Pod gusarskom zastavom

Pirati novog doba

Sudeći po filmovima Erola Flina u kojima se vijore brodske zastave i zamahuje sabljom, ili crtaćima inspirisanim knjigom "Ostrvo s blagom", gusari se doimaju kao živopisni, pa čak i dobroćudni junaci koji pripadaju davnoj prošlosti. Ovakvo gledište, međutim, može da razbesni brodovlasnike širom sveta

Gusarski napadi, najčešće na velike brodove, udvostručili su se tokom devedesetih, i u proseku ih je oko dvesto godišnje. Tokom 1998. u gusarskim napadima ubijeno je šezdeset sedam članova posade, svi osim jednog u vodama Azije, gde se i odigravaju gotovo tri četrvrtine svih gusarskih napada.

Postoje dve vrste gusarenja. Prva, jednostavnija, odigrava se pri obali, i u njoj učestvuju siromašni ribari, slabo organizovane bande huligana, a napada se najčešće gliserima. Napadi su najčešće loše isplanirani, i odigravaju se u vodama onih zemalja čiji su zakoni neefikasni, ili je korupcija duboko ukorenjena a brodski promet veliki. Na hiljade brodova mesečno prolazi tesnacem Malaka između Indonezije i Malezije, ili navraća do Singapura. Neobično živ brodski saobraćaj karakterističan je i za Južno kinesko more, po utvrđenim brodskim putevima za Hong Kong, Tajvan, Južnu Koreju i Japan.Veliki teretnjaci, i to obično kad su ukotvljeni, postaju lak plen naoružanih bandi.

Gusari naoružani puškama i mačetama spremni su da ubiju za bednu nadoknadu, pa čak i za brodsku užad ili novac iz brodske blagajne. Zbog toga je posadi većine kompanija strogo naređeno da udovoljavaju zahtevima napadača. "Ne trebaju nam heroji koji rizikuju život zbog tričavih 100 dolara iz blagajne", kaže jedan kapetan. Nekada je većina kompanija svojim oficirima dodeljivala pištolje "kolt 45" i puške "vinčesterke". Danas je, međutim, na putničkim i teretnim brodovima posadi zabranjeno da nosi oružje jer se ispostavilo da je prilikom korišćenja ovo oružje pogubnije za posadu nego za pirate. Osim toga, po rečima jednog kapetana, gusari su često u potrazi baš za oružjem, ma koliko staro ono bilo.

Gusari se obično prikradaju noću u gliserima koji su dovoljno mali da ih brodski radari ne primete, i na brod ulaze otspozadi. Napad je najčešće toliko munjevit da posada ne stigne ni da oglasi uzbunu.Ipak, posadama su na raspolaganju različite mere koje mogu zastrašiti ili odvratiti gusare, tvrdi Dankan Telfer, upravnik flote u vlasništvu hongkonške trgovačke kompanije Swire Group. Na prvom mestu je neprekidna pripravnost. Ali, mnogi brodovi dok su ukotvljeni koriste reflektorsko osvetljenje, a tu su i šmrkovi koji mogu odvratiti avanturiste koji se približe brodu. Osim toga, mnogi brodovi koriste kartonske makete članova posade koji budno motre oko sebe.

MAČETE UZ GRLO: Ipak, šanse su i dalje na strani gusara. U najgorem slučaju oni su svesni činjenice da posada nikad ne može odgovoriti istim stepenom brutalnosti i nasilja. Dešava se, međutim, da i napadači izvuku deblji kraj, što ih čini nervoznim i još sklonijim nasilju. Posada jednog broda iz Telferove flote potopila je gusarski gliser pomoću šmrkova. Prilikom napada na drugi brod prisutni su bili filipinski carinici. "Očigledno im posao nije naročito zanimljiv, a željni su pucnjave. Bez oklevanja su sasuli vatru iz svojih poluautomatskih pušaka na te nesrećnike koji su završili u moru", priseća se jedan od članova posade putničkog broda Aušie. "Možda je to bila preterana reakcija... u svakom slučaju, putnici su izgubili volju za doručkom."

I ovakva vrsta piraterije je dovoljno strašna, ali brodovlasnike i brodske kompanije u poslednje vreme najviše brine nova vrsta gusara, čiji je pristup znatno suptilniji i veoma dobro organizovan, a odvija se daleko od obale. Prema rečima Artura Brauninga, direktora hongkonškog udruženja brodovlasnika, reč je o pravom terorizmu.

