Opozicija na okupu

Kasno, mo�da ne i prekasno

�efovi antire�imskih stranaka su na samitu 10. januara pove�ali �ansu da dobiju izbore, ali �e optimizam morati da sa�eka prve rezultate dogovorenog

Vuk Dra�kovi� i jo� 16 opozicionih lidera pove��e u martu demonstracije po celoj Srbiji. Antire�imske stranke pokazale su da su u stanju, bar tokom �est neprekidnih sati, da elimini�u sujete i potpi�u dokumente kojima po prvi put trasiraju jasnu strategiju smenjivanja vlasti i nagove�tavaju koherentnu alternativu Milo�evi�evoj politici. O ciljevima i sredstvima saglasile su se i srpske i stranke vojvo�anskih Ma�ara i sand�a�kih muslimana.To su rezultati opozicionog samita odr�anog na inicijativu Srpskog pokreta obnove 10. januara. Kasno jeste, mnogo je vremena izgubljeno zbog pogre�nih strategija, lakih obe�anja i nekoordinacije - ali mo�da nije prekasno. Uslov je, naravno, da se skoro ru�i�asti oblak dobre volje kojim je bio obavijen skup opozicionih lidera ne raspr�i pre nego �to postignu �ta su naumili.

SVI, SVI: Nadu da se to mo�da ovog puta ne�e dogoditi potkrepljuje odluka - po prvi put donesena - da se opoziciona saradnja institucionalizuje u obliku nekakvog koordinacionog tela �iji sastav i na�in rada jo� nije definisan, ali se zna da bi trebalo da objedinjuje njihov nastup i u zemlji i u inostranstvu.Relativno iznena�enje predstavlja to �to doslovce svi u�esnici sastanka s kojima je "Vreme" razgovaralo - biraju�i one razli�itih politi�kih orijentacija i iz razli�itih delova Srbije - veruju da �e ovog puta opozicija ostati zajedno i tako ste�i poverenje bira�a. Sazrela je svest da je situacija krajnje ozbiljna, novi oblici re�imske propagande ne ostavljaju nikakvu sumnju u kom �e pravcu vlast delovati. Dogorelo je do nokata i niko vi�e ne�e smeti da isko�i iz ovog voza, glasila je jedna ocena.Odakle toliki optimizam strana�kih vo�a prema kojima su rogovi u vre�i dosad delovali kao harmoni�na i kompaktna celina?

KOLONE: Evo ti dve ilustracije, spremno nam je odgovorio jedan od njih: prvo, na skupu nije bilo kooperativnijeg �oveka od Bati�a; drugo, Dra�kovi� se nimalo nije postavljao kao lider nego kao najkorektniji medijator sastanka - i jo� je sam ponudio da na Studiju B svako ve�e sat vremena gostuje po jedan od u�esnika skupa, azbu�nim redom.Dobro, nije sve bilo tako idealno. Zoran �in�i� (Demokratska stranka) i Goran Svilanovi� (Gra�anski savez Srbije) nisu prisustvovali skupu, mada ih je Dra�kovi� uredno pozvao, ali je �in�i� neposredno po zavr�etku sastanka rekao da je to bio "va�an korak u dobrom pravcu" i izrazio spremnost da se sretne sa liderom SPO-a. Nije bio ni Dragoslav Avramovi� ni Velimir Ili�, ali to nije bitno pokvarilo utisak da je relevantna opozicija bila na okupu. I, �to tako�e mo�e biti pozitivno, ipak su se kristalisale �etiri opozicione grupacije koje bi trebalo da - kako je dosta puta najavljivano - "mar�iraju ka istom cilju", pri �emu bi bio o�uvan njihov subjektivitet. To su SPO, Savez za promene (na �elu sa DS-om, GSS-om i Demohri��anskom strankom), Savez demokratskih partija (Socijaldemokratska unija, Reformsko-demokratska stranka Vojvodine, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez vojvo�anskih Ma�ara, koalicija "�umadija" i koalicija "Sand�ak") i koalicija "DAN" (Nova demokratija, Demokratska alternativa i Demokratski centar).

