Od Slovenije do Makedonije

Al' se nekad dobro jelo

Jugoslovenski policajac ima samo 10 odsto plate slovenačkog policajca, ali zato lekar u Jugoslaviji ima platu koja je samo 3,4 odsto plate kolege iz Slovenije

"Oče, još koliko će trajati ovo siromaštvo?" pita sin. "Još četrdesetak dana", odgovara otac. "A, šta će biti onda?" "Ništa, navići ćemo se." Ova stara armenska poslovica u vidu dijaloga možda najbolje objašnjava kako se prosečan Srbin izveštio da izigra nauku, koja kaže da čovek bez hrane ne može da izdrži duže od tridesetak dana. S prosečnom prošlogodišnjom platom koja je, prema zvaničnim podacima, iznosila 1304 dinara, zaposleni u Srbiji i Jugoslaviji mogli su da jedu šest meseci, pod uslovom da ne plaćaju račune, da se ne oblače, ne kupuju knjige, ne idu u pozorište ili bioskop.

Navika da se loše živi, prema računici koju je za "Vreme" napravio poznati beogradski ekonomista dr Jovan Ranković, sticala se postepeno. Prosečna zarada, počev od 1994. godine, kada je bivši guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) dr Dragoslav Avramović uveo novi dinar, konstantno pada. U toj godini ona je iznosila nepune 102 nemačke marke, da bi već iduće, 1995. godine, pala na 93,5 maraka. U 1996. prosek zarada iznosio je 128,6 nemačkih maraka, a u 1997, godini prodaje Telekoma Srbije, skočila je na "čitavih" 160,2 marke. Već u 1998. godini, pošto su pare od prodaje Telekoma potrošene, prosečna plata oborena je na 130, da bi u 1999. godini dostigla najniži nivo od samo 82 marke. Ono što posebno obeshrabruje jeste podatak da je krajem prošle godine pad zarada nastavljen, tako da je poslednjih meseci, preračunato po tržišnom kursu od 22 dinara za jednu marku, iznosila samo 59 maraka. A prognoze dr Rankovića kažu da prosek plata u nas ima tendenciju pada.

Tokom cele prošle godine, prema zvaničnim statističkim podacima, za pokrivanje troškova potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu bile su potrebne najmanje dve zarade. U novembru i decembru prosečna zarada od 1654 dinara nije pokrivala ni polovinu potrošačke korpe od 3640. Isto važi za celu proteklu godinu, ako se za prosek plata uzme zvaničan podatak od 1304 dinara, a za prosečnu vrednost potrošačke korpe brojka od oko 2900 dinara. Čak i ovako nepovoljan odnos dobija se uz ogroman napor državnih statističara koji rast cena na malo, iz meseca u mesec, prikazuju manjim nego što jeste.

Kako će se videti iz ankete koju su reporteri "Vremena" napravili po republikama bivše Jugoslavije, Srbija nema pravo na titulu izumitelja sličnih statističkih vratolomija. I aktuelna hrvatska vlast, naime, poslužila se trikom da bi, na papiru, standard svojih građana prikazala boljim nego što jeste. Hrvatski statistički zavod potrošačku korpu ne prikazuje na osnovu potreba četvoročlane već za prosek uzima tročlanu porodicu. Jugoslovenski Savezni zavod za statistiku (SZS) poslužio se drugačijom "prevarom" - ovdašnja potrošačka korpa odražava samo cenu ishrane, bez higijenskih sredstava, odeće, troškova stanovanja. Iz istih razloga, zvanična cena potrošačke korpe u Republici Srpskoj iznosila je, u decembru, 346 nemačkih maraka, a po podacima Sindikata, koji joj je pridodao i troškove održavanja higijene - 600 maraka. Na nivou Federacije, mesečni troškovi četvoročlane porodice iznose u proseku 475 maraka.

Sudeći po anketi "Vremena", najmanje razloga za statistička štimovanja imaju Slovenci, pošto njihova potrošačka korpa, u iznosu od 430 nemačkih maraka, iznosi svega 39 odsto prosečne zarade koja u najsevernijoj republici bivše Jugoslavije iznosi 1100 maraka. Doduše, reč je o skraćenoj potrošačkoj korpi, sa samo 29 proizvoda, koja ipak obuhvata artikle od mleka do svinjskih kotleta i južnog voća. S takvom platom prosečan Slovenac, kad pokrije osnovne troškove, taman sebi može da priušti i "Gorenje" veš-mašinu, čija je prosečna cena oko 700 maraka. Zaposleni Jugosloven, kako priznaje i zvanična statistika, za kupovinu istog aparata mora da radi nešto više od šest meseci.

Na sve ovo, vlade Srbije i Jugoslavije kažu da se u tekućoj godini može očekivati rast prosečnih plata od 11 odsto, uz nultu inflaciju. Dr Ranković ne veruje ni u jedno ni u drugo, baš kao ni koordinator Grupe nezavisnih ekonomista G17 Mlađan Dinkić, koji "posle kratkotrajne stabilnosti zahvaljujući kineskom deviznom kreditu" očekuje novi ciklus štampanja para što, po teoriji, direktno vodi inflaciji. Ovako sumornim prognozama stručnjaka, prema istraživanjima javnog mnjenja, naruku idu i očekivanja građana. U poslednjem ispitivanju agencije Medium, ne samo da više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da im se u 1999. godini materijalni položaj pogoršao u odnosu na 1998. nego očekuje dalje pogoršanje standarda.

Putovanja