Novi talas i zvuk devedesetih

Povlačenje u sebe

Sa novom generacijom domaćih bendova Srbija kao da ponovo pronalazi samu sebe, mada zlatne osamdesete još bude nostalgiju za starim dobrim vremenima. Šta se, nakon skoro dve decenije promenilo u tekstovima rokenrol grupa

Na polju rokenrol muzike osamdesete godine su ostavile neizbrisiv trag koji se, vremenom sve više, mistifikuje, što i dovodi do neke vrste idolatrije. Saga o "dobrim starim vremenima" na momente dobija prizvuk latinoameričkih sapunica u kojima akteri večito preturaju po prošlosti zaboravljajući na sadašnjost. Srđan Gojković Gile to elaborira u jednoj rečenici: "Mislim da je svako vreme podjednako lepo i ružno." Nepobitna je činjenica da je Paket aranžman bio istinska prekretnica u jugoslovenskoj muzici. Tom pločom počela je priča o "malim ljudima" koji hoće preko crte", o "nebu vezanom žicom", što je, sve zajedno, na kraju dovelo do "kurvinih sinova".

Tri grupe iz prve faze novog talasa, Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata, stoje naspram današnjeg, ništa manje važnog talasa oličenog pre svega u grupama Darkwood dub, Kanda, Kodža i Nebojša i Neočekivanoj sili koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Sa ovom generacijom domaćih bendova Srbija kao da ponovo pronalazi sebe, i to sve jače i glasnije nasuprot ideologiji koju plasiraju Modelsice i njima slični koji na primer pevaju: "Pare, pare, pare, volim samo pare/mojoj duši napaćenoj samo pare fale".

VREME OTPORA: O vibracijama koje su odašiljane pre svega tekstovima pesama iz doba novog talasa u odnosu na aktuelnu situaciju, jedan od tadašnjih aktera Vlada Divljan kaže: "Kada danas govorimo o vremenu novog talasa čini mi se jako važnim sagledavanje kompletne situacije i vremena koje je prethodilo osamdesetim a u kojima smo odrastali i formirali se. Puno toga je bitno drugačije nego danas. Čini mi se da smo imali više razloga za optimizam. Već je postojala tradicija disidentstva u tadašnjoj Jugoslaviji, i sve skupa je uticalo na pojavu nekakvog zdravog otpora. Čitava situacija je bila mnogo jasnija tako da je bilo lakše zauzeti ironičan kemp, gotovo nadrealan stav, nasuprot današnjoj situaciji koja je sama po sebi već toliko nadrealna, što uslovljava stvaranje hermetičnijeg izraza koji je svojstven aktuelnim bendovima."

Srđan Gojković Gile, lider Električnog orgazma, koji je upravo završio snimanje novog albuma A UM BUM smatra da je večiti problem na ovim prostorima kasno paljenje: "U ljudskoj prirodi je da prošlost pamti u lepim tonovima zaboravljajući ono ružno, i to je koren priče o lepim starim vremenima. Uostalom, u vremenu kada smo mi počinjali suočavali smo se sa istim nerazumevanjem sa kojim se susreću današnji bendovi. Svi su tada slušali muziku sedamdesetih i trebalo je da prođe dosta vremena da bi se shvatilo o čemu se zapravo radilo u celoj priči." Nije ni čudo što se u takvoj situaciji poruke Olivera Nektarijevića, pevača grupe Kanda, Kodža i Nebojša, ili Dejana Vučetića iz Darkwood duba primaju sa nerazumevanjem. Izgleda da Srbi više vole da se bave drugima, nego sami sobom a tu se i nalazi odgovor na pitanje o popularnosti pesama iz vremena novog talasa. Radi se o čistoj zameni teza jer se tokom vremena pod tom odrednicom počelo smatrati sve i svašta. One pesme iz tog perioda koje do danas imaju široku prođu kod publike uglavnom spadaju u red onih s krajnje površnim tekstovima. Sluša se Prljavo kazalište, ali je teško reći da mlade generacije padaju u nesvest prilikom slušanja, recimo, Parafa. Istinski graditelji novog talasa su i danas nerazumljivi, kao što su bili i nekad. To je slučaj i sa današnjim bendovima oličenim u trojstvu pomenutom na početku teksta.

