Darmsala
Egzodus
Kako javljaju indijski dnevnici,
dalaj lama se obratio indijskim vlastima s molbom da pruže azil četrnaestogodišnjem
karmapa lami, koji je sa svojim sledbenicima pobegao prošle nedelje sa Tibeta. Ministri
spoljnih i unutrašnjih poslova Indije sastali su se sa dalaj lamom u Darmsali, sedištu
vlade u egzilu. "Indija je velika zemlja koja je nama i drugima pružila
utočište", izjavio je ministar vera u vladi u izbeglištvu. U međuvremenu, saznaje
se da se u Darmsali u isto vreme nalazila i Džulia Taft, pomoćnik državnog sekretara u
američkoj adminsitraciji za pitanja migracija i izbeglice. Portparol Stejt departmenta
tvrdi, međutim, da poseta američke zvaničnice nije povezana sa slučajem karmapa lame.
"Ova poseta je dogovorena znatno ranije, i reč je o pukoj koincidenciji",
izjavio je portparol. Izgnanstvo karmapa lame možda je i najznačajnije nakon što je
dalaj lama poveo svoje pristalice sa Tibeta u egzil posle sloma ustanka 1959, i svakako
predstavlja bruku za kineske vlasti. Zvanična Kina dozvolila je ustoličenje karmape
1992, i često se pozivala na njega kao na primer verske i etničke tolerancije.
Komunistička partija Kine tretirala je karmapu kao zamenu za odbeglog dalaj lamu. Karmapa
je treći lama u hijerarhiji a čije je imenovanje pratila saglasnost i kineskih vlasti i
samog dalaj lame.Karmapa lama i njegove pristalice, uključujući i njegovu
dvadesetogodišnju sestru, prešli su put dug 1400 kilometara probijajući se kroz sneg po
planinskim visovima Himalaja. U Indiju su stigli 5. decembra, i sada su verske vođe sve
četiri budističke sekte u izbeglištvu u Indiji. Izvori bliski dalaj lami tvrde da su
kineske vlasti vršile pritisak na karmapa lamu, i da mu nisu dozvoljavale da se sretne sa
svojim učiteljima u tibetanskom manastiru Tsurfu, starom 800 godina jer su uskraćivale
vizu karmapinom vrhovnom učitelju koji živi u manastiru u blizini Darmsale. "Na
ovakav korak naterali su ga vrlo loši uslovi života i rada budističkih sveštenika,
neprekidna maltretiranja i hapšenja naših monaha i monahinja", izjavio je ministar
vera u tibetanskoj vladi u egzilu Taši Vangdi. Karmapina sekta, Kađu, poznata i kao
"Crne kape", jedna je od četiri glavne sekte tibetanskog budizma. Nekada je
bila i najuticajnija, ali ju je po uticaju premašila sekta Gelugpa kojoj pripada dalaj
lama.Povodom celog slučaja oglasila se i zvanična Kina, koja tvrdi da odlazak dečaka
nije izdaja. Kineske vlasti tvrde da je dečak otputovao u Indiju po svetinje, kao što su
i crne kape po kojima je njegov red dobio ime. Takođe, kineski zvaničnici tvrde da ne
postoje nikakve prepreke da se dečak vrati na Tibet ukoliko to poželi. Od nedelje 9.
decembra dečak se nalazi na tajnom mestu gde se oporavlja od iscrpljenosti, a sa dalaj
lamom susreo se bar dva puta od svog dolaska u Darmsalu.
Asizi
Golubovi
"Nije namerno, slučajno su mi ispale mrvice hleba", rekao je Paul Kastio, turista iz Verone, nakon što ga je čuvar reda iz Asizija opomenuo da je po novim gradskim zakonima zabranjeno hraniti golubove. Srednjovekovni grad Asizi poznat je po tome što je u njemu živeo Sveti Franjo Asiški, veliki dušebrižnik nejakih i životinja. Borba između ljudi i golubova vodi se u gotovo svakom evropskom gradu, ali se u Asizu može nazvati pravim ratom, gde se sukobljavaju drevna preispitivanja prava životinja i zaštite spomenika kulture, ali i ljudskog zdravlja. Svakako da je ova debata protkana moralnim načelima koja je propovedao Sveti Franja, koji je živeo između 1182. i 1226. Asizi se inače i dalje oporavlja od strašnog zemljotresa koji se dogodio 1997, prilikom koga je poginulo jedanaest osoba. Gradonačelnik zastupa mišljenje da se treba suprotstaviti sve većem broju golubova u gradu, dok borci za zaštitu prava životinja smatraju da je ovakvo gledište nemoralno. "Poštujemo odluku gradonačelnika, ali se sa njom ne slažemo", izjavio je prečasni Vićenco Fortunato, portparol franjevačkog reda. "Verujemo da se mogu naći rešenja koja bi udovoljila i ljudima i životinjama podjednako", dodao je on komentarišući zabranu hranjenja golubova na asiškim ulicama.No, čak su i franjevački fratri oko zidina manastira i crkava ostavili uređaje koji strujnim udarima sprečavaju nalete golubova i ostalih ptica. Od golubijeg izmeta je na ovakav način zaštićena i bazilika iz XIII veka. Lokalne borce za zaštitu životne okoline i prava životinja još više je uznemirila odluka gradonačelnika: "Sveti Franja je sve smatrao braćom i sestrama, čak i životinje." Ali čak i ovakve organizacije smatraju da je neophodno naći rešenje za sve rasprostranjenije golubove. S druge strane, gradske vlasti u Veneciji, gde je golubova dvostruko više nego u Asizu, i gde takođe postoje natpisi za turiste da ne hrane golubove, uvele su drastičnije mere. Od kraja 1998. do sada u Veneciji je uhvaćeno preko 20.000 golubova koji su usmrćeni u gasnim komorama. "Kad bismo smo mogli da nađemo sokola koji bi bio u stanju da pojede 50.000 golubova, svi bi bili zadovoljni", rekao je Mario Skatolin, direktor venecijanskog Insituta za zaštitu okoline. "Priroda je takva kakva je, a ne onakva kakvom nam je prikazuju Diznijevi crtani filmovi." Đorđo Bartolini, gradonačelnik Asiza, tvrdi da mu nije ni na kraj pameti da se sa golubovima obračuna na isti način kao kolega iz Venecije. S druge strane, on insistira da Asizi ne može biti "prihvatni centar za golubove". "Sveti Franja je bio svetac, ja sam tek ubogi gradonačelnik koji pokušava da se oslanja na pragmatizam i zdrav razum", dodao je Bartolini. Zanimljivo je i gledište zoologa sa Univerziteta u Peruđi: "Sveti Franja se u svom životu verovatno nije niada susreo ni sa jednim golubom." Dr Ranji tvrdi da su oni doneti iz Svete zemlje tek vek nakon smrti Svetog Franje. "Uostalom, poznato je da su tadašnji fratri hranili i gajili golubove za ishranu." Umetnička dela u Asizu, međutim, sugerišu da je Sv. Franja ne samo video golubove tokom svog života već i sa njima razgovarao. Jedno od najcenjenijih umetničkih dela iz tog vremena u Asizu, koje se čuva u bazilici Svetog Franje, jeste Đotova freska iz XIII veka na kojoj se vidi Sveti Franja koji razgovara sa pticama koje liče na vrapce, lastavice i golubove.
Priredila: Duška Anastasijević
