Izbor "Vremena": presuda godine
Ka�njeni�ka kolonija
Dok je ostatak sveta cele 1999. godine birao li�nosti i doga�aje stole�a ili milenijuma, "Vreme" se pozabavilo izborom presude godine. Naravno, re� je o srpskom zakonu o javnom informisanju, unikatnom �ak i ako zanemarimo to �to je - po re�ima njegovih autora, promotera i primenjiva�a - najbolji, najdemokratskiji i nadma�uje sve zamislive svetske standarde
Prvo smo imali Uredbu o
informisanju u uslovima neposredne ratne pretnje, potom je ona po ubrzanom i skra�enom
postupku "preto�ena" u Zakon o javnom informisanju, a onda je krenula lavina
presuda. U stvari, ka�u pravnici, to i nisu presude nego re�enja koje donosi "organ
za prekr�aje", odnosno �inovni�ki aparat pod kontrolom istih onih vlasti koje su
zakon, na polzu i za za�titu gra�ana, smislile. Elem, nisu presude, a nije ni sud - ali
to u zemlji Srbiji ne uti�e na ozbiljnost tu�ilaca (podnosilaca prijave), visinu
izre�enih kazni, brzinu odlu�ivanja, naplate ili plenidbe imovine prekr�ilaca. Za 12
meseci efektivnog delovanja zakona, Srbija je po izre�enim kaznama uknji�ila bar 3,6
miliona maraka - �to je suma za po�tovanje i u pravno mnogo neurednijim dr�avama.
Raspravljaju�i o tom aspektu zakona, �lanovi �irija "Vremena" ukazali su da, osim ekonomskog, zakon ima i �isto represivni, administrativni karakter koji je mnogo gori od izricanja krivi�nih sankcija. Po re�ima Biljane Kova�evi�-Vu�o, "krivi�ne sankcije imaju neki proklamovani cilj - resocijalizacija pa vra�anje u dru�tvo, bez obzira na to da li stvarno ili pod navodnicima - ali ovaj zakon uvodi du�ni�ko ropstvo bez ikakve mogu�nosti kori��enja �albe ili nekog drugog pravnog instrumenta". U tom smislu "pobednici" su sve kazne izre�ene po Zakonu o javnom informisanju, �ak i u slu�aju odbacivanja prijave, odnosno "osloba�anja". Progla�enje "pobednika", slo�io se �iri, ipak ima smisla jer na kratko pam�enje i brzi zaborav ovda�nja vlast oduvek ra�una. Do bu�enja.
"Sudovi" i "presude"
Zoran Ivo�evi�: Ozbiljnom sudu se ne mo�e desiti da u istim stvarima donosi razli�ite presude. Ako neko ho�e da do�e na sud, on o�ekuje od suda da u istim stvarima postupi na isti na�in, a u razli�itim stvarima da postupa razli�ito. Me�utim, u istoj stvari imali smo dve razli�ite odluke. Na primer, "Danas" je drasti�no ka�njen zato �to je ad literam preneo neki tekst, a u drugom slu�aju, kada je o�te�eni bio neko drugi i kada je "Politika" opet ad literam prenela taj tekst, kazna nije usledila. Ne znam �ta je, ne znam koji su razlozi, ali to mora da zabrinjava. E sad, ako ve� koristimo Zakon o javnom informisanju, mada smatram da ga je pogre�no koristiti, bar koristite neuspeh, jer javnosti �e biti potpuno jasno s kim ima posla i, pre svega, kakav je to organ koji "sudi" na taj na�in i kakav je zakon koji se mo�e �as ovako �as onako upotrebiti. Pokrenite postupak pred redovnim sudom, da bi mu pru�ili priliku - ili da se obruka kao �to se obrukao ovaj prekr�ajni organ, ili da poka�e kako je to ipak sud. Sve ovo ka�em zbog toga �to nasedamo triku da ovde, tobo�e, imamo sudsku za�titu. Mi sudsku za�titu uop�te nemamo i zato, �ini mi se, od toga treba po�i.
