�ta ostaje

Zaostav�tina

Istorijski sud o Jeljcinu uze�e u obzir �injenicu da je svojom ostavkom dao bitan podsticaj demokratskom razvoju Rusije, jer politi�ka praksa u ovoj zemlji do sada nije poznavala prakti�nu primenu instituta ostavke �efa dr�ave

Boris Jeljcin je ostao dosledan sebi. I njegov odlazak je iznenadan i dramati�an, kao i mnoge stvari koje je radio u svojoj politi�koj karijeri. Za njega se obi�no govorilo - s pravom - da se bolje snalazi u te�kim, prelomnim i gotovo bezizlaznim situacijama nego u relativno mirnim vremenima - kakvih, dodu�e, u njegovoj vladavini nije bilo mnogo. Takvo snala�enje i politi�ki instinkt su, me�utim, uvek podrazumevali opstanak na vlasti ili njeno u�vr��enje. Malo je onih koji su mogli zamisliti njegov dobrovoljni odlazak sa politi�ke scene, pogotovo �to takvih slu�ajeva u celokupnoj prethodnoj ruskoj i sovjetskoj istoriji prakti�no nije bilo.

Pored zdravstvenih problema, koje Jeljcin o�igledno ima, klju�nu ulogu je odigrala politi�ka ra�unica i analiza - samog Jeljcina i njegovog najbli�eg okru�enja. Posle dosta proba i poku�aja, Jeljcin je prona�ao pouzdanog i lojalnog �oveka - Vladimira Putina, koji mo�e obezbediti kontinuitet vlasti bez dramati�nih poteza i lomova, a samom Jeljcinu mirnu i po�asnu penziju i postpredsedni�ki status. Gvo��e se, me�utim, kuje dok je vru�e. Putinov rejting je danas vrlo visok, pre svega zahvaljuju�i ratu u �e�eniji. U ovom �asu on bi bio vrlo verovatni pobednik predsedni�kih izbora, ali to ne mora biti u junu 2000, kada bi se odr�ali slede�i redovni izbori. �to se oni ranije odr�e, Putinove �anse su ve�e. Ako Jeljcin ne ode sada i time ne pribli�i izbore, postaje neizvesniji njihov ishod, a time i period koji sledi posle njih - kako za Putina tako i za samog Jeljcina. Najzad, istorijski sud o Jeljcinu i njegovoj politici uze�e u obzir �injenicu da je, nesumnjivo, svojom ostavkom dao bitan podsticaj demokratskom razvoju Rusije, jer politi�ka praksa u ovoj zemlji do sada nije poznavala prakti�nu primenu instituta ostavke �efa dr�ave.

KLJU�NA FIGURA: Jasno je da �e se koliko-toliko objektivna ocena Jeljcinove uloge - kao i uloge Gorba�ova - mo�i dati tek sa odre�ene "istorijske distance", koliko god da se taj pojam �esto i zloupotrebljava. Nesporno je da se u prelomnim momentima krajem osamdesetih i po�etkom devedesetih godina Jeljcinova te�nja za vla��u poklopila sa neophodno��u radikalnih politi�kih i ekonomskih promena u SSSR-u i Rusiji. Tada je on stao na �elo istorijskih procesa i kretanja koje je, mora se ista�i, zapo�eo Mihail Gorba�ov. Kakvi god bili li�ni i politi�ki antagonizmi izme�u njih dvojice, oni su u su�tini komplementarne li�nosti i zaokru�uju dramati�nu i prelomnu epohu raspada SSSR-a i demonta�e sovjetskog sistema. U tom smislu je zna�aj Jeljcina kao klju�no politi�ke ?gure za prodor politi�kog pluralizma i principe tr�i�ne ekonomije izuzetan i odlu�uju�i. Me�utim, ru�enje starog pokazalo se kao mnogo lak�i proces u odnosu na stvaranje novog.