TABU: Vreme novog talasa pred sobom je imalo masu tabua koje je trebalo rušiti, dok se današnji muzičari suočavaju sa sveopštom dekadencijom i potpunim gubitkom vrednosnih kriterijuma. O tekstovima Idola sa Paket aranžmana Vlada Divljan kaže: "U vreme Paket aranžmana bili su jasno izraženi tabui. Između ostalog 'revolucionarni antifašistički duh' bio je i dalje veoma razvijen tako da je i sama pomisao o pevanju na nemačkom predstavljala prvorazrednu atrakciju. Mi smo se na toj ploči poigravali tim tabuima. I tada smo se nalazili u nekoj vrsti geta ali u mnogo otvorenijoj varijanti nego što je to danas. Mogli smo da putujemo i proveravamo šta se na licu mesta dešava, da se upoznajemo sa svim novim trendovima u svetskoj muzici."

Šta o svemu ovome misle oni koji su trenutni akteri jugoslovenskog rokenrola? Dejan, pevač Darkwood duba, zadužen za tekstove i glavni krivac u očima onih koji misle da je cela ta priča pomalo hermetična kaže: "U mojoj mladosti su za ovo što danas radim postojala neka bitna polazišta. Jako sam voleo tekstove grupa La strada i Luna koje je pisao Tišma i koje i dan-danas jako cenim. Postoji i dosta savremenika koji su mi u nekim trenucima poslužili kao inspiracija za pisanje, recimo Zoki Radojević iz grupe Presing, a moram reći da se dosta inspirišem i delima svetih otaca, Nikolaja Velimirovića na primer.

U principu se maksimalno trudim da dam ključ za razumevanje onoga o čemu govorim, što je opet dosta teško jer kada se tekst izdvoji iz konteksta muzike tek tad postaje nerazumljiv. U samoj muzici on dobija neki smisao pošto postoji igra reči i ideja, i sve to skupa daje neko značenje. Činjenica je da su naše pesme dosta hermetične, ali je to potpuno u duhu vremena u kojem živimo pošto povlačenje u sebe dođe kao neka vrsta sedativa protiv ovakve stvarnosti. Kada je novi talas u pitanju mislim da ni tekstovi grupa iz tog perioda nisu bili tako jasni i direktni. Setimo se samo Discipline kičme. Tu ima dosta minimalizma, ali je opet sve to dosta jako. Mislim da je snaga reči bitnija od njenog tumačenja. Čovek može mnogo toga da primi indirektno na nivou nesvesnog, što se meni u principu dopada."fiNaš sagovornik se slaže da je novi talas imao neposredniji odnos nego što ga oni imaju danas kada je u pitanju kontakt s ljudima: "Činjenica je da je ranije cela priča bila više pitanje razbibrige, naravno uz one koji su slutili šta će nam se dogoditi, koliko duboko ćemo pasti, opominjući nas u svojim tekstovima; ali kada se gleda globalno kao scena, mislim da je sve to bilo mnogo opuštenije. Danas u tekstovima provlačimo poruku da se mora izdržati, i to je zajedničko meni i Oliveru iz Kande Kodže i Nebojše i Kizi Radoviću i Jarbolima i svima nama koji danas sviramo. Mislim da su tekstovi upravo ona nit koja povezuje i sve ove godine otkad Darkwood dub radi, tokom kojih smo prošli mnogobrojne faze muzičkog izraza."