Grujica Spasovi�: Imam utisak da je zapravo mnogo toga oko na�ih novina magla podignuta da bi se sakrio glavni razlog onoga �to se doga�a. Ve� prvi slu�aj iz marta meseca ukazuje na to. Tri medija su uradila potpuno istu stvar, prenela saop�tenje opozicione vlade za Beograd, i istog dana su tu�eni. Od toga je jedan medij potpuno sam, s daleko manjim tira�om, ekonomski daleko najlo�ije stoji; zatim medij koji je i dru�tvo i �tamparija i mnogo du�e traje i, najzad, tu je i tre�i medij, najtira�niji u zemlji, iza kog stoji strani kapital. �ta biva? Dva medija koja su mnogo ja�a od nas ka�njena su, zajedno, manje nego mi sami. I u poslednjem slu�aju opet smo mi slabiji: iza Studija B stoji gradska vlada, Srpski pokret obnove, iza "Blica" austrijski kapital - i ponovo smo mi vi�e ka�njeni za istu stvar.
Zoran Ivo�evi�: Vi ste povratnici, a njima je mo�da bilo prvi put.
Grujica Spasovi�: Ne, i "Blic" je povratnik. Nedavno smo u�estvovali u razgovoru sa opozicionim strankama na kome je postavljeno pitanje pomo�i nezavisnim medijima. Moj stav je da treba �to bolje da radimo svako svoj posao. A najbolje za nas, i za njih, jeste da otvoreno ka�u i ne odustaju od stava da dok postoji ovaj zakon o informisanju nema ni govora o bilo kakvim izborima. Naravno, nije to jedini uslov. Treba menjati i druge zakone, pripremati fer uslove za izbore, ali dok postoji ovaj zakon mi ne�emo sutra mo�i nijedan predizborni skup da propratimo kako treba, i osta�e im samo bandere da obave�tavaju gra�ane �ta ho�e i da ih ubede da glasaju za njih. To nije samo pomo� medijima, to je pomo� i njima, ako misle da se bave politikom. �to se ovog izbora ti�e, za mene je naj�alosnije i najopasnije ono �to se dogodilo "Novinama vranjskim". Kao tu�ioci su se do sada pojavljivali neki Rajko Popovi�, Vojislav �e�elj, Ljiljana Blagojevi�, �ak i Zoran Lili�, Patriotski savez... Sad se kao tu�ilac pojavila vojska. Pucanje na mete iz najte�e artiljerije. A sudija je iznena�en �to je redakcija kao svedoke pozvala �ak i Albance: to je u obrazlo�enju presude, raspirivanje me�unacionalne mr�nje.
Zoran Ivo�evi�: Ja bih se opredelio za ono �to se desilo "Danasu", "Blicu" i Studiju B. Ne zbog visoke kazne, nego zato �to tu dolazi do izra�aja bezobrazluk o kome sam ve� govorio. Ko je pokrenuo taj postupak? Gospodari ovog na�eg vremena, pokrenuli su ga ljudi koji u vladi, kao njeni �lanovi, kontroli�u organ koji se zove sudija za prekr�aje. Samo, naravno, nisu se legitimisali kao ministar informisanja i potpredsednik vlade nego kao rukovodioci te njihove partije. I sad su oni tu tu�ioci, da ka�emo tako, a taj prekr�ajni organ kao organ iz njihove nomenklature sudi po toj njihovoj tu�bi. Pa �ta ste drugo mogli i da o�ekujete osim drasti�nih kazni? Potpredsednik vlade i ministar koji je sve ovo i stvorio, oni se obra�aju svojim organima i, naravno, ti organi moraju da sude. Mislim da je dobra prilika da se na to sve uka�e ba� sad: "Politika" je oslobo�ena, a "Danas" osu�en u istoj stvari. Prekr�aj je potpuno isti, a imamo dve potpuno razli�ite odluke. To upozorava i javnost i gra�ane na ne�to �to je potpuno neustavno; sudija za prekr�aje tu ni�ta nema da ka�e, a upravo on ovde diktira uslove, donosi odluke, izri�e stravi�ne kazne i uni�tava javne medije.