DVOR: Mada je �arko Kora� (Socijaldemokratska unija) govorio o u�tivosti uporedivoj sa onom na "�panskom dvoru", druga svedo�enja govore da je atmosfera na po�etku bila dosta o�tra. Kako nam re�e jedan strana�ki �ef, svi su tu ipak stavljeni pred svr�en �in, ali je uprkos svoj uzdr�anosti prevladao pragmatizam, shvatanje da je bolje da servirane dokumente potpi�emo nego da se opet razi�emo u neslozi.Bilo je, naravno, �arki. Nenad �anak (Liga socijaldemokrata Vojvodine) pitao je Dra�kovi�a ko ga je ovlastio da bude kadrovska komisija opozicije, odnosno da odre�uje ko su demokratske stranke koje treba pozvati na skup, ali je jedina prava sva�a izbila izme�u dvojice zava�enih �efova vojvo�anskih stranka - Nenada �anka i Dragana Veselinova, ali zbog njihovih me�usobnih sukoba, a ne zbog zajedni�ke opozicione strategije ili dokumenata koje je SPO ponudio na potpisivanje.

Poslednji se, kako saznajemo, na potpis odlu�io Vojislav Ko�tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, obja�njavaju�i da sve mora izneti pred organe stranke, ali je kona�no i on parafirao dokumente. Jedini koji na kraju nije potpisao bio je general Mom�ilo Peri�i�, lider Pokreta za demokratsku Srbiju, sa obrazlo�enjem da bi trebalo tra�iti opoziv Milo�evi�a u Saveznoj skup�tini. Peri�i� je, me�utim, rekao da �e sara�ivati sa opozicijom u svemu �to su se dogovorili, a Dra�kovi� je na konferenciji za �tampu objasnio da je preovla�uju�e mi�ljenje bilo da ne treba davati legitimitet nelegitimnoj saveznoj skup�tini time �to �e se u njoj tra�iti odlazak Milo�evi�a.

ZAHTEVI: Nije ni toliko va�no �ta smo ponudili, va�no je da smo svi to prihvatili i da se u dokumentu �esto pominje re� "zajedni�ki", rekao nam je jedan od u�esnika, mada ni ono �to su ponudili nije zanemarljivo. Tra�ili su u dokumentu nazvanom "Sporazum o zajedni�koj strategiji borbe za vanredne demokratske izbore" od predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Socijalisti�ke partije Srbije, zatim od predsednika, Skup�tine i Vlade Srbije dogovor o raspisivanju vanrednih, demokratskih izbora na svim nivoima do kraja aprila ove godine.Istina, sli�an zahtev je sa raznih opozicionih strana postavljen vi�e puta od jeseni 1999, a vlast nije davala nikakve znake da bi ga mogla prihvatiti. Me�utim, kako nam je rekao jedan od doajena opozicije - na tome se mora insistirati jer pokazuje privr�enost opozicije legalnom, mirnom raspletu, a osim toga skora�nji pozivi na juri� nisu imali naro�itog odjeka.Novina u ovom opozicionom dogovoru je �to je - po prvi put - jasno definisano �ta �e se u�initi ako Milo�evi� ni ovog puta ne pristane na izbore, kao �to verovatno ne�e pristati. Opozicione vo�e su potpisale da �e zajedni�ki na tribinama i lokalnim medijima tuma�iti zajedni�ku strategiju kako bi obnovili energiju i probudili "narodnu nadu", a da �e u martu po�eti i zajedni�ki protesti na ulicama i trgovima Beograda i drugih gradova u Srbiji koji �e se odr�avati do ispunjenja zahteva za izborima. U nacrtu dokumenta se kao datum po�etka demonstracija pominjao 9. mart, ali se odustalo od preciznog odre�ivanja datuma da ne bi cela akcija izgubila na kredibilitetu ako bi se iz nekog razloga morala pomeriti za nekoliko dana.

BEZ KOMPROMISA: Od vlasti �e se tra�iti minimum izbornih uslova dogovorenih jesenas na okruglom stolu opozicije odr�anom u Demokratskom centru Dragoljuba Mi�unovi�a. Sporna formulacija iz nacrta pomenutog dokumenta o spremnosti i na "odre�ene kompromise sa vladaju�im strankama" izba�ena je iz kona�nog teksta potpisanog sporazuma. Kako saznajemo, mogu�i "kompromisi" odnosili su se na izborne uslove, sa idejom da se mora pokazati spremnost na neke ustupke kad se vlast ve� poziva na dogovor o izborima. No, ve�ina je bila protiv bilo kakve velikodu�nosti te vrste.

