Promena imena

Zva�u se Petar Petrovi�

Zaposleni u sektoru za op�tu upravu govore da je u periodu od decembra 1998. do marta 1999. godine promena li�nih imena kod nacionalnih manjina bila �esta pojava

U protekle dve godine oko 350 muslimana, Albanaca i Roma zaposleni u Beogradu, obratilo se organima za op�tu upravu op�tina na kojima stanuju sa zahtevom za promenu li�nih imena i prezimena u srpska, navode�i li�ne razloge. Podnosioci zahteva za promenu li�nog imena su u najve�em broju slu�ajeva navodili promenu radnog mesta kao razlog, ali bilo je i onih koji su smatrali da �e sa srpskim imenom lak�e dobiti vizu i oti�i u inostranstvo. Nakon neophodnog proveravanja li�nih dokumenata - izvoda iz mati�ne knjige ro�enih, uverenja o dr�avljanstvu, prebivali�tu i pla�enom porezu - gra�anin Beograda muslimanske ili albanske nacionalnosti u zakonskom roku od mesec dana postaje regularan Petar Petrovi�.

Budu�i Petar Petrovi� mora, naravno, da podnese dokaz da nije osu�ivan i izve�taj od organa koji vodi evidenciju o vojnim obveznicama, a ukoliko je "�enjen" podne�e na uvid i izvod iz knjige ven�anih. Ukoliko su svi papiri ispravni, re�enje se po slu�benoj du�nosti prosle�uje mati�aru za mati�ne knjige ro�enih, ven�anih i dr�avljana, zatim SUP-u Beograda za jedinstveni mati�ni broj gra�ana, kao i organima koji vode evidenciju o vojnim obveznicima i prebivali�tu. Kad se procedura okon�a, podnosilac zahteva dobija novi identitet u skladu sa Republi�kim zakonom o braku i porodi�nim odnosima. Po�to je odlu�io da nastavi sa svojim �ivotom i radom u Beogradu, nekada�nji Beri�a (ili Hajrudin) ima vi�e mogu�nosti da se zaposli ili da napreduje u poslu sa novim imenom - ime Petar Petrovi� je sasvim dobar pla�t ispod koga mo�e da se sakrije od neugodnih pitanja i rasprava u dru�tvu.

PORAST: Ovda�nji politi�ari uporno i dalje tvrde da je SRJ "multinacionalna dr�ava u kojoj je oduvek ravnopravno �ivelo i radilo 26 narodnosti i nacionalnih manjina". Me�utim, zaposleni u sektoru za op�tu upravu govore da je u periodu od decembra 1998. do marta 1999. godine promena li�nih imena kod nacionalnih manjina bila �esta pojava, iako u okviru drugostepenih organa jo� nije izvedena precizna statistika. Op�tine se bave tim problemom, i u periodu pre rata bile su zasute zahtevima za promenu li�nih imena, a drugostepeni organ reaguje jedino ukoliko je zahtev problemati�an (jedan podnosilac zahteva tra�io je da se njegovo ime promeni u Dana�nji Dan).

Najve�i broj zahteva za promenu imena podnet je na op�tinama �ukarica i

Stari grad. Zaposleni u sektoru za Odeljenja za op�tu upravu SO �ukarica iznose podatak da su pripadnici albanske nacionalnosti menjali svoj identitet od trenutka kada je po�eo sukob na Kosovu, i taj trend se zavr�io sa po�etkom agresije na SRJ. Sli�no se desilo i Srbima koji su ostali da �ive u "lijepoj na�oj" - uzimali su karakteristi�na hrvatska imena i prezimena da bi ih ostavili na miru, a �esto su prelazili i u katoli�ku veru. O tome se dosta pisalo u ovda�njoj �tampi, kritikovan je re�im koji, za razliku od na�eg, polako ali sigurno primorava Srbe da "predu u Hrvate". Ponosno smo konstatovali da je kod nas druga�ije, da svi pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na svoj nacionalni identitet, veroispovest...

Milutin Stanojevi�, sekretar SO �ukarica, ka�e da je promena imena isklju�ivo li�na stvar i da "nije pristojno ulaziti u razloge takvog �ina". Na op�tini �ukarica �ivi 21.000 izbeglica iz Hrvatske i Krajine i 7500 izbeglica sa Kosova, od �ega su jedna tre�ina izbegli Romi. "Prilikom podno�enja zahteva za promenu li�nog imena ne insistiramo mnogo na razlozima. Podnosilac zahteva navede da promenu imena tra�i zbog promene radnog mesta ili izdavanja vize, ali po Zakonu nije du�an detaljno da obrazla�e za�to to �ini. Ukoliko ne vre�a javni moral, mi prihvatamo njegov zahtev. Ako po�eli da se zove Adolf Hitler, odbi�emo njegov zahtev, i podnosilac zahteva mo�e da ulo�i �albu drugostepenom organu."

INTEGRACIJA: Po njegovom mi�ljenju, gra�ani albanske narodnosti i muslimanske veroispovesti menjaju li�na imena radi lak�e integracije u sredinu. "Mogu�e je da to �ine iz straha, da bi izbegli negativne posledice ili maltretiranje okoline. Jedan moj prijatelj muslimanske veroispovesti, koji je u braku sa Srpkinjom, promenio je li�no ime iz tih razloga, a i zato �to je na�uo da se lak�e dobijaju �engenske vize ukoliko nosite srpsko ime." Na op�tini �ukarica je od kraja 1998. godine oko 50 muslimana, Roma i Albanaca podnelo zahtev za promenu li�nog imena. Branislava Grdeni�, �ef odseka za gra�ansko stanje i poverenik za izbeglice u SO �ukarica, ka�e da je to zna�ajan porast u odnosu na prethodne godine, kada su primali najvi�e 10-15 zahteva godi�nje. "Po�eli smo da dobijamo takve zahteve pred kraj pro�le godine, i to se zavr�ilo pred sam po�etak NATO agresije. Navodili su da tra�e promenu imena zbog odlaska u inostranstvo, ali su se i vra�ali da tra�e svoje staro prezime kada su shvatili da to nije tako lako."

Druga zanimljiva kategorija ljudi koja menja svoja li�na imena su Srbi koji ne �ele vi�e to da budu. Bilo da je u pitanju pomodarstvo, bunt ili li�na stvar, tek poneki Du�an donosi odluku da �e od sutra biti Solomon ili Muharem. "Takvih slu�ajeva nije bilo na op�tini �ukarica, ali je zato na�a slikarka Biljana Vilimon na na�oj op�tini menjala prezime. Pre nekolko godina ona je, uo�i izlo�be u Parizu, podnela zahtev za promenu prezimena, i od tada se preziva Vilimon", ka�e Branislava Grdeni�. Ostali slu�ajevi su uobi�ajeni - estradna zvezda Milka postaje Hani, razvedena �ena menja prezime, dete iz prvog braka uzima prezime o�uha, i strogo se vodi ra�una da nema zakonskih prepreka, kao i da su imena u skladu sa obi�ajima sredine.