Izjava nedelje:

Na�im narodom se i dalje manipuli�e na svim nivoima. I na Kosovu ima Srba koji misle da su pobednici i stalno �ekaju generala Pavkovi�a na belom tenku...

Protosin�el SAVA JANJI�, u intervjuu za "Danas",
govori o privi�enjima u nekih Srba na Kosovu

Dragan Tomi�,

predsednik Skup�tine Srbije, govori u "Dugi" o potrebi za tektonskim promenama, kako na Balkanu tako i �ire, kao i o te�kom �ivotu visokih funkcionera o kojem se nedovoljno govori i zna: "Ima li zemlja, kao �to je na�a koja je prakti�no zatvorena, kojoj ne daju ni da pro�e ni da se kre�e. To �to su oni dali privilegiju odre�enom broju ljudi, koji su se prodali radi svojih interesa, da mogu da se kre�u, to ne zna�i pravdu. �ta to zna�i da nam oni ne daju da �ivimo u svojoj zemlji? Zamislite: vi �ivite u svom stanu i imate kom�ije koji vam ne daju da otvorite prozor, da slu�ate muziku, ne daju vam da se okupate, ne daju vam toplu vodu, ne daju struju. To se nama doga�a, samo to ljudi ne�e otvoreno da ka�u ve� to uvijaju u neki celofan i to nazivaju demokratijom, ljudskim pravima."

Dragoljub Jankovi�,

ministar pravde u Vladi Srbije, iznosi u "Dugi" da je u Jugoslaviji bolje onima koji su u zatvoru nego onima na slobodi, a posebno su se, po njegovom mi�ljenju, usre�ili oni koji se na izdr�avanju kazne nalaze poslednjih deset godina.

"Sa ponosom moram da istaknem da se, u ovoj godini koja je izuzetno te�ka po mnogo �emu, mo�da kvalitet �ivota najmanje pogor�ao upravo u zatvorima. Uspeli smo, sticajem raznih okolnosti, da obezbedimo takve uslove da zatvorenici u najmanjoj mogu�oj meri osete promene u vidu pada standarda. Mi koji smo sa ove strane re�etaka (divno zapa�anje o relativnosti �ivota, prim. ur.) mnogo vi�e ose�amo tegobe, neda�e, probleme koji su prouzrokovani svim onim �to nam se doga�a, ve� vi�e godina unazad, po�ev od sankcija, preko ovog bombardovanja, nego oni koji su s one strane re�etaka. Ovo su potvrdile i mnogobrojne me�unarodne delegacije koje, sada mogu re�i, doslovce svakodnevno obilaze na�e zatvore."

Josip �arka Broz,

prise�a se u "Dugi" svoga dede Josipa Broza Tita otkrivaju�i znati�eljnim �itaocima neke manje poznate anegdote iz so�ki Brozovih: "Posebno se se�am jo� jednog doga�aja kada je ve� bio u Ljubljani na le�enju. Ja sam 1979. godine imao te�ku saobra�ajnu nesre�u, karabin mi je bio u kolima i polomio se. Oti�ao sam da ga obi�em (Tita, ne karabin op.ur.) i upitao ga da li bi mi dao jedan karabin. Interesovalo ga je �ta je bilo sa mojim i ja sam mu objasnio kako je pukao. 'Nema problema, taj �e� da mi donese�. Popravi�emo ga i dati u muzej, a ti �e� dobiti drugi', rekao mi je. Ali to je ve� bio trenutak kada je bio bolestan i kada mu je ura�ena prva operacija na nozi. �im se vratio, odmah su me pozvali. U�ao sam, a on je izvadio karabin i rekao mi: 'Ovo sam ti obe�ao, nemoj da misli� da sam zaboravio'. Mislio je o nama do svog poslednjeg trenutka. Ali �ovek ne mo�e da �ivi ve�no."

Zuzana Halupova,

poznata naivna slikarka iz Kova�ice, obja�njava za "Bazar" za�to uspe�ne �ene na svoja putovanja, promocije, izlo�be i sli�no ne vode mu�eve: "Kad sam po�ela �e��e da putujem po svetu, mu� se zdravo ljutio. I�la sam sama u Pariz. Kad je trebalo da po�em u Diseldorf na moju samostalnu izlo�bu, ka�em mu: 'Ajde sa mnom da vidi� kako je to krasno, da mi vi�e ne gun�a�!' Kad tamo, galerista mu ka�e da ne mo�e bez ma�ne, i ja mu kupim ma�nu. Opet mu ka�u: 'Mora� se obrijati!' Dam mu za brijanje. Po�e Adam da mi tra�i pare za rakiju, a bila je tamo skuplja od onog viskija, pa za cigare. Delim mu pare od mojih slika, toliko sam se sa njim istro�ila da je bolje da nikad nije ni po�ao sa mnom. Vi�e ga nisam vodila. Bio mi je nerentabilan."

