Opozicija na okupu

Kasno, možda ne i prekasno

Šefovi antirežimskih stranaka su na samitu 10. januara povećali šansu da dobiju izbore, ali će optimizam morati da sačeka prve rezultate dogovorenog

Vuk Drašković i još 16 opozicionih lidera povešće u martu demonstracije po celoj Srbiji. Antirežimske stranke pokazale su da su u stanju, bar tokom šest neprekidnih sati, da eliminišu sujete i potpišu dokumente kojima po prvi put trasiraju jasnu strategiju smenjivanja vlasti i nagoveštavaju koherentnu alternativu Miloševićevoj politici. O ciljevima i sredstvima saglasile su se i srpske i stranke vojvođanskih Mađara i sandžačkih muslimana.To su rezultati opozicionog samita održanog na inicijativu Srpskog pokreta obnove 10. januara. Kasno jeste, mnogo je vremena izgubljeno zbog pogrešnih strategija, lakih obećanja i nekoordinacije - ali možda nije prekasno. Uslov je, naravno, da se skoro ružičasti oblak dobre volje kojim je bio obavijen skup opozicionih lidera ne rasprši pre nego što postignu šta su naumili.

SVI, SVI: Nadu da se to možda ovog puta neće dogoditi potkrepljuje odluka - po prvi put donesena - da se opoziciona saradnja institucionalizuje u obliku nekakvog koordinacionog tela čiji sastav i način rada još nije definisan, ali se zna da bi trebalo da objedinjuje njihov nastup i u zemlji i u inostranstvu.Relativno iznenađenje predstavlja to što doslovce svi učesnici sastanka s kojima je "Vreme" razgovaralo - birajući one različitih političkih orijentacija i iz različitih delova Srbije - veruju da će ovog puta opozicija ostati zajedno i tako steći poverenje birača. Sazrela je svest da je situacija krajnje ozbiljna, novi oblici režimske propagande ne ostavljaju nikakvu sumnju u kom će pravcu vlast delovati. Dogorelo je do nokata i niko više neće smeti da iskoči iz ovog voza, glasila je jedna ocena.Odakle toliki optimizam stranačkih vođa prema kojima su rogovi u vreći dosad delovali kao harmonična i kompaktna celina?

KOLONE: Evo ti dve ilustracije, spremno nam je odgovorio jedan od njih: prvo, na skupu nije bilo kooperativnijeg čoveka od Batića; drugo, Drašković se nimalo nije postavljao kao lider nego kao najkorektniji medijator sastanka - i još je sam ponudio da na Studiju B svako veče sat vremena gostuje po jedan od učesnika skupa, azbučnim redom.Dobro, nije sve bilo tako idealno. Zoran Đinđić (Demokratska stranka) i Goran Svilanović (Građanski savez Srbije) nisu prisustvovali skupu, mada ih je Drašković uredno pozvao, ali je Đinđić neposredno po završetku sastanka rekao da je to bio "važan korak u dobrom pravcu" i izrazio spremnost da se sretne sa liderom SPO-a. Nije bio ni Dragoslav Avramović ni Velimir Ilić, ali to nije bitno pokvarilo utisak da je relevantna opozicija bila na okupu. I, što takođe može biti pozitivno, ipak su se kristalisale četiri opozicione grupacije koje bi trebalo da - kako je dosta puta najavljivano - "marširaju ka istom cilju", pri čemu bi bio očuvan njihov subjektivitet. To su SPO, Savez za promene (na čelu sa DS-om, GSS-om i Demohrišćanskom strankom), Savez demokratskih partija (Socijaldemokratska unija, Reformsko-demokratska stranka Vojvodine, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara, koalicija "Šumadija" i koalicija "Sandžak") i koalicija "DAN" (Nova demokratija, Demokratska alternativa i Demokratski centar).