Gorba�ovu je Jeljcin zamerao sporost i nedovoljnu odlu�nost u promenama. Sada, daju�i ostavku, priznao je da je mo�da suvi�e forsirao i radikalizovao procese u zemlji. Naravno, nikada ne�emo znati kako bi se stvari razvijale da je delovao manje impulsivno, jer neki tvrde da dana�nji problemi postoje zbog previ�e brzih i radikalnih, a neki, naprotiv, zbog nedovoljno dubokih zahvata. Jeljcin je za ostvarivanje promena i postizanje postavljenih ciljeva dobrim delom koristio staru tehnologiju vladanja nasle�enu iz sovjetskog vremena, naravno uz modi?kacije koje donose novi uslovi. U Rusiji je stvoren hibridni sistem koji je jednom nogom u tr�i�noj a drugom u komandnoj ekonomiji. Ima elemente demokratskog parlamentarizma i pluralizma, ali i sovjetskog nasle�a - pre svega u instrumentima i metodima vladavine. Postoji jedna kombinacija na prvi pogled inkompatibilnih elemenata - oligarhije, demokratije, autoritarizma i populizma. Iako su socijalne tenzije visoke, vlast je uglavnom uspevala da ih kontroli�e, a fragmentarnost ugro�enih slojeva stanovni�tva i bojazan od povratka na staro amortizovali su socijalne proteste. Sada�nje rusko dru�tvo je u velikoj meri dezideologizovano i usredsre�eno na pragmati�no re�avanje egzistencijalnih pitanja.

U takvoj situaciji vlast je u Rusiji veoma personalizovana. Jedan �ovek - Jeljcin, predstavljao je garanta odre�ene stabilnosti i nastavka reformi, ali je, ujedno, sve vi�e postajao i faktor njihovog ograni�avanja. Njegov reformatorski potencijal se postepeno iscrpeo. Polako prolazi po�etna faza ru�enja starog sistema, kada je mnogo zavisilo od pojedinaca i njihovog politi�kog instinkta.

KAO CAR: Stabilnost Rusije �e sve vi�e zavisiti od onih koji nisu optere�eni sovjetskim nasle�em i praksom, a personi?kovana vlast i mo� pojedinca morale bi ustupiti mesto stabilnim sistemskim elementima koji bi svojom logikom, organizacijom i e?kasno��u delovali bez obzira na to ko je nosilac funkcija. U takvim uslovima ne bi bilo mesta za mnoge metode izrazito li�ne vladavine kakve je koristio Jeljcin, a bili bi ograni�eni i elementi oligarhijske vlasti.

Me�utim, nova faza razvoja je tek po�ela, i njene osnove su jo� vrlo slabe i krhke. Rusija jo� nije spremna za mla�e, dinami�ne i moderne lidere nesklone ranijim metodama vladavine i spremnije za dublju demokratizaciju i ograni�avanja oligarhijskih struktura, kao �to su Njemcov, Kirijenko ili Javlinski. S druge strane, u pore�enju s nizom eventualnih predsedni�kih kandidata sa dubokim korenima u biv�em sistemu, Jeljcin je delovao kao garant relativne stabilnosti i daljih reformi. I oni koji su mnogo zamerali Jeljcinu postajali su manje kriti�ni pri pogledu na druge pretendente - Zjuganova, Primakova, Lebeda, �irinovskog... Upravo u tom prostoru izme�u pretendenata na vlast jo� sklonijih starim metodama i jo� optere�enijih sovjetskim nasle�em nego �to je on sam i novih i mla�ih ljudi koji jo� nemaju dovoljno politi�ke snage i podr�ke Jeljcin je gradio svoju poziciju vrhovnog arbitra koja je, sve �e��e, dobijala gotovo carske karakteristike.

Nije malo onih koji misle da druk�ije u dana�njoj Rusiji nije ni moglo biti, tj. da je neophodno da zemlja pro�e kroz period "prosve�enog" ili �ak "dogovorenog" autoritarizma, jer se u dr�avi sa slabom demokratskom tradicijom i sna�nim naslagama biv�eg sistema demokratija i tr�i�na ekonomija mogu uvesti samo postepeno i dirigovano. Takav autoritarizam, smatraju oni, postaje ograni�avaju�i faktor demokratizacije, ali i brana haoti�nom razvoju ili restauraciji biv�eg sistema.

