Hemingvejevi "fiktivni memoari"

Krparenje dela

Hemingvej sigurno nije poslednji pisac u ovom veku �iji se imid� ve�to nadovezuje na delo. Me�utim, on je i �rtva autobiografizma

"On izgleda kao moderan pisac, a miri�e na muzej", rekla je Gertruda Stajn za svog najneposlu�nijeg �ti�enika Ernesta Hemingveja, i te re�i zvu�e kao sasvim ta�na definicija njegovog stvarala�tva. Danas, sto godina posle ro�enja, najslavniji ameri�ki nobelovac je doista negde izme�u starostavnog i savremenog: u kontekstu postmoderne proze koja barata citatom, parodijom, kola�om i �itavim nizom tehnika koje su knji�evnost od odraza sveta pretvorile u svet za sebe, Hemingvej doista zaudara na muzej. Me�utim, bez njegove "tvrdo kuvane" proze ne bi bilo pisaca eksperimentalnog realizma kakvi su Rejmond Karver ili Bret Iston Elis. Poigrav�i se autobiografijom, dokumentom i tehnikom slice of life, Hemingvej utire put ameri�koj "stvarnosnoj prozi": dovoljno je re�i da je izmislio frazu "invencija iz iskustva" kao sopstveno poeti�ko na�elo o problemati�noj i dvosmislenoj granici izme�u stvarnosti i ma�te, autora i lika.

Ernest Hemingvej sigurno nije poslednji pisac u ovom veku �iji se imid� ve�to nadovezuje na knji�evno delo. Me�utim, on je i �rtva autobiografizma: gra�u za literaturu crpeo je iz li�nog (i privatnog) iskustva, koje je tokom pisanja intenzivirao do te mere da je kona�ni rezultat bila idealizovana slika ma�o heroja kojoj je s mnogo uzaludnog truda poku�avao da se saobrazi. Kako bi druga�ije mladi� koji je zaradio 237 gelera u levoj nozi dok je vojnicima delio �okoladice svoju ranu pretvorio u klju�nu metaforu sazrevanja izgubljene generacije? Ta rana, koja D�ejka Barnsa iz romana "Sunce se ponovo ra�a" li�ava i mu�kosti i vere u ljubav, postaje mra�na fascinacija koju je izgubljena generacija podelila sa Hemingvejem: rana nije samo beleg fizi�kog invaliditeta, nego i totalne krize identiteta. Roman "Sunce se ponovo ra�a", fikcionalizovano svedo�anstvo o �ivotu Amerikanaca u Parizu posle Prvog svetskog rata, bedeker je jedne skepti�ne generacije koja vi�e sa rodnim tlom ne deli onaj emersonovski optimizam �iji je moto "sunce i danas izlazi" nego cini�nu svest Knjige propovednikove da sunce neprekidno izlazi i zalazi, ne uspevaju�i da rastera mrak.

Iza Hemingveja lovca, novinara, ratnika i pisca ostalo je mnogo nedovr�enih rukopisa, sa�uvanih u bostonskoj biblioteci "D�on F. Kenedi". Od 1980, kad je s njih skinut "embargo", kre�e priliv posthumno objavljenih dela vi�e aktuelnih nego kvalitetnih: najnovije me�u njima, "Istina u prvi osvit" (True at First Light), priredio je, iz rukopisa od preko osam stotina stranica, pi��ev sin Patrik i objavio "Skribner" u julu ove godine, kako bi se dostojno obele�io Hemingvejev jubilej.

