Novi talas i zvuk devedesetih

Povla�enje u sebe

Sa novom generacijom doma�ih bendova Srbija kao da ponovo pronalazi samu sebe, mada zlatne osamdesete jo� bude nostalgiju za starim dobrim vremenima. �ta se, nakon skoro dve decenije promenilo u tekstovima rokenrol grupa

Na polju rokenrol muzike osamdesete godine su ostavile neizbrisiv trag koji se, vremenom sve vi�e, mistifikuje, �to i dovodi do neke vrste idolatrije. Saga o "dobrim starim vremenima" na momente dobija prizvuk latinoameri�kih sapunica u kojima akteri ve�ito preturaju po pro�losti zaboravljaju�i na sada�njost. Sr�an Gojkovi� Gile to elaborira u jednoj re�enici: "Mislim da je svako vreme podjednako lepo i ru�no." Nepobitna je �injenica da je Paket aran�man bio istinska prekretnica u jugoslovenskoj muzici. Tom plo�om po�ela je pri�a o "malim ljudima" koji ho�e preko crte", o "nebu vezanom �icom", �to je, sve zajedno, na kraju dovelo do "kurvinih sinova".

Tri grupe iz prve faze novog talasa, Idoli, Elektri�ni orgazam i �arlo akrobata, stoje naspram dana�njeg, ni�ta manje va�nog talasa oli�enog pre svega u grupama Darkwood dub, Kanda, Kod�a i Neboj�a i Neo�ekivanoj sili koja se iznenada pojavljuje i re�ava stvar. Sa ovom generacijom doma�ih bendova Srbija kao da ponovo pronalazi sebe, i to sve ja�e i glasnije nasuprot ideologiji koju plasiraju Modelsice i njima sli�ni koji na primer pevaju: "Pare, pare, pare, volim samo pare/mojoj du�i napa�enoj samo pare fale".

VREME OTPORA: O vibracijama koje su oda�iljane pre svega tekstovima pesama iz doba novog talasa u odnosu na aktuelnu situaciju, jedan od tada�njih aktera Vlada Divljan ka�e: "Kada danas govorimo o vremenu novog talasa �ini mi se jako va�nim sagledavanje kompletne situacije i vremena koje je prethodilo osamdesetim a u kojima smo odrastali i formirali se. Puno toga je bitno druga�ije nego danas. �ini mi se da smo imali vi�e razloga za optimizam. Ve� je postojala tradicija disidentstva u tada�njoj Jugoslaviji, i sve skupa je uticalo na pojavu nekakvog zdravog otpora. �itava situacija je bila mnogo jasnija tako da je bilo lak�e zauzeti ironi�an kemp, gotovo nadrealan stav, nasuprot dana�njoj situaciji koja je sama po sebi ve� toliko nadrealna, �to uslovljava stvaranje hermeti�nijeg izraza koji je svojstven aktuelnim bendovima."

Sr�an Gojkovi� Gile, lider Elektri�nog orgazma, koji je upravo zavr�io snimanje novog albuma A UM BUM smatra da je ve�iti problem na ovim prostorima kasno paljenje: "U ljudskoj prirodi je da pro�lost pamti u lepim tonovima zaboravljaju�i ono ru�no, i to je koren pri�e o lepim starim vremenima. Uostalom, u vremenu kada smo mi po�injali suo�avali smo se sa istim nerazumevanjem sa kojim se susre�u dana�nji bendovi. Svi su tada slu�ali muziku sedamdesetih i trebalo je da pro�e dosta vremena da bi se shvatilo o �emu se zapravo radilo u celoj pri�i." Nije ni �udo �to se u takvoj situaciji poruke Olivera Nektarijevi�a, peva�a grupe Kanda, Kod�a i Neboj�a, ili Dejana Vu�eti�a iz Darkwood duba primaju sa nerazumevanjem. Izgleda da Srbi vi�e vole da se bave drugima, nego sami sobom a tu se i nalazi odgovor na pitanje o popularnosti pesama iz vremena novog talasa. Radi se o �istoj zameni teza jer se tokom vremena pod tom odrednicom po�elo smatrati sve i sva�ta. One pesme iz tog perioda koje do danas imaju �iroku pro�u kod publike uglavnom spadaju u red onih s krajnje povr�nim tekstovima. Slu�a se Prljavo kazali�te, ali je te�ko re�i da mlade generacije padaju u nesvest prilikom slu�anja, recimo, Parafa. Istinski graditelji novog talasa su i danas nerazumljivi, kao �to su bili i nekad. To je slu�aj i sa dana�njim bendovima oli�enim u trojstvu pomenutom na po�etku teksta.

