Polemike

Branitelj "najskupljih re�i"

Nastavljamo sa objavljivanjerm reakcija na intervju s Matijom Be�kovi�em ("Vreme" br. 466)

U euforiji bu�enja i nacionalnog osve��ivanja (onesve��ivanja) naroda niko od najumnijih glava i profesionalnih Srbendi nije ozbiljno razmi�ljao o posledicama svojih pri�a i delovanja. (O tome �ta �e se de�avati i kakvi �e biti rezultati te avanturisti�ke politike razborito su govorili oni �to su ih na�i patrioti-pro?teri nazivali izdajnicima, odrodima, otpadom, kukoljem, lo�im Srbima koji pate od samomr�nje. Me�utim, u op�toj nacionalisti�koj halabuci, ovi glasovi razuma nisu se �uli a kamoli bili saslu�ani.) Srpski intelektualni gorostasi ne pitaju se ni danas koji su istinski uzroci stanja u kojem se nalazimo. A o sopstvenoj odgovornosti za sve ovo nemaju �ta da ka�u.

Jedan od najvi�enijih ljudi u tom elitnom i nedodirljivom dru�tvu, koje je politi�ki radilo "na polzu ote�estva", a zapravo sebe promovisalo i, kao obi�no, bilo uz vlast ili u blizini vlasti, bio je pesnik i akademik Matija Be�kovi�. On je danas jedna od svetih krava srpske knji�evnosti. Slavljen je kao najve�i mudrac, naj�istiji pesni�ki izraz narodnog genija �ije je delo otelotvorenje srpske duhovnosti. Svojim dvosmislenim govorima, dosetkama, vicevima i nemu�tim sentencijama ovaj velikan pera dao je dobar doprinos procesu narodnog raspame�ivanja koji traje ve� desetak godina.

U njegovim ranijim bombasti�nim i pateti�nim govorima moglo se pro�itati da su nas "jamili", da su "Srbi u Hrvatskoj ostaci zaklanog naroda" (groteskno zvu�i, a nije jasno kako narod mo�e da bude zaklan, ali to je sasvim u duhu desetogodi�nje nacionalisti�ke ludosti). Pa se moglo �itati o raznim "�eranjima" i da �e na� pesnik biti uz svoj narod i kad je ovaj na pogre�noj strani. A svaki od njegovih dnevno-politi�kih viceva i verbalnih dovijanja progla�avan je vrhuncem mudrosti i nacionalne meta?zike, pa je odmah bivao citiran u dr�avnoj i nezavisnoj �tampi.

U razgovoru "Govorim o svom tro�ku", koji je objavio nedeljnik "Vreme" u broju 466 od 11. decembra 1999, imali smo prilike da se upoznamo sa najnovijom porcijom Be�kovi�evih gnoma i dosetki. Naravno, umesto da govori o poeziji (nju je pomenuo samo u dve re�enice dostojne gimnazijskog stihoklepca), na� velikan pera opet je govorio o politici. Sude�i po onom �to je izjavio, Be�kovi� se nije nimalo promenio od dana kada je istinski duhoviti pesnik Miodrag Stanisavljevi� u pesmi "Srpski savet", �tampanoj 1991. godine, napisao: "Tu je Be�ko - vo�in ne�ko/(a u stvari mo�ko-ho�ko)".

Kada ga u intervjuu novinar pita o predsedniku Milo�evi�u, Be�kovi� na poznati na�in izbegava da o tome ne�to vi�e i konkretnije ka�e. A svojevremeno je znao da izjavi kako ve� i samo ime i prezime tog �oveka, koje se sastoji iz re�i Sloboda i Milo�, govori sve najbolje o njemu. Zatim, �ta zna�i ona nemu�ta re�enica: "Milo�evi� ih je ve� tukao, i �ak im davao pravo na revan�." Kao da batina�i u slu�bi doti�nog predsednika nisu znali da bukvalno tuku i premla�uju mnoge anonimne ljude i demonstrante, ali i predsednikove politi�ke protivnike (od pokojnog Borislava Peki�a do Vuka Dra�kovi�a, Vesne Pe�i�, Zorana �in�i�a). Ali, naravno, trapavo se izrazio na� uva�eni bard (i Homer zadrema, zar ne?) pa je pod re�ju "tukao" sigurno mislio na izbornu pobedu, a pod onim "d�entlmenski im davao pravo na revan�" verovatno je mislio na pravedne i fer izborne uslove ponu�ene politi�kim suparnicima.