�injenica da se ovo delo svrstava u diskutabilni �anr "fiktivnih memoara" i da je rukopis za �tampu priredila uredni�kom poslu nevi�na osoba izaziva dosta negativnih reakcija - ponajvi�e mo�da od onih koji su se i sami bavili krparenjem Hemingvejevog dela. Tako je spisateljica D�oan Didion, koja je svojevremeno �arobno lepu i tu�nu Hemingvejevu pri�u "Bregovi kao beli slonovi" prenela na filmsko platno kao sladunjavu i fal� skicu o prljavom ve�u iz pi��evog prvog braka, zamerila Patriku Hemingveju �to se uop�te poduhvatio uredni�kog posla. Istini za volju, malo bi koji prire�iva� mogao sa�initi bolju verziju za objavljivanje od dopola napisanog romana u kom su i dobre i lo�e strane Hemingvejevog autorskog pisma toliko dominantne da se na njima ne da valjano intervenisati. "Istina u prvi osvit" opisuje safari u Keniji godine 1953. prate�i dva narativna toka i dve opsesije protagonista: dok Meri Vol� (�etvrta i poslednja Hemingvejeva �ena) kre�e u lov na lava sa �vrstom namerom da ga ustreli do Bo�i�a, slavni pisac lamentira nad staro��u i o�ijuka sa Debom, lepom mladom Afrikankom koju progla�ava svojom drugom suprugom. Iako daleko od zaokru�enog proznog dela, ovaj nedovr�eni roman je zanimljiv testamentarni zapis Hemingvejevog stila i poetike. S druge strane, delo u nastajanju otkriva nam pisca u nestajanju: gube�i polako i kreativnu i polnu mo�, slavni pisac tone u letargiju i samozaborav, gr�evito se trude�i da kroz platonsku vezu sa jednom mladom �enom i suo�enje s afri�kim pustolovinama o�uva bar privid svog negda�njeg ma�o imid�a.

Kriti�ari �asnih namera i dobre volje ovo delo takti�no opisuju kao "neizbru�eni afri�ki dragulj" na kom je jo� mnogo trebalo raditi. Naslov je preuzet iz jedne re�enice iz knjige koja glasi: "U Africi ono �to je istinito u zoru u podne postaje la�", i delo je doista pro�eto sve��u o nestabilnosti i promenljivosti svih na�ih stavova i utisaka. U jednom trenutku glavni junak prebacuje sebi �to vi�e razmi�lja o pro�losti i uspomenama nego �to u�iva u lepoti sada�njeg trenutka, i ka�e: "Veliki je greh gledati, a ne videti", formuli�u�i tako kredo Hemingvejeve umetnosti - treba posmatrati svet da bismo ga mogli opisati onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav smatramo da bi trebalo da bude, ili, jo� gore, onakvim kakav bismo �eleli da bude.

Stogodi�njica Hemingvejevog ro�enja obele�ena je i reprintom Ho�nerove biografije "Papa Hemingvej", a objavljen je i poslednji tom dosad najopse�nije Hemingvejeve biografije iz pera Majkla Robertsa, pod naslovom "Hemingvej: poslednje godine". U pogovoru Ho�nerovoj knjizi Zan Bruks ne propu�ta da Hemingveja proglasi najve�om ameri�kom ikonom, naglasiv�i da naznake Hemingvejevog "rogobatnog" stila sre�emo i kod Doktorova i u "spartanskoj lepoti" Karverove proze, �to je mo�da uvertira u dalju revalorizaciju Hemingvejevog opusa, koja je svoj zamah do sada vi�e dugovala novom talasu biografizma nego �itanju na�enih rukopisa.

Izdava�kim poduhvatima nikako se ne iscrpljuju na�ini odavanja po�asti ovom piscu. Neki nisu �ekali okrugle i sve�arske datume da bi slavili Hemingveja, nego to �ine u kontinuitetu. Tako fondacija "Hemingvej" iz Ouk Parka, predgra�a �ikaga u kom je pisac proveo detinjstvo i de�a�tvo, svake godine njegov ro�endan obele�ava prigodnim predavanjem nekog vi�enog "hemingvejologa". Potpisnica ovih redova je prisustvovala takvom obele�avanju pi��evog devedeset sedmog ro�endana, i �ivi je svedok da se nakon predavanja se�e ro�endanska torta, to�i �ampanjac i peva "Happy birthday to you, dear Ernest" (!). Ma koliko ki�asta, ova manifestacija dirljivo svedo�i o ponosu �itelja Ouk Parka �to su njihovi dedovi pecali sa �ika Ernestom na obli�njim jezerima. Slavljeni�ka torta je, u poverenju, bila otu�na (sami margarin i ne�to malo �laga), ali ritual je ispunio svrhu. Sve se to doga�alo u muzeju Ernesta Hemingveja - a gde bi drugde? Ispod muzejske pra�ine uvek se skriva ostav�tina za budu�nost.