Promena imena

Zvaću se Petar Petrović

Zaposleni u sektoru za opštu upravu govore da je u periodu od decembra 1998. do marta 1999. godine promena ličnih imena kod nacionalnih manjina bila česta pojava

U protekle dve godine oko 350 muslimana, Albanaca i Roma zaposleni u Beogradu, obratilo se organima za opštu upravu opština na kojima stanuju sa zahtevom za promenu ličnih imena i prezimena u srpska, navodeći lične razloge. Podnosioci zahteva za promenu ličnog imena su u najvećem broju slučajeva navodili promenu radnog mesta kao razlog, ali bilo je i onih koji su smatrali da će sa srpskim imenom lakše dobiti vizu i otići u inostranstvo. Nakon neophodnog proveravanja ličnih dokumenata - izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu, prebivalištu i plaćenom porezu - građanin Beograda muslimanske ili albanske nacionalnosti u zakonskom roku od mesec dana postaje regularan Petar Petrović.

Budući Petar Petrović mora, naravno, da podnese dokaz da nije osuđivan i izveštaj od organa koji vodi evidenciju o vojnim obveznicama, a ukoliko je "ženjen" podneće na uvid i izvod iz knjige venčanih. Ukoliko su svi papiri ispravni, rešenje se po službenoj dužnosti prosleđuje matičaru za matične knjige rođenih, venčanih i državljana, zatim SUP-u Beograda za jedinstveni matični broj građana, kao i organima koji vode evidenciju o vojnim obveznicima i prebivalištu. Kad se procedura okonča, podnosilac zahteva dobija novi identitet u skladu sa Republičkim zakonom o braku i porodičnim odnosima. Pošto je odlučio da nastavi sa svojim životom i radom u Beogradu, nekadašnji Beriša (ili Hajrudin) ima više mogućnosti da se zaposli ili da napreduje u poslu sa novim imenom - ime Petar Petrović je sasvim dobar plašt ispod koga može da se sakrije od neugodnih pitanja i rasprava u društvu.

PORAST: Ovdašnji političari uporno i dalje tvrde da je SRJ "multinacionalna država u kojoj je oduvek ravnopravno živelo i radilo 26 narodnosti i nacionalnih manjina". Međutim, zaposleni u sektoru za opštu upravu govore da je u periodu od decembra 1998. do marta 1999. godine promena ličnih imena kod nacionalnih manjina bila česta pojava, iako u okviru drugostepenih organa još nije izvedena precizna statistika. Opštine se bave tim problemom, i u periodu pre rata bile su zasute zahtevima za promenu ličnih imena, a drugostepeni organ reaguje jedino ukoliko je zahtev problematičan (jedan podnosilac zahteva tražio je da se njegovo ime promeni u Današnji Dan).

Najveći broj zahteva za promenu imena podnet je na opštinama Čukarica i

Stari grad. Zaposleni u sektoru za Odeljenja za opštu upravu SO Čukarica iznose podatak da su pripadnici albanske nacionalnosti menjali svoj identitet od trenutka kada je počeo sukob na Kosovu, i taj trend se završio sa početkom agresije na SRJ. Slično se desilo i Srbima koji su ostali da žive u "lijepoj našoj" - uzimali su karakteristična hrvatska imena i prezimena da bi ih ostavili na miru, a često su prelazili i u katoličku veru. O tome se dosta pisalo u ovdašnjoj štampi, kritikovan je režim koji, za razliku od našeg, polako ali sigurno primorava Srbe da "predu u Hrvate". Ponosno smo konstatovali da je kod nas drugačije, da svi pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na svoj nacionalni identitet, veroispovest...

Milutin Stanojević, sekretar SO Čukarica, kaže da je promena imena isključivo lična stvar i da "nije pristojno ulaziti u razloge takvog čina". Na opštini Čukarica živi 21.000 izbeglica iz Hrvatske i Krajine i 7500 izbeglica sa Kosova, od čega su jedna trećina izbegli Romi. "Prilikom podnošenja zahteva za promenu ličnog imena ne insistiramo mnogo na razlozima. Podnosilac zahteva navede da promenu imena traži zbog promene radnog mesta ili izdavanja vize, ali po Zakonu nije dužan detaljno da obrazlaže zašto to čini. Ukoliko ne vređa javni moral, mi prihvatamo njegov zahtev. Ako poželi da se zove Adolf Hitler, odbićemo njegov zahtev, i podnosilac zahteva može da uloži žalbu drugostepenom organu."

INTEGRACIJA: Po njegovom mišljenju, građani albanske narodnosti i muslimanske veroispovesti menjaju lična imena radi lakše integracije u sredinu. "Moguće je da to čine iz straha, da bi izbegli negativne posledice ili maltretiranje okoline. Jedan moj prijatelj muslimanske veroispovesti, koji je u braku sa Srpkinjom, promenio je lično ime iz tih razloga, a i zato što je načuo da se lakše dobijaju šengenske vize ukoliko nosite srpsko ime." Na opštini Čukarica je od kraja 1998. godine oko 50 muslimana, Roma i Albanaca podnelo zahtev za promenu ličnog imena. Branislava Grdenić, šef odseka za građansko stanje i poverenik za izbeglice u SO Čukarica, kaže da je to značajan porast u odnosu na prethodne godine, kada su primali najviše 10-15 zahteva godišnje. "Počeli smo da dobijamo takve zahteve pred kraj prošle godine, i to se završilo pred sam početak NATO agresije. Navodili su da traže promenu imena zbog odlaska u inostranstvo, ali su se i vraćali da traže svoje staro prezime kada su shvatili da to nije tako lako."

Druga zanimljiva kategorija ljudi koja menja svoja lična imena su Srbi koji ne žele više to da budu. Bilo da je u pitanju pomodarstvo, bunt ili lična stvar, tek poneki Dušan donosi odluku da će od sutra biti Solomon ili Muharem. "Takvih slučajeva nije bilo na opštini Čukarica, ali je zato naša slikarka Biljana Vilimon na našoj opštini menjala prezime. Pre nekolko godina ona je, uoči izložbe u Parizu, podnela zahtev za promenu prezimena, i od tada se preziva Vilimon", kaže Branislava Grdenić. Ostali slučajevi su uobičajeni - estradna zvezda Milka postaje Hani, razvedena žena menja prezime, dete iz prvog braka uzima prezime očuha, i strogo se vodi računa da nema zakonskih prepreka, kao i da su imena u skladu sa običajima sredine.