Hrvatska izborna godina

Srdele, girice i bevanda

Sudbina je htela da Hrvatska u januaru 2000. dobije priliku da sebi izabere i parlament i predsednika. Toliki je teret za vladaju�u stranku, kako se �ini, pregolem: po svim prognozama HDZ �e izgubiti izbore za Sabor, a za predsednika �emo tek videti je li bilo vredno truda boriti se

Od na�eg specijalnog dopisnika iz Zagreba

Pritisnuto ustavnim rokovima, Predsjedni�tvo Hrvatske demokratske zajednice, kak'bi rekli politbiro, "sugeriralo" je Vladi da predsedni�ke op�te izbore raspi�e za 24. januar 2000. Naime, po ustavu, novi predsednik republike ima da stupi na du�nost 10. februara, pa valja ostaviti mesta za verovatni drugi krug izbora (ako nijedan kandidat ne dobije natpolovi�nu ve�inu iza�le natpolovi�ne ve�ine glasa�a). Tako �e Hrvatska u prvom mesecu 2000. godine glasati dvaput: za Zastupni�ki (donji) dom Sabora i za �efa dr�ave.

�est nedelja bolesti pokojnog Franje Tu�mana i njegov pogreb, pa bo�i�ni i novogodi�nji praznici skratili su predizbornu kampanju na prakti�no dve nedelje, �to je nezapam�en slu�aj u hrvatskoj istoriji od 1990. Sve i da je kampanja bila normalna, me�utim, to ne bi pomoglo nikome, a naro�ito ne HDZ-u: smrt osniva�a i autokratskog vo�e vladaju�e partije bila je udarac kome se ona nije mogla prilagoditi za ovako kratko vreme. Pitanje je ho�e li ga uop�te pre�iveti i kako. �etrdeset dana ve�ta�ki razvla�ene agonije klini�ki mrtvog �oveka pre svega je otupelo hrvatsku javnost i "faktor sentimentalnosti", od kojega se politi�ki mnogo o�ekivalo u HDZ-u, svelo na puku ljudsku simpatiju prema umiru�em. Neke ankete ka�u da je ta o�ekivana i mu�na smrt donela HDZ-u jedva procenat i po porasta popularnosti. Uzaman je Hrvatska televizija nedeljama zatrpavala iznervirano gledateljstvo dokumentarcima o pokojniku, svim njegovim ikada datim intervjuima i la�ljivim propagandnim filmovima; nije pomoglo, osim �to je javnost verovatno jo� vi�e iznerviralo.

Daleko najve�u �tetu HDZ je sebi naneo sam, bez i�ije pomo�i: jo� dok se predsednik Tu�man rastajao s du�om po�ele su prvo potmule, a zatim i otvorene frakcijske i karijeristi�ke borbe. Prvo su se ajatolasi iz Sredi�njice HDZ-a po�upali oko mesta na izbornim listama; zatim oko toga ko �e u stranci postati kalif umesto kalifa; a na kraju oko toga ko �e biti kandidat HDZ-a za predsednika republike. Realisti i stari lisci poput Vladimira �eksa ispravno kontaju da se valja dohvatiti �ela stranke: skoro izvestan gubitak parlamentarnih izbora otvara mogu�nost za davno zakasnelu obnovu i doterivanje u red HDZ-a, sa ciljem da se od tog pokreta kona�no napravi ozbiljna politi�ka stranka. Zato se �eks okanuo predsedni�kih ambicija (neke ankete ka�u da ne bi pro�ao prvi krug), a prihvatio se svoje saborske izborne baze u Slavoniji i unutarpartijskih intriga. Igre oko toga ko �e biti kandidat HDZ-a za predsedni�ke izbore pokazuju se kao idealan kontekst u kome �e neko nekome zariti krivi no� u mraku. Naime, Predsjedni�tvo stranke - uz velike muke i upravo u strahu od krivih no�eva - jedva je uspelo da odlu�i da �e kandidata HDZ-a za �efa dr�ave izabrati Glavni odbor, CeKa, posle parlamentarnih izbora, dakle 5. januara, izme�u dva dosada�nja kandidata: �eksa i Mate Grani�a, ministra vanjskih poslova. Tu se gura jo� i Zvonimir �eparovi�, ministar pravosu�a, koji tvrdi da to �ini iz pijeteta prema pokojnom Franji Tu�manu, mada zagreba�ka �ar�ija misli da je to zbog pritiska njegove ina�e nemogu�e i skandalozne �ene; bilo kako bilo, re�eno mu je da skupi 100 potpisa u Glavnom odboru, pa neka se onda kandiduje. I Vlatko Privremeni Pavleti� bi da bude predsednik, ali �e verovatno zavr�iti gde i �eparovi�: samleven u zup�anicima mo�i HDZ-a.

Igra je slede�a: Mati Grani�u podvalili su zagreba�ku izbornu jedinicu, gde HDZ tradicionalno gubi, umesto dubrova�ke, gde je imao �anse da u�e u Sabor. Tako je �eks miran, jer gotovo izvesno ulazi u Sabor, pa �e mo�i klju�nu odluku - prihvata li kandidaturu za predsednika - da donese zavisno od toga kako je stranka pro�la u parlamentarnim izborima. Ako HDZ pro�e dobro, makar i ne dobio natpolovi�nu ve�inu u Zastupni�kom domu Sabora, eto vlade za predsedni�kog kandidata; ako pro�e o�ekivano lo�e, onda ular ide s kravom, pa neka propali zastupni�ki kandidat Mate Grani� bude kandidat na unapred izgubljenim izborima.

