Borka Pavi�evi�: Pet godina Centra za kulturnu dekontaminaciju

Anti�ki prostor

"Nasilje postalo tako veliko da nije ni bilo mogu�e druga�ije postaviti i shvatiti kulturu nego kao antiratni �in, kao deo nekog ljudskog prava, deo civilnog dru�tva koje se brani od op�te militarizacije"

Borka Pavi�evi�, po obrazovanju dramaturg, osniva� je i direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju u prostoru Paviljona "Veljkovi�" u Beogradu. Povod na�em razgovoru je petogodi�njica CZKD-a, institucije jedinstvene zbog imid�a zajedni�kog svim njenim predstavama, baletima, izlo�bama, tribinama, proslavama, se�anjima, istra�ivanjima, razgovorima... imid�a koji je jasno nazna�en naslovom CZKD-a.

BORKA PAVI�EVI�: Stvaranje Centra je poku�aj da se prenese nekakav unutra�nji kontinuitet. Kad smo u�li u Paviljon, on je bio ru�evina, kao tada i toliko dragocenih gradova u zemlji. Pod tim ru�evinama podrazumevali smo ono �to se danas naziva drugi narodi, a �to su i tada i sada svi. U toj atmosferi napravljen je Centar. Bilo je to predejtonsko vreme. U me�uvremenu je nasilje postalo tako veliko da nije ni bilo mogu�e druga�ije postaviti i shvatiti kulturu nego kao antiratni �in, kao deo nekog ljudskog prava, deo civilnog dru�tva koje se brani od op�te militarizacije. Centar je, dakle, napravljen da se javna re� suprotstavi nasilju, da bi neke stvari u ovoj sredini postale evidentne i da bi se videla neka druga osnovica dru�tva. Nastao je iz Beogradskog kruga, okupio je ljude koji sli�no misle. Postao je dragocen, u njemu se moglo gledati, slu�ati, razgovarati u sredini bez duhovnog zaga�enja. Upozoravao je od sirene svojom sirenom kojom je, sve do otvaranja izlo�be Vide Joci� usred rata, najavljivan po�etak svakog programa. Centar je reakcija na kontaminirani kontekst, deo je se�anja na celinu, poku�aj spajanja pri�e od dislociranih biografija. Danas smo u komplikovanijoj situaciji jer treba da napravimo kontekst, zato �to u dru�tvu necivilizovanom, koje nema javni interes, socijalni i politi�ki kontekst vi�e ne postoje. Treba da ih prepoznamo.

Kako su vlasti tada reagovale, i kako to sada �ine, na va�e ideje koje su razli�ite od oficijelnih?

Nikada se u na� posao ni na koji na�in niko iz vlasti nije ume�ao. �ak nismo ni kontaktirali.

Na premijeri predstave "O Nema�koj" (re�ija Ane Miljani�, predstavi koja govori o problemu odgovornosti, povezanosti sa zlo�inom, ka�njavanju i suo�avanju sa pro�lo��u i budu�no��u) vi�en je �eljko Simi�, ministar kulture.

Jeste, do�ao je, u�ao u salu, ali je rekao da ne mo�e da ostane zato �to mu je te�ko da sedi dugo bez naslona, malo smo porazgovarali i - oti�ao je. U svakom slu�aju, niko se nikad nije me�ao u na� rad, barem ne direktno.

Va�i programi nisu komercijalni. Od �ega �ivite?

Od ogromne koli�ine rada malog broja ljudi. Ima nas 12 i svi radimo sve. Stalo nam je da ne stvorimo hipokriziju i rascep, mislimo da neko mo�e ne�to da osmisli, ali ga to ne spre�ava da po�isti pod i pomeri neku kutiju kad treba. To je prva stvar koja nas izdr�ava, ogroman unos jeftinog ljudskog rada. Drugo, poma�u nas Fond za otvoreno dru�tvo i �vedski Helsin�ki odbor. Dobijamo i donacije, Vane Ivanovi� nam je pomogao, Roberto �uli, ljudi do�u pa kupe neku sliku... Ali, ho�u da bude jasno: cela na�a tehnika, restauracija Paviljona, kompjuterska oprema, svetlo, mikrofoni, sve u Centru ko�ta koliko jedan bolji automobil. A ljude koji se vozikaju tim autom niko ne pita odakle im pare da ga kupe!