No, �injenica je da se uva�eni pesnik kao dobri autoritarac i �estiti patrijarhalac ne usu�uje da otvoreno kritikuje Doma�ina, Gazdu i Vo�u. Mo�da smatra da je vlast od Boga. Ili se kao ljubitelj narodnih izreka dr�i one da "ne�e �ut sa rogatim", a mo�da i one da "pognutu glavu sablja ne se�e". Za�to bi na� vrli velikan pera otvoreno kritikovao nekoga mo�nog kada je uvek bio oprezan i uvek znao da igra na vi�e sigurnih kombinacija? �to bi on ugro�avao svoj udobni polo�aj Nacionalnog Barda koji je nekada bio blizak republikanskom dvoru? Zar mu nije socijalisti�ki dvor dodelio nagradu Socijalisti�ke Republike Srbije i to onu �uvenu koja se zvala Sedmojulska? Kako to da Be�kovi� tada nije odbio da primi ovu komunisti�ku, republikansku nagradu i time otvoreno poka�e svoju doslednost i iska�e svoja antire�imska i monarhisti�ka uverenja? Ba� �udno. A mo�da i nije.

Ne, na� rapsod ni danas ne�e ni�ta lo�e re�i o Vo�i jer bi za�as mogao da se na�e na kakvoj crnoj listi. I onda u re�imskom listu "Politika" ne bi mu izlazile ni fotogra?je, ni pesme, a ponajmanje bi se pojavljivali panegirici u njegovu �ast. Ugodnije je pri�ati bezazlene dosetke, zabavljati publiku i na na�in seoskog jurodivog sprdati se sa opozicijom.

Ili, na primer, �ta zna�i ono da je "opozicija sasvim preuzela bugarsku gestiku". Otvorih re�nike, potra�ih re� gestiku i ne na�oh je. Postoje re�i gest, gesta, gestikulacija, gestikulirati, gestura, postoji i gestek (stub, podupira�) i gestacija (no�enje ploda, trudno�a) ali nigde Be�kovi�eve nesre�ne gestike. I tako ostadoh tu�an i ne saznah �ta je stvarno pesnik hteo da ka�e.

A evo kako na� knji�evni velikan pri�a o odgovornosti dela inteligencije za podr�avanje politike �ije plodove danas ubiremo. "I komunizam i NATO saglasili su se da je re� o velikoj krivici inteligencije", ka�e on na posprdan a zapravo konfuzan na�in. Kakav komunizam, kakav NATO! Komunizam je dru�tveno-ekonomsko ure�enje i u�enje Karla Marksa, a NATO je vojna organizacija zapadnih zemalja, pou�io bi ga svaki u�enik osnovne �kole. Kako mogu komunizam i NATO da se saglase u vezi sa velikom krivicom inteligencije? Besmislica. Kakve to ima veze? Ali, u Be�kovi�evim sprda�inama i neodgovornim i olakim pri�ama to ima veze. Va�no je da je lepo kazano.

Naravno, Be�kovi�, kao iskusni estradni zabavlja�, za�ti�en zvanjem akademika, zamagljuje stvari i izbegava da se suo�i sa problemom pa stoga koristi zaista naivna karikiranja i infantilne simpli?kacije, poput one o osnovnoj �koli, u�iteljima i "tu�ibabama". Time samo pokazuje svoj notorni antiintelektualizam. Uostalom, vi�e se ne mo�e o�ekivati od nekoga ko je sposoban samo za stereotipna, neistorijska i mitolo�ka rezonovanja. Ali ta rezonovanja dobro su se uklapala u re�imske politi�ke manipulacije tokom poslednje decenije i imala su dobru pro�u kod publike.

