Neo�ekivana smena u Kremlju

Jeljcinov primer

Posle cele decenije neprikosnovenog vo�stva, Boris Nikolajevi� je odlu�io da prepusti vlast "novom pokoljenju politi�ara", a svom izabraniku za kremaljski presto obezbedi sigurnu pobedu na vanrednim predsedni�kim izborima

Specijalno za VREME iz Moskve

Boris Jeljcin je oti�ao i njegovo mesto u Kremlju zauzeo je njegov nominalni naslednik, premijer Vladimir Putin, u svojstvu v.d. predsednika Ruske Federacije. Smena na vrhu vlasti obavljena je iza zatvorenih vrata, kri�om ne samo od �iroke javnosti ve� i od svakoga izvan kruga najbli�ih i najupu�enijih. O tom iznenadnom doga�aju, mada se ne�to sli�no ve� dugo najavljivalo, javnost je obavestio sam Boris Jeljcin, po�to je sve bilo gotovo i kad se ve� spremao da zauvek napusti Kremlj. Biv�i premijeri Viktor �ernomirdin i Sergej Stepa�in smatraju da je Jeljcin svojom ostavkom Putinu �irom otvorio vrata Kremlja. �ernomirdin je pozvao sunarodnike, odnosno politi�ke partije, da se "svi okupe oko Putina", a Stepa�in �ini to isto kada ka�e da Putin na vanrednim predsedni�kim izborima 26. marta ne�e imati konkurenta. Vladimir �irinovski je odao priznanje Jeljcinu �to je "priznao da ne�e da smeta slede�ih �est meseci", i apelovao da se vanredni izbori ubrzaju - za mesec ili mesec i po dana.

Da li je, me�utim, sve moralo tako da se dogodi, i za�to se sve tako dogodilo u tako kratkom vremenskom razmaku istra�i�e i odgovori�e kremljolozi svih orijentacija, ali je u ovom trenutku jedino zna�ajno da je predsednik Boris Jeljcin, koji je tokom protekle decenije �vrsto dr�ao kormilo ruskog broda, odlu�io da napusti kapetanski most. Politi�ka istorija Rusije u toj deceniji, podeljena na dve petoletke - na reformsku, gajdarovsku, privatizacionu i na postreformsku ili traumati�nu, banditsku - ma ko da je davao pe�at pojedinim doga�ajima, uvek se vrtela oko jedne jedine klju�ne ?gure, koja je donosila odluke sudbonosne za celu zemlju i sve njene gra�ane. Bio je to Boris Jeljcin.

KOBNA GRE�KA: Nomenklaturna vlast KPSS-a, koja se u su�tini nije izmenila ni sa dolaskom Mihaila Gorba�ova na �elo partije, nije izdr�ala pritisak avgusta 1991. i njeno zdanje se raspalo takore�i samo od sebe. Agonija Gorba�ovljeve vlasti potrajala je jo� malo potom i zavr�ila se raspadom Sovjetskog Saveza, za �ta je najvi�e zaslu�an (ili kriv) Jeljcin, koji je mogao da spase SSSR u nekom novom obliku - kao neku vrstu zajedni�kog tr�i�ta, recimo.