Ljudi koji sve rade - drvene klupe u sali, umetnost bez dekora - zar to ne podse�a na stavove iz po�etaka Ljubi�e Risti�a, sada�njeg vlasnika "�e�erane", simbola julovske mo�i?

Risti� je to u na�oj sredini najuspe�nije radio - pozori�te koje se pravi u ambijentu, sa idejom. Ne vidim za�to bi �ovek pored ovakvog dvori�ta i ku�e, prostora koji nudi Paviljon, zidao neke scenografije �ak i kad bi bilo para. Paviljon je prostor u kome se sve vidi, koji ima anti�ke dimenzije, opak je, u njemu ne mo�e da se folira. Teatar je istovremeno politi�ki i metafizi�ki "prostor", �to i ide jedno s drugim i �to, u Risti�evom slu�aju, nikad nije shva�eno, pa su ti rasapi samo ra�ali nove nesporazume.

Pristajete, kao i mnogi, da radite i u takvim uslovima. Ukratko, podr�avate utisak da je sve u redu, koji zagovara vlast?

Za�to bi neko do�ivljavao da je ova dr�ava ne�ija? Ne znam za�to bi neki ljudi tvrdili da poseduju pozori�ta, jezera, �ume ove zemlje? Ne mislim da su oni vlasnici dr�ave, zna�i koga ja to onda podr�avam? Pa nikoga! Ovde se radi o kontroli nad stvarima, pa ni Albanci nisu poubijani zato �to ih je neko mrzeo nego zato �to je trebalo kontrolisati kosovske glasove. Mi smo, dok su se druge stvari oko nas uru�avale, napravili instituciju koja je sposobna za komunikaciju, za izvo�enje, za pripremu, za razgovor, to je ne�to �to ljudima daje snagu. Ne mislim da je Centar bilo �ija afirmacija zato �to ne smatram da je ovde bilo �ta ne�ije. Kao i �to smatram da je ova zemlja moja. Na kraju �e se desiti ono �to je rakao Slobodan �najder, da su izdajnici najve�i afirmatori, da su oni nosioci kontinuiteta i prenosioci nasle�a. Sigurna sam da �emo mi u Centru igrati Lazu Kosti�a zato �to ga se niko ne�e setiti. Ne mislim da postojanje ne�ega zna�i afirmaciju onoga koji tvrdi da je nad tobom.

Zajedni�ko va�im umetni�kim programima jesu kvalitetna osnova (tekst, reditelj, izvo�a�i), eksperiment i poruka jasne aktuelnosti.

Repertoar se radi iznutra, iz ku�e. Ovde ima ne�to �to je zdravo, a to je me�avina vrhunskih profesionalaca: ovde su i glumac, i arhitekta, i pravnik, i �ovek koji slu�ajno do�e pa realizuje svoju ideju. Ispostavilo se da jedno uti�e na drugo, da Ana Miljani� pravi takvu Nema�ku zato �to sa�ima iskustvo Centra, Sonja Vuki�evi� do�e, vidi izlo�bu Vide Joci� - pa napravi balet, ovde se snimaju emisije VIN-a pa emitovano uti�e na stvarnost... Kompleksnost ljudi razli�itih pristupa dovela je do toga da se ovde �e��e misli i da se proverava u drugima. Po�eli smo sa Zlim dusima, pa je napravljen Makbet, pa Ki�ovo Skladi�te. Repertoar je, dakle, sastavljen od Dostojevskog, �ekspira, Ki�a, Kafke, Hermana Broha, velikih autora zato �to se steklo vreme velikih pitanja. Ili, recimo, izlo�be. Po�eli smo sa �iveti u Sarajevu, pa preko izlo�be albanskih umetnika pre dve godine, zatim izlo�be Muzeja moderne umetnosti iz Skoplja, instrumenata upotrebljenih u demonstracijama, pa do velikih samostalnih izlo�bi.

Balet je, zahvaljuju�i Sonji Vuki�evi�, postao jedna od najatraktivnijih komponenti va�eg programa. Da li ste to nameravali?

Sam prostor Paviljona odredio je plesni teatar jer omogu�ava da se u njemu sve vidi. A ples je izlo�en, telesno je tu najvidljivije, kao �to je i samo ovo zdanje telesno i opipljivo. Telo mo�e da radi i sva�ta da bude, �ovek mo�e da bude �iv - pa, dakle, da ple�e i bude lep. A telo mo�e da bude i mrtvo i unaka�eno. Telo je ispit pred stvarno��u, nema ni�eg stvarnijeg od tela.