Na jednom mestu u intervjuu pesnik Be�kovi� navodno parafrazira Tomasa Mana: "Ako ste ro�eni kao Srbin, morate imati veze i sa srpskom sudbinom i sa srpskom krivicom." On ne ka�e ni "mogli bi da imate veze" nego ba� "morate". Kao u kasarni. Ne�to mora� i �ut, bre! Na svoj "zakukuljen" na�in na� pesnik aludira na razmi�ljanja Tomasa Mana o odgovornosti Nemaca za zlo�ine �to su ih u njihovo ime ili uz njihovu pomo� po�inili nacisti. I toj navodnoj parafrazi dodaje: "To je parafraza Tomasa Mana, i jedina krivica koju prihvatam i priznajem." Ako ovu pesnikovu duboku misao mogu da shvatim, on bi da ka�e kako postoji nekakva srpska krivica. Koliko znam, krivica ne mo�e da bude kolektivna. Krivica je ne�to �to se dokazuje na sudovima. Dodu�e, Be�kovi� i neke druge najumnije kolektivisti�ke glave ve� po prirodi svog posla navikle su da govore u ime naroda, pa nikad ne ka�u ja nego uvek mi. Prema tome, svi smo krivi pa niko i nije kriv. Ili je svaki ubica iz Srebrenice, ubica u ime odbrane srpstva, �ovek koga je mo�da ohrabrila pri�a nekog od umnih glava pa je "jamio" One Druge zbog toga �to su nekada Oni nas "jamili", isto kriv kao i onaj koji je tvrdio da se treba �uvati mr�nje, iracionalnog raspirivanja mr�nje i da je svaki ljudski dijalog bolji nego rat pa makar se zvao odbrambeni rat.

Znam da su mnogi od na�ih umnih glava, glavara i uglednika kulturne �ar�ije, koji su davali svoj doprinos Milo�evi�evoj politici, na prvi pogled simpati�na, pa �esto i ugla�ena gospoda (dodu�e moralno iskvarena, ali niko nije savr�en, moli�u lepo, trebalo je biti ve�t, snala�ljiv i pre�iveti opasne godine titoizma i sa�uvati karijere i polo�aje), i da kao salonski "naco�i" ne bi ni mrava zgazili. Njihova odgovornost je intelektualna i moralna. Niko ne tvrdi da se ovde, kako Be�kovi� ka�e, "u zemlji u kojoj niko nikog ne slu�a i ne zarezuje" (a on bi da ga slu�aju, zarezuju i jo� mu pride par�ence vlasti daju), sve "okrenulo tumbe zbog re�enice koju je izgovorio ili napisao neki pop ili pesnik". Ali na osnovu �injenica mo�e se dokazati da je jedan dobar deo inteligencije odu�evljeno, a u stvari konformisti�ki, pro?terski, udvori�ki i kona�no glupavo i ki�erski budalasto, podr�avao jednu destruktivnu, kriminalnu i zlo�ina�ku politiku, politiku �iji su katastrofalni rezultati danas pred nama i tek �e, na�alost, biti pred nama. Ali gospoda koja vole da budu glasnogovornici naroda, pa se uvek kriju iza dr�ave, nacije, sudbine naroda i sli�nih apstrakcija, ne vole kad ih podse�aju na ono �to su konkretno radili i govorili. Oni se uzdaju u na�e kratko pam�enje i u intelektualnu korumpiranost koja je prisutna u ovoj sredini.

I tu dolazimo do jedne �udovi�ne re�enice razgovora sa pesnikom Be�kovi�em. On ka�e: "Za mene je istinito ono �to je lepo kazano. I neistinito ako se to mo�e re�i bolje." O kakav estetizam kod jednog prononsiranog epi�ara! Estetizam kao priznanje moralne iskvarenosti. Kad Be�kovi� ovako govori, ne znam da li da me hvata prpa ili da se njegovim pri�ama smejem kao ki�u za�injenom humornim obrtima. Nikad ne znam da li on govori kao estradni zabavlja� sa TV Pinka, odnosno TV Palme, ili kao ozbiljni nacionalni ideolog koga treba slu�ati u stavu "mirno"?

"I nisam ni za jednu od tih izjava ni�ta dobio, ni stan ni polo�aj", u intervjuu kao da se �ali siroti pesnik. Pa pravi oma�ku i otkriva svoje �elje i svu njihovu banalnost. Samo jedan korak deli pateti�no uzvi�eni dr�avotvorni nacionalisti�ki ki� i govor o sudbini naroda od trivijalnosti, obi�nog ki�a i govora o polo�ajima i stanovima.

Niko od na�ih velikana i nekada�njih zvezda i primadona "doga�anja naroda", "borbe za istinu o Srbima", niko od "nacionalnih radnika" ne voli da prizna da je pogre�io i da nije bio u pravu. Intelektualno nepo�teni i neiskreni prema sebi, ovi misti?katori i zarobljenici kolektivisti�ke i plemenske logike nesposobni su da se racionalno, kriti�ki i po�teno odnose prema stvarima i problemima oko sebe.