Prva upozorenja stigla su 1998, sa slučajem tankera Petro Ranger koji je iz Singapura prevozio dizel i parafin za Vijetnam. Razlog za brigu nije bila samo spremnost napadača da se upuste u neviđeno nasilje, već i veoma dobro isplaniran napad, što je govorilo da su iza napadača organizovani kriminal ili mafija. Brod je zaposela grupa od tridesetak do zuba naoružanih i maskiranih napadača 16. aprila 1998. Napadači su, prislonivši mačete uz grlo kapetana broda, primorali Australijanca Kena Blita da naredi svojoj dvadesetočlanoj posadi da se preda bez borbe. I dalje ga držeći pod nožem, napadači su saopštili kapetanu da su unajmljeni od multinacionalne mafije, čiji su šefovi u Indoneziji, Singapuru, Kini i Hong Kongu. Nakon pet dana, do tankera Petro Ranger došla su dva teretnjaka i istovarili kargo čija je vrednost iznosila preko tri miliona dolara. Kapetan Blit i posada mislili su da su njihove nevolje okončane kada se odnekud pojavio kineski patrolni čamac. Patrola je došla da pregleda dokumente posade broda Petro Ranger. Zapravo su kineske vlasti držale kapetana Blita u pritvoru na ostrvu Hainan čitavih mesec dana. Posada je optužena za šverc, a indonežanski gusari su pušteni bez posledica. Kompanija Petroships, vlasnik tankera, morala je da plati kineskim vlastima pozamašnu sumu da bi povratila tanker. Vlasniku tovara nikada nije nadoknađen gubitak.

Brodovlasnici i direktori brodskih kompanija tek nagoveštavaju umešanost kineskih vlasti u ovakvu vrstu piraterije. Međutim, Alen Čan, vlasnik kompanije Petroships, probio je led nazivajući ponašanje kineskih zvaničnika "međunarodnim skandalom".

JATAGAN: Poslednji ovakav slučaj zbio se 22. oktobra, kada je desetočlana banda, naoružana pištoljima i jataganima, napala brod Alondra Rainbow koji se zaputio iz indonežanske luke Kuala Tandžung za Miike u Japanu. Alondra Rainbow, nov brod težak gotovo devet hiljada tona, prevozio je aluminijum u vrednosti od oko deset miliona dolara. Istraga sumnja da je brod sa tovarom završio negde u Kini. Sa bezbrojnim lukama i korumpiranim carinicima - bez obizra na nedavne mere kineske vlade da suzbije korupciju - Kina i dalje predstavlja najveće tržište švercovane robe. Napadači su članove posade koja se sastojala od dva Japanca i petnaest Filipinaca najpre vezali, stavili im poveze preko očiju, a zatim su ih gurnuli u čamac na naduvavanje u kome su plutali oko jedanaest dana pre nego što su ih pronašli tajlandski ribari. Indonežanske pirate uhapsila je indijska mornarica u blizini Goe 16. novembra.

Slično se dogodilo članovima posade broda Tenyu, koji je plovio pod panamskom zastavom, a koji je takođe prevozio aluminijum za Južnu Koreju. Tenyu je nestao negde u Južnom kineskom moru septembra 1998. Vlasnik broda digao je uzbunu duž kineske obale i, uz pomoć veza, brod je pronađen u luci Žang Ji Gang. Brod je prefarban i preimenovan u Sanei 1, i stavljena mu je zastava Hondurasa. Za razliku od sudbine posade broda Alondra Rainbow, trinaest Japanaca i dvojica Južnokorejaca sa teretnjaka Tenyu do danas nisu pronađeni. Pride, brodovlasnike je razbesnela činjenica da su šesnaestorica Indonežana koji su se nalazili na pronađenom brodu puštena bez istrage, iako su dvojicu od njih prepoznali pomorski agenti kao učesnike otmice broda Anna Sierra. Kineski zvaničnici su tvrdili da nemaju nikakve dokaze protiv njih. Ipak, Kinezi su izručili jednog državljanina Južne Koreje koji je na suđenju priznao da je trgovao aluminijumom koji je zaplenjen sa broda Tenyu, a koji je kupio od nekoliko Indonežana.Tokom 1998. bilo je još krvavih obračuna između pirata i posada brodova, a posebno je zanimljiv slučaj napada na brod Cheung Son, koji je otet u samoj blizini Hong Konga. Brod je prevozio metalni otpad, gotovo bezvredni kargo. Otmičari su osumnjičeni da su tovar izbacili u more i brod napunili oružjem kineske proizvodnje, namenjenim za preprodaju. Napadači su bacili u more dvadeset tri člana posade, od kojih su neke prethodno mučili, a neke ubili. Ribari sa Fudžija su na obalu preneli desetak tela. Avgusta 1999. kineska policija je potvrdila da je organizator pronađen i uhapšen, a da su trag bile fotografije gusara koji su slavili na otetom brodu nakon masakra. Svejedno, Cheung Son nikada nije pronađen.