Vreme pogoduje tribinama. Kako ih, u mno�tvu, u�initi atraktivnim i posebnim?

Veliki broj na�ih tribina uklju�ivao je goste koji ih u�ine va�nim. Govorili su Lordan Zafranovi�, Slobodan �najder, Goran Stefanovski, Vane Ivanovi�, Bibi Anderson, Vanesa Redgrejv... Poku�avamo da svaku tribinu, knji�evno ve�e, na primer, pretvorimo u doga�anje. Svega tu ima. Za svaku Novu godinu pravimo �estitku, ove godine su Ana Miljani� i grupa �kart osmislili Svaka brava ima svoj klju�, hteli smo da po�aljemo prijateljima, mnogi nisu na starim adresama - hteli smo da po�aljemo Enveru Petrovciju, �kljezenu Mali�iju, Vetonu Suroiju... ali oni vi�e nisu tamo gde su bili.

Putovali ste u inostranstvo vi�e nego mnogi drugi...

Ali to je normalno, normalno je da se putuje, pa kako ina�e da se radi ovaj posao! Sad je to u�asavaju�e! Kad pomislim da je Bob Vilson po�eo u Beogradu! A sad?! Centar je gostovao po Crnoj Gori, bili smo u Podgorici, Budvi, na Cetinju. Tamo je, u Orlovom kr�u, igran Makbet bez igde i�ega, me�u ovcama i, dok je u predstavi potezan no�, �ulo se blejanje. Skladi�te je gostovalo u Puli, bila je to prva predstava koja je odavde oti�la u Hrvatsku, bilo je neverovatno �uti Ki�a u tom ambijentu, Goran �u�ljik je igrao, Ana Miljani� je re�irala. Bili smo u Kopru na Primorskom festivalu, kod na�eg druga Primo�a Beblera, i to je ne�to sasvim normalno, bili smo u Milhajmu sa Makbetom, pozvali su nas Roberto �uli i Helmut �efer 1997. godine, pro�le godine je bila tamo Mira Karanovi� sa Evom Braun u re�iji Gor�ina Stojanovi�a; za vreme Godine kulture 15 dana smo bili u Stokholmu, tamo smo u Riksakivetu, u njihovom starom arhivu, igrali Proces Sonje Vuki�evi�, Branko Pavi� je imao izlo�bu mapa, a "kartovci su uradili ambijentalizaciju prostora. Sve se zavr�ilo predstavom Slu�aj mali �ove�e Ane Miljani� i satelitskim prenosom, pa smo mi tamo videli kako nas ovde u Paviljonu ljudi gledaju. Pro�le godine je pet puta igran Proces u Londonu u Gejt teatru, bili smo u Bolonji pro�log novembra...

Svi va�i programi, a u tome niste usamljeni, defini�u neku sada prisutnu emociju i poru�uju promenu. Da li je vidljiv rezultat?

Ranije su ovde dolazili ljudi da bi �uli i videli ono �to i sami misle. Sad dolazi neki svet, pojma nema� ko su ti ljudi, ali vidi� da su do�li zato �to si pritisnuo ne�to �to ih se ti�e. Kako �uju i saznaju za neka de�avanja koja uop�te ne reklamiramo, pojma nemam. Ali se desi da svaka tema privu�e neke svoje ljude. I zato se uvek na�e neko zbog koga vredi raditi ovako kako radimo. U�la je u Centar jedna �ena, �ekala je danima red za vize i ka�e videla je natpis na na�im vratima �udnja za �ivotom, pa ju je zainteresovalo ko je unutra. Do�la je da se upoznamo i da pita mo�e li ne�to da u�ini za nas. Iz Subotice je, �ije, ima svoj butik... Ima tu, povodom Centra, jedna bitna tema, tema priziva. Kad smo po�injali, mislili smo na ljude koji �e mo�da do�i ovde, pa smo pravili ovaj prostor i za pozori�ta iz Sarajeva, za razne druge ljude koji bi ovde do�li i za one koji su oti�li da imaju gde da se vrate. Sad ga pravimo i za nas - da ljudi budu ovde, da urade ne�to, mo�da i zarade ne�to, da tako pre�ive i ne odu u inostranstvo.