Isidora Bjelica,

promoterka razbla�enog novinarstva, �itateljkama "Tine" otkriva da je u novinarstvu prona�la ono �to je promaklo ve�ini njenih kolega: "U novinarstvo sam oti�la zbog love, za razliku od nekih koji su tamo zbog umetni�kih pretenzija u knji�evnosti. Mada ja nikad i nisam upra�njavla �isto novinarstvo, uvek je to bila literatura, bilo da sam pisala kolumne, reporta�e, rukopise. Nikada i ne bih mogla da radim to tzv. straight novinarstvo. O novinarima ina�e mislim sve najbolje. Kontra sveop�tem pljuvanju po njima, puno ih volim."

Svetlana Ra�natovi�,

danas popularna Ceca 2000, otkriva "Nedeljnom Telegrafu" svoje interesovanje za lokalnu samoupravu: "Ranijih godina Beograd je bio mnogo �ivlji, a ponuda javnih de�avanja mnogo kvalitetnija. �ini mi se da kroz grad cirkuli�e jedan broj ljudi. Stalno sre�em jedne te iste ljude i uop�te ne znam �ta se de�ava sa preostala dva miliona Beogra�ana.fiKada bih imala mnogo para, prvo bih Beograd okre�ila u belo, onda bih o�istila sve ulice i svake nedelje, ili bar dvaput mese�no, pravila grandiozne �urke za Beogra�ane. Potrudila bih se da se uvek ne�to de�ava. Pred svaki praznik bih okitila grad i nametnula takvu kulturu da se ceo ovaj na� deprimirani narod probudi iz sna i depresije."

Rada Vujovi�,

izbeglica sa Kosova, u magazinu "News" ka�e: "Tako ja, �im vidim da ba� mlogo smetam, tra�im pare za voz i - aj zdravo - kod drugu rodbinu. Od kada sam do�la sa Kosova, ceo krug sam napravila. Kod svih sam bila po malo, i niko me nije otero, al' me nije ne�to ni zadr�avo. Najlep�e mi je bilo kod kom�ije mog brati�a u Kragujevac. Uzeli me ljudi od dobrote i �to smo se lepo dru�ili. Ali ja vidim posle nedelju dana - oni leba da jedu nemaju, para ni za nj', a svi spavaju u istu sobu, samo nju i imaju. Ali svi su prema meni bili dobri kao da sam njina. Ali vid'la sam da sam teret....

...Ne znam, nisam se jo� smislila. Zato sam si�la u Beograd jutros, da vidim kud �u. Nigde ne valja, teret sam ljudima. Od kad sam po�la s Kosova, ja idem u krug, od ljudi do ljudi, a u stvari nisam stigla nigde. Ovako ja sam ti putuju�a lutrija - kome �u u ku�u da mrem, pa da se tro�i na sa'ranu. Ja bi najvolela da umrem negde na putu... Tako ... negde."fi

Milan Paro�ki,

direktor Zavoda za za�titu spomenika Vojvodine, u novosadskom "NS nedeljniku" pri�a �ta iz 1999. godine ne�e zaboraviti: "Ono �to se nikako ne mo�e zaboraviti, to je rat koji smo naravno izgubili na desetogodi�njem kosovskom mitu na ime nacionalne svesti srpskog naroda u jedinstvu sa kosovskom �rtvom. Nama se na nesre�u ta �rtva predstavila u 1999. godini gde smo ponovo izgubili Kosovo. Nacionalna svest, na�alost, to nije do�ivela kao katarzu, jer ni�ta se u srpstvu obnovilo nije. Ono �to je bila Lazareva �rtva, sada je Lazareva kletva. Na mitu i na Kosovu se pravio nacionalni moral i odr�avala nacionalna svest. Poraz u ratu koji smo do�iveli, saradnja vojske JNA sa "natovcima" na Kosovu, i ono �to mi zahtevamo da se povrati vojska i policija na Kosovo, realno uni�tava svest srpskog naroda. Ono �to je u�injeno od gospodina Jo�ke Fi�era govori nam da mo�emo do�iveti debakle i na novim kosovskim prostorima odnosno, kona�ni obra�un sa re�imom i u 2000. godini. Nije prema tome 2000. godina po�etak mira i blagostanja za srpski narod ve� mo�e da se desi kona�na �rtva..."

Dobrica �osi�,

pisac, biv�i predsednik SR Jugoslavije, u "Nedeljnom telegrafu" govori o srpskom nacionalnom porazu: "Polo�aj srpskog naroda danas ima dosta sli�nosti sa polo�ajem nema�kog naroda neposredno posle Drugog svetskog rata. Bez obzira na to �to su Nemci vi�e bili krivi pred drugima a mi vi�e pred sobom, i mi smo kao i oni osu�eni za kolektivnu krivicu i ka�njeni zbog vladaju�eg re�ima i njegove politike. Me�u nama danas kao i me�u Nemcima posle 1945. godine postoje velike razlike u shvatanjima i sudu o vremenu i doga�ajima koje smo pre�iveli u ovom veku. Slo�ili smo se da smo neslo�ni..."

Lav Ger�man,