TABU: Vreme novog talasa pred sobom je imalo masu tabua koje je trebalo ru�iti, dok se dana�nji muzi�ari suo�avaju sa sveop�tom dekadencijom i potpunim gubitkom vrednosnih kriterijuma. O tekstovima Idola sa Paket aran�mana Vlada Divljan ka�e: "U vreme Paket aran�mana bili su jasno izra�eni tabui. Izme�u ostalog 'revolucionarni antifa�isti�ki duh' bio je i dalje veoma razvijen tako da je i sama pomisao o pevanju na nema�kom predstavljala prvorazrednu atrakciju. Mi smo se na toj plo�i poigravali tim tabuima. I tada smo se nalazili u nekoj vrsti geta ali u mnogo otvorenijoj varijanti nego �to je to danas. Mogli smo da putujemo i proveravamo �ta se na licu mesta de�ava, da se upoznajemo sa svim novim trendovima u svetskoj muzici."

�ta o svemu ovome misle oni koji su trenutni akteri jugoslovenskog rokenrola? Dejan, peva� Darkwood duba, zadu�en za tekstove i glavni krivac u o�ima onih koji misle da je cela ta pri�a pomalo hermeti�na ka�e: "U mojoj mladosti su za ovo �to danas radim postojala neka bitna polazi�ta. Jako sam voleo tekstove grupa La strada i Luna koje je pisao Ti�ma i koje i dan-danas jako cenim. Postoji i dosta savremenika koji su mi u nekim trenucima poslu�ili kao inspiracija za pisanje, recimo Zoki Radojevi� iz grupe Presing, a moram re�i da se dosta inspiri�em i delima svetih otaca, Nikolaja Velimirovi�a na primer.

U principu se maksimalno trudim da dam klju� za razumevanje onoga o �emu govorim, �to je opet dosta te�ko jer kada se tekst izdvoji iz konteksta muzike tek tad postaje nerazumljiv. U samoj muzici on dobija neki smisao po�to postoji igra re�i i ideja, i sve to skupa daje neko zna�enje. �injenica je da su na�e pesme dosta hermeti�ne, ali je to potpuno u duhu vremena u kojem �ivimo po�to povla�enje u sebe do�e kao neka vrsta sedativa protiv ovakve stvarnosti. Kada je novi talas u pitanju mislim da ni tekstovi grupa iz tog perioda nisu bili tako jasni i direktni. Setimo se samo Discipline ki�me. Tu ima dosta minimalizma, ali je opet sve to dosta jako. Mislim da je snaga re�i bitnija od njenog tuma�enja. �ovek mo�e mnogo toga da primi indirektno na nivou nesvesnog, �to se meni u principu dopada."fiNa� sagovornik se sla�e da je novi talas imao neposredniji odnos nego �to ga oni imaju danas kada je u pitanju kontakt s ljudima: "�injenica je da je ranije cela pri�a bila vi�e pitanje razbibrige, naravno uz one koji su slutili �ta �e nam se dogoditi, koliko duboko �emo pasti, opominju�i nas u svojim tekstovima; ali kada se gleda globalno kao scena, mislim da je sve to bilo mnogo opu�tenije. Danas u tekstovima provla�imo poruku da se mora izdr�ati, i to je zajedni�ko meni i Oliveru iz Kande Kod�e i Neboj�e i Kizi Radovi�u i Jarbolima i svima nama koji danas sviramo. Mislim da su tekstovi upravo ona nit koja povezuje i sve ove godine otkad Darkwood dub radi, tokom kojih smo pro�li mnogobrojne faze muzi�kog izraza."