Čini se neverovatnim da gusari mogu da sakriju tako velike brodove. Ipak, to je dosta lako. Najpre brod prefarbaju i promene mu ime. Brodovi ionako često menjaju imena sa promenom vlasnika, a za njihovu identifikaciju najvažniji je dokument o registraciji, a zemlje poput Hondurasa i Paname poznate su po velikodušnom izdavanju takvih papira bez mnogo pitanja. Za preregistraciju vam je potrebna samo faks mašina i neznatna suma za taksu. Brodovlasnički biznis je unosan za pranje para, i za utaju poreza ili zametanje tragova velikim sumama novca koriste ga razni profesionalci - od zubara do trgovaca narkoticima. "Vlasti koje pronađu brod sumnjivog porekla u nekoj luci ili nisu naročito zainteresovane, ili im je rečeno da progledaju kroz prste", tvrdi Telfer. Na primer, kineske vlasti koje su pronašle Tenyu promenjenog imena pod zastavom Hondurasa nisu se potrudile ni da stupe u kontakt sa vlastima Hondurasa, gde bi im blo rečeno da Sanei 1, kako su otmičari nazvali brod, nije ni registrovan.

FANTOMSKI BRODOVI: Meta gusara nisu uvek sami brodovi, iako je njihova cena povelika. Tovar je često vredniji od samog broda. Tovar može sasvim zakonito promeniti u kratkom vremenu više vlasnika, a i neophodnu dokumentaciju i specifikaciju lako je izmeniti ili falsifikovati. Za to najčešće nije potrebno više od mašine za fotokopiranje i svota novca neophodna za podmićivanje. No, gusarenje i dalje zahteva čvrstu organizaciju i dobru pripremu, obučene ljude koji su savladali pomorske veštine. Članovi gusarskih posada moraju imati valjane putne isprave a moraju biti i lojalni naručiocu posla. Organizatori ovakvih prepada moraju znati kako se falsifikuju dokumenti i, što je još važnije, imati unapred dogovor za preprodaju plena, tj. kupca. Budući da se za Kinu ne može reći da je u potpunosti pravna država kada je trgovina u pitanju i s obzirom na stepen korumpiranosti carinika duž južne obale, ne čudi što Kinu bije glas da je raj za trgovce robom sumnjivog porekla. Do sada su identifikovane četiri velike organizacije koje se bave gusarenjem. Njihova sedišta su u Indoneziji, Hong Kongu, Kini i na Filipinima. Veruje se da indonežanski klan predvodi moćni magnat koji je bio blizak prijatelj predsednika Suhartoa.Zbog velikog rizika ne koriste se uvek ukradeni brodovi za prevoz otete robe i tereta. Mafija koja stoji iza gusarenja često kupuje brodove na otpadu, za njih se izrađuju lažni dokumenti i dozvole, i oni postaju "fantomski" brodovi, baš kao i oteti. Ovakvi brodovi menjaju imena i zastave po svakom izlasku iz nove luke i, ako ih sreća služi, vlasnicima godišnje donesu i do 50 miliona dolara zarade.

Južno more je pogodno za gusarenje i zbog toga što čak sedam država polaže pravo na suverenitet, što istragu čini još težom. Brouning iz hongkonškog udruženja brodovlasnika tvrdi da su neophodne nove regulative međunardnog pomorskog prava kako bi se stalo na put moćnoj mafiji. Mnoge države u ovom regionu nemaju nikakve zakone koji sankcionišu gusarenje. Brouning misli da bi zemlje jugoistočne Azije profitirale ako bi se pridržavale Rimske konvencije usvojene 1988, a koja reguliše pomorske zakone. Dokument je usvojen nakon napada terorista na luksuznu jahtu Aćille Lauro u Mediteranu. U regionu jugoistočne Azije, Konvenciju su potpisali samo Japan, Australija i Kina, ali nijedna od ovih država nije je iskoristila u suzbijanju gusarenja.