Sovjetska "�engenska zona", me�utim, tada nikome nije bila ni na kraj pameti, jer su se Jeljcin i njegovi partneri u Ukrajini i Belorusiji ozbiljno zanosili mi�lju da �e njihove tri zemlje odigrati ulogu lokomotive na pruzi koja je trebalo da vodi u raj tr�i�ta i novog blagostanja. Ostalo je nejasno ko je koga pri tome ble?rao, ali se pokazalo da ni pojedina�no ni zajedno niko nije bio spreman za tu ulogu i uop�te za nove uslove. Tek, glavna posledica te zablude dogodila se u decembru 1991. Na jednoj strani - potpisivanje tzv. belove�kih sporazuma koji su ozna�ili kraj postojanja SSSR-a, a na drugoj reforme i privatizacija od kojih se Rusija do danas nije oporavila. To �e biti i glavni uzrok (prole�e-jesen 1993) sukoba Borisa Jeljcina sa parlamentom, tada�njim Vrhovnim sovjetom, koji �e prerasti u krvavi obra�un 4. oktobra 1993. i, posledi�no, usvajanjem novog "Jeljcinovog ustava" svesti na nulu ulogu predstavni�ke demokratije, odnosno zakonodavne vlasti u dono�enju odluka va�nih za veliku dr�avu. Jeljcinov superpredsedni�ki ustav doveo je do toga da donji dom parlamenta, Dr�avna duma, postane neka vrsta moskovskog Hajd-parka, a izbore za narodne poslanike pretvorio u svojevrsno ispitivanje javnog mnjenja po narud�bi vlasti. U ne manjoj meri to je uticalo i na odnose centra i periferije, Kremlja i regiona, koji su gotovo permanentno bili u zategnutom stanju - ili u vidu vru�eg rata, kao sa �e�enijom, ili hladnog rata, kao sa Primorjem ili Kalmikijom.

Istinske zasluge Borisa Jeljcina oceni�e istori�ari, jer sada nije jasno ne�e li se neki njegovi proma�aji, kobne gre�ke, kako ih mi danas vidimo, sutra pretvoriti u dalekovide i dalekose�ne poteze koji su predodredili (pozitivan) tok istorije.

PUTIN POLO�IO ISPIT: Danas se mo�e zaklju�iti da se Jeljcin svojim odlaskom s vlasti po�eo baviti mnogo pre nego �to je dozvolio da se to nasluti. U svim trenucima dok su ga ideolo�ki, politi�ki i li�ni protivnici optu�ivali da se gr�evito dr�i vlasti i sumnji�ili ga da �e sve u�initi da ostane na vlasti, on sam je, izgleda, tra�io na�in, put i li�nost koji �e garantovati kontinuitet vlasti. Kad je u prole�e pro�le godine smenio dugogodi�njeg premijera Viktora �ernomirdina, kako se �inilo bez povoda i razloga, o�igledno je ve� tada imao na umu da je vreme da pru�i �ansu i drugim ljudima da se isprobaju na te�kom poslu rukovo�enja zemljom kakva je Rusija.

Mladi Sergej Kirijenko je, me�utim, bio prelazna ?gura, potrebna da sru�i piramidu za�aranog kruga neprestanog zadu�ivanja radi vra�anja prethodnih dugova (i da se, usput, iz me�unarodnih kredita pokrije neki trenutni manjak).

Njegov naslednik, iskusni Jevgenih Primakov, tako�e je bio prelazno re�enje, da se ponovo uspostavi ravnote�a nakon potresa koji je uzdrmao ?nansijski i bankarski sistem. Tek je Sergej Stepa�in do�ao na red da bude isproban u ulozi potencijalnog naslednika, ali o�igledno nije ispoljio potrebnu �vrstinu, koja je iz Jeljcinovog ugla glavni sastojak karaktera, �oveka na koga se treba osloniti. Tako je Jeljcin do�ao do Putina, koji je na njega - kao i na sve druge kojima je slu�io ili koji su s njim sara�ivali - ostavio utisak �oveka koji "ne�e izdati" ni pod kakvim okolnostima.

Malo je verovatno da je Putin mogao da impresionira Jeljcina tokom svog prvog kratkog turnusa u Kremlju, kao zamenik �efa celokupnog "imanja u vlasni�tvu" �efa dr�ave, ali je imao informaciju kakav je �ovek u pitanju. Vi�e o njemu mogao je da sazna po�to ga je postavio za �efa kontraobave�tajne slu�be, �to je podrazumevalo �e��e kontakte i, verovatno, izvr�enje nekih konkretnih zadataka. Upravo je to moglo biti presudno i za Jeljcinovu odluku da Putina vrati u Kremlj kao sekretara Saveta bezbednosti, i da mu istovremeno ostavi funkciju direktora Federalne slu�be bezbednosti. Takav Putin se morao svideti Jeljcinu toliko da se prema njemu odnosio gotovo kao prema sinu (koga, ina�e, nema) i, po�to je prome�ao sve karte, da se odlu�i da ga isproba kao naslednika.