DINAMIKA TEKSTA: "Najve�i broj ljudi najbli�e do�ivljava tekstove nekog narodnog peva�a. Ne mislim da broj prisutnih na koncertu, recimo, govori o kvalitetu benda. Kada bi to bilo tako, onda bi najkvalitetniji bili Hari Mata Hari ili kako se ve� zovu. Mislim da moji tekstovi jesu pomalo hermeti�ni, jer su oni na kraju krajeva okrenuti meni, odnosno nekoj sili koja pro�ima sve - Bogu. Posmatram svet jedino iz svog ugla i sve �to dolazi spolja moram da profiltriram u sebi. Dinamika teksta u velikoj meri zavisi od mog raspolo�enja. Postoje tekstovi koji otkrivaju pasivnog posmatra�a, ali postoje i oni koji predstavljaju �oveka spremnog na sve, na potpunu akciju, a opet je sve to jedan �ovek, jedna li�nost. Meni je pevanje definitivan trip, �ak i kada ne pevam bilo kakav tekst, kao �to se to de�ava u Sili. Bez obzira na sve to ja kapiram �ta �elim da ka�em, a mislim da i ljudi shvataju. Za novi album napisao sam tekstove uglavnom na engleskom jeziku, jer je on superiorniji za muziku od bilo kog drugog jezika. Pevanje na engleskom u mom slu�aju je neminovnost. Jednostavno ne �elim da upropastim pevanje, a meni je upravo najzna�ajnije kako zvu�e vokali. Na srpskom to ne zvu�i toliko dobro. Sila, dakle, i ima i nema tekstove, ali verujem da postoji poruka koja je ljudima razumljiva."

Vreme u kome �ivimo neminovno je dovelo dotle da se sve sagledava kroz prizmu politike. Od muzi�ara se o�ekuje da budu glasnogovornici u korist ove ili one ideje i nije mali broj muzi�ara koji su se direktno anga�ovali za dnevno politi�ke svrhe. O potrebi i mogu�nosti prezentacije anga�ovanih pesama Vlada Divljan ka�e: "Postoji potreba za takvim vidom stvarala�tva, ali je osnovni problem gde i kako to predstaviti javnosti. Sve dok B292 nema svoju televiziju koja bi pokrivala celu Srbiju, sve ostaje u domenu iluzije."

Gile veruje da se doba Dilanovog protestnog folka ne mo�e ponoviti i da je potrebno na�i modele prilago�ene dana�njem vremenu, a interesantno je �uti i �ta o tome misle oni koje i dobar deo publike identifikuje kao anga�ovane bendove.

APOLITI�NOST: "Ja sam apoliti�an �ovek", tvrdi Oliver, "ali toliko apoliti�an da sam prinu�en da se bavim politikom. To je svakom �oveku u ovoj zemlji bukvalno nametnuto i kad-tad mora� da izrekne� neki politi�ki stav. U mom radu postoje tekstovi koji jesu politi�ki anga�ovani, ali oni nisu direktni i banalni jer se grozim takvog pristupa. Pesme su uvijene i imaju indirektnu poruku, recimo poput pesme 'Pro�i �e njihovo'."

Dejan iz Darkwood duba ka�e da se trudi da tekstovi ukoliko imaju politi�ku poruku ne budu direktni, jer tada postaju banalni i vulgarni. "Mene mnogo vi�e od politike zanima pitanje pravde i nepravde. Sve to ponekad dobije nekakav asocijalni kontekst, ali uglavnom te�im ka vi�im sferama. Mnogo me vi�e interesuje duhovnost nego politika. U principu volim kada su stvari malo nejasne jer to ostavlja prostor ljudima da pesmu tuma�e na sopstveni na�in.

�esto nam postavljaju pitanje da li muzika mo�e promeniti svet. Nijedna vrsta stvarala�tva to ne mo�e da u�ini, ali to ne zna�i da se treba pretvarati da ne vidi� �ta se de�ava oko tebe."

Rokenrol je o�ito krajem devedesetih do�iveo evoluciju i suo�eni smo sa �injenicom da je pitanje duhovnosti daleko interesantnije pitanje za stvaraoce nego �to je to slu�aj sa bilo kojom drugom tematikom. U tom smislu novi talas traje i danas, jer "Mali �ovek" iz pesme �arla akrobate pre�ao je crtu i danas svoj smisao nalazi u re�ima Darkwood duba:

"Iznenadna zvona/ gledaj u dubinu/ neumorno �ekaj./ Nepoznati horizonti/ pozdrav iz daljine./ Ne�to kao pesma/ dopire iznutra/ putuje kroz glavu/ prolazi kroz brda/."