U potpisanom dokumentu tra�i se i privo�enje pravdi po�inilaca i organizatora zlo�ina na Ibarskoj magistrali i ubistva Slavka �uruvije, obustavljanje svih akata dr�avnog terora i bezakonja, ukidanje zakona o informisanju i o univerzitetu. Potpisnici su se obavezali da ne�e sara�ivati sa vlastima i da �e se dr�ati pravila fer-pleja u me�usobnim odnosima.

PISMO O NAMERAMA: Opozicione vo�e potpisale su jo� jedan dokument koji �e biti upu�en ministrima Evropske unije, SAD, Rusije i Kine. Tu se tra�i ukidanje ili suspenzija svih sankcija i obnavljanje punopravnog �lanstva SRJ u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju �im bude potpisan dogovor vlasti i opozicije o izborima, a i pre toga slanje humanitarne i socijalne pomo�i izbeglicama i drugim egzistencijalno ugro�enim gra�anima u Srbiji i Crnoj Gori.Drugi deo tog dokumenta je u stvari "pismo o namerama" opozicije, gde se ka�e da �e vlada koja bude formirana posle izborne pobede opozicije odmah posti�i sporazum o jednakopravnom polo�aju Srbije i Crne Gore u organima SRJ, da �e obnoviti diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nema�kom, sprovesti hitne politi�ko-ekonomske reforme i uskla�ivanje zakonodavstva sa EU-om i time obezbediti uslove za uklju�ivanje Srbije i SRJ u Pakt za stabilnost jugoisto�ne Evrope. Uz to �e po�tovati posebna prava svih nacionalnih zajednica, te�iti razvoju lokalne i regionalne samouprave. Evropski predstavnici su odmah pozdravili opozicioni skup.

Poseban deo tog dokumenta posve�en je Kosovu, a taj deo srpskih problema dobio je posebnu dimenziju prisustvom vladike Artemija i Mom�ila Trajkovi�a iz Srpskog nacionalnog ve�a skupu opozicije. U dokumentu se tra�i povratak VJ i srpske policije na Kosovo u skladu sa potpisanim sporazumima, primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koja bi podrazumevala da KFOR �titi dr�avnu granicu SRJ prema Makedoniji i Albaniji, odlu�nu akciju protiv albanskih ekstremista i progla�enje lokalne samouprave za Srbe, Rome, Gorance i muslimane na kantonalnom principu. Kad i ako postane vlast, opozicija obe�ava da �e se boriti za pomirenje Srba i Albanaca i izgradnju multietni�kog, multikonfesionalnog Kosova u granicama demokratske SRJ.

GRA�ANICA: Vladika ra�ko-prizrenski Artemije odmah je pozvao opozicione vo�e da do�u u Gra�anicu i tamo razgovaraju i sa Srbima i sa predstavnicima me�unarodnih snaga, a Mom�ilo Trajkovi� je neposredno pre skupa objasnio o�ekivanja SNV-a: "Dok Milo�evi� nastavlja da na ideolo�koj osnovi razbija preostale Srbe na Kosovu i manipuli�e njihovom nesre�om, vreme je da druga, demokratska Srbija preuzme direktnu odgovornost za sudbinu kosovoskih Srba"; odnosno da se: "Najdirektnije uklju�i u re�avanje kosovske krize i uspostavi saradnju sa me�unarodnom zajednicom."

Opozicione vo�e ka�u da je ipak nerealno o�ekivati da �e oni postati klju�an faktor odlu�ivanja na Kosovu, ali bi bio ogroman uspeh kad bi uspeli da povedu razgovor sa me�unarodnom zajednicom, s obzirom na to da niko od stranih faktora uop�te ne komunicira ni sa kim iz Srbije na tu temu. To bi se mogao smatrati uspehom ravnim ve� obavljenom preuzimanju diplomatije od zvani�ne vlasti, ali dosad o tome nije bilo nikakvih razgovora sa stranim zvani�nicima i ta mogu�nost je sasvim neizvesna.Na politi�koj sceni Srbije je vrlo te�ko odlu�iti se za neki optimizam, ali ako se ima u vidu da istra�iva�i javnog mnenja procenjuju da opozicija trenutno u bira�kom telu ima ve�e rezerve od vladaju�ih stranaka, s obzirom na to da bi i ve�ina neopredeljenih i apstinenata glasala protiv Slobodana Milo�evi�a, moglo bi se zaklju�iti da je opozicija ovim skupom pove�ala izglede da dobije izbore. Nije tako malo, mada bi se malo ko sad smeo zakleti da je dovoljno.