Svet |
Vreme broj 471, 15. januar 2000. |
Hrvatska posle izbora Nekima je svega dosta Ubedljivi poraz HDZ-a na hrvatskim parlamentarnim izborima doneo je opipljivo olakšanje u celoj Hrvatskoj. Lica su nasmejanija, svi se nadaju boljem, a HDZ očekuje čišćenje gvozdenom metlom Od našeg specijalnog dopisnika iz Zagreba Jutro 4. januara bilo je definitivno drugačije. Umesto što su dan izbora 3. januar proglasili neradnim danom, hadezeovci su mogli da naredni dan proglase praznikom: narod se tako nekako, praznično osećao. Idu ulicom i blesavo se smeškaju; svako malo neko nekoga sretne i izljubi kao da mu je rođendan; svi su srećno zarozani, mamurni, ali nisu nezadovoljni. Hadezeovci su se očigledno zavukli u mišje rupe i ćute. Nikakvo čudo: udružena opozicija pobedila je na ovim izborima ubedljivije nego HDZ 1990. Osim toga, odziv birača bio je neočekivano visok - preko 75 odsto, što se u Hrvatskoj ne pamti u ovih devet godina. Poruka je, dakle, jasna: dosta je bilo! Glavni režimski bubanj, Hrvatska televizija, dostojanstveno je podnela poraz, ali ga je i začinjavala sitnim pakostima. Tako je Hrvatski helsinški odbor, do juče "Sorosev plaćenik" i "masonska ekspozitura" (hrvatski desničari jako vole da pominju belosvetsku masoneriju), odjednom dobio desetak minuta u udarnoj večernjoj informativnoj emisiji "Motrišta", samo zato što je HHO imao primedbi na neke izjave pobedničke koalicije, koje su slutile na revanšizam u medijima. Glede i "svezidbeno" revanšizma, međutim, nekima ni Hrvatski helsinški odbor neće pomoći. Pre svega toj istoj Hrvatskoj televiziji: već tokom izborne noći na licima glavnih uzdanica HDZ-a iz "katedrale hrvatskog duha" (Tonči Vrdoljak, reditelj) videlo se sve. Razni hercegovački likovi koji inače nisu u stanju da slože rod, broj i padež u jednoj rečenici tumarali su po izbornim štabovima izbezumljeni i depresivni. Hloverka Novak-Srzić, hrvatska aproksimacija Tatjani Lenard, nedeljama pre izbora pokazivala je sklonost hiperaktivnom ponašanju, da bi se posle pobede počela da ponaša nekonzistentno u svojim živim emisijama u udarnom terminu. Na kraju se maltene otvoreno raspitivala kod Ivice Račana, u stilu, šta će biti s njima na HTV-u. Hrvatska verzija Hadži Dragana Antića Nenad Ivanković (glavni urednik "Vjesnika" koji je ovdašnja verzija crvene "Borbe") već je počeo da pušta glasove kako ide za dopisnika u Berlin, jer mu je svega dosta. Branko Tuđen, glavni urednik "Večernjeg lista", nije ni čekao na izbore: čim je Tuđman proglašen zaista mrtvim, napisao je komentarčić u kome relativizira njegovu povjesnu ulogu i sada se nada opstanku. Isto se poneo i don Živko Kustić, poznati katolički komentator i bivši urednik "Glasa koncila": imao je gotov tekst za "Jutarnji list" o tome kako od Franje Tuđmana nikada nije ispao nikakav vernik niti hrišćanin, svim naporima uprkos. ODBRANA DŽEPOVA: Poslednji džepovi hadezeovskog otpora u medijima, međutim, brane se žestoko. Televizija se nije odrekla prilike da po svaku cenu emituje verovatno najskandalozniji propagandni film koji je barem ovaj izveštač ikada video, "Četvorored" Jakova Sedlara, po scenariju Ivana Aralice. Ta neonacistička paškvila o Blajburgu 1945, finansirana novcem hrvatskih poreskih obveznika, već je peti potpuno neuspeli film istog reditelja. Tamo partizani koji liče na četnike iz filmova Veljka Bulajića siluju i kolju ustaše i domobrane koji su svi sama gospoda i intelektualci, katolici i domoljubi, a sve to na hiljade. Film nema radnju (osim silovanja i klanja), nema likove ni motive; nema u stvari ništa osim najjevtinije profašističke propagande. Snimanje je bilo propraćeno slavodobitnim reportažama, ali je premijera, koja je pala nekako nezgodno posle Tuđmanove smrti, prošla tužno: HDZ je morao da puni jednu salu svojim omladincima sa besplatnim kartama. Onda se HDZ setio - protiv svih filmskih običaja - da film u dva na brzinu smandrljana nastavka emituje na prvom programu televizije u udarno vreme, baš usred predizborne tišine. Samo televizijsko vreme potrošeno na reklamne spotove od po minut na HTV-u koštalo je, kažu, više od snimanja filma - ako je to neko platio, jer je producent Croatia film praktično pred bankrotom. Opozicija i nevladine organizacije - naravno - digle su galamu do neba, pa je Državno izborno povjerenstvo moralo da zamoli HTV da se emitovanje "Četvororeda" odgodi. Televizija je odgodila, a HDZ i njegova propagandna mašina nadigli su graju da se - eto - prejezovito stradanije jadnih domobrana i ustaša u rukama krvoločnih partizana sada opet gura pod komunistički tepih, što pak, razume se, znači da će nas to isto, taj "križni put", snaći čim komunisti iz opozicije dođu na vlast na predstojećim izborima. Svi filmski kritičari i svako ko je ikada bio u bioskopu i zna nešto da kaže o tome slažu se da je film