Najve�i poduhvat u prvom veku filma: Neretva

Smrtonosni udarac

Ako se ikada u doma�oj kinematografiji vodio rat, bilo je to pred kamerama Veljka Bulaji�a u filmu "Bitka na Neretvi". �ezdeset najpoznatijih svetskih i doma�ih glumaca, �est hiljada vojnika tada�nje JNA, 75 oklopnih vozila, 22 aviona, 5000 pu�aka, 380 mitraljeza, 2000 artiljerijskih bojevih granata i 110 avionskih betonskih bombi. Ukupno oko 12.000 eksplozija sa 10.000 kilograma eksploziva. Ni NATO ne bi imao prevelike �anse

Nije se samo ru�ilo. Pone�to se i gradilo... Da bi se opet sru�ilo. U Jablanici je izgra�ena tvr�ava koja je sru�ena. Izgra�eno je i 80 bunkera... Koji su sru�eni! Kod Prozora je sagra�ena pravoslavna crkva... Isklju�ivo za potrebe filma. Izgra�ena su i rekonstruisana tri sela... Da bi bila spaljena i sru�ena. A lepa sela lepo gore pred filmskim kamerama.

Film koji je nominalno bio jugoslovensko-nema�ko-italijansko-britanska koprodukcija. Me�u bitnijim sponzorima bili su i BIP, JAT, JUGOIMPORT, HEMPRO, svi iz Beograda.

U kanjon Neretve ba�eno je 20 topova, 16 tenkova i kamiona, kao i pet tona drugog materijala. Izgra�en je i zatim sru�en most dug 82 metra na visini od 42 metra. Da li vas to na ne�to podse�a?

BLAGOSLOV: A sve je po�elo aprila 1967. sa 400.000 tada�njih dinara ke�a koje je u �tabu ekipe u Sarajevu, u hotelu "Bosna", na ruke predao Veljku Bulaji�u direktor "Jadran filma" iz Zagreba Ivo Vrhovec. Telefoni i hotelski ra�uni i�li su na ra�un hotela za koji je garant bio narodni heroj Vlado �egrt. Nigde javno iskazan blagoslov najvoljenijeg druga, Tita, delovao je blagotvorno na direktore velikih firmi koji su se utrkivali ko �e vi�e da doprinese za gradnju mosta - koji �e biti sru�en.

U septembru mesecu u Splitu po�eo je da se stvara nukleus gluma�ke ekipe. Bulaji� se sastao sa Orsonom Velsom i Sergejom Bondar�ukom. Bondar�uk �e biti partizan Martin, a Vels �etni�ki senator. Vels se posle �alio da su ga emigranti uznemiravali raznim dopisima a i prete�e pismo uba�eno mu je u sandu�e stana u Londonu. Bilo je i drugih problema sa glumcima. Nemac Kurd Jirgens nije hteo da se pojavi u istoj sceni sa Velsom. Jan Brejhova, �e�ka zvezda, ostala je u blagoslovenom stanju. Boris Dvornik, tada vojnik JNA, morao je na dijetu. Italijanski agenti nisu redovno upla�ivali rate Franku Neru. Oleg Vidov je dobio upalu plu�a pripremaju�i se da �to vernije do�ara ulogu tifusara. A Julu Brineru je zapalo u �ast da pesmom i kaubojskim trikovima zabavlja ekipu, i po potrebi - druga Tita.

I Milutin Mrkonji� bi skinuo kapu neimarima ekipe koji su gradili i ru�ili za potrebe filma jer su scenaristi poneseni prvim snimcima, predvo�eni Ratkom �urovi�em, davali krila ma�ti jer, kako je drug Tito nakon projekcije prvih materijala rekao: "Nije bilo ba� sve kao u filmu, ali je to umetni�ko vi�enje i on bi kao umetnik potpuno isto postupio!"

NO�NA MORA: Snimanje je bilo prava no�na mora za pravu armiju od 7000 statista. Neki su odbijali da obuku usta�ke uniforme, neki su morali da stave �enske perike, a neki, kao grupa iz okoline Po�arevca, morali su da puste brade da budu "autenti�ni �etnici".

