Kultura |
Vreme broj 469, 1. januar 2000. |
Knjige koje su obeležile godinu Izlaz iz zla U neizvesnosti koja je postala naša svakodnevica čudno je, ako ne i zapanjujuće da neko uopšte piše knjige, da ih neko štampa i neko čita Svaka koja bi došla - u proteklih deset godina, ispostavilo se, beše gora i teža od prethodne. Ni minula 1999. nije bila izuzetak - u njoj se tovar nesreće "krunisao" sukobom sa NATO-om. U neizvesnosti koja je postala naša svakodnevnica, čudno je, ako ne i zapanjujuće da neko uopšte piše knjige, da ih neko štampa i neko čita. A makako ovogodišnji Sajam knjiga bio najjadniji do sada, i na njemu su pažljive oči mogle da susretnu poneki novi, kvalitetan naslov. Uočljivo je pri tome da su se domaći pisci najčešće oglašavali u "Narodnoj knjizi", "Stubovima kulture", "Prosveti" i "Filipu Višnjiću", dok je prevodna književnost s najviše pažnje praćena kod "Paidee", "Klia", "Rada" i "Geopoetike"... PRIPOVEDAČKA SEZONA: Posmatrajući sve škrtiju kvalitetnu domaću produkciju, zaustaviću pogled pre svega na zbirkama pripovedaka, odnosno priča. Opšte mesto kritičkih osvrta na savremenu srpsku književnost kaže da su zbirke kraćih proznih oblika, po pravilu, najkvalitetnije ovdašnje knjige. Upravo takva je tematska kolekcija ljubavnih priča Pavla Ugrinova Van sveta ("Prosveta"), nastavak Ljubavi i dobrote, u kojoj jedan od najznačajnijih srpskih prozaista istražuje različite modalitete muško-ženskih odnosa, prepoznavajući u ljubavi i strasnom sjedinjavanju bića suštinski izlaz iz (zla) istorije. Provokativnost ovih priča, njihova umetnička zrelost, konačno urbanist kao jedna od bitnih oznaka vode nas prema sjajnoj kolekciji Sedmi Dan košave ("Stubovi kulture"). Reč je o knjizi Mihajla Pantića, u kojoj jedan od najvažnijih pripovedača u poslednje dve decenije, mahom pišući "po drugima", govori o usamljenicima, prelazeći iz prostora mašte, odnosno beogradskog "kraja" u finalu kolekcije divlju prirodu i nalazeći neku vrstu utehe u ribolovu i prijateljstvu. Tematski bliska pomenutim knjigama je zbirka Lift Jelene Lengold ("Stubovi kulture"), u kojima autorka takođe govori o gradskim ljubavima i odnosu dece i roditelja, uspešno se snalazeći u pripovednom obliku koji podjednako tangira priču koliko i pripovetku. Iz sasvim drugačije perspektive i sa bitno drugačijim ambicijama u Svetom stadu govori Mirjana Mitrović. Nju pre svega interesuje istorija, uloga pojedinca u njoj, stoga se oslanja na srednjovekovni spis Fiziolog, najviše postižući kada govori o srpskim vladarima druge polovine XIV veka, tražeći u njihovim karakterima, uzroke različitih sudbina. Kod istog izdavača, "Stubova kulture", svoje novele su objavili Vladimir Pištalo Aleksandrida, Nebojša Ćosić Lula i Mileta Prodanović Crvena marama sva od svile, a na samom koncu godine priključio im se Neobičnim pričama David Albahari. Nedvosmisleno je stoga da su kod ovog izdavača naši pripovedači našli najveću potporu. Završavajući osvrt na priče i pripovetke, reći ću da je i "Filip Višnjić" objavio dve vrlo uspele zbirke. Male priče Radovana Belog Markovića, potvrdile su uspon ovog pisca u devedesetim, pre sveta stilskom izbrušenošću, plemenitim humorom i naročitim verističkim lirizmom, dok je dobrodošlo iznenađenje ponudio Cvetin Janevski kolekcijom Crna planina, manirom dobrog realističkog pisca govoreći o lovu i nizu interesantnih provincijskih likova. Ne verujući da je van ovog osvrta ostalo mnogo značajnih zbirki pripovedaka ili priča, završio bih osvrt Nezemaljskim pojavama Jovice Aćima (izd. "Narodna knjiga"), knjigom u kojoj renomirani autor ponovo zgodno ukršta svoj talenat eruditinog esejiste sa sposobnošću zanimljivog pripovedanja. TAJNI ŽIVOT POEZIJE: Ako su, dakle, pripovedači potvrdili svoje mesto, godina 1999. donela je malo znatnijih i značajnijih pesničkih knjiga. Još malo pa bi spisak vrednih naslova stao na prste jedne ruke. Nepotrebni saputnici Novice Tadića i Sedmica Milosava Tešića nesumnjivo spadaju u najrelevantnija ostvarenja godine. Prvu knjigu je objavila "Narodna knjiga" u elitnoj biblioteci "Alfa" (urednika Gojka Tešića), drugu je štampala Srpska književna zadruga u svom kolu kao jedino relevantno ovogodišnje izdanje domaćeg pisca! Oba pesnika