Život u viremičnoj atmosferi

Pobesneli virus

Dok su zvaničnici tvrdili da nema epidemije nečega što liči na grip, Beograđani su poslednjih petnaestak dana masovno padali pred naletom visoke temperature, kašlja, povraćanja, i nedostatka lekova. One zlosrećnije strefila je upala pluća ili bronhitis

Beograđani su potkraj prošle godine batalili redove za ulje i šećer i bacili se u potragu za lekovima. Za sve su krivi virusi- tačnije respiratorne virusne infekcije koje su i bukvalno "složile" naše sugrađane. Stanovi podsećaju na improvizovane bolnice u kojima leže zanemoćali ophrvani visokim temperaturama i kašljem od koga boli svaki mišić. Zdravi ili poluzdravi ukućani jure po apotekama, telefoniraju hitnoj pomoći ili dežurnim zdravstvenim ustanovama. Pomoći gotovo niotkuda. Tu i tamo oglašavao se poneki epidemiolog ili lekar i saopštavao nam da u Beogradu nije registrovan virus gripa, ali jeste nešto što liči na grip. Saveti su se svodili na preporuku ležanja, uzimanja što više tekućine, vitamina, aspirina i drugih medikamenata za snižavanje temperature. Vi to sve uradite, a visoka temperatura i dalje divlja, bolesne ukućane trese groznica, i tako danima.

U beogradskoj dobitnoj kombinaciji u borbi protiv virusa pomažu jedino lične veze, da dovučete nekog još na nogama lekara-poznanika kući da pregleda bolesne i prepiše terapiju. E, muke tek onda nastaju. Kako i gde kupiti lek. Pogotovu odgovarajući antibiotik.

REDOVI BEZ GUNĐANJA: Nekoliko dana pre praznika sve beogradske državne apoteke krenule su u sedmodnevni popis. To znači ključ u bravu i nema lekova. Kad su proradile, došli su praznici i opet katanac. Pred dežurnom apotekom "Prvi maj", lepoj i renoviranoj dan pred doček novog veka, red u devet sati uveče. Otegao se gotovo do obližnjeg Eurosalona. Ljudi uglavnom ćute ili tiho razmenjuju savete o tome kako doakati virusu. Iznenađenje vas čeka tek kad uđete i stignete do šaltera. Sagnete se da pitate imaju li lek koji tražite. Ako nemaju, sledi vam novi red pred nekom od dežurnih apoteka. Srećnici koji mogu da kupe lek suočeni su s tekstom apotekarice iza šaltera: "To košta toliko i toliko" i pitanjem "Imate li novac?".

Date novac, apotekarica odlazi, traži lek, kuca račun na kasi i donosi vam i lek i kusur. To traje kao večnost. Ma koliko bolesnika imali u kući, u dežurnoj apoteci vam sleduje samo jedna kutija dovicina, na primer. U kutiji samo pet tableta dovoljnih za terapiju jednog bolesnika. Dakle, za drugog ukućanina novi red u nekoj drugoj apoteci. Ljudi se pred šalterom prebrojavaju. Ako nemaju dovoljno dinara, vade marke (DM). Ne pomaže, jer apoteka ne prima devize. Okreću se i izlaze bez leka i bez reči protesta.

Prema poslednjim izveštajima, već nekoliko dana (informacija agencije Beta s početka ove nedelje) u "apotekama nema doksicilina, snažnog antibiotika širokog spektra iz reda tetraciklina, niti brufena, leka protiv bolova i temperature". Kako će i da ih bude kad kutija pomenutog dovicina košta manje od dva jajeta, sedam dinara. Ali zato ako hoćete sirup ili antisept tablete koje vam smiruju nesnosni kašalj, onda ćete dobro platiti. Toga u apotekama i ima. Onoga što nema skuplja se po kućama od prezdravljenih sugrađana. Lekari po domovima zdravlja već se žale da su u proteklih deset dana podelili sledovanje lekova za tri meseca. Oni jedini ne negiraju da ima mnogo obolelih. Ali, kako kažu, nadležni organi moraju saopštiti šta je u pitanju. Dok pišemo ovaj tekst oglasio se Predrag Kon, epidemiolog iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda, saopštenjem da se akutno oboljenje disajnih organa u Beogradu "širi u epidemiološkim razmerama". On je agenciji Beta rekao da se verovatno radi o virusu gripa, ali da to još nije potvrđeno i da se rezultati očekuju tek za sedam dana. Rekao je i to da Gradski zavod priprema šire mere zaštite.

METEŽ JE OPŠTI: Ako se ovih dana ispostavi da je grip u pitanju, onda nas je on ipak iznenadio. I po pravilima Svetske zdravstvene organizacije grip se obično javlja u februaru, kulminira u martu i traje do aprila. Pošto uglavnom živimo mimo svetskih standarda, možda su nas grip ili respiratorne infekcije koje uz to idu, potpomognute, kako doktori kažu, posebnim oblicima bakterija (mikroplazma), sobalio ranije. Pomenute bakterije se inače javljaju kada kolektivni imunitet stanovništva doživi izvestan pad. Imali smo stresnu godinu, zima je izuzetno hladna, hladni su nam i stanovi, nemamo para, a po ulicama se uglavnom preliva đubre iz kontejnera.

U maniru "niko nam ništa ne može" ne držimo mnogo ni do sopstvenog ni do tuđeg zdravlja. Siti smo se izljubili za Novu godinu, duvamo jedni drugima u prepunim autobusima. Noseve, što zbog siromaštva što zbog navike, najčešće brišemo rukavima ili šakama. Onda se grlimo i pozdravljamo. A kad nas strefi, onda kuku i lele. Doktori tvrde da već poodavno u naučnim krugovima preovladava mišljenje da se ove vrste infekcije prenose preko prljavih ruku. To praktično znači da se pozdravljanje s nekim ko je prethodno bez maramice obrisao nos a potom nije oprao ruke svodi na učinak direktnog pljuvanja u lice.

U iščekivanju proglašavanja epidemije, metež je opšti: bolesni kukaju a zdravi se dovijaju da im pomognu kako znaju i umeju. Psuju sve odreda. Više NATO nego državu. U izobilju beogradskih priča o aktuelnoj masovnoj bolesti ovih dana je procurila još jedna: "To je virus koji su nam ubacili Amerikanci onomad kad nas je bombardovao NATO." Da bi priča dobila na jačini, pominju se pouzdani izvori.

Nadležni organi se po svemu sudeći spremaju da nam ovih dana i ozvaniče nešto što već traje danima i što nas je većina dobro osetila. Dosadašnja iskustva nas uče da proglašavanje epidemije podrazumeva uglavnom zabranu javnih skupova, rada pozorišta i bioskopa, poseta bolnicama. Ono ne znači ni više lekova u apotekama, ni manje redove kod lekara, ni toplije stanove, ni ponašanje u skladu sa povećanim zdravstvenim rizikom. Grip se u normalnom svetu smatra ozbiljnom i nimalo bezazlenom infekcijom. Kod nas, očigledno, stvari stoje drugačije.