Za�tita visoke divlja�i
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Ne sla�em se da Zakon o javnom informisanju ima i jednu jedinu pristojnu odredbu, zato �to se ne mo�e govoriti o pristojnim odredbama van konteksta. Kontekst je stra�an. Kod dono�enja i usvajanja bilo kog zakona ono najva�nije jeste duh zakona, ono �to zakon �eli da proizvede kao posledicu. Kao pravnik, ja sam pristalica one �kole koja se zala�e za potpunu slobodu informisanja uz taksativno nabrojana ograni�enja za za�titu li�nosti, koja predstavljaju izuzetke. Ovde, me�utim, sam Zakon o javnom ifnormisanju polazi od za�tite li�nosti. Javno informisanje i sloboda informisanja ne mogu kao osnovni cilj da imaju za�titu li�nosti. Pri obrazlaganju zakona u skup�tini, ako se se�ate, i radikali i JUL i SPS, svi su polazili od za�tite li�nosti. To zna�i da je na jedan potpuno o�ekivan na�in zloupotrebljena za�tita li�nosti da bi se doneo jedan poguban zakon o informisanju, koji je stvarno ugu�io slobodnu re�.
Evropski standardi i me�unarodni Pakt o gra�anskim politi�kim pravima tretiraju slobodu mi�ljenja i informisanja kao apsolutno neograni�ene. Ali postoji i posebna odredba, na koju se stalno zaboravlja. To je �uveni hate speech, govor mr�nje. To je upravo ovo izazivanje nacionalne, rasne, verske netrpeljivosti. To su izuzeci, ali se od njih ne polazi pri pisanju novog zakona. To su dve opcije: da se sloboda informisanja pravno reguli�e kao u ameri�kom Ustavu, prvim amandmanom koji garantuje apsolutnu slobodu informisanja i ne priznaje hate speach, ili prema evropskim standardima koji, po presudama Evropskog suda, nedvosmisleno ka�u da javne li�nosti ve� samim tim �to obavljaju odre�ene javne poslove moraju da trpe vi�e nego obi�ni gra�ani.
Snje�ana Milivojevi�: Vi�i nivo kritike.
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Da, vi�i nivo kritike: njihov posao podrazumeva javnu kritiku, to je osnov demokratije. E, kod nas se sve to izokrenulo. Kod nas je pojedinac, obi�an gra�anin, ovim zakonom onemogu�en da ka�e svoje mi�ljenje, odnosno novine vi�e ne�e prenositi njegovo mi�ljenje zato �to �e biti ka�njene. Ali zato javne li�nosti mogu da govore �ta god ho�e i one su za�ti�ene. Ovaj Zakon nema ni jednu jedinu dobru odredbu, suvi�e �iroko de?ni�e �ak i javne medije tako da i nau�na istra�ivanja mogu da budu predmet kazne. Sve �to je �tampano, bilo registrovano ili ne, podle�e jurisdikciji Zakona o informisanju. Zato mislim da je po posledicama najstra�nija presuda "Evropljaninu", potom "Vranjskim", i zbog visine kazne i zbog povoda ka�njavanju, doslovnog preno�enja izve�taja jedne nevladine organizacije.
Snje�ana Milivojevi�: U tom smislu ni�ta ne bi zna�ilo ni da je "Politika" osu�ena. Rekli bi: jeste, oni dosledno ka�njavaju sve. Ali ka�njavaju po besmislenosti, tako da ka�em. To �to �ete oglasiti legalnim presudu organa za prekr�aje zato �to novine prenose saop�tenja legalnih politi�kih aktera je besmisleno, pa makar oni to radili prema svima.
(Be)smisao zakona
Zoran Ivo�evi�: Sve ono �to govorimo o tom Zakonu u poslednjih godinu dana je samo u njegovim kaznenim odredbama. Ali stvar i jeste u tome �to je zakon donet zbog kaznenih odredbi, a sve drugo slu�i da nas uvede u jednu ?kciju. Tobo�e je zakon dobar, pogledajte samo �lan 1, �lan 2 i tako dalje. Ali ovde su va�ne samo kaznene odredbe, i oni taj deo zakona upotrebljavaju. Hteli su samo kaznene odredbe, a nema smisla da Zakon sadr�i samo kaznene odredbe. Zato su sve drugo dodali, ne bi li ubla�ili drasti�nost kaznenih odredbi. Mi nasedamo tome koriste�i se zakonom, obra�aju�i se sudiji za prekr�aje umesto redovnom sudu koji, ipak, na osnovu istog ovog zakona, mo�e da nam pru�i neku kakvu-takvu za�titu.