KORMILAR DRUK�IJEG STILA: �ta je u Jeljcinu odlu�ilo da ne �eka da mu istekne mandat, odnosno redovne predsedni�ke izbore - da li politi�ki pragmatizam ili li�ni problemi - te�ko da �e se ikada saznati, ali je o�igledno: ma �ta da je bio razlog, trenutak nije mogao biti bolji. Premijer koga je predsednik imenovao svojim naslednikom trenutno je na najvi�oj ta�ki li�ne popularnosti. Partija koja se deklari�e kao njegova, "Medved" zvani "Jedinstvo", osvojila je zavidan broj poslani�kih mesta na decembarskim izborima za Dr�avnu dumu. Partije koje su do sada bile s druge strane kremaljskih zidina, ili u najboljem slu�aju ravnodu�ne, sada su spremne da se priklone Putinovoj "partiji vlasti". Nasuprot tome, svi Jeljcinovi protivnici su znatno oslabljeni i ni u kojoj varijanti, ma kakve saveze sklapali, ne mogu da mu naude toliko da bi ga prinudili da se prikloni njihovoj taktici ili da odustane od svoje strategije.

Putin, me�utim, nije Jeljcin, �to je sa jedne strane minus, a sa druge - plus. Njemu nije ni potrebno da bude Jeljcin. Jo� kad je bio u Sankt Peterburgu, a potom i u Moskvi, bez obzira na funkciju na kojoj je bio, nazivali su ga "tegle�im konjem" - prezrivo, ili "faktorom stabilnosti" - kad su hteli da naglase njegovu predanost poslu koji obavlja, bez obzira na to da li je sluga ili gazda. U poslednjoj ulozi, pre nego �to �e ga Jeljcin jednim potezom pera smestiti iza zidina Kremlja, kao premijer, blistavo je osvajao simpatije gra�ana i bira�a - kod ku�e, i strane investitore - van zemlje. (Zbog toga, iako nije imao previ�e kontakata sa stranim dr�avnicima, u Moskvi nije izazvalo iznena�enje �to su svi po�urili da izjave da su spremni da sara�uju sa v.d. predsednikom Rusije.)

Za prve, svoje sunarodnike, Putin je otelotvorenje �vrste sigurnosti i snage (operacija u �e�eniji), a za druge, strance - garant da investicije u rusku privredu ne�e biti bacanje u kacu bez dna. U stvari, ceo period od Jeljcinove odluke da postavi Putina za premijera i da ga, istovremeno, odredi za naslednika na polo�aju predsednika, do trenutka kad je Jeljcin obznanio da napu�ta Kremlj mo�e da se nazove "putinovim" u bukvalnom smislu te re�i, jer je sve va�no �to se zbivalo u Rusiji i oko nje, i u vezi s njom, bilo vezano za p redsednika njene vlade, Putina.

GLAVNE ZASLUGE I NAJVE�I GRESI: Zasluge Borisa Jeljcina ne tra�e podrobna obja�njenja - mnogo puta su, u raznim varijantama, bile prisutne na stranicama i na�e �tampe: od toga da je (1987) rizikovao da baci rukavicu partijskoj vrhu�ki, u koju je takore�i tek bio primljen, do jo� ve�eg rizika da (1992) Rusiju baci u haos progla�enjem liberalizacije cena a da nikakav e?kasan sistem dr�avne ili javne kontrole nije bio uspostavljen. Tu spada i likvidacija pu�a 1991, vlada sa mladim ekonomistom (spasiocem) Jegorom Gajdarom na �elu, kao i njeno smenjivanje - kad je stvar sa �ok-reformom oti�la predaleko, uspeh na referendumu, kada je dobio nepodeljenu podr�ku u sukobu sa Vrhovnim sovjetom 1993, dono�enje novog ustava, prvi i, posebno, drugi parlamentarni izbori (decembra 1995. i 1999. godine), usvajanja novog Krivi�nog zakona i Gra�anskog kodeksa, Dekret o pravima gra�ana na zemlju, deklaracija o transformaciji armije u profesionalnu i, naravno, prvi slobodni predsedni�ki izbori. Na kraju i to �to je �est meseci pre isteka mandata odlu�io da ode iz Kremlja.