neopevana neonacistička budalaština; HTV je ipak prikazala prvi nastavak nedelju dana uoči izbora, a odgodila prikazivanje drugog nastavka za posle izbora. Onda je prošle nedelje emitovala prvi nastavak ponovo, ne poštujući početak predizborne kampanje za predsedničke izbore. Ali sada je sve ipak drugačije i niko se više nije obazirao na to. Jakov Sedlar žalio se kako ga je pred kućom neko gađao sa pola cigle i još ga pri tom i promašio; HTV je taj slučaj drndala danima, a i cigla je baš nekako bila crvene boje; crne cigle se još ne prave. URUŠAVANJE: Za razliku od Sedlara i Aralice, otac i sin Brešan pojavili su se sa novim filmom koji je odmah nadmašio rekord gledanosti njihovog čuvenog dela "Kako je počeo rat na mom otoku", najboljeg hrvatskog filma od 1990. do danas. Film se zove "Maršal" i govori o ukazanju duha Josipa Broza Tita na jednom malom dalmatinskom ostrvu. HTV je uredno cenzurisala reklamni spot za taj film, jer se tamo peva "Druže Tito, mi ti se kunemo". Ni to nije pomoglo: narod je nedeljama punio bioskope i vrištao od smeha... Kompletna granitna ideološka zgrada hadezeovskih ideala urušava se iz dana u dan još od smrti Franje Tuđmana i to je jasno svima. Polako iščezavaju čak i iz zvaničnih izjava tuđmanovski neologizmi; sve se manje "glasuje" i "obnaša" čak i na HTV-u. U jednom veštačkom jeziku koji je HDZ nametao godinama i koji nije imao veze sa hrvatskim govornim jezikom, kad neko javno kaže "glasanje" umesto politički korektnog "glasovanje" - to se čuje i te kako. Počelo je i otpadanje od ksenofobične, antiameričke i antievropske retorike najglasnijeg, desnog krila HDZ-a: kako su krenule unutarpartijske svađe, desnica je sebi skočila u usta i počela da napada Matu Granića, ministra inostranih dela, zato što niko od onih stranih državnika koji su do tada "mrzili sve hrvatsko" nije došao na Tuđmanov pogreb. To je bila tek jedna od prvih indicija da će se u HDZ-u desiti svašta; rasplet je nastupio ubrzo. Kako su pametniji analitičari u Zagrebu predviđali, Vladimir Šeks lukavim je manevrima prvo gurnuo Matu Granića za predsedničkog kandidata HDZ-a, što je ravno guranju nekoga na nizbrdicu bez kočnica; onda je na dramatičnom sastanku Glavnog odbora HDZ-a (oko 700 učesnika) izlaktao već debelo kompromitovanu frakciju Ivića Pašalića i Tuđmanovih "pionira malenih" i dao se izglasati za vršioca dužnosti predsednika stranke, što mu je od početka i bila namera. Lukavi Slavonac Šeks prvi je shvatio da je Tuđman bolestan na smrt, da HDZ gubi i jedne i druge izbore i da mu nema druge nego uzeti stranku u svoje ruke. Opći sabor (kongres) HDZ-a najavljen je za polovinu marta i tada će biti izabran i Tuđmanov stranački naslednik - po svemu sudeći - Vladimir Šeks. Ne čekajući formalnosti, drug Vlado je već krenuo u najave svojih veoma "znakovitih" namera, govoreći sve češće o "korupciji, bahatosti" i - ukratko - o "mangupima iz naših redova". PARADOKSI: Pozitivna identifikacija nije bila potrebna, jer su se svi prepoznali odmah. Prvi za odstrel su članovi hercegovačke mafije i njima bliski hercegbosanski siročići pokojnog Gojka Šuška; novi HDZ ne može sebi više da dozvoli da iz opozicije i dalje štiti porodične kriminalne formacije u Herceg Bosni u koju se godišnje odlivalo milijardu maraka novca hrvatskih poreskih obveznika. Prvi padaju Pašalić, Ljerka Mintas-Hodak, Jadranka Kosor - po liniji frakcijske borbe; onda otpada ekstremno desna margina emigranata i opštepoznatih klovnova tipa Ivana Milasa, Jure Radića i ostalih tuđmanovskih klonova na činovničkim mestima. Paradoksalno, ali će Račan i dve pobedničke koalicije uveliko pomoći Šeksu pri čišćenju HDZ-a od kadrovskog balasta: već su se veoma opravdano revanšistički nameračili da počiste javna preduzeća, ministarstva i državnu službu od najgorih hadezeovskih primeraka. Čak se ni ministar odbrane Pavao Miljavac neće izvući, uprkos svojim jasnim signalima još za Tuđmanove bolesti da će se držati Ustava i da neće praviti nikakve državne udare; nova vlast kaže da neće ni njega. Uostalom, na izbornom mestu Prve gardijske brigade u Zagrebu pobedila je opozicija... HDZ je, dakle, gotov, barem u svom dosadašnjem obliku. Vlado Šeks mogao bi da od tog plitkog, galamdžijskog i šovinističkog emocionalnog pokreta sa klerofašističkim crtama napravi političku stranku desnog centra - ako bude imao sreće. Opet paradoksalno, ali bi mu skoro izvesni poraz Mate Granića na predsedničkim izborima u tome mogao pomoći, kao konačna potvrda katastrofe i čišćenje terena za novu gradnju. Više niko i ne dovodi u pitanje pobedu Dražena Budiše na izborima za predsednika republike; kandidati su se sastali na jednoj prijateljskoj večeri, lepo se proveli i krenuli u kampanju. Granić ide željeznicom; Budiša iznajmljenim autobusom; ostali kako znaju. Videće se 24. januara. Miloš Vasić |