Od Slovenije do Makedonije

Al' se nekad dobro jelo

Jugoslovenski policajac ima samo 10 odsto plate slovena�kog policajca, ali zato lekar u Jugoslaviji ima platu koja je samo 3,4 odsto plate kolege iz Slovenije

"O�e, jo� koliko �e trajati ovo siroma�tvo?" pita sin. "Jo� �etrdesetak dana", odgovara otac. "A, �ta �e biti onda?" "Ni�ta, navi�i �emo se." Ova stara armenska poslovica u vidu dijaloga mo�da najbolje obja�njava kako se prose�an Srbin izve�tio da izigra nauku, koja ka�e da �ovek bez hrane ne mo�e da izdr�i du�e od tridesetak dana. S prose�nom pro�logodi�njom platom koja je, prema zvani�nim podacima, iznosila 1304 dinara, zaposleni u Srbiji i Jugoslaviji mogli su da jedu �est meseci, pod uslovom da ne pla�aju ra�une, da se ne obla�e, ne kupuju knjige, ne idu u pozori�te ili bioskop.

Navika da se lo�e �ivi, prema ra�unici koju je za "Vreme" napravio poznati beogradski ekonomista dr Jovan Rankovi�, sticala se postepeno. Prose�na zarada, po�ev od 1994. godine, kada je biv�i guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) dr Dragoslav Avramovi� uveo novi dinar, konstantno pada. U toj godini ona je iznosila nepune 102 nema�ke marke, da bi ve� idu�e, 1995. godine, pala na 93,5 maraka. U 1996. prosek zarada iznosio je 128,6 nema�kih maraka, a u 1997, godini prodaje Telekoma Srbije, sko�ila je na "�itavih" 160,2 marke. Ve� u 1998. godini, po�to su pare od prodaje Telekoma potro�ene, prose�na plata oborena je na 130, da bi u 1999. godini dostigla najni�i nivo od samo 82 marke. Ono �to posebno obeshrabruje jeste podatak da je krajem pro�le godine pad zarada nastavljen, tako da je poslednjih meseci, prera�unato po tr�i�nom kursu od 22 dinara za jednu marku, iznosila samo 59 maraka. A prognoze dr Rankovi�a ka�u da prosek plata u nas ima tendenciju pada.

Tokom cele pro�le godine, prema zvani�nim statisti�kim podacima, za pokrivanje tro�kova potro�a�ke korpe za �etvoro�lanu porodicu bile su potrebne najmanje dve zarade. U novembru i decembru prose�na zarada od 1654 dinara nije pokrivala ni polovinu potro�a�ke korpe od 3640. Isto va�i za celu proteklu godinu, ako se za prosek plata uzme zvani�an podatak od 1304 dinara, a za prose�nu vrednost potro�a�ke korpe brojka od oko 2900 dinara. �ak i ovako nepovoljan odnos dobija se uz ogroman napor dr�avnih statisti�ara koji rast cena na malo, iz meseca u mesec, prikazuju manjim nego �to jeste.

Kako �e se videti iz ankete koju su reporteri "Vremena" napravili po republikama biv�e Jugoslavije, Srbija nema pravo na titulu izumitelja sli�nih statisti�kih vratolomija. I aktuelna hrvatska vlast, naime, poslu�ila se trikom da bi, na papiru, standard svojih gra�ana prikazala boljim nego �to jeste. Hrvatski statisti�ki zavod potro�a�ku korpu ne prikazuje na osnovu potreba �etvoro�lane ve� za prosek uzima tro�lanu porodicu. Jugoslovenski Savezni zavod za statistiku (SZS) poslu�io se druga�ijom "prevarom" - ovda�nja potro�a�ka korpa odra�ava samo cenu ishrane, bez higijenskih sredstava, ode�e, tro�kova stanovanja. Iz istih razloga, zvani�na cena potro�a�ke korpe u Republici Srpskoj iznosila je, u decembru, 346 nema�kih maraka, a po podacima Sindikata, koji joj je pridodao i tro�kove odr�avanja higijene - 600 maraka. Na nivou Federacije, mese�ni tro�kovi �etvoro�lane porodice iznose u proseku 475 maraka.

Sude�i po anketi "Vremena", najmanje razloga za statisti�ka �timovanja imaju Slovenci, po�to njihova potro�a�ka korpa, u iznosu od 430 nema�kih maraka, iznosi svega 39 odsto prose�ne zarade koja u najsevernijoj republici biv�e Jugoslavije iznosi 1100 maraka. Dodu�e, re� je o skra�enoj potro�a�koj korpi, sa samo 29 proizvoda, koja ipak obuhvata artikle od mleka do svinjskih kotleta i ju�nog vo�a. S takvom platom prose�an Slovenac, kad pokrije osnovne tro�kove, taman sebi mo�e da priu�ti i "Gorenje" ve�-ma�inu, �ija je prose�na cena oko 700 maraka. Zaposleni Jugosloven, kako priznaje i zvani�na statistika, za kupovinu istog aparata mora da radi ne�to vi�e od �est meseci.

Na sve ovo, vlade Srbije i Jugoslavije ka�u da se u teku�oj godini mo�e o�ekivati rast prose�nih plata od 11 odsto, uz nultu inflaciju. Dr Rankovi� ne veruje ni u jedno ni u drugo, ba� kao ni koordinator Grupe nezavisnih ekonomista G17 Mla�an Dinki�, koji "posle kratkotrajne stabilnosti zahvaljuju�i kineskom deviznom kreditu" o�ekuje novi ciklus �tampanja para �to, po teoriji, direktno vodi inflaciji. Ovako sumornim prognozama stru�njaka, prema istra�ivanjima javnog mnjenja, naruku idu i o�ekivanja gra�ana. U poslednjem ispitivanju agencije Medium, ne samo da vi�e od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da im se u 1999. godini materijalni polo�aj pogor�ao u odnosu na 1998. nego o�ekuje dalje pogor�anje standarda.

Putovanja