Glavni Jeljcinovi gresi su mo�da i ve�i, u svakom slu�aju oko njih se dizala mnogo ve�a pra�ina, dok oko uspeha nikakve pra�ine nije ni bilo. Ta lista je bezmalo identi�na sa listom "zlo�ina" koje su Jeljcinu pripisali komunisti kad su u Dr�avnoj dumi izdejstvovali da se protiv njega pokrene procedura impi�menta.

Odgovornost za Belove�ke sporazume, to jest za raspad SSSR, kao i razne marifetluke sa "suverenitetom koliko ko mo�e da proguta", �to je ujesen 1992. zapretilo procesom raslojavanja Rusije i opasno��u da je zadesi sudbina SSSR. U svakom slu�aju, iz ugla levo i patriotski (nacionalisti�ki) pro?lisanih partijskih struktura - veliki greh je i raspu�tanje Vrhovnog sovjeta, odnosno otvaranje vatre iz tenkovskih oru�a na zdanje Belog doma, u kojem su se zabarikadirali deputati. Ni�ta manje i otpo�injanje ratnih operacija u �e�eniji, pred novu 1995. godinu. Me�utim, ta ista operacija, samo sa druk�ijim tokom, a verovatno i ishodom, Putinu, donosi poene.

Jedno se mo�e re�i, sad kad Jeljcina vi�e ne �titi neprikosnovenost njegove doju�era�nje vrlo visoke funkcije: iza svih njegovih zasluga i grehova krije se �iroka i dobra ruska du�a. Niko se nije usudio da ga nazove intelektualcem, ali ni da mu ospori inteligenciju i intuiciju. Vi�e intuicijom nego pragmati�mom, koji je tako�e vrlo prisutan u njegovoj politi�koj igri u poslednjoj deceniji, on je za sebe i za Rusiju umeo da na�e uvek najbolje re�enje. Da li je ono uvek bilo i pravovremeno i jedino mogu�no, drugo je pitanje.

Jeljcin je oti�ao, ali �e Rusija jo� dugo �iveti s njim i njegovim nasle�em.

Boris Jeljcin

Oli�enje nove Rusije

Boris Nikolajevi� Jeljcin ro�en je 1. februara 1931. godine, u selu Butka, u Sverdlovskoj oblasti u zapadnom Sibiru. Imao je 18 godina kada je - godinu dana kasnije nego njegovi vr�njaci, zbog bolesti - zavr�io srednju �kolu, a 1955. je zavr�io Uralski politehni�ki institut (gra�evinski smer).

Bio je dobar odbojka�, i izme�u sporta, fakulteta i profesije izabrao je da radi kao majstor na gradili�tu, ali je prethodno ispekao 12 zanata (moler, betonjer, zidar, kerami�ar itd.) - da ga podre�eni ne bi vukli za nos, kako je sam rekao.

Od 1955. do 1968. bio je sve �to se mo�e biti u gra�evinarstvu - majstor, to jest �ef ekipe, brigadir iliti rukovodilac dela gradili�ta, �ef gradili�ta - sve to sa zvanjem in�enjera gra�evinarstva, zatim glavni in�enjer gra�evinskog trusta i generalni direktor gigantskog gra�evinskog kombinata.

