Pod gusarskom zastavom

Pirati novog doba

Sude�i po filmovima Erola Flina u kojima se vijore brodske zastave i zamahuje sabljom, ili crta�ima inspirisanim knjigom "Ostrvo s blagom", gusari se doimaju kao �ivopisni, pa �ak i dobro�udni junaci koji pripadaju davnoj pro�losti. Ovakvo gledi�te, me�utim, mo�e da razbesni brodovlasnike �irom sveta

Gusarski napadi, naj�e��e na velike brodove, udvostru�ili su se tokom devedesetih, i u proseku ih je oko dvesto godi�nje. Tokom 1998. u gusarskim napadima ubijeno je �ezdeset sedam �lanova posade, svi osim jednog u vodama Azije, gde se i odigravaju gotovo tri �etrvrtine svih gusarskih napada.

Postoje dve vrste gusarenja. Prva, jednostavnija, odigrava se pri obali, i u njoj u�estvuju siroma�ni ribari, slabo organizovane bande huligana, a napada se naj�e��e gliserima. Napadi su naj�e��e lo�e isplanirani, i odigravaju se u vodama onih zemalja �iji su zakoni neefikasni, ili je korupcija duboko ukorenjena a brodski promet veliki. Na hiljade brodova mese�no prolazi tesnacem Malaka izme�u Indonezije i Malezije, ili navra�a do Singapura. Neobi�no �iv brodski saobra�aj karakteristi�an je i za Ju�no kinesko more, po utvr�enim brodskim putevima za Hong Kong, Tajvan, Ju�nu Koreju i Japan.Veliki teretnjaci, i to obi�no kad su ukotvljeni, postaju lak plen naoru�anih bandi.

Gusari naoru�ani pu�kama i ma�etama spremni su da ubiju za bednu nadoknadu, pa �ak i za brodsku u�ad ili novac iz brodske blagajne. Zbog toga je posadi ve�ine kompanija strogo nare�eno da udovoljavaju zahtevima napada�a. "Ne trebaju nam heroji koji rizikuju �ivot zbog tri�avih 100 dolara iz blagajne", ka�e jedan kapetan. Nekada je ve�ina kompanija svojim oficirima dodeljivala pi�tolje "kolt 45" i pu�ke "vin�esterke". Danas je, me�utim, na putni�kim i teretnim brodovima posadi zabranjeno da nosi oru�je jer se ispostavilo da je prilikom kori��enja ovo oru�je pogubnije za posadu nego za pirate. Osim toga, po re�ima jednog kapetana, gusari su �esto u potrazi ba� za oru�jem, ma koliko staro ono bilo.

Gusari se obi�no prikradaju no�u u gliserima koji su dovoljno mali da ih brodski radari ne primete, i na brod ulaze otspozadi. Napad je naj�e��e toliko munjevit da posada ne stigne ni da oglasi uzbunu.Ipak, posadama su na raspolaganju razli�ite mere koje mogu zastra�iti ili odvratiti gusare, tvrdi Dankan Telfer, upravnik flote u vlasni�tvu hongkon�ke trgova�ke kompanije Swire Group. Na prvom mestu je neprekidna pripravnost. Ali, mnogi brodovi dok su ukotvljeni koriste reflektorsko osvetljenje, a tu su i �mrkovi koji mogu odvratiti avanturiste koji se pribli�e brodu. Osim toga, mnogi brodovi koriste kartonske makete �lanova posade koji budno motre oko sebe.

MA�ETE UZ GRLO: Ipak, �anse su i dalje na strani gusara. U najgorem slu�aju oni su svesni �injenice da posada nikad ne mo�e odgovoriti istim stepenom brutalnosti i nasilja. De�ava se, me�utim, da i napada�i izvuku deblji kraj, �to ih �ini nervoznim i jo� sklonijim nasilju. Posada jednog broda iz Telferove flote potopila je gusarski gliser pomo�u �mrkova. Prilikom napada na drugi brod prisutni su bili filipinski carinici. "O�igledno im posao nije naro�ito zanimljiv, a �eljni su pucnjave. Bez oklevanja su sasuli vatru iz svojih poluautomatskih pu�aka na te nesre�nike koji su zavr�ili u moru", prise�a se jedan od �lanova posade putni�kog broda Au�ie. "Mo�da je to bila preterana reakcija... u svakom slu�aju, putnici su izgubili volju za doru�kom."

I ovakva vrsta piraterije je dovoljno stra�na, ali brodovlasnike i brodske kompanije u poslednje vreme najvi�e brine nova vrsta gusara, �iji je pristup znatno suptilniji i veoma dobro organizovan, a odvija se daleko od obale. Prema re�ima Artura Brauninga, direktora hongkon�kog udru�enja brodovlasnika, re� je o pravom terorizmu.