su "ostala ista", ali su se i promenila. Tadić je demonski svet "menjao" za svet urbane margine, Tešić jer je krenuo u avanturu pesničkog speva i razmatranja problema stvaranja sveta. Ovim naslovima bih pridružio Uzmicanje Srbe Mitrovića (izd. "Rada") i Lom Miroslava Cere Mihajlovića (izd. "Filip Višnjić"). Dok Srba Mitrović nastavlja da iz meditativne, veteranske pozicije razmatra život, Mihajlović je u kratkom vezanom stihu "prikazao" crnu sliku sadašnjeg vremena, lavirajući granicom groteske i melanholije. Skromnu pesničku produkciju su pojačale pesnikinje različitih generacija i poetika. Istakao bih Zabavu za dokone kćeri Ane Ristović (izd. "Rad"), Vukove i vozove Jelene Marinkov (izd. KOV), Tristiu Dejane Nikolić (izd. "Narodna knjiga") i to bi uz mogućnost nekog manjeg ogrešenja bilo sve. ROMAN PA ROMAN: Tako smo stigli do romansijera i romana. Navikli smo da ih bude više, pa verujem da u celini uzev budu i bolji, ali dok zasedanja NIN-ovog žirija lagano podgrevaju atmosferu nedoumice i sumnje, očekivanja i podignute temperature, razmotriću nekoliko najvažnijih. Sasvim je, međutim, izvesno da poredak koji nudim nije poredak vrednosti nego slučajni redosled zanimanja jednog čitaoca. Posle prošlogodišnjeg uspeha sa istorijskim romanom Despot i žrtva, Dobrilo Nenadić objavljuje roman Uragan ("Narodna knjiga"), koji je apsolutno uronjen u naše vreme, pa se čak završne stranice i tragični finale romana zbivaju poslednjeg dana ratovanja sa NATO avijacijom. Groteskna slika srpske provincije 90-ih, uzbudljiv i duhovit jezički izraz neke su od vrednosti Nenadićevog dela. Jezik, odnosno dorćolski žargon svojevrsni je junak Jevrejske perike Slavka Lebedinskog (izd. "Prosvete"). Kraj 40-ih i početak 50-ih, ubedljiva, ekspresivna slika života dorćolskih mangaša, predstavljaju adut ovog romana. Na žargonu, govoru mladih zasnovan je i prvi roman Zorana Ćirića Prisluškivanje (izd. "Haos"). Slike nedavnog rata s niških ulica, a pre svega iz niških kafića, beskrajni, često komični dijalozi Ćire i njegovih "pajtosa" čitaju se lako i s užitkom. Da je roman jezik a potom i priča, potvrđuje i Milorad Grujić svojim prvim romanom U zasenku Dunavskom sokaku (izd. "Filip Višnjić"). Ova duga ispovest glumca-veterana pokriva čitav nesretni XX vek, čita se lako i sa čestim osmehom na usnama (pogotovo prečanskim). Sigurno je da će puno čitalaca privući i Georgike: srpski plug Miroslava Savićevića i Pristup u počinak Miroslava Josića Višnjića, pre svega standardnim vrednostima koje su donosile i prethodne knjige dvojice romansijera. Za mene je, međutim, najprijatnije iznenađenje bio prvenac Nikole Miloševića Nit miholjskog leta ("Stubovi kulture"), lirski roman o detinjstvu i dečaštvu, pisan u prustovskom, reminiscentnom tonu, sa mnoštvom finih slika i dobro ukomponovanih detalja, ali i odmerenim filoofskim "bakgraundom", koji ne opterećuje naraciju, ali uspešno problematizuje intimna iskustva pripovedača. Verujem da će mnoštvo čitalaca imati i nova verzija Ožiljka Svetlane Velmar Janković ("Stubovi kulture"), odnosno novo, dugo očekivano izdanje Druge polovine neba Voje Čolanovića (izd. "Narodne knjige"). Svakako će, međutim, najčitaniji roman ove i naredne godine biti Paunovo pero Ljiljane Habjanović Đurović (izd. "Narodne knjige"), do ovog časa autorkino najambicioznije ostvarenje, "put sedam žena", kao slika ženske sudbine na našim prostorima. Sasvim je izvesno da sam propustio neke dobre knjige jer je jednostavno nemoguće da se fizički pročitaju baš svi naslovi objavljeni oko i posle Sajma knjiga, ali svom spisku bih priključio nekoliko naslova drugačijih žanrova. Čitaocu preporučujem Putopis Milice Mišić-Dimovske (objavljene u Vranju), eseje Srce okeana Dragana Jovanovića Danilova (izd. "Prosveta"), posveće autopoetici i Božanstvo pesme Tanje Kragujević (izd. "Prosveta"), u kojoj se autorka bavi pesmama i stvaralaštvom šest savremenih srpskih liričara. Tu su i Pesničke stvari Dragana Hamovića i Obmanuti eros Svete Jovanovića, obe knjige je štampao "Filip Višnjić"... Ukratko: dovoljno zanimljivih knjiga da se poneki dan provede u boljem svetu od onoga kojim nas naši "usrećitelji" ubijaju već evo čitavu deceniju. Vasa Pavković |
Lista 1999
|