DINAMIKA TEKSTA: "Najveći broj ljudi najbliže doživljava tekstove nekog narodnog pevača. Ne mislim da broj prisutnih na koncertu, recimo, govori o kvalitetu benda. Kada bi to bilo tako, onda bi najkvalitetniji bili Hari Mata Hari ili kako se već zovu. Mislim da moji tekstovi jesu pomalo hermetični, jer su oni na kraju krajeva okrenuti meni, odnosno nekoj sili koja prožima sve - Bogu. Posmatram svet jedino iz svog ugla i sve što dolazi spolja moram da profiltriram u sebi. Dinamika teksta u velikoj meri zavisi od mog raspoloženja. Postoje tekstovi koji otkrivaju pasivnog posmatrača, ali postoje i oni koji predstavljaju čoveka spremnog na sve, na potpunu akciju, a opet je sve to jedan čovek, jedna ličnost. Meni je pevanje definitivan trip, čak i kada ne pevam bilo kakav tekst, kao što se to dešava u Sili. Bez obzira na sve to ja kapiram šta želim da kažem, a mislim da i ljudi shvataju. Za novi album napisao sam tekstove uglavnom na engleskom jeziku, jer je on superiorniji za muziku od bilo kog drugog jezika. Pevanje na engleskom u mom slučaju je neminovnost. Jednostavno ne želim da upropastim pevanje, a meni je upravo najznačajnije kako zvuče vokali. Na srpskom to ne zvuči toliko dobro. Sila, dakle, i ima i nema tekstove, ali verujem da postoji poruka koja je ljudima razumljiva."

Vreme u kome živimo neminovno je dovelo dotle da se sve sagledava kroz prizmu politike. Od muzičara se očekuje da budu glasnogovornici u korist ove ili one ideje i nije mali broj muzičara koji su se direktno angažovali za dnevno političke svrhe. O potrebi i mogućnosti prezentacije angažovanih pesama Vlada Divljan kaže: "Postoji potreba za takvim vidom stvaralaštva, ali je osnovni problem gde i kako to predstaviti javnosti. Sve dok B292 nema svoju televiziju koja bi pokrivala celu Srbiju, sve ostaje u domenu iluzije."

Gile veruje da se doba Dilanovog protestnog folka ne može ponoviti i da je potrebno naći modele prilagođene današnjem vremenu, a interesantno je čuti i šta o tome misle oni koje i dobar deo publike identifikuje kao angažovane bendove.

APOLITIČNOST: "Ja sam apolitičan čovek", tvrdi Oliver, "ali toliko apolitičan da sam prinuđen da se bavim politikom. To je svakom čoveku u ovoj zemlji bukvalno nametnuto i kad-tad moraš da izrekneš neki politički stav. U mom radu postoje tekstovi koji jesu politički angažovani, ali oni nisu direktni i banalni jer se grozim takvog pristupa. Pesme su uvijene i imaju indirektnu poruku, recimo poput pesme 'Proći će njihovo'."

Dejan iz Darkwood duba kaže da se trudi da tekstovi ukoliko imaju političku poruku ne budu direktni, jer tada postaju banalni i vulgarni. "Mene mnogo više od politike zanima pitanje pravde i nepravde. Sve to ponekad dobije nekakav asocijalni kontekst, ali uglavnom težim ka višim sferama. Mnogo me više interesuje duhovnost nego politika. U principu volim kada su stvari malo nejasne jer to ostavlja prostor ljudima da pesmu tumače na sopstveni način.

Često nam postavljaju pitanje da li muzika može promeniti svet. Nijedna vrsta stvaralaštva to ne može da učini, ali to ne znači da se treba pretvarati da ne vidiš šta se dešava oko tebe."

Rokenrol je očito krajem devedesetih doživeo evoluciju i suočeni smo sa činjenicom da je pitanje duhovnosti daleko interesantnije pitanje za stvaraoce nego što je to slučaj sa bilo kojom drugom tematikom. U tom smislu novi talas traje i danas, jer "Mali čovek" iz pesme Šarla akrobate prešao je crtu i danas svoj smisao nalazi u rečima Darkwood duba:

"Iznenadna zvona/ gledaj u dubinu/ neumorno čekaj./ Nepoznati horizonti/ pozdrav iz daljine./ Nešto kao pesma/ dopire iznutra/ putuje kroz glavu/ prolazi kroz brda/."