Ni�ta

Ako se ni�ta ne lepi za teflon,
kako se onda teflon lepi za tiganj?

Nekad je bilo lako pisati. Izgledalo je da zahvalnog materijala ima za nekoliko narednih vekova. �ak i da se latite teme koju je neko drugi ve� prisvojio, uvek ste mogli da se pravdate neobave�teno��u i vremensko-prostornom distancom. Danas postoje internet i CD izdanje "Vremena", i sve je lepo evidentirano: i ko se �ime bavio, i ko je gde bio, i �ta je ko uradio. Dakle, ni nehoti�ni plagijatori vi�e nemaju �ime da se opravdaju. �tavi�e, situacija je krajnje neugodna: koju god vo�ku da ��epate u �ake, neko je iz nje ve� iscedio i poslednju kap soka. Uzmite, recimo, rubriku "Vreme u�ivanja": pasulj, soda-voda, Los An�eles, �oping, kompjuter, mo� - o svemu tome neko je ve� pisao. I to nadahnuto. O pasulju bogami i dvaput, kao �to je i red. Stanje na internetu je jo� te�e: politika, nauka, ekonomija, umetnost... kojom god stazom sajberspejsa da se zaputite nailazite na iste beskrajne rasprave o ratovima i primirjima, ljudskim pravima, za�titi svega i sva�ega, zdravoj hrani i fudbalu. Mo�da �ete povremeno zastati da predahnete od tolikog sadr�aja i prelistate najnoviji "Pirelijev" kalendar, ali silikoni poluplasti�nih lepotica deluju tako poznato. Sve je to muka duhu, sve je to deja vu ili, kako ka�e Knjiga propovednikova: "�to je krivo ne mo�e se ispraviti i nedostaci ne mogu se izbrojati." Pre ili kasnije sve dosadi.

Po�to smo utvrdili da je skoro nemogu�e pisati o ne�emu (novom), jer tako ne�to vi�e i ne postoji, ostaje nam samo da se oprobamo pi�u�i o ni�emu, makar se urednik ovih novina namu�io da na�e adekvatnu propratnu ilustraciju. Po�imo od definicije. �ta je, zapravo, ni�ta? Imajmo u vidu da je najte�e definisati ili opisati najobi�nije stvari. Na primer, na internetu se dugo vodila polemika oko maksime koja najbolje opisuje fenomen �ivota. Posle iscrpne rasprave pobedila je misao jednog od najpoznatijih sajber-filozofa dana�njice po imenu Buckaroo Banzai: "Gde god da si - tu si!"

Po�imo zato od re�nika - tamo su svi pojmovi lepo klasifikovani i opisani i ni�ta nije presko�eno. Kako lepo prime�uje Alan Penhol, ugledni teoreti�ar ni�ega, zapanjuju�e je koliko tu ima nepreciznosti, pa �ak i potpunih neta�nosti. U presti�nom Vebsterovom re�niku pod stavkom ni�ta, ta�ka �etiri, doslovno pi�e da je ni�ta "ne�to �to ne postoji". Kako to da ni�ta mo�e da predstavlja ne�to, �ak i ako ne postoji, nije ba� lako shvatiti.

Kada je ni�ta u pitanju, i tu se lako pada u plagiranje. Verovali ili ne, i o tome je neko ve� razmi�ljao. Dodu�e, znatno manje i re�e. Prednja�e nadobudni filozofi. Ono o �emu ve�ina njih razmi�lja svodi se upravo na ni�ta. I druge stale�ke kategorije, pa i obi�ni ljudi, dali su svoj doprinos izu�avanju ni�tavila. Istra�iva� ni�ega obavezno mora da krene od elaborata petnaestogodi�njeg D�ejsona Hanta pod nazivom Esej o ni�tavilu, koji je publikovan i na internetu. Ovaj inspirativni sastav izuzetno je kratak: gore naslov, dole potpis, u sredini belina, tj. jedno veliko ni�ta. Broj ljudi koji se svakodnevno napajaju mudro��u poku�avaju�i da razumeju ovaj izvrstan esej toliko je veliki da je ni�ta moralo da bude uokvireno ne bi li se lak�e spazilo.

Ni�ta je, kao i �ivot, sveprisutno. Kako lepo prime�uje Geri Lorens na svojoj internet-stranici pod naslovom Respect Nothing. Honour Nothing. Trust Nothing, koju je ekskluzivno posvetio izu�avanju nothing-fenomena: "Ni�ta je sveprisutno, svepro�imaju�e! Ono je svuda oko nas. Uzmite bilo koju materiju. Od �ega je ona napravljena? Preko 99 odsto njenog sastava svodi se na ni�ta. �ta se daje na TV-u? Ni�ta! �ta imate da obu�ete za sve�ani izlazak? Ni�ta! Fri�ider vam je pun, ali �ta od toga mo�e da se jede? Opet - ni�ta! Gde god da se okrenete, gde god da pogledate, pred vama su beskrajni pejza�i. I �ta ste na njima zapazili? Ama ba� ni�ta." Lorens istra�uje i vezu izme�u ni�ega i moderne umetnosti stavljaju�i znak apsolutne jednakosti izme�u ova dva pojma. Ko ne veruje treba da pogleda "Bela platna" Roberta Rauhenberga. Osim toga, na ovoj prezentaciji imate i izvrsnu priliku da stupite u neposredan kontakt sa Velikim Ni�tavilom. Kako? Napi�ite poruku, �to du�u i li�niju - to bolje, ostavite svoju e-mail adresu i pritisnite taster za slanje po�te. Lorens vam, uz potpunu anonimnost, garantuje da poruku niko ne�e pro�itati, da nigde ne�e biti evidentirana niti zapam�ena, da vam na nju niko ne�e odgovoriti i da �e istoga �asa biti prosle�ena u beskona�nu prazninu, tj. u zaborav.

�iroko uvre�eno shvatanje da je nula (0) u matemati�kom smislu isto �to i ni�ta - tako�e nije ta�no. Opse�no istra�ivanje na ovu temu sproveo je izvesni Erik Heldman sa mi�igenskog univerziteta. Zapadne civilizacije, recimo, odavno su imale pojam za ni�ta, ali su simbol za nulu usvojile mnogo vekova posle ameri�kih Indijanaca. Ovi potonji su, znaju�i za filozofsku razliku izme�u nule i ni�ega, stole�ima precizno razlikovali tako suptilne pojmove kao �to su odsustvo sva�ega, odsustvo ne�ega ili prisustvo ni�ega. To im, dodu�e, nije mnogo pomoglo u sukobu sa nepismenim kaubojima.

Na kraju, ne zaboravimo ni doprinos na�eg umnog naroda promi�ljanju onoga �to se obi�no svodi na ni�ta. Jedna stara doma�a mudrost ka�e: "Ako o�ekuje� sve, i ne�to �e biti ni�ta. Ako ne o�ekuje� ni�ta, i ne�to �e biti sve." No ostavimo se sad narodnih poslovica, pogotovu onih kojih se kao narod nikad nismo pridr�avali. Svet �e nas ipak pamtiti po nacionalnoj devizi �itavog pro�log, a bogami i narednog milenijuma:

Gde si bio? Nigde. �ta si radio? Ni�ta.