Intervju: Petar Bo�ovi�

Slike iz biv�eg sveta

Petar Bo�ovi� je igrao glavnu ulogu u seriji "Vi�e od igre", ulogu mladog Danila, �panskog borca, dobrog fudbalera. Spremamo se za razgovor o televizijskoj seriji koja je obele�ila jedno vreme. Sedimo u jednoj staroj beogradskoj kafani nalik onoj iz Gradi�ke, onoj "Kod bankrota" iz serije o kojoj se spremamo da razgovaramo. Raspetljavam kablove, a Petar ve� pri�a o tome kako je to onda bilo, a obojica nekako kao da naslu�ujemo kuda �e nas sve pri�a o seriji voditi

Televizija nije ba� pravi medij za vesti o smrti, osim kada je smrt snimljena na delu, tek telop sa fotografijom i ime pokojnika koje izgovara spiker uz ostale li�ne podatke, uglavnom u drugom delu emisije, pred sport ili vremensku prognozu. Nekako je godinama stvarana navika da se "oni va�niji" �itaju s po�etka, a oni drugi, uglavnom prvoborci (moralo se, mislim, i po zakonu) ili radnici ku�e - pred kraj emisije. Ni u slu�aju smrti dramskog pisca Slobodana Stojanovi�a nije se odstupilo od ustaljenog reda. Vest koja je tim povodom emitovana u Dnevniku RTS-a verovatno bi pro�la a da je ni ne primeti gledalac umoran od svega �to mu se doga�alo u prazni�ne dane, ali i pre i posle njih. Sve dok spiker nije po�eo da re�a pokojnikova dela, na �elu sa televizijskom serijom "Vi�e od igre". Tada je, verujem, vest o smrti pisca dotakla svakog ko je tu seriju gledao, a reprizirana je poslednji put ovoga prole�a. Bi�e da su im na vest o smrti pisca kroz glavu na trenutak pro�li likovi Danil�eta, Kostolomca ili Beci�a, Leke �opi�a i kuma mu Gulivera, poru�nika �ljivi�a ili Cvikera�a...

"Stojanovi�i od kojih je Slobodan poreklom su iz sela Oraha, blizu Povija, kamenitog podru�ja kod manastira Ostrog", govori glumac Petar Bo�ovi�. "Pri�ao mi je jednu zanimljivu pri�u da njegovih Stojanovi�a ima po svim krajevima i onda�nje Jugoslavije i po Evropi i da jednom godi�nje organizuju porodi�ni skup. Govorio mi je kako je dirljivo kad se svi okupe, kako je bilo gledati decu koja se sporazumevaju na raznim jezicima. Dolazili su kolima svakakvih registracija, autobusima �ak, pa je najve�i problem bio parking, svi su morali da budu pod ru�nom jer je selo malo vi�e uza stranu."

Petar Bo�ovi� je igrao glavnu ulogu u seriji "Vi�e od igre", ulogu mladog Danila, �panskog borca, dobrog fudbalera. Spremamo se za razgovor o televizijskoj seriji koja je obele�ila jedno vreme, uz koju se mo�e, na jedan drugi na�in, svrstati samo Karanovi�eva serija "Grlom u jagode". Prazni�no predve�erje, drugi dan Bo�i�a. Bo�ovi� �e posle oti�i na prvu u seriji predstava "Karolina Nojberg" u Ateljeu 212. Karata, ka�e, nema vi�e ni za jednu od �est najavljenih predstava. Sedimo u jednoj staroj beogradskoj kafani nalik onoj iz Gradi�ke, onoj "Kod bankrota" iz serije o kojoj se spremamo da razgovaramo. Raspetljavam kablove, a Petar ve� pri�a o tome kako je to onda bilo, kako "nema kome nije legla uloga", a obojica nekako kao da naslu�ujemo kuda �e nas sve pri�a o seriji voditi.