Prva upozorenja stigla su 1998, sa slu�ajem tankera Petro Ranger koji je iz Singapura prevozio dizel i parafin za Vijetnam. Razlog za brigu nije bila samo spremnost napada�a da se upuste u nevi�eno nasilje, ve� i veoma dobro isplaniran napad, �to je govorilo da su iza napada�a organizovani kriminal ili mafija. Brod je zaposela grupa od tridesetak do zuba naoru�anih i maskiranih napada�a 16. aprila 1998. Napada�i su, prisloniv�i ma�ete uz grlo kapetana broda, primorali Australijanca Kena Blita da naredi svojoj dvadeseto�lanoj posadi da se preda bez borbe. I dalje ga dr�e�i pod no�em, napada�i su saop�tili kapetanu da su unajmljeni od multinacionalne mafije, �iji su �efovi u Indoneziji, Singapuru, Kini i Hong Kongu. Nakon pet dana, do tankera Petro Ranger do�la su dva teretnjaka i istovarili kargo �ija je vrednost iznosila preko tri miliona dolara. Kapetan Blit i posada mislili su da su njihove nevolje okon�ane kada se odnekud pojavio kineski patrolni �amac. Patrola je do�la da pregleda dokumente posade broda Petro Ranger. Zapravo su kineske vlasti dr�ale kapetana Blita u pritvoru na ostrvu Hainan �itavih mesec dana. Posada je optu�ena za �verc, a indone�anski gusari su pu�teni bez posledica. Kompanija Petroships, vlasnik tankera, morala je da plati kineskim vlastima pozama�nu sumu da bi povratila tanker. Vlasniku tovara nikada nije nadokna�en gubitak.

Brodovlasnici i direktori brodskih kompanija tek nagove�tavaju ume�anost kineskih vlasti u ovakvu vrstu piraterije. Me�utim, Alen �an, vlasnik kompanije Petroships, probio je led nazivaju�i pona�anje kineskih zvani�nika "me�unarodnim skandalom".

JATAGAN: Poslednji ovakav slu�aj zbio se 22. oktobra, kada je deseto�lana banda, naoru�ana pi�toljima i jataganima, napala brod Alondra Rainbow koji se zaputio iz indone�anske luke Kuala Tand�ung za Miike u Japanu. Alondra Rainbow, nov brod te�ak gotovo devet hiljada tona, prevozio je aluminijum u vrednosti od oko deset miliona dolara. Istraga sumnja da je brod sa tovarom zavr�io negde u Kini. Sa bezbrojnim lukama i korumpiranim carinicima - bez obizra na nedavne mere kineske vlade da suzbije korupciju - Kina i dalje predstavlja najve�e tr�i�te �vercovane robe. Napada�i su �lanove posade koja se sastojala od dva Japanca i petnaest Filipinaca najpre vezali, stavili im poveze preko o�iju, a zatim su ih gurnuli u �amac na naduvavanje u kome su plutali oko jedanaest dana pre nego �to su ih prona�li tajlandski ribari. Indone�anske pirate uhapsila je indijska mornarica u blizini Goe 16. novembra.

Sli�no se dogodilo �lanovima posade broda Tenyu, koji je plovio pod panamskom zastavom, a koji je tako�e prevozio aluminijum za Ju�nu Koreju. Tenyu je nestao negde u Ju�nom kineskom moru septembra 1998. Vlasnik broda digao je uzbunu du� kineske obale i, uz pomo� veza, brod je prona�en u luci �ang Ji Gang. Brod je prefarban i preimenovan u Sanei 1, i stavljena mu je zastava Hondurasa. Za razliku od sudbine posade broda Alondra Rainbow, trinaest Japanaca i dvojica Ju�nokorejaca sa teretnjaka Tenyu do danas nisu prona�eni. Pride, brodovlasnike je razbesnela �injenica da su �esnaestorica Indone�ana koji su se nalazili na prona�enom brodu pu�tena bez istrage, iako su dvojicu od njih prepoznali pomorski agenti kao u�esnike otmice broda Anna Sierra. Kineski zvani�nici su tvrdili da nemaju nikakve dokaze protiv njih. Ipak, Kinezi su izru�ili jednog dr�avljanina Ju�ne Koreje koji je na su�enju priznao da je trgovao aluminijumom koji je zaplenjen sa broda Tenyu, a koji je kupio od nekoliko Indone�ana.Tokom 1998. bilo je jo� krvavih obra�una izme�u pirata i posada brodova, a posebno je zanimljiv slu�aj napada na brod Cheung Son, koji je otet u samoj blizini Hong Konga. Brod je prevozio metalni otpad, gotovo bezvredni kargo. Otmi�ari su osumnji�eni da su tovar izbacili u more i brod napunili oru�jem kineske proizvodnje, namenjenim za preprodaju. Napada�i su bacili u more dvadeset tri �lana posade, od kojih su neke prethodno mu�ili, a neke ubili. Ribari sa Fud�ija su na obalu preneli desetak tela. Avgusta 1999. kineska policija je potvrdila da je organizator prona�en i uhap�en, a da su trag bile fotografije gusara koji su slavili na otetom brodu nakon masakra. Svejedno, Cheung Son nikada nije prona�en.

