Novogodišnji intervju

Ko je naljutio predsednika?

Sudeći po razgovoru za "Politiku", Slobodan Milošević misli da je u Jugoslaviji sve u redu osim što se srpski zakon o informisanju nekako mlitavo primenjuje

Uoči Nove godine Boris Jeljcin dao je ostavku. Slobodan Milošević dao je intrevju. On ih daje toliko retko, posebno za domaće medije, da je to vest prvog reda, koja nas, istina, nije mogla obradovati kao što bi vest o ostavci... ali, takva stvar ne može nas ostaviti ni ravnodušnim.

Intervju je objavljen u prazničnom četvorobroju dnevnog lista "Politika", a iz kratkog uvoda saznajemo da je predsednik republike odgovorio na svih 15 pitanja koja mu je postavio Hadži Dragan Antić, direktor "Politike". To je tačno. Prebrojao sam pitanja i odgovore, pre nego što sam počeo da čitam. Ohrabren tim podatkom, upustio sam se u čitanje željan saznanja o tome kako Milošević promišlja ono što nam se događalo i da vidim šta će nam se tek događati.

Opšti utisak je da je tu malo rečeno za čoveka koji je toliko dugo ćutao. Možda predsednik nije kriv. Možda je propust bio u direktoru. Jer, u tih 15 pitanja našla su se čak dva o savezu Rusa i Belorusa, a tek jedno o Crnoj Gori, a šta je tek tema o kojima nije postavljeno nijedno pitanje...

Verovao sam, kada sam čuo da predsednik daje intervju "Politici", da će to biti neki prekretnički putokaz, kako je vazda bivalo kada se Milošević odlučivao da govori za domaće medije. Ali, prevario sam se. Ne znam ko nije bio u formi - predsednik ili direktor, ali ceo intervju mi je ličio na iskaz umornog čoveka koji bez mnogo žara dokazuje zvaničnu politiku sažetu u poruku da smo mi pravedni, a da će se nevaljali deo sveta dozvati pameti i to - što pre to bolje za taj svet.

Opšti ton je nekako pomirljiv. Kad je bilo reči o Crnoj Gori, bio je posebno pomirljiv. Predsednik prepušta odluku Crnogorcima. Ali, šta bi direktoru povodom tog pitanja? Nekako je nezgodno, van logičnog konteksta smestio to pitanje o Crnoj Gori. Našlo se između pitanja, konstatacije da je za vreme rata raketirana kineska ambasada u Beogradu i pitanja o nasrtaju NATO sile na nas. Tako se, rekao bi čovek, sasvim nevino pitanje " da li budućnost Crne Gore vidite u Saveznoj republici?" našlo u bateriji ratnih pitanja. Možda direktor nije očekivao miroljubiv odgovor.

I jedino lično pitanje, o unuku Marku, nekako se nezgodno našlo u sendviču između pitanja o tome šta će biti s Kosovom i pitanja kojim se konstatuje da je pravo čudo da smo još na nogama posle svega što nam je uradio deo sveta. Ali, predsednikov odgovor je sve povezao: Kosovo je naše, Marko je naš, a o našoj obnovi i da ne govorimo...

I sve je išlo tako nekako ravno, očekivano... Nije predsednik mnogo ljut ni na Amerikance, ni Evropljane, ni na Albance, ni na mangupe u svojim i tuđim redovima... sve ide nekako, jedino se pojedini mediji otimaju. Tako će pred kraj intervjua predsednik Jugoslavije pohvaliti srpski zakon o informisanju uz neverovatnu konstataciju da je njegova primena u poslednje vreme dosta slaba i da su nam zato mediji ponovo neodgovorni.

U odgovorima na ostalih 14 pitanja nije predsednik tvrdio baš da nam teku med i mleko, ali državnički se nije dao žestiti na one koji ubijaju - a ubija se, na one koji kradu - a krade se, na one koji varaju - a vara se, nije pominjao one koji stradaju - a strada se, nije patio s onima koji su bez posla - a puno je besposlenih, nije se sapatio s onima koji teško žive - a teško se živi... samo nam se ovde, kod medija, predsednik zabrinuo što se zakon nekako mlitavo primenjuje.

Pametnom čoveku i ovo je dosta da bi video u kom pravcu će jugoslovenski predsednik vladati Srbijom.