BO�OVI�: Re� je o uglu gledanja jednog mladi�a iz male varo�i, gde su stvari mnogo uo�ljivije, gde je �ivot vidljiv golim okom, gde se vidi ono �to u velikom gradu mo�e i da promakne zbog brzine �ivljenja. U malim sredinama se najlep�e razaznaje taj red u �ivotu, rekao bih, ko kome pripada, ko je koji sloj, ko je u�itelj, profesor, doktor, prota, po�tar, sladoled�ija ili ko je u gradu "glavni", ko je ko u fudbalskom klubu, u ovom slu�aju ko je omiljen me�u omladinom... To je u prvom redu topla pri�a ispri�ana jezikom koji je u to vreme bio bez izrazitog ideolo�kog predznaka, mada se u realizaciji serije povremeno i na tome insistiralo. Se�am se jedne, sada sme�ne epizode kada smo morali da se po zavr�etku serije vratimo u "Gradi�ku" da bismo ponovo snimili jednu scenu, jer je bilo tra�eno da se izbaci predstavnik gra�anske klase, vlasnik elektrane. Po uzusima tada�nje politike, njemu u toj sceni nije bilo mesta.

Mnogi se danas se�aju serije "Vi�e od igre" ne po njenom ideolo�kom kontekstu, ve� ba� po toplini koju ste pomenuli. Kako je izgledalo samo snimanje serije?

To je bilo naizgled sre�no vreme, obe�avalo je... Mi smo bili mladi, a na�e starije kolege bile su �ive. Bili su to slavni glumci, �iju smo veli�inu i prazninu kada smo ostali bez njih u pravoj meri osetili tek po�to su iznenada i neo�ekivano oti�li. Snimali smo u Ivanjici i Velikom Gradi�tu, i atmosfera tih mesta, pogotovo u to vreme, imala je ne�to od atmosfere koju je i sam Sloba Stojanovi� hteo da postigne pi�u�i scenario za seriju. U Velikom Gradi�tu stanovali smo po ku�ama, onim starim, sa ba�tama. Pokojni Mi�a �uti�, Slobodan Aligrudi� i ja bili smo kod jedne gospo�e �ija je ku�a bila name�tena onako po starinski. Ujutru, kad god smo ustajali, gazdarica bi nas spremno do�ekivala sa nezaobilaznom kafom, rakijom i slatkim. Zvu�i kao fraza, ali ta mala mesta su stvarno �ivela sa nama. Brzo smo se, �to bi se reklo, inkorporirali i svako je za vreme snimanja imao "nekog svog" kod koga je i�ao - prijatelja. Ivanjicu sam posebno zavoleo jer mi se tada rodio sin Dra�ko i sve mi je ostalo nekako najlep�e. To je ono kad vam se spoje lepe stvari u �ivotu, mlad glumac u glavnoj ulozi u dobroj seriji, otvarale su se neke perspektive... Uostalom, Ivanjica li�i na moj Kola�in i �esto idem tamo, mada je ponekad i izbegavam jer, ako odem, znam da bez nedelju dana ne mogu da pro�em.

Pomenuli ste �uti�a i Aligrudi�a. Pored njih, nema vi�e ni Pavla Vujisi�a, Zorana Radmilovica, Slobodana �uri�a i Olgice Stanisavljevi�. Svi oni su ostvarili sjajne uloge. Je li u pitanju samo dobra podela?

Svi ti likovi koje su oni napravili kao da su odra�avali neke osobine koje su im i privatno pripadale. Uvek u glumcu postoji i ne�to od onoga �to igra, zato su tako "legle" uloge i njima, a i ostalima. Mislim ipak da je to u prvom redu zasluga Slobodana Stojanovi�a, jer je i reditelju Zdravku �otri bilo lak�e da napravi podelu na osnovu onoga �to je pisac ve� uradio. Slobodan je gledao �ivot kroz sitnice koje ponekad najvi�e govore. Paja Vujisi� je, naravno, veliki u svom celokupnom delu, ali mislim da nema �oveka koji ga ne pamti po tome kako je u seriji �i�ao kuma, ba� kao �to po tome pamte i Simi�a. To je posmatranje �ivota sa toplinom, bez prenagla�avanja razlika, to je potreba da se odslika jedan duboki �al za demokratijom, da se podseti na zajedni�ko �ivljenje gde se mi�ljenja normalno sukobljavaju, ali gde se �ivoti zbog toga ne razdvajaju. �ini mi se, tako�e, da smo u toj seriji svi bili za�ti�eni. Ko detinjstvom, ko mladala�kim snovima, ko mirnim gra�anskim �ivotom... Kao da smo svi zajedno �iveli u nekom biv�em svetu iz koga su nas, kad smo iza�li, ve� �ekale neke nove uloge, crnje i surovije. Nikad posle toga nisam u�ao "u odelo" i bio tako bezbri�an kao �to sam bio u "Vi�e od igre".

