"Montažstroj": Umeće improvizacije

Biti slobodan

Gosti Bitefa organizovali su tronedeljnu radionicu istražujući granice savremenog teatra

Krajem decembra, u Bitef teatru u Beogradu gostovali su članovi hrvatsko-holandske pozorišne trupe "Montažstroj", koju je beogradska publika imala prilike da vidi na prošlogodišnjem Bitefu. Oni su tada nastupali u predstavi "Fragile" - koja je dobila nagradu publike kao najbolja predstava Bitef festivala, a za koju je kritika pisala da - "...ta predstava nikom ne dozvoljava da ostane spokojnog duha i dovodi u pitanje granice svih ograničenja".fiU organizaciji "Centra za novo pozorište i igru", na čijem se čelu nalaze Jelena Šantić i Jovan Ćirilov, imali smo priliku da ponovo pratimo rad ove trupe, ovaj put u radionicama koje su se svakodnevno, tokom tri nedelje, odvijale na sceni Bitef teatra. Iako je na audiciji bio napravljen odabir od šest glumaca i igrača, radionice su bile otvorene.fiMetod rada "Montažstroja", barem kada je svakodnevni trening u pitanju, vrlo je eklektičan - sastoji se od kondicionih vežbi, kombinacija tehnika savremenog plesa i fizičkog teatra i nekih njihovih autentičnih tehnika. Njihov odnos prema pokretu sledi ideju da sve počinje sa telom, ali da to ne isključuje i rad na nekoj, uslovno rečeno, glumi. Scensko izvođenje "Montažstroja" uključuje sve, i igru i glumu, kao što ih u nekim momentima i isključuje i dovodi do gole prezencije kao u performans artu.

Na kraju radionice publika je imala priliku da u toku četiri večeri prisustvuje radu trupe i bude njen aktivan učesnik u prezentaciji, što je za beogradsku publiku bilo novo i veoma zanimljivo iskustvo. U razgovoru za "Vreme", frontmen trupe "Montažstroj" Borut Šeparović objašnjava njihov princip rada: "Trenutno radimo na jednoj uslovno rečeno novoj metodi rada, radimo nezavisno od rada na predstavi, nezavisno od bilo koje teme. To bi bila metoda intermedijacije, mi je bar tako neformalno zovemo, odnosno intermedijacijski pristup u kome pokušavamo radit i horizontalno i vertikalno, znači imamo i neki unaprijed određeni koncept rada, a sa druge strane pokušavamo koristiti iskustvo ljudi koji su uključeni u proces rada - ne mislim samo plesača i glumaca već bilo koga ko sarađuje sa nama na projektu a može kreativno učestvovati. Te stvari se mogu ponekad sudarat a ponekad sjajno spojiti. To je nešto što teži jednoj vrsti interdisciplinarnosti općenito - s jedne strane da proputuje jednu teatarsku hijerarhiju, a s druge strane pokušavamo se otvarati prema performans artu, novim medijima, pokušavamo napraviti jedan otvoreni pristup, otvorenu strukturu."

SLOBODA I ODGOVORNOST: Što se tiče konkretno ove radionice, odnosno njene prezentacije koja je bila zasnovana na potpunoj improvizaciji, Šeparovića pitamo da li su imali neki koncept, odnosno predstavu o tome kako bi to na kraju trebalo da izgleda?

"Postoje neki principi rada i mi ih otkrivamo, ali ono što je interesantno i specifično i što radimo prvi put u životu u ovoj radionici jeste da nemamo stvarno nikakav unapred određen koncept, i onda pre svega iz materijala koji ljudi kao ljudi imaju u sebi pokušavamo radit neki mogući teatar ali to je samo jedan od mogućih teatara - moglo bi ih biti još stotine. Sve se svodi na dve bitne stvari - da čovek u onome što radi pokušava bit slobodan, ali da ne zaboravi da u tome nosi i odgovornost koja zajedno sa tim ide i da sve što je scensko mora biti na neki način komunikativno. Naravno, kada se radi jedan ovako kratkoročni projekat, stvari se uopšte ne mogu dovest do kraja, to je samo kao neka kutija koja se otvori i gleda se šta sve u njoj može biti."

Sa frontmenom trupe "Montažstroj" razgovarali smo o saradnji sa ljudima koji su se okupili oko radionice i njihovom boravku u Beogradu. "Bilo je stvarno uživanje radit sa tim ljudima, i jako bih volio ostvariti sa njima i neki novi projekat; u kom obliku - ne znam, i ne znam da li će se to ostvariti, ali to bih volio i to bi bilo jako pozitivno iskustvo. Koliko čujem i vidim, i za ljude na radionici je to bilo vrlo dobro iskustvo. Nadam se da smo nešto naučili - i ja sam od njih mogao mnogo toga naučiti, baš to da se može biti slobodan. Ponekad kad radite sa vrhunskim zapadnoevropskim profesionalcima naći ćete mnogo znanja, ali i mnogo sterilnosti. Meni je zanimljivo da ovi ljudi govore na neki način o sebi samima; da li govore o problemima, to nije bitno. Tu može nastati jedan zanimljiv teatar.fiMoje zanimljivo iskustvo vezano za Beograd, mada ga ne bih voleo generalizirati, prepričano mi je pa sam ga mogao na neki način doživeti, a to je da u Beogradu sada možeš živeti samo u onom danu u kome živiš i, sa obzirom na to kako život ide, ne možeš gledati mnogo u daljinu i ne možeš misliti o nekoj budućnosti, moraš biti u tom sada i u tom sada moraš puno toga improvizirati. Mislim da je zanimljivo da smo baš to mi tražili od ovih ljudi - da budu sada, tu, da ne igraju nekog drugog, da budu što bliže sebi samima i da puno improvizuju - dakle radili smo na onom što ja zovem umjeće ili umjetnost improvizacije.fiS obzirom na to da Borut Šeparović živi u Holandiji, pitali smo koliko je ta vrsta predstava zasnovanih na sistemu improvizacije sada popularna u Evropi? Zanimljivo je kako je život na zapadu vrhunski organizovan - kao po meri čoveka, i tamo se, naravno, prvo desilo da se konvencionalni teatar razbio u neku improvizaciju, ali pitanje je čime se ta improvizacija puni, jer su životi takvi da se to nema čime puniti, pa se onda improvizuje na telefonskim imenicima i slično, u šta ja duboko ne vjerujem.

Ovdje je zanimljivo da ljudi imaju bogato životno iskustvo, ali da zbog nekih strogih konvencija, zbog jednog ideološkog društva u kome se živi nikom ne pada na pamet da bi se moglo raditi kao što se živi. Nismo tražili od ljudi da pričaju o svom životu nego pre svega da koriste svoju intuiciju i da se pokušaju snaći u nekom materijalu - a to je kako biti stalno u procesu, ne pokušavati fiksirat stvari nego ići napred, improvizirati i verovati u sebe."