DVOR: Mada je Žarko Korać (Socijaldemokratska unija) govorio o učtivosti uporedivoj sa onom na "španskom dvoru", druga svedočenja govore da je atmosfera na početku bila dosta oštra. Kako nam reče jedan stranački šef, svi su tu ipak stavljeni pred svršen čin, ali je uprkos svoj uzdržanosti prevladao pragmatizam, shvatanje da je bolje da servirane dokumente potpišemo nego da se opet raziđemo u neslozi.Bilo je, naravno, čarki. Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine) pitao je Draškovića ko ga je ovlastio da bude kadrovska komisija opozicije, odnosno da određuje ko su demokratske stranke koje treba pozvati na skup, ali je jedina prava svađa izbila između dvojice zavađenih šefova vojvođanskih stranka - Nenada Čanka i Dragana Veselinova, ali zbog njihovih međusobnih sukoba, a ne zbog zajedničke opozicione strategije ili dokumenata koje je SPO ponudio na potpisivanje.

Poslednji se, kako saznajemo, na potpis odlučio Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, objašnjavajući da sve mora izneti pred organe stranke, ali je konačno i on parafirao dokumente. Jedini koji na kraju nije potpisao bio je general Momčilo Perišić, lider Pokreta za demokratsku Srbiju, sa obrazloženjem da bi trebalo tražiti opoziv Miloševića u Saveznoj skupštini. Perišić je, međutim, rekao da će sarađivati sa opozicijom u svemu što su se dogovorili, a Drašković je na konferenciji za štampu objasnio da je preovlađujuće mišljenje bilo da ne treba davati legitimitet nelegitimnoj saveznoj skupštini time što će se u njoj tražiti odlazak Miloševića.

ZAHTEVI: Nije ni toliko važno šta smo ponudili, važno je da smo svi to prihvatili i da se u dokumentu često pominje reč "zajednički", rekao nam je jedan od učesnika, mada ni ono što su ponudili nije zanemarljivo. Tražili su u dokumentu nazvanom "Sporazum o zajedničkoj strategiji borbe za vanredne demokratske izbore" od predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Socijalističke partije Srbije, zatim od predsednika, Skupštine i Vlade Srbije dogovor o raspisivanju vanrednih, demokratskih izbora na svim nivoima do kraja aprila ove godine.Istina, sličan zahtev je sa raznih opozicionih strana postavljen više puta od jeseni 1999, a vlast nije davala nikakve znake da bi ga mogla prihvatiti. Međutim, kako nam je rekao jedan od doajena opozicije - na tome se mora insistirati jer pokazuje privrženost opozicije legalnom, mirnom raspletu, a osim toga skorašnji pozivi na juriš nisu imali naročitog odjeka.Novina u ovom opozicionom dogovoru je što je - po prvi put - jasno definisano šta će se učiniti ako Milošević ni ovog puta ne pristane na izbore, kao što verovatno neće pristati. Opozicione vođe su potpisale da će zajednički na tribinama i lokalnim medijima tumačiti zajedničku strategiju kako bi obnovili energiju i probudili "narodnu nadu", a da će u martu početi i zajednički protesti na ulicama i trgovima Beograda i drugih gradova u Srbiji koji će se održavati do ispunjenja zahteva za izborima. U nacrtu dokumenta se kao datum početka demonstracija pominjao 9. mart, ali se odustalo od preciznog određivanja datuma da ne bi cela akcija izgubila na kredibilitetu ako bi se iz nekog razloga morala pomeriti za nekoliko dana.

BEZ KOMPROMISA: Od vlasti će se tražiti minimum izbornih uslova dogovorenih jesenas na okruglom stolu opozicije održanom u Demokratskom centru Dragoljuba Mićunovića. Sporna formulacija iz nacrta pomenutog dokumenta o spremnosti i na "određene kompromise sa vladajućim strankama" izbačena je iz konačnog teksta potpisanog sporazuma. Kako saznajemo, mogući "kompromisi" odnosili su se na izborne uslove, sa idejom da se mora pokazati spremnost na neke ustupke kad se vlast već poziva na dogovor o izborima. No, većina je bila protiv bilo kakve velikodušnosti te vrste.