Pomenuli ste ideologiju, drasti�nu situaciju dosnimavanja sekvence da bi se "nepodobni" izbacio. Me�utim, mnogi seriju pamte po suptilnosti, po odsustvu agitpropovskog. Kako je to pro�lo u to vreme? Da li je u pitanju propust "�andara uma" koje smo uvek imali, pa ih imamo i danas, ili je u pitanju precizno napisan tekst?

To je zasluga Slobe Stojanovi�a. To �to je on napisao polazi od fakta, od gledanja jednog mladog �oveka na svet i doga�aje; ali njegova literatura ne koristi se agitpropovskim, partijskim, prizemno politi�kim sredstvima. Sam �ivot dovodi likove u situaciju da sukobljavaju mi�ljenja, ali ih druga�ije mi�ljenje ne dovodi do sukoba u �ivotu. I kada se ne sla�u oni se me�usobno �uvaju, ba� u onoj meri u kojoj su tada jo� postojali doma�e vaspitanje, porodica, �kola i crkva, zna�i Bog. Te stvari ne mogu nikada biti male i svaki �ovek ima potrebu za njima. Menjati te stvari a ne stvarati ni�ta osim haosa - to je tragedija ovog doba. Ako smo sve razru�ili u ime stvaranja "novog �oveka i jednakosti", a nismo ga stvorili, onda je razumljivo �to su nam ostale samo krhotine koje sada skupljamo i idemo povezane glave i zavijenih rana.

Ho�ete re�i da danas ne bi mogla da se napravi sli�na serija?

�ivot vi�e nije takav, vrednosti koje sam pomenuo odavno su rasturene. Mogu nekome te vredosti izgledati sitne, male, pogotovo onima koji gledaju iznad glava ljudi, �uvarima sveta koji samo gledaju u budu�nost, a svakodnevno razaraju sada�njost. Kao �to nedavno napisa jedna �ena defini�u�i razliku izme�u desnice i levice: ova druga uvek razara ono �to je sada, �to je postoje�e, da bi stvarala novo. E, to neprestano stvaranje novog nas je i dovelo dovde, da izgledamo kao krupno bra�no, krupa koja izlazi iz vodenice, a niti je bra�no niti je �ito. Slobodan Stojanovi� je hteo da napi�e nastavak serije, ne�to na temu �ta se zbilo sa njegovim junacima posle. Mo�ete pretpostaviti �ta se zbilo sa ljudima kojima je istorijski okvir �ivota bio Drugi svetski rat, revolucija i gra�anski rat u Jugoslaviji. Pitao sam ga tada za moj lik, igrao sam �panskog dobrovoljca i - normalno - kazao mi je da zavr�avam na Golom otoku. Ba� kakva je i pri�a o mojoj porodici iz stvarnog �ivota, i verovatno bih se u tom liku prirodno ose�ao, u normalnom porodi�nom okru�enju, jer svi zajedno imaju jedno sto godina Golog otoka.

Takvih zlokobnih nagove�taja budu�nosti, bar kada je re� o bratoubila�tvu koje �e nastupiti, nema mnogo u seriji?

Rekoh ve� da sve njegove pri�e odi�u nekom toplinom. Kod njega �ak ni sa neprijateljem nema zverskih odnosa. Ne mogu da zaboravim scenu koju smo snimali u Vi�egradu kada Cigani sviraju. Se�am se da je violinista Milovan stvarno svirao dr�e�i �emane iza le�a, a traje bombardovanje i on vi�e: "Bra�o Srbi, ne dajte nas, mi smo sa vama." To je tako�e atmosfera rata koji nije samo ubijanje i streljanje; prava atmosfera je i ne�to drugo, ne samo kao ovo nedavno, plamen nad toplanom ili azotarom, ve� pre svega kako su se ljudi ose�ali i pona�ali. To je za mene rat, time treba da se bavi pisac, a fulminatima neka se bavi Veljko Bulaji�.

Mislite li da predstoji borba za tu suptilnost u odnosima koju ste pomenuli govore�i o seriji "Vi�e od igre" kako ne bi nadvladala pirotehnika?