Brodovlasnici predlažu i regionalne sporazume koji bi omogućili obalskim stražama da gone gusare i van granica svojih zemalja, dakle da zemlje ovog područja osnuju neki mini Interpol namenjen suzbijanju ove vrste kriminala. Za sada su o takvom sporazumu pregovarale jedino Indonezija i Singapur. Bilo je i predloga da se u suzbijanje gusarenja uključi mornarica SAD, koja bi imala pravo da presreće brodove u vodama pod kontrolom vlada drugih zemalja. Konačno, brodovlasničke kompanije zatražile su od vlada zemalja regiona da neprekidno obaveštavaju javnost koji su delovi njihove obale bezbedni od gusara, da pružaju neku vrstu "gusarske prognoze". Do sada se u ovakvu akciju nije uključila nijedna od pomenutih zemalja.Laicima podatak o lakom falsifikovanju dokumenata deluje neverovatno. Mnoge velike kompanije odlučile su da pređu na elektronsku obradu podataka i za informativne sisteme utrošeno je mnogo novca. Upravo po visini investicija poznat je projekat "Bolero", koji su podržale velike banke, osiguravajuća društva, ozbiljne brodovlasničke kompanije i Evropska unija, a koji je namenjen lakšem praćenju tereta i brodova, nalik međunarodnom platnom prometu. Međunarodna pomorska organizacija u okviru Ujedinjenih nacija radi na izradi zakona koji će priznati upotrebu elektronike u obradi podataka vezanih za pomorsko poslovanje. Ipak, mnogi su i dalje sumnjičavi koliko će ovakav način čuvanja podataka pomoći da se uđe u trag fantomskim brodovima, ako se ima u vidu da je luka bezbroj, kao i malih kompanija koje ne koriste kompjutere a spremne su da brzo zametnu trag teretu ili brodu. Predlažu se i druge metode koje koriste visoku tehnologiju, na primer upotreba satelita u praćenju teretnjaka. Ipak, mnoge kompanije takve metode smatraju nedopustivo skupim. Jedan od jeftinijih načina, a koji predlaže Međunarodni pomorski institut, jeste da se u brodove ugrade odašiljači bez znanja kapetana ili članova posade. Ovakve sprave pomogle bi da se u svakom trenutku lako prati kretanje broda jer signal odaje njegov položaj.

U međuvremenu je bilo i predloga manje popularnih metoda koje bi mogle da ispune pravni vakuum. Dve kompanije koje zapošljavaju plaćenike, Marine Risk Managment i Satellite Protection Services, nedavno su brodovlasnicima ponudile oružanu pratnju koja bi štitilla posadu i bila spremna da hitro reaguje u slučaju da je neki od brodova ugrožen. Agencija Marine Risk Management nedavno je otvorila svoju podružnicu u Kuala Lumpuru. Kompanija Satellite Protection Services predložila je da u službu uključi 225 bivših holandskih marinaca koji bi bili stacionirani u jednoj filipinskoj luci a čija bi dnevna plata, pod uslovom da je bilo akcije, bila 2500 dolara. Filipinska vlada još nije dala saglasnost, ali sa svojim lošim zakonima i nespremna da se uhvati u koštac sa gusarima, nije nemoguće da će odlučiti da na svojoj teritoriji toleriše privatnu vojsku.Ova ideja nije nova. Kada je reč o privatnim vojskama, možda je najpoznatiji primer iz istorije pomorstva britanski brod Spec koji je tokom 1864. kineske trgovce štitio od napada gusara kakve poznajemo iz romantične literature. No, kapetan i posada i sami su završili u zatvoru, jer su ih britanske vlasti optužile za gusarenje. Poučeni ovom pričom, brodovlasnici i velike pomorske kompanije za sada nisu skloni da se oslone na dobro naoružane plaćenike. "Postoji tanka crta koja deli gusare od plaćenika", kaže Telfer. No dok se vlade ne odluče za čvršće mere protiv gusara, oni koji žele pošteno da se bave pomorstvom možda će morati da posegnu za ovom neprimerenom merom zaštite.