Inflacija - deflacija

Premijer pobedio teoriju

U decembru statisti�ari jednostavno nisu u�li u privatne prodavnice, nego su snimili cene proizvoda koje je propisala Vlada, a kojih se dr�e samo dr�avne i dru�tvene trgovine, koje tim proizvodima ne trguju, naro�ito ne po zamrznutim cenama

Ima jedan vic o statisti�arima koji kada ih pitate koliko je dva plus dva ka�u: "u proseku �etiri". E, da nije tako, ne bi bilo mogu�e da se istovremeno srpski premijer Mirko Marjanovi� hvali kako smo u decembru zabele�ili deflaciju (pad cena na malo), te da u ovoj godini ne�e biti inflacije, a da ekonomisti, u postnovogodi�njoj anketi "Vremena", tvrde kako smo suo�eni s "permanentnim i alarmantnim" rastom cena, a da �e pravi uspeh srpske vlade biti ako u idu�oj godini inflacija bude manja od 150 odsto. Mo�da bi obi�ne doma�ice dale jo� bolju ocenu, pogotovo one koje nisu znale da je Marjanovi�ev kabinet spustio cenu samo margarina od 125 grama (na 11,3 dinara), pa su kupile ve�i, od 250 grama, i platile ga 30 dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta i Marjanovi�ev savetnik dr Danijel Cveti�anin ka�e za "Vreme" da "za celu stvar sa cenama" ne treba svaljivati krivicu isklju�ivo na dr�avnu statistiku. S tim se sla�e i njegova koleginica dr Danica Popovi� koja ka�e da Savezni zavod za statistiku ima prodavnice u kojima snima cene, da se u tim radnjama dan pred merenje obore cene, koliko da statisti�ari to zabele�e. U tom smislu, nema se �ta zameriti Saveznom zavodu za statistiku (SZS) u pogledu ta�nosti ra�unice, i zato je mogu�e da su svi u pravu.

�TIMOVANJE: �ta je Savezni zavod za statistiku uradio? "�timovanje" je po�elo jo� sa novembarskim cenama, kada je SZS produ�io rok za pra�enje kretanja cena kako bi se uhvatili efekti odluke Vlade Srbije o vra�anju cena na stari nivo i odluke o pro�irivanju liste proizvoda �ija je prodajna cena pod dr�avnom kontrolom. U decembru statisti�ari jednostavno nisu u�li u privatne prodavnice, nego su snimili cene proizvoda koje je propisala Vlada, a kojih se dr�e samo dr�avne i dru�tvene trgovine, koje tim proizvodima ne trguju, naro�ito ne po zamrznutim cenama. Tako zvani�na statistika bele�i cenu ulja od deset dinara, a svi ga kupuju na pijacama za 25 do 30 dinara. Ista stvar va�i za mnoge mle�ne proizvode, o mesu da ne govorimo.

"Golim okom je vidljiv zastra�uju�i rast cena, iz meseca u mesec, i �udi me da dr�avna statistika nije proverila podatke pre nego �to ih je objavila", ka�e dr Ljubomir Mad�ar, koji se pita �ta je cilj snimanja cena proizvoda po kojima se oni ne mogu kupiti i na mestima na kojima ih je nemogu�e na�i, pogotovo ne po dr�avnim cenama. "Ta ista statistika je objavljivala da je mese�na stopa rasta cena jedva ispod deset odsto. E nema te privrede koja sa takve mese�ne inflacije mo�e da pre�e u deflaciju", ka�e na� sagovornik.

Mad�arov kolega, ekonomista dr Jovan Rankovi�, ka�e da "Marjanovi� ne zna �ta je deflacija". "Kontrola cena je jedan od faktora koji su doveli do takvog nagomilavanja gubitaka u privredi da �e na kraju ispasti da u 1999. godini ni�ta nismo proizveli. Prosto, kada bi statistika bila ono �to treba da bude, na� dru�tveni proizvod bio bi negativan jer su gubici ve�i od svega �to smo uspeli da proizvedemo", obja�njava na� sagovornik.

Ekonomisti koje je anketirao na� list ka�u da je za pri�u o inflaciji dovoljno pogledati "cenu svih cena", odnosno cenu nema�ke marke, koja uti�e na to koliko �emo �ta platiti. U pro�lu godinu u�li smo s markom koja je vredela oko osam dinara, zavr�ili smo je s cenom od oko 20 dinara. Ve� na po�etku 2000. godine cena marke sko�ila je na 22 dinara, a privrednici devizama ve� vi�e od dve nedelje trguju po kursu od 23 do 26 dinara za jednu marku. To je devizni kurs koji je ugra�en u ve�inu maloprodajnih cena i, prema obja�njenjima stru�njaka, tu treba tra�iti razlog za izvesno mirovanje cena doma�ih proizvoda. Ali, ne na duge staze. Inflacija je, naime, cele pro�le godine zaostajala za rastom kursa marke, i do�i �e vreme da se to nadoknadi. "Dugoro�no gledano, cene uvek stignu kurs. To je pravilo koje niko nije uspeo da izigra, pa ne�e uspeti ni na�i statisti�ari", upozorava dr Danica Popovi�.

OBNOVA KO�TA: Jurnjava cena i kursa, ka�e na�a sagovornica, jedan je od razloga zbog kojeg ne�e biti ostvariv Marjanovi�ev plan o dvehiljaditoj, kao godini bez inflacije. "Tvrdim da �e Marjanovi� mo�i da ka�e da je njegova vlada bila uspe�na ukoliko inflacije u ovoj godini bude oko 150 odsto. Prvo, dr�ava ima nameru da nastavi s javnim radovima, s obnovom zemlje. Drugo, broj penzionera raste, a njihova primanja mora�e da budu i ve�a i redovnija, pogotovo ako se ima u vidu da nas ove godine o�ekuju izbori, �to je tre�i pokreta� inflacije jer je, �ini mi se, �tampanje para jedini izvor za pokrivanje takvih tro�kova. Dalje, treba imati u vidu �injenicu da �e dr�avni prihodi biti manji, jer su oni koji u�estvuju u obnovi oslobo�eni poreza, a bud�etski de?cit imamo i bez toga", navodi na�a sagovornica razloge zbog kojih se u ovoj godini treba bojati inflacije. �tavi�e, postoji i jedan gotovo teorijski razlog - skoro da nema zemlje koja je inflaciju od sto odsto godi�nje uspela da obori na nulu.

Dr Rankovi� ka�e da je Marjanovi� izneo prognoze zasnovane na nadi da �e dr�ava ove godine uspeti da ostvari devizni priliv od oko dve milijarde maraka, dakle ne�to vi�e nego od nekada�nje prodaje Telekoma Srbije. "Poslovni prostor, �ija prodaja upravo po�inje, vredi upravo toliko, samo je pitanje da li �e sada�nji zakupci imati para da ga kupe. Ja znam da dr�ava ra�una da �e privatnici, radi kupovine prostora, izvaditi pare iz slamarice, kao i gra�ani koji ne mogu da �ive s prose�nom platom od oko 59 maraka mese�no, ali to nije materijal za ozbiljnu ekonomsku politiku", obja�njava dr Rankovi�.

Na kraju, �ta vi�e re�i od onoga �to je u anketi "Vremena" izjavio dr Cveti�anin. "Da je mogu�e �iveti bez inflacije, mogu�e je. Ima takvih zemalja. A da li je u na�im uslovima to realno, to je ve� drugo pitanje."