju porodicu. Fascinantna pri�a ali - te�ko �ovek mo�e da izbegne zauzimanje jedne strane u takvom si�eu, zar ne? E sad, mene bi zanimala pri�a u kojoj bi, recimo, taj jadni emigrant pobegao sa porodicom i postao heroj meseca, pa mu daju kreditne kartice, ku�u, kola a on gleda i misli - auu, do�ao sam pravo u Raj. A onda, slede�eg meseca, �ovek ispadne iz medijske �i�e i na�e se sa 100.000 dolara duga. On mislio da mu je sve to poklanjano, nije �uo za kreditne kartice. Na�alost, nisam dobio takvu pri�u ve� druga�iju, sa "herojskim elementima". A de meni, ciniku, da daju herojske elemente. Uostalom, kada ve� nisam uspeo da upoznam Tita, ne bih voleo da "uprskam" svoje �anse da sretnem Druga Fidela.