Snje�ana Milivojevi�: Za�tita privatnosti i li�nosti ro�ena je u onoj vrsti medijske tradicije u kojoj je osvojeno pravo na javnu kritiku i sada se od mo�nih medija pojedinac �titi jer, na primer, CNN mo�e da upropasti �ivot. Po�to nema dr�avne intervencije, nu�no je ostaviti prostor na koji imaju pravo i Ledi Di i Bil Klinton. Ali, u domen u kome ti isti ljudi obavljaju javnu funkciju mo�ete u�i. Svi smo ulazili u spava�u sobu Bila Klintona, ali svaki pojedinac, privatni gra�anin i gra�anka, imaju pravo da isto to smatraju atakom na privatnost i da zbog toga vode spor protiv medija. To je onaj vi�i stepen kritike kome podle�u javne li�nosti. Podse�am vas, i kod nas je bilo sli�nih poku�aja, ali to su poku�aji da se retorikom savremenog medijskog govora prikrije jedna restriktivna praksa, da se upakuje na na�in koji bi eventualno u svetu mogao da pro�e. Vi se se�ate da je ministarka Milentijevi� donosila zakon u kome se govorilo protiv monopola - a jedini monopol koji u ovoj zemlji postoji je dr�avni medijski monopol. On je ostao netaknut. Za�to? Zato �to je vlast htela da ograni�i budu�e televizije, grupe kakva je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, budu�a medijska grupisanja koja bi mogla uzeti ve�i deo publike, ve�i stepen medijskog uticaja, mada u tom trenutku nije bila ni na vidiku mogu�nost da se pojavi neki veliki medijski vlasnik ili da se neko pribli�i poziciji kakvu imaju RTS ili "Politika", ti veliki monopoli. Stvarni monopol je ostao netaknut a razmontiravao se neki ?ktivni monopol nezavisnih medija. Potom ide pri�a o za�titi privatnosti. Institucionalizuje se za�tita privatnosti u zemlji u kojoj apsolutno nema regulisanih odnosa u javnoj komunikaciji i kojoj je neophodna rekonstrukcija medijske scene da bi dru�tvo uop�te deblokiralo komunikaciju.
Bruka i sramota
Zoran Ivo�evi�: U podeli vlasti, onaj ko donosi zakon, ne primenjuje zakon. To je bruka i sramota onoga ko je primenio zakon. To se mo�e desiti sa svakim zakonom, ali to nije problem zakona. To je problem onoga koji tako zakon primenjuje.
Snje�ana Milivojevi�: Ali, zakonodavac odre�uje kako �e se zakon primenjivati. A kakve su posledice po medijsku scenu, to je te�ko odlu�iti, mada mo�emo napraviti neku karakterizaciju njegovog dosada�njeg delovanja. Struktura presuda dokazuje da autori, donosioci zakona ili oni koji stoje iza njih ne �ele nezavisne medije. Sa frekvencijama je stanje jo� neregulisano, ali Zakon o javnom informisanju je atak na novine. Jasno je za�to, ako se zna da su u trenutku dono�enja zakona - po prvi put u poslednjih deset godina - nevladini �tampani mediji po tira�u i uticaju na publiku nadma�ili vladine �tampane medije.
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Zato duh ovog zakona obavezuje zakonodavca da najo�trije ka�njava najslabije. Uni�ti nezavisne medije - to je duh zakona. Uni�ti slobodnu re�! Ve� sam rekla da je ovaj zakon najgori na svetu, ali njegova primena je jo� gora. Katastrofa je to �to imamo u�asan zakon i medije koji, da bi opstali, vode ra�una o tome, a ipak uspevaju da plasiraju informacije. Nema legaliteta ni legitimiteta za ovaj zakon, tako da se nalazimo u poziciji biranja najgoreg.
Zoran Ivo�evi�: Ja ne bih izgovarao tako velike re�i kao �to je duh zakona. Monteskjeu ovde nema mesta, ali mo�da bi moglo da se ka�e: zao duh zakona, zloduh zakona. Su�tina ovog zakona u tome i jeste, u njegovom zlom duhu. Ne sudimo mi zakonu, niti treba danas da se opredeljujemo oko njegovih odredaba. Ovo sa "Vranjskim" stvarno je stra�no zato �to se pojavila vojska kao, hajde da uslovno ka�emo, tu�ilac, i jeste stra�no �to je kazna jo� gora od kazne za "Danas", "Blic" i Studio B. Tu se petlja vojska kojoj to posao nije, odnosno dr�ava SRJ kao pravno lice koje zaista mo�e da pokrene taj postupak. Tu dr�ava nije sa imperijumom nego sa dominijumom i ona je stranka u postupku kao i svaka druga.