�ini se neverovatnim da gusari mogu da sakriju tako velike brodove. Ipak, to je dosta lako. Najpre brod prefarbaju i promene mu ime. Brodovi ionako �esto menjaju imena sa promenom vlasnika, a za njihovu identifikaciju najva�niji je dokument o registraciji, a zemlje poput Hondurasa i Paname poznate su po velikodu�nom izdavanju takvih papira bez mnogo pitanja. Za preregistraciju vam je potrebna samo faks ma�ina i neznatna suma za taksu. Brodovlasni�ki biznis je unosan za pranje para, i za utaju poreza ili zametanje tragova velikim sumama novca koriste ga razni profesionalci - od zubara do trgovaca narkoticima. "Vlasti koje prona�u brod sumnjivog porekla u nekoj luci ili nisu naro�ito zainteresovane, ili im je re�eno da progledaju kroz prste", tvrdi Telfer. Na primer, kineske vlasti koje su prona�le Tenyu promenjenog imena pod zastavom Hondurasa nisu se potrudile ni da stupe u kontakt sa vlastima Hondurasa, gde bi im blo re�eno da Sanei 1, kako su otmi�ari nazvali brod, nije ni registrovan.

FANTOMSKI BRODOVI: Meta gusara nisu uvek sami brodovi, iako je njihova cena povelika. Tovar je �esto vredniji od samog broda. Tovar mo�e sasvim zakonito promeniti u kratkom vremenu vi�e vlasnika, a i neophodnu dokumentaciju i specifikaciju lako je izmeniti ili falsifikovati. Za to naj�e��e nije potrebno vi�e od ma�ine za fotokopiranje i svota novca neophodna za podmi�ivanje. No, gusarenje i dalje zahteva �vrstu organizaciju i dobru pripremu, obu�ene ljude koji su savladali pomorske ve�tine. �lanovi gusarskih posada moraju imati valjane putne isprave a moraju biti i lojalni naru�iocu posla. Organizatori ovakvih prepada moraju znati kako se falsifikuju dokumenti i, �to je jo� va�nije, imati unapred dogovor za preprodaju plena, tj. kupca. Budu�i da se za Kinu ne mo�e re�i da je u potpunosti pravna dr�ava kada je trgovina u pitanju i s obzirom na stepen korumpiranosti carinika du� ju�ne obale, ne �udi �to Kinu bije glas da je raj za trgovce robom sumnjivog porekla. Do sada su identifikovane �etiri velike organizacije koje se bave gusarenjem. Njihova sedi�ta su u Indoneziji, Hong Kongu, Kini i na Filipinima. Veruje se da indone�anski klan predvodi mo�ni magnat koji je bio blizak prijatelj predsednika Suhartoa.Zbog velikog rizika ne koriste se uvek ukradeni brodovi za prevoz otete robe i tereta. Mafija koja stoji iza gusarenja �esto kupuje brodove na otpadu, za njih se izra�uju la�ni dokumenti i dozvole, i oni postaju "fantomski" brodovi, ba� kao i oteti. Ovakvi brodovi menjaju imena i zastave po svakom izlasku iz nove luke i, ako ih sre�a slu�i, vlasnicima godi�nje donesu i do 50 miliona dolara zarade.

Ju�no more je pogodno za gusarenje i zbog toga �to �ak sedam dr�ava pola�e pravo na suverenitet, �to istragu �ini jo� te�om. Brouning iz hongkon�kog udru�enja brodovlasnika tvrdi da su neophodne nove regulative me�unardnog pomorskog prava kako bi se stalo na put mo�noj mafiji. Mnoge dr�ave u ovom regionu nemaju nikakve zakone koji sankcioni�u gusarenje. Brouning misli da bi zemlje jugoisto�ne Azije profitirale ako bi se pridr�avale Rimske konvencije usvojene 1988, a koja reguli�e pomorske zakone. Dokument je usvojen nakon napada terorista na luksuznu jahtu A�ille Lauro u Mediteranu. U regionu jugoisto�ne Azije, Konvenciju su potpisali samo Japan, Australija i Kina, ali nijedna od ovih dr�ava nije je iskoristila u suzbijanju gusarenja.