To je ve� sada dosta te�ka borba. Ljudi su zauzeli svoje pozicije, jer �ovek je prilagodljiva �ivotinja i najte�e �e biti sa�uvati u sebi ono svoje ja, sopstveno malo ostrvo koje mu je Bog dao i na kome poku�ava da o�uva svoje osnovne vrednosti. Ali, prava borba tek predstoji, i ona je nada za slede�e generacije koje moraju da smognu snage i sagledaju ovo dno i shvate kuda vodi istrebljivanje onih koji ne misle isto. Evo, razgovaramo na drugi dan Bo�i�a, koji je i praznik za �ijeg se trajanja ljudi mire. Nije to bez veze izmi�ljeno, to je Bog "sredio" znaju�i za �avola u ljudima. Pa i slava na�a srpska jeste prilika da na porodi�ni praznik, praznik bratstva na koji se ne poziva, �ovek koji je u sva�i, pa se najpre sa sobom pomirio i sam sebi oprostio, do�e kod doma�ina na slavu i ovaj �e mu oprostiti. Duhovna obnova je ne�to najpre�e i, ako to do�ivimo, mislim da �emo mo�i mirnije da odemo sa ovog sveta gledaju�i na na�u decu i njihovu budu�nost.

Posle serije va�a karijera i�la je uzlaznom linijom sve do va�eg odlaska iz Narodnog pozori�ta u Beogradu?

Imao sam jednu pauzu mo�da upravo zbog ideolo�ke isklju�ivosti koja se u na�oj umetnosti ponovo pojavila posle toliko godina, jer ipak vladaju�e partije ne mogu da se otarase toga da vladaju svime, a pogotovo ho�e da budu vlasnici ljudskih du�a. Kultura i umetnost im je uvek nekako slaba ta�ka, jer oni nemaju ve�eg neprijatelja i ne ose�aju ga nikada tako opasnim kao �to mogu u kulturi da ga osete. Njima je sport samo zna�ka, medalja, tu mogu da se pojave i da se di�e, a sa kulturom i umetno��u je stvar te�a, i kroz epohe je stvoren odnos izme�u kulture i vlasti koji je postao kli�e. Umetnost je sama po sebi kriti�na prema datosti, prema �ivotu, a time i prema svakoj vlasti. Kada sam oti�ao iz pozori�ta, najpre sam mislio da ne�u nikad mo�i da oprostim onima zbog kojih sam na�inio takav potez, a onda sam ipak potra�io "krivca" u sebi. Shvatio sam da mi je u stvari bilo lak�e da odem, da osetim slobodu i odem bilo kojom rekom sa svojim dervi�kim ke�kulom na le�ima. "Biti svuda, a ne biti nigde", kako je govorio Me�a Selimovi�.

Da li je to ba� bila sloboda?

Takva sloboda nosi jednu vrstu samodopadanja i, uz to, sloboda bez obaveza nije sloboda. Tako ne�to je i kod nas proklamovano, a u stvari dovodi do one vrste demokratije koju mo�emo nazvati - banalna jednakost. Svi su jednaki, a ne shvataju da, parafrazira�u umnog Nikolaja Velimirovi�a, mali i nejaki treba da se trude da se uzdignu do velikih i mo�nih, a ne da se, ako nemaju tu snagu, trude da velike svuku do svoje razine. Uzmite samo pri�u o "elitizmu" i u kulturi i ina�e. Nema izdvajanja iz sredine, a sredina je �ta? Mesna zajednica ili radni�ka kontrola, onomad. Neverovatno kolika je ta potreba da se unizi svaki aristokratski duh, ne u onom klasnom ve� u kulturnom, duhovnom smislu, u smislu potrebe �oveka da te�i ka Bogu, a ne ka predsedniku... mesne zajednice.

Kako ste proveli vreme bez pozori�ta?