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Ali dr�ava nije pokrenula taj postupak.
Zoran Ivo�evi�: A vojska nije mogla zato �to nema svojstvo pravnog lica.
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Odbacili su upravo taj argument, da ne postoje proceduralne pretpostavke za vo�enje postupka jer vojska nije pravno lice.
Zoran Ivo�evi�: Naravno da nije, ali dr�ava jeste i dr�ava pozajmljuje svoj pravni subjektivitet svim dr�avnim organima. Ali, to je dr�ava sa dominijumom i mene ona uop�te ne impresionira, prema njoj se odnosim kao i prema svakoj drugoj stranci. Ovo sa "Vranjskim" je ogromna glupost. Pokazuju nestrpljenje, ali posledice ka�njavanja ovih drugih medija, uni�tavanje javnih glasila koja jo� uvek kako-tako slobodno rade, to je stra�no. Taj zakon je spomenik na�e sramote, sramote na�eg zakonodavstva, sramote izvr�ne vlasti i sramote nas samih, ako ho�ete. Izvr�na vlast nametnula je zakon Skup�tini. Kako ga je vlada predlo�ila tako su ga ovi izglasali, bez javnog raspravljanja, po hitnom postupku. I sad, taj zakon treba primeniti. I to opet �ini vlada, jer ta ista vlada, preko ljudi koji su stvarni autori tog zakona, pokre�e postupak. Sude organi vlade, organi koje mogu da smene u svako doba. Kad pogledate sve to, jasno je da ta vlada ho�e da svoj hijerarhijski imperijalizam nametne svim ostalim organima ove dr�ave - i zakonodavnoj i sudskoj vlasti.
Briga o narodnom zdravlju
Snje�ana Milivojevi�: Ali, svaka tu�ba u kojoj se pojavi ministar za informisanje zna�i da on neposredno u�estvuje i uti�e na uni�tavanje medija. On je resorni vladin �inovnik za tu oblast i direktno uti�e na razaranje te delatnosti. To je najskandaloznije, jer sve presude u kojima neposredno u�estvuju ljudi iz Ministarstva za informisanje su o�igledan dokaz da dr�ava ima dva standarda za medije, odnosno da joj je cilj uni�tavanje nezavisnih medija i da joj ovaj zakon upravo tome slu�i. Najzad, moramo da ka�emo na koji na�in se vr�i atak na profesiju. Visokim kaznama ka�njavaju medije koji prenose saop�tenja za javnost, legalni politi�ki oblik obra�anja legalnih politi�kih aktera.
Grujica Spasovi�: Za mene je apsolutno najskandaloznija stvar vezana za ovaj zakon presuda "Evropljaninu", po�ev od retroaktivne primene, pa do kraja koji se u stvari dogodio na Uskrs 1999. godine, ubistvom Slavka �uruvije.
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Zanimljivo je da su, koliko mi je poznato, sve prijave, svi zahtevi za pokretanje postupka, podneti na osnovu �lana 69 koji je u stvari vre�anje li�nosti - osim dve. Prvo protiv "Evropljanina" i sada protiv "Vranjskih": oni su optu�eni po �lanu 67 koji glasi: "Za objavljivanje informacije kojom se poziva na nasilno ru�enje ustavnog poretka, naru�avanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, kr�enje zajam�enih sloboda i prava �oveka i gra�anina, odnosno izazivanje nacionalne, rasne ili verske netrpeljivosti i mr�nje, kazni�e se za prekr�aj..." Za prekr�aj treba da bude ka�njen onaj ko je za ru�enje ustavnog ure�enja! A zakon ti daje 24 sata da doka�e� kako nisi ru�io ustavno ure�enje! To su ozbiljna, najte�a krivi�na dela. Za�to nisu pokrenuti krivi�ni postupci? Zato �to ih to ne interesuje. Zato �to je to ono zlo zakona bez duha. Zamislite, organ za prekr�aje - koji pri tom nije ni sudija - utvr�uje: "Postoji prezumpcija da su oni ru�ili ustavno ure�enje, odnosno izazivali nacionalnu i versku mr�nju!"
I u tom smislu ovde se izdvajaju presude "Evropljaninu" i "Vranjskim". Bojim se da je to samo po�etak jednog mnogo, mnogo goreg progona koji �e uslediti.