Brodovlasnici predla�u i regionalne sporazume koji bi omogu�ili obalskim stra�ama da gone gusare i van granica svojih zemalja, dakle da zemlje ovog podru�ja osnuju neki mini Interpol namenjen suzbijanju ove vrste kriminala. Za sada su o takvom sporazumu pregovarale jedino Indonezija i Singapur. Bilo je i predloga da se u suzbijanje gusarenja uklju�i mornarica SAD, koja bi imala pravo da presre�e brodove u vodama pod kontrolom vlada drugih zemalja. Kona�no, brodovlasni�ke kompanije zatra�ile su od vlada zemalja regiona da neprekidno obave�tavaju javnost koji su delovi njihove obale bezbedni od gusara, da pru�aju neku vrstu "gusarske prognoze". Do sada se u ovakvu akciju nije uklju�ila nijedna od pomenutih zemalja.Laicima podatak o lakom falsifikovanju dokumenata deluje neverovatno. Mnoge velike kompanije odlu�ile su da pre�u na elektronsku obradu podataka i za informativne sisteme utro�eno je mnogo novca. Upravo po visini investicija poznat je projekat "Bolero", koji su podr�ale velike banke, osiguravaju�a dru�tva, ozbiljne brodovlasni�ke kompanije i Evropska unija, a koji je namenjen lak�em pra�enju tereta i brodova, nalik me�unarodnom platnom prometu. Me�unarodna pomorska organizacija u okviru Ujedinjenih nacija radi na izradi zakona koji �e priznati upotrebu elektronike u obradi podataka vezanih za pomorsko poslovanje. Ipak, mnogi su i dalje sumnji�avi koliko �e ovakav na�in �uvanja podataka pomo�i da se u�e u trag fantomskim brodovima, ako se ima u vidu da je luka bezbroj, kao i malih kompanija koje ne koriste kompjutere a spremne su da brzo zametnu trag teretu ili brodu. Predla�u se i druge metode koje koriste visoku tehnologiju, na primer upotreba satelita u pra�enju teretnjaka. Ipak, mnoge kompanije takve metode smatraju nedopustivo skupim. Jedan od jeftinijih na�ina, a koji predla�e Me�unarodni pomorski institut, jeste da se u brodove ugrade oda�ilja�i bez znanja kapetana ili �lanova posade. Ovakve sprave pomogle bi da se u svakom trenutku lako prati kretanje broda jer signal odaje njegov polo�aj.

U me�uvremenu je bilo i predloga manje popularnih metoda koje bi mogle da ispune pravni vakuum. Dve kompanije koje zapo�ljavaju pla�enike, Marine Risk Managment i Satellite Protection Services, nedavno su brodovlasnicima ponudile oru�anu pratnju koja bi �titilla posadu i bila spremna da hitro reaguje u slu�aju da je neki od brodova ugro�en. Agencija Marine Risk Management nedavno je otvorila svoju podru�nicu u Kuala Lumpuru. Kompanija Satellite Protection Services predlo�ila je da u slu�bu uklju�i 225 biv�ih holandskih marinaca koji bi bili stacionirani u jednoj filipinskoj luci a �ija bi dnevna plata, pod uslovom da je bilo akcije, bila 2500 dolara. Filipinska vlada jo� nije dala saglasnost, ali sa svojim lo�im zakonima i nespremna da se uhvati u ko�tac sa gusarima, nije nemogu�e da �e odlu�iti da na svojoj teritoriji toleri�e privatnu vojsku.Ova ideja nije nova. Kada je re� o privatnim vojskama, mo�da je najpoznatiji primer iz istorije pomorstva britanski brod Spec koji je tokom 1864. kineske trgovce �titio od napada gusara kakve poznajemo iz romanti�ne literature. No, kapetan i posada i sami su zavr�ili u zatvoru, jer su ih britanske vlasti optu�ile za gusarenje. Pou�eni ovom pri�om, brodovlasnici i velike pomorske kompanije za sada nisu skloni da se oslone na dobro naoru�ane pla�enike. "Postoji tanka crta koja deli gusare od pla�enika", ka�e Telfer. No dok se vlade ne odlu�e za �vr��e mere protiv gusara, oni koji �ele po�teno da se bave pomorstvom mo�da �e morati da posegnu za ovom neprimerenom merom za�tite.