Kad govorim o tom vremenu u kome nominalno nisam bio u pozori�tu, ono je za mene vrlo zna�ajno. Pre svega jer sam imao vremena da se vratim vrednostima svoga detinjstva, a to je danas, �ini mi se, ne samo �elja mnogih ljudi ve� i ogroman luksuz. Ne�u re�i da je za to potrebna hrabrost, ali to sebi danas mogu da dozvole ili ludaci ili ljudi koji imaju mnogo para. Vra�aju�i se na te osnovne vrednosti kod ljudi koji ih jo� nisu izgubili, hodaju�i po oazama koje su uglavnom pribe�i�ta skrajnuta od glavnih puteva, pronalazio sam ljude koje sam u�ivao da slu�am, da ja tu mnogo ne pri�am. Saznao sam stvari za koje mi je bilo potrebno sve ovo vreme, a to je da sam u�io �kole i putovao po svetu tra�e�i to �to sam imao kod ku�e. Verovatno bih prebacivao sebi ili ne bih shvatio da nisam oti�ao na te studije i na ta putovanja, uvek bih mislio da tamo postoji ne�to �ega kod nas nema. Me�utim, kad sam napravio taj krug, shvatio sam da je to tu pored mene, da se nalazi kao prvo hri��anstvo, po pe�inama i pustinjama, u mom slu�aju po planinskim visovima i katunima, u pri�ama s ljudima, u dru�enju ljudi i prirode, u jednostavnosti odnosa, po tome kad se sretne� s nekim na putu da se pozdravite iako se ne poznajete, da ne morate da se odmerite jeste li plavi ili beli i koja je na kome marka odela. Bio sam �eljan tih najosnovnijih stvari, onoga "dobar dan", "svrati u ku�u", "jeste li gladni"...

Mislite li da "povratak pravim vrednostima" ima �anse da postane trend u vremenu i odnosima u kojima sada �ivimo?

Ja sam u to uveren pre svega zbog dubine pada. Moraju ljudi da se osveste. Ako smo jedno vreme imali ose�anje duhovne klaustrofobije koja je vladala od cepanja biv�e Jugoslavije, pa do svih ovih nesre�nih na�ih izgubljenih ratova, sada postoji nekakva otupelost, rekao bih skoro autizam naroda koji u sve �to se de�ava oko njega, u sve ovo �to se zvani�no govori i pi�e, a �to je prosto da �ovek ne poveruje, mora kad-tad da posumnja. Mora da se zapita je li uop�te normalan, da li je to �to �uje ili �ita mogu�e, ili je re� o carevom novom ruhu. Stvari �e, mislim, ipak biti sagledane na pravi na�in i vrednosti koje pominjem bi�e otpor tom vodanju gomile, tom pravljenju proslava po halama na kojima su se "sjajno proveli". Sada su zvani�ne televizije stvorile sistem u kome je najva�nije lepo se obu�i i lepo se provesti. Moda i gra�evinarstvo, eto na�ih najve�ih uspeha. Se�am se jednog boravka na Svetoj gori kada smo pe�a�ili od manastira do manastira, kada sam zaostajao za dru�tvom i imao svoju "krivinu isku�enja", se�am se kako je lepo ose�anje kada �ovek proverava svoje snage pa ih prevazi�e. Onda smo do�li do Starog Rusika i se�am se usamljenog monaha, Rusa koji je li�io na Dostojevskog i koji mi je dao �ebe da onako vru� ne sedim na kamenu. To njegovo "nu daragoj...", to je ono �to me je podsetilo na detinjstvo, na moju strinu ili neku tetku iz mog sela. A prvi put ga vidim u �ivotu i on mene. Zna�i to je taj neki normalan ljudski odnos koji je izgubljen i koji se ose�a u malim stvarima. Meni ne trebaju obe�anja za izgradnju prvog dela i obnovu drugog dela. Zaista. Meni trebaju neke druge vrednosti koje su izgubljene tokom godina u kojima su ljudi slu�ili za socijalne eksperimente koji jo� traju.

�ta je glumcu Petru Bo�ovi�u donelo to napu�tanje pozori�ta podstaknuto ideolo�kim razlozima i s politi�kim konotacijama?

Ponajvi�e mi je milo �to sam sebi dokazao da se nisam upla�io onoga - ho�e li me biti posle. U stvari, i nisam oti�ao iz pozori�ta. Ako me nominalno i nije bilo, nije bilo ni straha od svakodnevnog nepojavljivanja, onog preteranog straha "�ta �u ako me nema svaki dan u novinama ili ako me nema na repertoaru". To ni�ta ne zna�i. Ja sam vi�e za retka pojavljivanja ali na nivou koji meni odgovara. Tako sam do�iveo i ove poslednje tri predstave koje sam imao u Ateljeu 212, Budva teatru i teatru Kult: "Na �ijoj strani", "Karolina Nojberg" i "Vladika Nikolaj". Sasvim sam zadovoljan tom svojom nazovi je strategijom.