Priredio: Aleksandar �iri�
Sve �to se u poslednjoj
deceniji de�avalo sa dru�tvom u celini jeste jedna velika prekretnica, tako da ja ne
znam u kom smislu mo�emo da ka�emo da je Zakon o javnom informisanju prekretnica. Ali,
sa stanovi�ta sudbine medija u protekloj deceniji, mislim da jeste veoma va�an. S tim
zakonom po�inje nova faza: njime je zavr�en period one surove, rigidne politi�ke
kontrole nad medijima koja je karakteristi�na za stari re�im - smena urednika, zabrana,
povla�enje, politi�ki pritisci, polujavni aran�mani... 
�isto legalisti�ki, kada
je re� o ovom Zakonu o javnom informisanju - bez obzira na to koliko je poguban i koliko
usmeren na gu�enje nezavisnih medija - �ak i po takvom takav je, nijedne od ovih novina
ne bi bile ka�njene. Svi su, �ak i u inkvizitorskom dokaznom postupku, uspevali da
doka�u nepostojanje elemenata za odgovornost, da je informacija istinita ili da su ta�no
preneli saop�tenja. U nekim slu�ajevima, naravno, to nisu uspeli zato �to se radilo o
vrednosnom sudu, ali �ak i u toj situaciji trebalo bi po Zakonu o informisanju da budu
oslobo�eni. Prema tome, �ak ni po ovom nakaradnom zakonu, �iji je jedini cilj gu�enje
slobode misli i izra�avanja, da je primenjivan kako treba, niko ne bi bio osu�en na
pla�anje kazne. I to je u stvari ono �to je jo� stra�nije od samog papira.
Meni se ne dopada naziv
"presuda godine". To je zamka koju postavlja ovaj zakon, zamka u koju se vrlo
lako upada. O �emu je zapravo re�? Niti ovde ima presude, niti ovde ima ozbiljnog suda.
Sloboda �tampe je zajem�ena ustavom a, po �lanu 12 stav 4 Ustava Srbije, za�titu te
slobode pru�a sud. Problem je u tome �to organ koji primenjuje Zakon o javnom
informisanju kad izri�e drakonske kazne - uop�te nije sud. To je prekr�ajni organ, a
problem je u tome �to se taj prekr�ajni organ u prvom stepenu zove sudija za prekr�aje.
Taj sudija za prekr�aje uop�te nije sudija. To je organ iz nomenklature izvr�ne vlasti
kog imenuje i razre�ava vlada. Prema tome, ako taj sudija za prekr�aje ne odlu�uje
onako kako vladi prija, on se izla�e riziku da bude smesta razre�en. 
Kao �ovek iz medija,
nalazim se u jednoj �izoidnoj situaciji. Ovo o �emu razgovaramo objavi�e
"Vreme" i sad mogu sva�ta da ispri�am, a - to je jedno od najve�ih ludila
ovog zakona - ne�u ja odgovarati nego �e odgovarati "Vreme". Ceo Zakon o
javnom informisanju opire se racionalnoj analizi i - u tome se sla�em sa Zoranom
Ivo�evi�em - mi stalno gutamo taj mamac da uop�te pri�amo o ne�emu �to je apsurdno i
nepopravljivo. To �to su oni pokrali (autore modela zakona, op. pr.), to je zaista
ikebana koja treba da sakrije onih mo�da deset odsto problemati�nih stvari u zakonu. U
principu, kad bi se tih deset posto izbacilo, mo�da bi to mogao da bude jedan liberalan
zakon. Mo�da se ne�emo slo�iti u procentima, ali svejedno, Zakon o javnom informisanju
je i donet samo zbog tih deset odsto. 
Zaista je te�ko
opredeliti se koja je od izre�enih kazni - zajedno te�kih vi�e od 25 miliona dinara -
"presuda godine", ne samo zbog "bola" koji je tu�iteljima obilato
nadome�ten novcem, ve� zbog ogoljene inkvizitorske zakonske dogme o pretpostavci
krivice, koja se isto tako obilato koristila. Inkvizitoru je najva�niji zadatak da
spaljuje ve�tice, a svi mediji koji nisu pod kontrolom vlasti, progla�eni su za
"ve�tice", najpre javnim proklinjanjem i �igosanjem, potom ka�njavanjem do
potpunog uni�tenja.