Inflacija - deflacija

Premijer pobedio teoriju

U decembru statističari jednostavno nisu ušli u privatne prodavnice, nego su snimili cene proizvoda koje je propisala Vlada, a kojih se drže samo državne i društvene trgovine, koje tim proizvodima ne trguju, naročito ne po zamrznutim cenama

Ima jedan vic o statističarima koji kada ih pitate koliko je dva plus dva kažu: "u proseku četiri". E, da nije tako, ne bi bilo moguće da se istovremeno srpski premijer Mirko Marjanović hvali kako smo u decembru zabeležili deflaciju (pad cena na malo), te da u ovoj godini neće biti inflacije, a da ekonomisti, u postnovogodišnjoj anketi "Vremena", tvrde kako smo suočeni s "permanentnim i alarmantnim" rastom cena, a da će pravi uspeh srpske vlade biti ako u idućoj godini inflacija bude manja od 150 odsto. Možda bi obične domaćice dale još bolju ocenu, pogotovo one koje nisu znale da je Marjanovićev kabinet spustio cenu samo margarina od 125 grama (na 11,3 dinara), pa su kupile veći, od 250 grama, i platile ga 30 dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta i Marjanovićev savetnik dr Danijel Cvetićanin kaže za "Vreme" da "za celu stvar sa cenama" ne treba svaljivati krivicu isključivo na državnu statistiku. S tim se slaže i njegova koleginica dr Danica Popović koja kaže da Savezni zavod za statistiku ima prodavnice u kojima snima cene, da se u tim radnjama dan pred merenje obore cene, koliko da statističari to zabeleže. U tom smislu, nema se šta zameriti Saveznom zavodu za statistiku (SZS) u pogledu tačnosti računice, i zato je moguće da su svi u pravu.

ŠTIMOVANJE: Šta je Savezni zavod za statistiku uradio? "Štimovanje" je počelo još sa novembarskim cenama, kada je SZS produžio rok za praćenje kretanja cena kako bi se uhvatili efekti odluke Vlade Srbije o vraćanju cena na stari nivo i odluke o proširivanju liste proizvoda čija je prodajna cena pod državnom kontrolom. U decembru statističari jednostavno nisu ušli u privatne prodavnice, nego su snimili cene proizvoda koje je propisala Vlada, a kojih se drže samo državne i društvene trgovine, koje tim proizvodima ne trguju, naročito ne po zamrznutim cenama. Tako zvanična statistika beleži cenu ulja od deset dinara, a svi ga kupuju na pijacama za 25 do 30 dinara. Ista stvar važi za mnoge mlečne proizvode, o mesu da ne govorimo.

"Golim okom je vidljiv zastrašujući rast cena, iz meseca u mesec, i čudi me da državna statistika nije proverila podatke pre nego što ih je objavila", kaže dr Ljubomir Madžar, koji se pita šta je cilj snimanja cena proizvoda po kojima se oni ne mogu kupiti i na mestima na kojima ih je nemoguće naći, pogotovo ne po državnim cenama. "Ta ista statistika je objavljivala da je mesečna stopa rasta cena jedva ispod deset odsto. E nema te privrede koja sa takve mesečne inflacije može da pređe u deflaciju", kaže naš sagovornik.

Madžarov kolega, ekonomista dr Jovan Ranković, kaže da "Marjanović ne zna šta je deflacija". "Kontrola cena je jedan od faktora koji su doveli do takvog nagomilavanja gubitaka u privredi da će na kraju ispasti da u 1999. godini ništa nismo proizveli. Prosto, kada bi statistika bila ono što treba da bude, naš društveni proizvod bio bi negativan jer su gubici veći od svega što smo uspeli da proizvedemo", objašnjava naš sagovornik.

Ekonomisti koje je anketirao naš list kažu da je za priču o inflaciji dovoljno pogledati "cenu svih cena", odnosno cenu nemačke marke, koja utiče na to koliko ćemo šta platiti. U prošlu godinu ušli smo s markom koja je vredela oko osam dinara, završili smo je s cenom od oko 20 dinara. Već na početku 2000. godine cena marke skočila je na 22 dinara, a privrednici devizama već više od dve nedelje trguju po kursu od 23 do 26 dinara za jednu marku. To je devizni kurs koji je ugrađen u većinu maloprodajnih cena i, prema objašnjenjima stručnjaka, tu treba tražiti razlog za izvesno mirovanje cena domaćih proizvoda. Ali, ne na duge staze. Inflacija je, naime, cele prošle godine zaostajala za rastom kursa marke, i doći će vreme da se to nadoknadi. "Dugoročno gledano, cene uvek stignu kurs. To je pravilo koje niko nije uspeo da izigra, pa neće uspeti ni naši statističari", upozorava dr Danica Popović.

OBNOVA KOŠTA: Jurnjava cena i kursa, kaže naša sagovornica, jedan je od razloga zbog kojeg neće biti ostvariv Marjanovićev plan o dvehiljaditoj, kao godini bez inflacije. "Tvrdim da će Marjanović moći da kaže da je njegova vlada bila uspešna ukoliko inflacije u ovoj godini bude oko 150 odsto. Prvo, država ima nameru da nastavi s javnim radovima, s obnovom zemlje. Drugo, broj penzionera raste, a njihova primanja moraće da budu i veća i redovnija, pogotovo ako se ima u vidu da nas ove godine očekuju izbori, što je treći pokretač inflacije jer je, čini mi se, štampanje para jedini izvor za pokrivanje takvih troškova. Dalje, treba imati u vidu činjenicu da će državni prihodi biti manji, jer su oni koji učestvuju u obnovi oslobođeni poreza, a budžetski de?cit imamo i bez toga", navodi naša sagovornica razloge zbog kojih se u ovoj godini treba bojati inflacije. Štaviše, postoji i jedan gotovo teorijski razlog - skoro da nema zemlje koja je inflaciju od sto odsto godišnje uspela da obori na nulu.

Dr Ranković kaže da je Marjanović izneo prognoze zasnovane na nadi da će država ove godine uspeti da ostvari devizni priliv od oko dve milijarde maraka, dakle nešto više nego od nekadašnje prodaje Telekoma Srbije. "Poslovni prostor, čija prodaja upravo počinje, vredi upravo toliko, samo je pitanje da li će sadašnji zakupci imati para da ga kupe. Ja znam da država računa da će privatnici, radi kupovine prostora, izvaditi pare iz slamarice, kao i građani koji ne mogu da žive s prosečnom platom od oko 59 maraka mesečno, ali to nije materijal za ozbiljnu ekonomsku politiku", objašnjava dr Ranković.

Na kraju, šta više reći od onoga što je u anketi "Vremena" izjavio dr Cvetićanin. "Da je moguće živeti bez inflacije, moguće je. Ima takvih zemalja. A da li je u našim uslovima to realno, to je već drugo pitanje."