Pri tom se oko Mate Grani�a, u�tivog i odmerenog ministra vanjskih poslova, �iji je posao uglavnom bio da �isti za Franjom Tu�manom i da relativizira njegove ekstremne i politi�ki samoubila�ke ispade, sada podlo gradi aura "popularnosti", "zlatne sredine" i ve� sli�nih uobi�ajenih politi�kih podvala u kojima o�ito u�ivaju i mediji i inostranstvo. Grani� je - navodno - veoma "popularan" me�u diplomatima velikih sila, ali oni ne glasaju na izborima, niti je hrvatsko glasa�ko telo ne�to sklono da o strancima vodi ra�una.

U tom scenariju Mate Grani� biva pu�ten niz vodu, a �eksu ostaju ozbiljni protivnici: desni ekstremisti HDZ-a i hercegova�ka frakcija: Ivi� Pa�ali�, lukavi provincijski lekar op�te prakse; Ljerka Mintas-Hodak, ministrica za sve; Zlatko Canjuga, bezobrazni zagorski filozof i tvorac teorije "stali�a" kao osnove novog feudalnog ure�enja u Hrvata; Jure Radi�, ministrant i "graditelj" - Tu�manov Mrka Mrkonji�; Borislav �kegro, ministar finansija, uporediv s na�im Zebi�em; i jo� neki, isti takvi kao i oni. Desna frakcija je posle Tu�manove smrti u debelim neprilikama: za nju se vezuju korupcija u privatizaciji koja je sada dozrela do pucanja, finansiranje "Herceg Bosne" u uzaludnim aneksionisti�kim snovima, me�unarodna izolacija Hrvatske, nepotizam, arogancija i luksuz. Nekoliko velikih i ina�e uspe�nih firmi koje je HDZ upropastio (lanac robnih ku�a "Nama", "Tisak", glavni distributer �tampe i duvana, "PIK Vrbovec", najja�a poljoprivredna industrija, "Belje", "Croatia Line", biv�a "Jugolinija" itd.) ovih dana je �trajkovima nateralo vladu Zlatka Mate�e da prakti�no prizna da je dugove svojih "tajkuna", novih bogata�a, pretvorila u javni dug koji �e platiti poreski obveznici. Za istu grupaciju vezuju se i najnoviji policijsko-�pijunski skandali sa prislu�kivanjima i sa aktivnostima obave�tajne slu�be HIS (na �ijem je �elu Miroslav Tu�man, sin) prema me�unarodnim organizacijama u Bosni (NATO, SFOR, UN, Ha�ki sud itd.), korupcija i nepotizam Hercegovaca u vojsci i policiji itd. Dakle, tu �eks ima �anse. Na sastanku Glavnog odbora HDZ-a, 5. januara, odnos snaga bi�e jasniji i - �to je najva�nije - potvr�en izbornim rezultatima konkurenata na terenu. Tek posle toga bi�e odr�an Op�i sabor HDZ-a koji bira predsednika stranke.

Opozicija je, za razliku od HDZ-a, mirna i ne gubi vreme. �elnici dve glavne koalicije - reformisanih komunista Ivice Ra�ana (SDP) i socijalnih liberala Dra�ena Budi�e (HSLS), s jedne, i "�etvorke plus jedan" liberala Vlade Gotovca, seljaka Zlatka Tom�i�a, narodnjaka Stipe Mesi�a, Istrijana Ivana Jakov�i�a i socijaldemokrata Silvija Degena, s druge strane - putuju po provinciji i satiru se od predizbornih skupova. �aste narod pr�enim srdelama, giricama i bevandom, agituju, sva�aju se uspe�no na TV nastupima i op�ta procena ovda�njih analiti�ara koleba se samo oko procenta zastupni�kih mesta u novom Saboru: apsolutna ili �ak dvotre�inska ve�ina (ako se dobro sporazumeju).

U predizbornoj kampanji je ukupno 55 stranaka i nezavisnih kandidata (ukupno 4000 imena na listama), uklju�uju�i i neizbe�nu Stranku naravnog zakona (one �to levitiraju). Tek sada je Hrvatska na putu da dobije svoju - dodu�e jadnu - imitaciju dr Voje �e�elja: Anto �api� (Hrvatska stranka prava) u�iva o�iglednu podr�ku HDZ-a, u nadi da �e oko sebe okupiti razo�arane usta�e i dalje usitniti desno glasa�ko telo, privla�e�i potencijalne glasa�e dalje od Dobroslava Parage, Ivana Gabelice i drugih autenti�nih neousta�a. Zanimljiv detalj u kampanji je vidljiva frustracija hrvatske emigracije: na TV debatama taj glavni finansijski oslonac Franje Tu�mana i ti njegovi do pre neku godinu nekriti�ki obo�avaoci sada po�inju da postavljaju delikatna pitanja tipa: "A gde su one pare koje smo onomad dali? �ta je sa bankama u koje ste nam govorili da ula�emo pare?" (propale su) i tako dalje. Naslednici Franje Tu�mana na ta pitanja odgovor nemaju, osim nezgrapnih eurofobnih i neousta�kih fraza.

�to se predsedni�kih izbora ti�e, oporba je ve� istakla neke kandidate. Prvi je Dra�en Budi�a, ispred "dvojke"; drugi je Zlatko Tom�i� ispred HSS-a (seljaka); o�ekuju se kandidature Vlade Gotovca (LS) i jo� nekih, ali to - kao ni gromoglasna kandidatura Ante �api�a - te�ko da �e poremetiti odnos snaga. Prvi krug predsedni�kih izbora bi�e veseo, ali �e u drugi u�i samo dva kandidata: Dra�en Budi�a sigurno; ako Bog sa�uva HDZ na parlamentarnim izborima, onda i neko od njih; mo�da - �ak! - i jo� jedan opozicionar, �to �e biti kraj HDZ-a kao ozbiljne politi�ke snage u Hrvata.