�ini se da takve poglede dele i Jeljcin i njegovo okru�enje, pa je kao pogodno re�enje prona�en Putin, jer deluje kao e?kasan organizator, administrator i tehnokrata koji �e mo�i da kombinuje reforme sa ja�anjem dr�avne vlasti. Njegovo politi�ko poreklo (iz nekada�njeg KGB-a) smatra se u Moskvi danas dokazom stru�nosti, pragmati�nosti i e?kasnosti, a pripadnost mla�oj generaciji garancijom distance od sovjetske prakse i nasle�a.

Pitanje je, ipak, mo�e li se Rusija istinski modernizovati i demokratizovati ako klju�nu ulogu igraju predstavnici nekada�njih represivnih struktura - bez obzira na stepen njihove pojedina�ne politi�ke transformacije. Poslednji parlamentarni izbori pokazali su da gra�ani Rusije - i pored velikih socijalnih i ekonomskih te�ko�a - nisu spremni da podr�e komuniste kojima su Staljinove slike i dalje politi�ki argument. Pokazalo se, me�utim, i da Rusija jo� ima ozbiljne probleme sa uskla�ivanjem proklamovane demokratske i tr�i�ne orijentacije sa nasle�enim shvatanjem feti�izirane velikodr�avnosti, kao i sa neophodno��u maksimalno militarizovanog sovjetskog sistema.

POGRE�NA IDENTIFIKACIJA: Mnogi su danas u Rusiji skloni da svoje svakodnevne ekonomske probleme pogre�no identi?kuju sa promenom me�unarodnog statusa zemlje, gube�i iz vida da je upravo sovjetska velikodr�avna i velesilska politika u velikoj meri doprinela raspadu SSSR-a i vrlo negativno delovala na �ivotni standard stanovni�tva. Jo� postoji krupna dilema - da li prednost dati �injenici da je Rusija vojno-strate�ki naslednik SSSR-a ili �injenici da je ideolo�ko-sistemski raskinula sa njim. Iako je odgovor na ovo pitanje u su�tini jasan - restauracija sovjetske velikodr�avne militarizovane politike u krajnjoj liniji bi vodila restauraciji autoritarnog sistema koji ju je proizvodio - unutra�nji problemi Rusije su takvi da je isku�enje da se nacionalno-patriotsko-vojna tematika iskoristi za ja�anje politi�kih pozicija vrlo veliko. Toj liniji bio je sklon Jeljcin u poslednjem periodu svoje vladavine, a bi�e joj, verovatno, jo� skloniji Putin - bar do martovskih izbora, i posebno u vezi sa �e�enijom. Naravno, i on je svestan da bi ve�a politi�ka konfrontacija sa Zapadom bila za Rusiju sasvim nekorisna i vrlo �tetna, pa �e poku�ati da balansira kako bi istovremeno delovao �vrsto i ostavio prostor za normalne odnose kada - i ako - preuzme predsedni�ki polo�aj.

Jeljcinov period je zavr�en, ali jo� nije zavr�en prelazni period u Rusiji. Rusija je danas mnogo druga�ija nego kada joj je Jeljcin stao na �elo. Ukoliko postane predsednik, Putin �e poku�ati da kombinuje demokratizaciju i reformu sa elementima autoritarizma i ja�anja dr�avne kontrole u nekim segmentima, ali sa manjim li�nim pe�atom i manje personalizovanom vla��u nego u vreme Jeljcina. I dalje �e, me�utim, ostati otvoreno klju�no pitanje - ho�e li u budu�oj ruskoj dru�tvenoj konstelaciji preovladavati oligarhijski, autoritarni ili demokratski elementi - ili �e, �to je najverovatnije, i dalje postojati speci?�na kombinacija od svega pomalo. Najzad, uvek je potrebno skrenuti pa�nju na izuzetnu nepredvidivost politike u Rusiji - pre samo godinu dana apsolutno niko ne bi poverovao da �e danas Vladimir Putin biti ne samo premijer ve� i najja�i kandidat za predsednika. Stoga i sa prognozama za martovske izbore treba biti u najmanju ruku oprezan.