U potpisanom dokumentu traži se i privođenje pravdi počinilaca i organizatora zločina na Ibarskoj magistrali i ubistva Slavka Ćuruvije, obustavljanje svih akata državnog terora i bezakonja, ukidanje zakona o informisanju i o univerzitetu. Potpisnici su se obavezali da neće sarađivati sa vlastima i da će se držati pravila fer-pleja u međusobnim odnosima.

PISMO O NAMERAMA: Opozicione vođe potpisale su još jedan dokument koji će biti upućen ministrima Evropske unije, SAD, Rusije i Kine. Tu se traži ukidanje ili suspenzija svih sankcija i obnavljanje punopravnog članstva SRJ u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju čim bude potpisan dogovor vlasti i opozicije o izborima, a i pre toga slanje humanitarne i socijalne pomoći izbeglicama i drugim egzistencijalno ugroženim građanima u Srbiji i Crnoj Gori.Drugi deo tog dokumenta je u stvari "pismo o namerama" opozicije, gde se kaže da će vlada koja bude formirana posle izborne pobede opozicije odmah postići sporazum o jednakopravnom položaju Srbije i Crne Gore u organima SRJ, da će obnoviti diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom, sprovesti hitne političko-ekonomske reforme i usklađivanje zakonodavstva sa EU-om i time obezbediti uslove za uključivanje Srbije i SRJ u Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Uz to će poštovati posebna prava svih nacionalnih zajednica, težiti razvoju lokalne i regionalne samouprave. Evropski predstavnici su odmah pozdravili opozicioni skup.

Poseban deo tog dokumenta posvećen je Kosovu, a taj deo srpskih problema dobio je posebnu dimenziju prisustvom vladike Artemija i Momčila Trajkovića iz Srpskog nacionalnog veća skupu opozicije. U dokumentu se traži povratak VJ i srpske policije na Kosovo u skladu sa potpisanim sporazumima, primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koja bi podrazumevala da KFOR štiti državnu granicu SRJ prema Makedoniji i Albaniji, odlučnu akciju protiv albanskih ekstremista i proglašenje lokalne samouprave za Srbe, Rome, Gorance i muslimane na kantonalnom principu. Kad i ako postane vlast, opozicija obećava da će se boriti za pomirenje Srba i Albanaca i izgradnju multietničkog, multikonfesionalnog Kosova u granicama demokratske SRJ.

GRAČANICA: Vladika raško-prizrenski Artemije odmah je pozvao opozicione vođe da dođu u Gračanicu i tamo razgovaraju i sa Srbima i sa predstavnicima međunarodnih snaga, a Momčilo Trajković je neposredno pre skupa objasnio očekivanja SNV-a: "Dok Milošević nastavlja da na ideološkoj osnovi razbija preostale Srbe na Kosovu i manipuliše njihovom nesrećom, vreme je da druga, demokratska Srbija preuzme direktnu odgovornost za sudbinu kosovoskih Srba"; odnosno da se: "Najdirektnije uključi u rešavanje kosovske krize i uspostavi saradnju sa međunarodnom zajednicom."

Opozicione vođe kažu da je ipak nerealno očekivati da će oni postati ključan faktor odlučivanja na Kosovu, ali bi bio ogroman uspeh kad bi uspeli da povedu razgovor sa međunarodnom zajednicom, s obzirom na to da niko od stranih faktora uopšte ne komunicira ni sa kim iz Srbije na tu temu. To bi se mogao smatrati uspehom ravnim već obavljenom preuzimanju diplomatije od zvanične vlasti, ali dosad o tome nije bilo nikakvih razgovora sa stranim zvaničnicima i ta mogućnost je sasvim neizvesna.Na političkoj sceni Srbije je vrlo teško odlučiti se za neki optimizam, ali ako se ima u vidu da istraživači javnog mnenja procenjuju da opozicija trenutno u biračkom telu ima veće rezerve od vladajućih stranaka, s obzirom na to da bi i većina neopredeljenih i apstinenata glasala protiv Slobodana Miloševića, moglo bi se zaključiti da je opozicija ovim skupom povećala izglede da dobije izbore. Nije tako malo, mada bi se malo ko sad smeo zakleti da je dovoljno.