Doma�e zvezde Bata, Smoki i Milena, i ve� pominjani Dvornik, borili su se u internacionalnoj galaksiji zvezda za svaki kadar filma o �etvrtoj neprijateljskoj ofanzivi koja je, kako su govorili ud�benici, "zadala smrtonosni udarac �etni�kom pokretu".

Bilo je i nesre�a. Protagonista jedne je bio i Sergej Bondar�uk, ali je najve�a tragedija bila pogibija snimatelja �okice Joli�a (direktor fotografije bio je Tomislav Pinter), koji je poginuo od �rapnela bombe u bunkeru.

Stru�njaci avijacije su rekli da se to ne bi desilo ni nakon stotina naleta da su poku�ali namerno da u�ine. Posledica svega je bilo da je Bulaji� osiguran na milion dolara.

Propala je i velika marketin�ka akcija za �ilete. Promoteri su zamislili da se na jednom gradskom trgu (Bugojno ili Mrkonji� Grad) okupe svi statisti koji su igrali �etnike. Ispred njih bi bila postavljena stolica na koju bi seo jedan odabrani, koji bi zatim novim �iletom bio besprekorno izbrijan. Na kraju bi svi u horu povikali: "Spaseni smo!" Posao je zavr�io na kraju, sam samcijat, makazama i ma�inicom berber iz sela Doljani. I nije u�ao u legendu.

Most je kona�no sru�en 18. decembra 1968. �etristo tona metala sru�ilo se u 12.50 u zelenu Neretvu, u koju �e �etvrt veka kasnije padati i neki drugi mostovi. Iako je sve pa�ljivo isplanirano, manji deo mosta je potonuo i nestao pod vodom. Me�u prvima su ledenu reku preko ostatka mosta pre�li Ljubi�a Samard�i�, Boris Dvornik i Silva Ko��ina, jugo-italijanska zvezda. Jedini doping bilo je ne�to konjaka koji je razgalio glumce.

Za njima je sledila armija od 7000 statista. Sve nakon toga bio je antiklimaks uklju�uju�i i poslednju radnu projekciju predsedniku SFRJ, prilikom obilaska zagreba�kog "Jadran filma".

MAR� �ETNIKA: Film je jo� u vreme snimanja prodat u preko 60 zemalja. Nominovan je za "Oskara" za najbolji inostrani film. Napravljena je i ameri�ka verzija, sa muzikom Bernarda Hermana. "Mar� �etnika" iz te verzije ljubljanski Lajbah je u�inio velikim hitom. "Bitka na Neretvi" se sve re�e prikazuje. Utisak je da bi Veljko Bulaji� bio najsre�niji da je nikada nije ni smimio. Oma� u vidu zezanja (�itaj za...ancije) napravio mu je Kusturica u "Undergroundu", gde Dragan Nikoli� igra reditelja �eljka Bulaji�a.

Neki su poku�avali da dostignu ovaj najve�i spektakl YU kinematografije. Stipe Deli�, Bulaji�ev pomo�nik re�ije na "Neretvi", napravio je "Sutjesku", �iji je najja�i adut bio Ri�ard Barton kao Tito, dok je �ika Mitrovi� na snimanju "U�i�ke republike" morao da se zadovolji doma�im glumcima i ru�enjem maketa umesto zgrada.

Posle je do�lo vreme kada su se mostovi ru�ili za neke druge kamere, a sada se iz sli�nih motiva i di�u, sa da ih pre�u uvek spremnim statistima. �ivot je postao velik a filmovi sasvim mali. Ostali su samo filmski poljupci.

Jedna od prvih doma�ih koprodukcija posle Drugog svetskog rata bila je "Poslednji most" u re�iji Nemca Helmuta Kojtnera. �vajcarac Bernhard Viki igrao je partizanskog komandanta, a Nemica Marija �el (majka Maksimilijana) medicinsku sestru izgubljenu u vrtlogu rata. Bio je to filmski most pomirenja biv�ih protivnika. Da li �e budu�nost da ponovi pro�lost i da li opet na mostu? Oprostite mi �to na kraju ne�e biti citat Ive Andri�a.