Razgovor u "Vremenu" zavr�ava se zaista efektno, pominjanjem dva bisera iz Be�kovi�eve jezi�ke riznice. To su re�enice o Srbima u Hrvatskoj kao ostacima zaklanog naroda i o Kosovu kao najskupljoj re�i. O stotinama hiljada priprostih, zavedenih, napu�tenih, osiroma�enih, izmu�enih jadnika i jadnica, konkretnih ljudi sa svim dobrim i lo�im osobinama, ljudi koji su pobegli od dr�avotvornih narodoljubaca iz Hrvatske da bi sa�uvali gole �ivote, Be�kovi� govori kao o nekakvom materijalu, kao o ostatku koga vi�e nema. Ali taj "ostatak" nalazi se u Srbiji, oko nas ili su to ljudi raseljeni po svetu, konkretni ljudi koji su pobegli daleko od pomahnitalih dr�avotvoraca, etni�kih �ista�a i sli�nih branitelja najskupljih re�i i ljubitelja onoga �to je o tome lepo kazano. Ova Be�kovi�eva pri�a o "ostatku" samo je jo� jedan dokaz da su ljudi njegovog kova ljubitelji apstraktnog naroda. Male, nepateti�ne i neherojske ljudske egzistencije ovu gospodu zapravo ne interesuju. Obi�ni anonimni ljudi za njih su valjda materijal od kojeg se gradi nacionalna istorija i pomo�u kojeg se ostvaruju njihove svete ideje. Oni uvek vi�e vole ideju naroda od konkretnog naroda i konkretnih ljudi. Narod je naj�e��e nedostojan uzvi�ene ideje koju propovedaju na�i nacionalni velikani. Ti konkretni ljudi koji psuju, piju, kradu, la�u, �vercuju cigarete i ku�ne potrep�tine i na ulicama preprodaju automobilski benzin, retko se kupaju, ne popravljaju zube, zanovetaju i zapravi ni u �ta ne veruju, ti ljudi koji su ponekad �udesno po�rtvovani, dobri prema svima, blagi i �utljivi, spremni da pomognu, daleko su od �iste i idealne ideje o narodu i one slike koju o narodu neguju nacionalisti. Za ove poslednje, narod je masa koja se �alje u rat, to je glina koju mese razne vlastoljubive vo�e i politi�ari da bi je, kako obi�no ka�u, iskoristili za dobrobit dr�ave (a u stvaru za li�ne potrebe). I zavi�ajni bardovi, poput Be�kovi�a, tu su da im taj va�ni posao ukrase lepo kazanim re�enicama i ostalim nacionalisti�kim �in�uvama.

Kosovo nije samo re�, sredi�na re� jednog mita, nego je pre svega ime konkretne teritorije na kojoj �ive konkretni ljudi, Albanci, Srbi i ostali, gde konkretni problemi nisu razumno i pametno re�avani ve� su nasiljem, represijom i zlo�inom produbljivani. Bolje da je ova re� ostala samo deo srpske kulturne tradicije i mitologije, dakle bolje da je ostala u srpskoj epskoj poeziji umesto �to je besomu�no zloupotrebljavana u dnevno politi�ke, propagandne, nacionalno-mobilizatorske i manipulantske svrhe, �to su joj svojim lepim iskazima omogu�ili an�eoski nevini, samoljubivi pesnici poput Be�kovi�a i njegovih istomi�ljenika.

Nije mi ni na kraj pameti da ovim pisanjem pokre�em nekakve hajke. Strano mi je svako nasilje, pa i ono verbalno. Ali ono �to je javno izre�eno treba da bude javno i kritikovano. Ovim tekstom ho�u da poka�em da nismo ba� svi zaboravili �ta se ovde doga�alo i kakvih smo se zlokobnih budala�tina u poslednjoj deceniji naslu�ali, nagledali i �ta smo do�iveli. I kakve su posledice svega toga. Ho�u da poka�em da me�u nama ima ljudi kojima je stalo do intelektualne i moralne odgovornosti i istine. A ne do karijera koje se prave tako �to se reprodukuje udvori�tvo i neguje konformisti�ka atmosfera nezameranja i �utanja.

Ambicioznom i naivnom pesniku Be�kovi�u iskreno i od srca �elim da ispuni svoj �ivotni san i kona�no postane dvorski pesnik. Naravno, tu nikako ne mislim na dana�nji socijalisti�ki dvor.