Osam godina �e biti "profesionalni partijski radnik" na polo�aju �efa gra�evinskog odseka i sekretara Oblasnog komiteta KPSS-a u Sverdlovsku.

Od 1976.- do 1985. bi�e na du�nosti prvog sekretara tog istog komiteta, da bi aprila 1985, mesec dana po�to �e Mihail Gorba�ov do�i na �elo KPSS-a, bio preba�en u Moskvu, u aparat CK - kao �ef odeljenja CK-a za gra�evinarstvo, do decembra iste godine. Od decembra 1986. do 1987, kada �e pasti u nemilost, bio je prvi sekretar Moskovskog gradskog komiteta KPSS-a, sekretar CK KPSS-a i kandidat za �lana Politbiroa CK-a.

U toku dvogodi�nje izolacije, 1987-89, bio je zamenik predsednika Dr�avnog komiteta za gra�evinarstvo, sa statusom ministra - tek da ne�to bude.

U martu 1989. trijumfalno je pobedio na op�tim izborima i postao deputat Vrhovnog sovjeta RSFSR-a za Moskvu, a u maju 1990. izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta. Od juna 1991. prvi je predsednik Rusije, da bi na predsedni�kim izborima tre�eg jula 1996. osvojio drugi mandat u Kremlju.

(Od novembra 1991. do juna 1992. uporedo je bio i predsednik vlade.) Jeljcin je 12. jula 1990. godine, kao predsednik Vrhovnog sovjeta RSFSR-a, na 28. kongresu KPSS-a, objavio da istupa iz partije i vratio partijsku knji�icu - da bi slobodno i neoptere�en ideologijom jedne partije mogao da ispunjava volju naroda.

Avgusta 1991, u vreme pu�a protiv Gorba�ova, opredelio se za demokratiju, protiv pu�ista, �to nije zna�ilo da je za Gorba�ova. U jednoj prilici �e re�i da su njih dvojica podelili uloge: Gorba�ov je kao politi�ka ?gura predstavljao staru dr�avu , SSSR, imperiju, dok je on, Jeljcin bio oli�enje nove Rusije, nezavisne republike, potpuno nove, iako tada nepostoje�e dr�ave.

Ta nova dr�ava �e se pojaviti ve� u decembru, istovremeno sa raspadom SSSR-a.

Vladimir Putin

�ovek godine

Novi predsednik Rusije (za sada u svojstvu v.d. predsednika) ro�en je sedmog oktobra 1952. godine, u Lenjingradu, danas Sankt Peterburgu. Godine 1975. zavr�io je pravni fakultet na Lenjingradskom dr�avnom univerzitetu i magistrirao na ekonomskom fakultetu. Odmah po zavr�etku studija, sa diplomom pravnika, stupio je u Prvu glavnu upravu KGB-a ("spoljna obave�tajna slu�ba" - �pijuna�a u inostranstvu). Neobjavljeno koliko dugo, ali je dugo bio na na slu�bi u Nema�koj (Isto�noj). Perfektno govori nema�ki. Stekao je �in potpukovnika, i to je ostao (ali u rezervi).

Po povratku u Lenjingrad postavljen je za "pomo�nika prorektora LDU-a za me�unarodne veze, a od 1990. je savetnik gradske vlade Lenjingrada za me�unarodne veze. Potom (do 1992) bio je predsednik Komiteta gradskog sovjeta za odnose sa inostranstvom; 1992-96. zamenik je gradona�elnika Sankt Peterburga i predsednik komiteta za me�unarodne odnose

U jesen 1996. upu�en je u Kremlj, za zamenika �efa Uprave imovinom Predsedni�tva (glavnog hazjajina), a 1997/98. je zamenik �efa administracije (�taba) predsednika i na�elnik glavne uprave za kontrolu. Godine 1998. postavljen je za direktora Federalne slu�be bezbednosti (kontra�pijuna�a), a od marta do avgusta 1999. je i sekretar Saveta bezbednosti.